;

Životno osiguranje ne treba oporezovati

Datum objave: 01.01.1970. Broj 11 | Godina 2016

U Srbiji i u svim zemljama regiona oporezivanje se kao instrument državne politike primenjuje i na tržištu osiguranja. U primeni su različiti modaliteti oporezivanja osiguranja. Sumarno, oporezivanje premija osiguranja.
Prema Zakonu o porezima na premije neživotnih osiguranja u Srbiji se obračunava poreska stopa u visini od pet odsto na ukupnu premiju osiguranja, dakle zbir funkcionalne premije i režijskog dodatka kao i troškova posrednika i brokera ukoliko su ovi troškovi obračunati u premiju osiguranja koju plaća osiguranik, što je u primeni u zemljama Evropske unije. Takođe, u skladu sa važećim propisima u većini zemalja Evropske unije je i činjenica da poreska obaveza nastaje u trenutku zaključenja ugovora. Predviđeno je da oporezivanju ne podležu osiguranje nezgode, povreda na radu i profesionalnih oboljenja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje kredita i motornih vozila čiji su vlasnici lica sa utvrđenim invaliditetom, osiguranje, osiguranje kredita i motornih vozila čiji su vlasnici lica sa utvrđenim invaliditetom.
Oporezivanje životnih osiguranja nije predmet regulisanja važećeg Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja kao ni jednog drugog poreskog zakona. Životno osiguranje je izuzeto od plaćanja poreza na promet proizvoda i usluga, a čine se napori kako bi se stimulisao razvoj životnih osiguranja na osnovu uključivanja izdataka za plaćenu premiju osiguranja u odbitke od poreza na dohodak građana.
Zakonom o porezu na dodatu vrednost, porez na dodatu vrednost se ne plaća na promet usluga osiguranja i reosiguranja, uključujući prateće usluge posrednika i agenta (zastupnika) u osiguranju. Zakonom o porezu na dohodak građana nije predviđeno plaćanje poreza na primanja ostvarena po osnovu naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta, ukoliko ona nije nadoknađena od štetnika.
U Srbiji je svojevremeno 13 osiguravajućih društava koja se bave životnim osiguranjima pokrenulo inicijativu uvođenja poreskih podsticaja za životna osiguranja koji bi u slučaju fizičkih lica podrazumevali vraćanje poreza na dohodak u visini od 25 odsto uplaćene premije za životno osiguranje, a najviše do 50.000 dinara kao i prenošenje poreskih olakšica koje se primenjuju na uplate privatnih penzionih osiguranja.

Tabela 1: Oporezivanje u osiguranju na prostorima zemalja bivše SFRJ

 Država Porez na premiju Neoporezivo
 BiH sve vrste osiguranja su oslobođene plaćanja PDV-a sve vrste osiguranja uključujući i prateće usluge posrednika i zastupnika 
 Hrvatska 15 % osiguranje auto-odgovornosti i 10 % kasko osiguranje životna osiguranja, neživotna osiguranja (osim osiguranja auto-odgovornosti i kasko osiguranja) i reosiguranje
 Makedonija 0,5 % za sve finansijske transakcije, 1 % za finansijske transakcije na osnovu gotovinskih uplata  nema izuzetaka
 Crna Gora 9 % od ugovorene premije osiguranja osiguranje od nezgode, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i osiguranje poljoprivrede
 Slovenija 8,5 % sva osiguranja  obavezna penziona, invalidska i zdravstvena osiguranja; dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranja nezgode i života na rok duži od 10 godina; osiguranja koja se zaključuju van teritorije Republike Slovenije i reosiguranje
 Srbija 5 % sva neživotna osiguranja osiguranje od posledica nezgode; osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja; dobrovoljno zdravstveno osiguranje; osiguranje motornih vozila, koje pokriva štete na motornim vozilima na sopstveni pogon, odnosno gubitak tih vozila, čiji su vlasnici lica sa utvrđenim invaliditetom; osiguranje stambenih kredita; osiguranje izvoznih kredita; osiguranje kredita građana koji se plaćaju u ratama; osiguranje poljoprivrednih kredita.
Izvor: Zakon o porezu na dodanu vrijednost, Sl. glasnik BiX, br. 09/05, 35/05 i 100/08, Zakon o porezu na premije osiguranja od automobilske odgovornosti i premije kasko osiguranja cestovnih vozila, Narodne novine, br. 150/02, Zakon za danok na finansiski transakcii, Služben vesnik na RM, br. 49/01, Zakon o porezu na premije osiguranja, Sl. list RCG, br. 27/04 od 28. 4. 2004., 37/04 od 4. 6. 2004 i Sl. list Crne Gore, br. 73/10 od 10. 12. 2010, 40/11 od 8. 8. 2011, 61/13 od 30. 12. 2013, Zakon o spremembah Zakona o davku od prometa zavarovalnih poslov – ZDPZP-B, Uradni list RS, št. 90/14 z dne 15. 12. 2014, Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja, Službeni glasnik RS, br. 135/04.

Praksa oporezivanja u regionu
Iz tabele u prilogu se jasno vidi da u zemljama regiona postoje razlike u pogledu poreskog sistema u osiguranju. Uobičajeno je da životno osiguranje, što je u saglasnosti i sa svetskim praksama u zemljama u razvoju, izuzeto od oporezivanja.
U Federaciji Bosne i Hercegovine oporezivanje premije osiguranja sprovodi na osnovu Zakona o porezu na promet proizvoda i usluga. Poreska stopa od 10 odsto primenjivala se na sva osiguranja izuzev životnih osiguranja, osiguranja nezgode i profesionalnih bolesti. Zakonom o porezu na dodanu vrijednost koji je zamenio prethodni Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga, usluge osiguranja i reosiguranja su izuzete od plaćanja poreza i u Federaciji Bosne i Hercegovine i u Republici Srpskoj.
U Republici Srpskoj na osnovu Zakona o porezu na dohodak poreski obveznici koji plaćaju premiju za životno osiguranje imaju pravo na umanjenje poreske osnovice poreza na dohodak u iznosu do 1200 KM na godišnjem nivou, a to pravo mogu ostvariti putem poreske kartice koju podnose isplatiocu, ili ukoliko nemaju isplatioca dohotka u Republici Srpskoj i porez na dohodak plaćaju na osnovu godišnje prijave, to pravo ostvaruju na godišnjem nivou. U Republici Srpskoj ne plaća se porez na isplatu osigurane sume u životnim osiguranjima ili isplatu sume osiguranja u neživotnim osiguranjima. U Federaciji Bosne i Hercegovine se takođe ne plaća porez na isplatu osigurane sume ili druge naknade štete načinjene na imovini u iznosu koji je upotrebljen za zamjenu ili popravak oštećene imovine.
U Hrvatskoj prema Zakonu o porezu na premije osiguranja od automobilske odgovornosti i premije kasko osiguranja cestovnih vozila poreskim obveznikom se smatra društvo za osiguranje koje sa pravnim i fizičkim osobama sklapa ugovore i naplaćuje premije osiguranja od automobilske odgovornosti i kasko osiguranja putničkih vozila neposredno ili posredno preko posrednika ili zastupnika. Osnovicu za primenu poreza predstavlja premija osiguranja od automobilske odgovornosti koju društvo za osiguranje utvrđuje pravnom ili fizičkom licu pri sklapanju ugovora o obaveznom osiguranju putničkih motornih vozila, odnosno premija kasko osiguranja putničkih vozila koju društvo za osiguranje utvrđuje pravnom ili fizičkom licu pri sklapanju ugovora o kasko osiguranju putničkih vozila. Poreska stopa iznosi 15 odsto na premiju osiguranja autoodgovornosti i 10 odsto na premiju kasko osiguranja. Članom 11 Zakona o porezu na dodanu vrednost propisano je da su plaćanja poreza na dodanu vrednost oslobođene transakcije u okviru delatnosti osiguranja i reosiguranja, uključujući povezane usluge koje pružaju posrednici i zastupnici u osiguranju. Dohodak od osiguranja nije predmet oporezivanja u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak. Naime, dohotkom se ne smatraju primanja po osnovi osiguranja stvari, odgovornosti, života i imovine. Primanja po osnovu životnog osiguranja i dobrovoljnog penzionog osiguranja smatraju se dohotkom ako su premije toga osiguranja bile porezno priznati izdatak.
Specifičan slučaj je poreski sistem u Makedoniji, koji je baziran na zakonskom okviru za oporezivanje svih finansijskih transakcija (Zakon za danok na finansiski transakcii, “Služben vesnik na RM”, br. 49/01) i ne predviđa izuzetke od oporezivanja, ali su i poreske stope relativno male (0,5 odsto za sve finansijske transakcije i 1 odsto za finansijske transakcije na osnovu gotovinskih uplata). Navedenim Zakonom o oporezivanju finansijskih transakcija je propisano da poreska obaveza nastaje samim zaključenjem ugovora o osiguranju, odnosno polise osiguranja.

Stimulisanje pribavljanja životnog osiguranja kroz oslobađanje od poreza može povratno omogućiti ubrzaniji privredni rast

U Crnoj Gori važio je najpodsticajniji pravni okvir oporezivanja premije osiguranja. Naime, zakonom je bilo predviđeno izuzeće od oporezivanja svih vrsta osiguranja i reosiguranja izuzev osiguranja auto-odgovornosti i kasko osiguranja, koje nije izuzeto od poreskog opterećenja ni u jednoj zemlji regiona bivše Jugoslavije. Međutim, u skladu sa postojećim Zakonom o porezu na premije osiguranja premija je oporezovana za sve vrste osiguranja sa poreskom stopom od 9 odsto. Izuzeti iz oporezivanja su samo osiguranje od nezgode, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i osiguranje poljoprivrede. Poreski obveznici su društva osiguranja koja sa pravnim i fizičkim licima sklapaju ugovore i naplaćuju premije osiguranja. Poreska osnovica za utvrđivanje poreza na premiju osiguranja je naplaćena bruto premija osiguranja. U Crnoj Gori se u smislu Zakona o porezu na dohodak dohotkom ne smatraju prihodi ostvareni po osnovu osiguranja stvari, života i imovine.
U Sloveniji prema trenutno važećem zakonu (Zakon o davku od prometa zavarovalnih poslov) nije predviđeno izuzeće životnih osiguranja obavezi oporezivanja, osim životnih osiguranja zaključenih na rok duži od 10 godina. Osnovica za obračun poreza na poslove osiguranja predstavlja ukupnu premiju koja je naznačena u polisi osiguranja. U osiguranju života se u poresku osnovicu uračunava takođe i učešće u dobiti koja se pripisuje osiguranoj sumi. Porez na sve poslove osiguranja plaćao se po stopi od 6,5 odsto od premije osiguranja do 2015., a od 2015. se plaća po stopi od 8,5 odsto. Osiguravajuća društva su na osnovu Zakona o sigurnosti od požara (Zakon o varstvu pred požarom) dužna da plaćaju taksu u visini do 20 odsto od ukupne premije požarnih osiguranja. Formiranje fonda preventive kao elementa indirektnog oporezivanja predstavlja fakultativnu kategoriju, jer je prevencija samo mogućnost da se osiguravajuće društvo uključi u upravljanje rizicima na strani osiguranika.
U domenu neživotnih osiguranja u svim zemljama oporezovana je premija osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, odnosno premija osiguranja auto-odgovornosti kao i premija kasko osiguranja.

Neopravdano oporezivanje životnog osiguranja
Rezultati istraživanja prezentovani u radu nedvosmisleno upućuju na činjenicu da postoji razlika u pravnom regulisanju oporezivanja za životne i neživotne osiguravače. Oporezivanje poslovanja osiguravajućih društava kao pravnih entiteta razumljivo je i u potpunosti saglasno sa oporezivanjem svih drugih subjekata privređivanja.
Problematika razumevanja opravdanosti oporezivanja premija osiguranja, međutim, potpuno je drugačija, posebno kada se ima u vidu premija životnih osiguranja. U većini zemalja, uključujući i zemlje regiona, premija životnih osiguranja nije oporezovana, a čest je slučaj i da se ne oporezuje premija neživotnih osiguranja. Može postojati opravdanost u delu oporezivanja premija neživotnih osiguranja u uslovima visokih budžetskih deficita kada prikupljeni porezi i po tom osnovu predstavljaju značajan budžetski prihod. Međutim, ni u tim okolnostima životno osiguranje ne bi trebalo biti oporezovano, posebno u zemljama u razvoju. Naime, životno osiguranje obuhvata elemenat štednje i elemenat zaštite od rizika i po pravilu je dugoročnog karaktera, odnosno trajanja od najmanje 5, a najčešće više od 10 godina. Štedni elemenat predstavlja najznačajniji izvor finansiranja dugoročno održivog ekonomskog razvoja. Osiguravajuća društva su u Evropi najveći institucionalni investitori upravo zahvaljujući sredstvima životnih osiguranja. Stimulisanje pribavljanja životnog osiguranja kroz oslobađanje od poreza može povratno omogućiti ubrzaniji privredni rast. Nadamo se da će se potreba za oslobađanjem oporezivanja premija životnih osiguranja prepoznati u bliskoj budućnosti, čime će neminovno biti dodatno stimulisan ekonomski rast. n

Natrag