Osiguranici se nažalost osećaju otuđeni i prepušteni dominaciji osiguravača, što se ne može popraviti samo nasilnim, njima često nerazumljivim informacijama. Obaveštavanje osiguranika putem svih mogućih sredstava nije dovoljno za osiguranike i oštećenike. Oni traže u osiguravaču zaštitnika, koji brine za kvalitet njihovog života kao celine i koji se ne zasniva na strogom odnosu „do ut des“ -„dajem da bih ti dao“
Prof. dr Šime Ivanjko
“Većina smatra da je osiguranje pre svega komercijalna delatnost za ostvarivanje dobiti, što na neki način deluje odbojno kod ljudi. Radnici u osiguranju premalo naglašavaju socijalnu, zaštitničku, odnosno društvenu funkciju osiguranja koja se odražava u poznatom geslu: „Premija osiguranja je dar pojedinca na oltar društva.” Sada radim na projektu osnivanja uzajamnog društva za osiguranje koje će odgovoriti na potrebe ljudi, da ih osiguravač prati kao subjekte, ne kao objekte za postizanje dobiti. Osiguranici se nažalost osećaju otuđeni i prepušteni dominaciji osiguravača, što se ne može popraviti samo nasilnim, njima često nerazumljivim informacijama. Obaveštavanje osiguranika putem svih mogućih sredstava nije dovoljno za osiguranike i oštećenike. Oni traže u osiguravaču zaštitnika, koji brine za kvalitet njihovog života kao celine i koji se ne zasniva na strogom odnosu „do ut des” (dajem da bih ti dao). To je posebno istraživao i konstatovao, niz negativnih postupanja osiguravača u odnosu na oštećenike u saobraćaju, kolega Šime Savić u svom doktoratu, kojem sam bio mentor na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Mostaru”, kaže na početku razgovora prof. dr Šime Ivanjko, doajen u svetu osiguranja u Adriatik regionu i kako sam kaže, zaljubljenik u osiguranje.
Slovenija ima veoma razvijeno osiguranje i premija dostiže dve milijarde evra godišnje. Da li je reč samo o standardu ljudi ili su za visinu premije u nekoj zemlji važni i neki drugi parametri?
Osiguranje je ugrađeno u celokupno društvo, ono je temelj socijalne sigurnosti i pokretačka snaga razvoja bilo kojeg razvijenog društva. Osiguranje nudi sigurnost pojedincima i kompanijama, doprinosi ekonomskoj snazi pojedinca, kompanije i zemlje, utiče na podizanje životnog standarda, dugoročan je izvor ulaganja i utiče na finansijsku stabilnost pojedine zemlje.
Nesumnjivo je standard ljudi vrlo važan faktor u razvoju osiguranja. Na porast broja osiguranika i visinu uplaćene premije utiče pre svega svest o potrebi zaštite ne samo imovine već i života kao takvog. U socijalizmu su zajedništvo i solidarnost bili prisutni barem formalno, dok se danas čovek oseća usamljenim i nemoćnim pred nedaćama života i stoga traži zaštitu koju oseća da bi mogao naći u osiguravaču. U Sloveniji je taj osećaj više prisutan zbog načina života i povećanog straha za gubitkom kvaliteta života. Mediji izveštavanjem o štetnim događajima i nesrećama stvaraju svest o opasnostima života kao takvog. Poznato je da strah najviše koristi osiguravačima, što ponekad nekorektno koriste za postizanje finansijske koristi. U Sloveniji je vrlo aktuelno pitanje brige o starijima jer država nije uspela u proteklih 20 godina da donese sistemski zakon o brizi u skoro pretežnom delu populacije. Upravo u vreme pandemije pokazala se slabost slovenačkog društva u odnosu na starije.
Prema najnovijima podacima u Sloveniji udeo premije osiguranja čini 5,2 odsto BDP-a. U 2019. premija imovinskih osiguranja je porasla 8,6 odsto, a lična osiguranja su rasla 7,7 odsto. Zdravstvena osiguranja su imala povećanje 11,4 odsto, s tim da je taj porast posledica podizanja premije. Građanin Slovenije u proseku za sva osiguranja plaća 1.209,7 evra, a samo za životna 362,3 evra.
U kojoj meri će virus SARS-CoV-2 uticati na sektor osiguranja i u kojim segmentima najviše?
Pandemija je uticala na životna osiguranja, s obzirom na to da se ista, po pravilu, zaključuju u ličnim kontaktima između osiguranika i zastupnika osiguranja. Posebna smetnja je bilo ograničenje kretanja zastupnika i nepripremljenost na sklapanje osiguranja elektronskim putem. Nestašica finansijskih prihoda je svakako uticala na suzdržanost od dugoročnih obaveza zbog neizvesnog ishoda krizne situacije.
Kako su se osiguravači, prema vašem mišljenju, snašli tokom pandemije u Sloveniji?
Ako ima išta dobrog u pandemiji i nužnim ograničenjima poslovanja jeste to što su osiguravači brže nego što je to obično pronašli vrlo interesantne mogućnosti stupanja u vezu sa osiguranicima, odnosno kandidatima za zaključenje osiguranja putem savremenih tehnologija. Neki osiguravači su iskoristili to vreme za sprovođenje raznih oblika obrazovanja na daljinu i time udovoljili zakonskoj godišnjoj obavezi o 15 sati obaveznog obrazovanja zastupnika i posrednika. Prisutno je bilo i osmišljavanje novih proizvoda u pružanju usluga osiguranicima. Neke osiguravajuće kuće su nudile i posebne usluge i pomoć u postupcima zaštite pred zarazom. Nažalost imamo i primer osiguravača koji je umesto pomoći ugroženim osobama, poklonio osobama u staračkim domovima nedeljni časopis. Za starije generacije osiguravači nisu zainteresovani, iako je to populacija koja bi mogla biti interesantna osiguravačima zbog njihovih specifičnih potreba te bi im se mogao ponuditi proizvod uz nisku premiju i kratkoročni rok. Bilo je očekivano da će osiguravači zdravstvenog osiguranja ulagati u domove za starije i time privući interes za rad osiguravača, ali to se nije desilo. Šteta što osiguravači više ne posvećuju pažnju preventivi.
Šta smatrate da će biti najizazovnije u narednom periodu kada je osiguranje u pitanju? I da li je ovo vreme dobro za promociju samog osiguranja?
Za osiguravače je uvek dobra prilika za proširenje svojih usluga osiguranicima i za promociju potrebe i korisnosti osiguranja. Ono što smeta i odbija ljude od osiguranja je agresivnost promocije u medijima i na društvenim mrežama. Previše je očito da se promocije rade sa jedinom svrhom motivisanja da se zaključi osiguranje. Treba više pažnje posvetiti promociji osiguranja kao delatnosti putem medija i raznim zajedničkim nastupima više osiguravača. Agresivna vidljiva međusobna konkurencija osiguravača ne doprinosi podizanju kulture osiguranja u društvu. Ako je svest o pozitivnim učincima osiguranja prisutna u društvu, za osiguranje će biti uvek dosta mesta za proširenje portfelja. Jednom rečju, osiguravači su otuđeni od stvarnog života ljudi, podjednako kao i država. U Sloveniji smo organizovali posebno udruženje osiguranika koje je počelo uspešno da deluje u zaštiti prava osiguranika i zajednički nastupa prema osiguravačima.
Kakva je situacija što se tiče osiguranja života u Sloveniji budući na okruženje niskih kamatnih stopa i u kojoj meri su zastupljene riziko, a u kojoj meri polise mešovitog osiguranja?
Na životna osiguranja će pre svega uticati ograničene mogućnosti investiranja osiguravača novčanih sredstava na tržištu kapitala i politika kamatnih stopa. Osiguravači nisu još uvek osposobljeni da sami investiraju sredstva u projekte od kojih imaju koristi i osiguranici i društvo. Obećanja osiguranicima da će se obogati kroz osiguranje su neutemeljena i zato treba naći načina da se osiguranicima pružaju koristi u drugim oblicama, kao što je pomoć starijima i društvu u celini. Mnogi oblici raznih donacija su u stvari druge vrste reklame. Osiguranje se suočava s izazovima kvalitativnog skoka ljudske civilizacije od poznatog očuvanja, uglavnom materijalnog načina života do nepoznatih budućih oblika u kojima će umesto materijalnih vrednosti, nematerijalne vrednosti biti na prvom mestu u smislu osiguranja kvaliteta života kao najviše vrednosti same po sebi.
Poslednjih godina u EU se uvodi sve više regulacije kada je osiguranje u pitanju. Kako gledate na sve nove direktive i pravila poslovanja?
Nažalost, administracija EU sprovodi uvek nove revolucionarne promene u zaštiti osiguranika kao potrošača povećavajući administrativne poslove u vezi sa obaveštavanjem osiguranika, iako je upitno da li takav način zamršenih postupaka kod zaključenja ugovora stvarno donosi korist potrošačima usluga osiguranja. Istraživanja Instituta za osiguranje i pravo u Mariboru pokazuju da su mnogi novi postupci osiguranicima nerazumljivi, a i zastupnici imaju poteškoća sa striktnim sprovođenjem postupaka i primene pravila o savetovanju osiguranika. Prošla godina je protekla u implementaciji sprovođenja IDD.
Da li mislite da je realno očekivati da polise od prekida poslovanja uključe i rizik pandemije?
Rizik pandemije je rizik kao i svaki drugi. Moguće ga je uporediti sa zemljotresom i prirodnim katastrofama. Sada kada delomično poznajemo delovanje pandemije, moguće je oceniti pojedine posledice pandemije kao na primer nadoknadu gubitka poslovnog prihoda, troškove lečenja i slično. Postoje mogućnosti kolektivnog regionalnog osiguranja, a pre svega zanemarene mogućnosti suosiguranja i stvaranje neke vrste fondova (pull) iz kojih bi bilo moguće nadoknaditi štete velikih razmera. Prekid poslovanja zbog pandemije bi bilo moguće i potrebno osigurati. Upravo osiguranje tog rizika mogao bi biti podsticaj za novi pristup osiguranju, a posebno bi to moglo delovati kao osnova za približavanje osiguravača osiguranicima.
U kojim još polisama vidite budućnost?
Velike mogućnosti ima osiguranje različitih oblika odgovornosti. Osiguravajući odnos se, međutim, neće zasnivati samo na novčanim uslugama. Polise koje će osiguravati rizik i donositi određenu koristi osiguranicima će svakako imati dobar položaj na tržištu. Osiguravač bi morao sa osiguranicima stvoriti rizičnu zajednicu u kojoj bi osiguranici i osiguravač snosili posledice šteta i koristi. U praksi radimo na projektu koji podrazumeva da bi osiguranici udruženi u udruženje osiguranika mogli raspolagati i delom dobiti osiguravača osim onih propisanih zakonom. Osiguranici teško prihvataju informacije o visokim dividendama deoničarima osiguravajućeg društva, jer se osjećaju uskraćeni u raspodeli dobiti koju su oni ostvarili. Zašto ne bi dugogodišnji osiguranik imao mogućnost i pravo kupiti deonicu društava po povoljnoj ceni? Pred osiguranjem se otvaraju velike mogućnosti za njegov razvoj u povezivanju potreba osiguranika sa koristima zajedno sa deoničarima. Jednostavno osiguravači se moraju spustiti sa pijedestala dominantnosti i otuđenosti od osiguranika i njihovih potreba za kvalitetnim životom.
Razgovarala: Zorica L. Šipovac, master pravnik
