Zakonske odredbe donele troškove i oterale klijente

Datum objave: 21.02.2020. Broj 1 | Godina 2020

Nakon nepune dve godine od početka primene novog Zakona, osiguravači ocenjuju da su njime nametnute obaveze preterane i nepotrebne kada je reč o biometrijskim rizicima, da donose preveliki utrošak resursa, ali i reputacioni rizik, te traže izuzeće iz zakonskog rešenja

Novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma koji se primenjuje od aprila 2018. godine, prilično je “zagorčao život” osiguravajućim kućama koje se bave životnim osiguranjima.

Naime, Savet stranih investitora primećuje da novi Zakon, kao izuzetke od obaveze sprovođenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, ne prepoznaje ugovore o osiguranju života (tzv. “riziko osiguranje”), kako je to bilo definisano u prethodnom zakonu.

To je urađeno zarad usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, pa se tako i u Srbiji, kod ugovaranja riziko osiguranja života, iako je ono svrstano u kategoriju “potencijalno niskog rizika”, osiguravajućim kućama sada nameće dodatna, komplikovana identifikacija klijenata.

Osiguravačima je, kako je navedeno u Beloj knjizi Saveta stranih investitora za 2019. godinu, nametnuta obaveza ne samo utvrđivanja identiteta klijenta, odnosno prikupljanje podataka o imenu ili nazivu, nego i obaveza provere identiteta korisnika osiguranja u trenutku isplate osigurane sume, kao i obaveza da se utvrdi da li je korisnik osiguranja funkcioner i ako jeste, da se preduzmu odgovarajuće radnje.

Poseban problem za osiguravače je što su dužni da preduzimaju mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma i da redovno ažuriraju analizu rizika od pomenutih radnji, čak i u odnosu na one stranke sa kojima je poslovna saradnja uspostavljena pre stupanja na snagu ovog Zakona.

Ova obaveza, koju su osiguravajuće kuće morale da izvrše u roku od godinu dana od stupanja Zakona na snagu, izazvala je dosta problema, naročito društvima za osiguranje koja imaju višegodišnje ugovore sa osiguranicima sa kojima nemaju kontinuiran kontakt.

Usporen proces prodaje

Nakon nepune dve godine od početka primene ovog Zakona, osiguravači se žale na troškove koje su donele obaveze propisane novim zakonskim rešenjem.

U pomenutoj Beloj knjizi 2019. je ukazano da, imajući u vidu pravnu prirodu ugovora putem kojih se obezbeđuje pokriće isključivo biometrijskih rizika (smrt i invaliditet) i koji nemaju predviđenu opciju isplate otkupne vrednosti, predujma ili osigurane sume za slučaj doživljenja, kao i postojeće modalitete plaćanja (bezgotovinske transakcije, uplata putem banke), jasno proizilazi da je potencijalni rizik od pranja novca i finansiranja terorizma kao takav neostvariv i da zahteva poseban tretman, a ne samo svrstavanje u niskorizičnu kategoriju i primenu pojednostavljenih radnji jer to ne predstavlja olakšavajuću okolnost.

Prema rečima Nenada Vujovića, generalnog sekretara i ovlašćenog lica za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u OTP osiguranju ADO Beograd, s obzirom da riziko osiguranje života učestvuje sa više od 99 odsto u produkcionom portfelju tog osiguravajućeg društva, jasno je u kojoj je meri primena novih zakonskih rešenja dovela do povećanja administrativnog posla, usporavanja procesa prodaje, kao i do izmena u IT sistemima.

“Kako OTP osiguranje primenjuje model bankoosiguranja, a s obzirom na činjenicu da su banke i same obveznici Zakona, i bankarima predstavlja dodatni utrošak vremena da isto lice proveravaju dva puta u kratkom vremenskom roku (i za potrebe banke i za potrebe osiguranja)”, dodaje Vujović.

I Kristof Cetl, predsednik UO Grawe osiguranja, za Svet osiguranja ocenjuje da su novi Zakon o sprečavanju pranja novca i prateća podzakonska akta povećali obaveze osiguravajućih kompanija, ne samo u vidu obaveze prikupljanja dodatne dokumentacije, već i u delu organizacije celokupnog procesa sprečavanja pranja novca.

“Provera identiteta stranke je obaveza koja je postojala već u prethodnom zakonu, ali je novina prikupljanje dokaza o poreklu imovine koja važi za svakog ugovarača osiguranja i to komplikuje proces zaključenja ugovora o osiguranju, kao i administrativne procese koji se odvijaju unutar osiguravajuće kompanije”, ističe Cetl, dodavši da je Grawe osiguranje, uz povećano zalaganje zaposlenih, kao i uz veliki odziv i dobru saradnju sa klijentima, izvršilo obavezu retroaktivne identifikacije klijenata.

“Propisanoj obavezi smo probali da pristupimo na jedan drugačiji način, da je ne shvatamo kao nešto komplikovano, nametnuto i zahtevno, već kao priliku da se sa svojim klijentima družimo i da pored ponovnog prikupljanja osnovnih ličnih podataka u skladu sa važećim zakonima, klijente upoznamo sa novim proizvodima”, kaže naš sagovornik.

Blago povišen reputacioni rizik

Govoreći o iskustvima OTP osiguranja, Vujović ističe da je ponovna identifikacija klijenata dovela do dodatnog povećanja troškova, pa i do blago povišenog reputacionog rizika, jer su pojedini klijenti ovo shvatili ne kao zakonsku obavezu, već kao dodatno opterećenje na kojem je osiguravajuće društvo insistiralo, pa i “pretilo” raskidom ugovora ukoliko klijenti ne postupe u skladu sa zahtevom.

“Međutim, ovde moramo biti svesni da se ova zakonska odredba pre svih odnosila na banke, kao najizloženiji finansijski sektor pretnjama od pranja novca, dok je Nacionalnom procenom rizika sektor životnog osiguranja ocenjen kao niskorizičan. Takođe, postoje velike razlike između ugovora u bankarskom sektoru i ugovora o životnom osiguranju, po kojem se bilo kakve transakcije ili isplate sredstava akumuliranih na polisi životnog osiguranja ne mogu sprovesti bez ličnog kontakta sa strankom, kada osiguravač ima mogućnost da traži od stranke dodatnu dokumentaciju (a samim tim i izvrši sve neophodne provere) pre sprovođenja transakcije”, podvlači Vujović.

Trebalo bi smanjiti obaveze osiguravajućih kompanija u smislu ovog Zakona, posebno one koje mogu da uspore razvoj delatnosti životnih osiguranja, a s obzirom na zaštitnu i štednu funkciju riziko osiguranja

Na pitanje da li smatra da kod polisa koje pokrivaju biometrijske rizike uopšte postoji mogućnost pranja novca i finansiranja terorizma, s obzirom da nema opcije isplate otkupne vrednosti, i imajući u vidu bezgotovinske transakcije i uplate putem banke, sagovornik Sveta osiguranja ukazuje da sama priroda ugovornog odnosa koji pokriva biometrijske rizike, ne obezbeđuje ugovaraču osiguranja kreativne modalitete “raslojavanja” novca stečenog krivičnim delom kroz finansijski sistem (primera radi: ne postoji mogućnost otkupa, predujma, kapitalizacije ili isplate osigurane sume u slučaju doživljenja isteka), niti je korist od usluge naplativa u bilo kojem drugom slučaju, izuzev slučaja smrti ili invaliditeta.

“Imajući u vidu da su, po svojoj prirodi, ugovori o osiguranju života za slučaj smrti namenjeni isključivo pokriću rizika smrti, njihovo zaključivanje je motivisano neophodnošću zaštite porodice od neželjenih događaja u vidu obezbeđenja finansijskih sredstava u najtežim životnim trenucima.

Iz navedenog razloga, ugovori o osiguranju života za slučaj smrti imaju izraženu socio-ekonomsku funkciju u društvu i doprinose premošćavanju finansijskog jaza usled gubitka člana najuže porodice. Riziko osiguranje života ima jasno definisanu svrhu i namenu poslovnog odnosa (na primer: kod osiguranja korisnika kredita koje predstavlja instrument obezbeđenja banke isključivo u slučaju smrti korisnika kredita – proizvod nema otkupnu vrednost, niti se može naplatiti osigurana suma u bilo kom drugom slučaju izuzev smrti)”, navodi Vujović.

Kristof Cetl, pak, ističe da je provera ovakvih transakcija u svakom slučaju u nadležnosti banaka, kojima su na raspolaganju i drugačiji i kvalitetniji mehanizmi provere u odnosu na one koje imaju ne samo osiguravajuće kompanije već i drugi obveznici Zakona.

“S druge strane, možda bi u narednom periodu ipak trebalo malo smanjiti obaveze osiguravajućih kompanija, posebno one koje mogu da uspore razvoj delatnosti životnih osiguranja. Treba voditi računa o značaju koji proizvodi životnog osiguranja imaju, kako kroz svoju zaštitnu tako i kroz svoju štednu funkciju i postavlja se pitanje da li treba raditi na uvođenju identičnih pravila koja uvode one zemlje sa znatno većim stepenom razvoja sektora osiguranja života, a koji mogu da budu ograničavajući faktor u njegovom razvoju”, smatra on.

Niske premije neprivlačne kriminalcima

Nenad Vujović iz OTP osiguranja podseća i na nizak nivo premije kod osiguranja života za slučaj smrti u Srbiji, što, kaže, takođe “odbija perače novca”.

Kako navodi, po zvaničnoj statistici Narodne banke Srbije za 2018. godinu, udeo premije životnog osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja iznosi 23,8 odsto sa prosečnom premijom po glavi stanovnika u iznosu nižem od 30 evra, što je daleko ispod proseka Evropske unije.

Dodaje i podatke Udruženja osiguravača Srbije za 2017. godinu, prema kojima prosečna mesečna premija kod riziko osiguranja života iznosi 6,81 evra za individualna osiguranja, 0,51 evra za osiguranja zaposlenih, 2,17 evra za osiguranje penzionera i 4,99 evra za osiguranje korisnika kredita.

Izrazito nizak iznos remije, koji je tipičan za osiguranje života za slučaj smrti u Srbiji, ukazuje u praktičnom smislu na neophodnost posebnog tretmana ovakve vrste osiguranja

“Ovakav, izrazito nizak iznos premije, koji je tipičan za osiguranje života za slučaj smrti u Srbiji, ukazuje u praktičnom smislu na neophodnost posebnog tretmana ovakve vrste osiguranja sa stanovišta sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma”, ocenjuje Vujović, još jednom podvukavši da ova vrsta osiguranja ni po svojoj prirodi ne pruža mogućnost zloupotrebe poslovnog odnosa u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma i samim tim je i potencijalni rizik na izrazito niskom nivou, odnosno nemerljiv.

On posebno ističe da primena ovog Zakona ne samo da znatno otežava prodaju niskorizičnih proizvoda (riziko osiguranja života) čija je karakteristika niska premija, već komplikuje i uvođenje prodaje inovativnih proizvoda riziko osiguranja života online.

“Dodatna regulativa zahteva obezbeđivanje posebnih uslova za video identifikaciju ugovarača koji osiguranje života zaključuje online (potrebna su posebna tehnička rešenja, izolovana soba, zaposleni koji je prisutan i vodi uživo identifikaciju uz permanentni video nadzor). To sve iziskuje dosta ulaganja od strane osiguravača, a prihod od premije riziko osiguranja nije dovoljno visok da bi opravdao takva ulaganja”, ocenjuje Vujović, zaključivši da, ako se sve pobrojano uzme u obzir, definitivno postoji prostor da se naprave određeni ustupci sektorima koji su okarakterisani kao niskorizični sa aspekta pranja novca i finansiranja terorizma.

Predlog za izuzeće od Zakona već upućen

Na konkretno pitanje, da li bi polise riziko osiguranja trebalo isključiti iz odredbi aktuelnog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, sagovornici Sveta osiguranja daju identičan odgovor.

“Tema izuzeća polisa riziko osiguranja je veoma poznata. Zalažemo se za izuzeće ovih proizvoda kroz novo zakonsko rešenje”, ističe Kristof Cetl iz Grawe osiguranja.

“Industrija osiguranja je preko Udruženja osiguravača i Saveta stranih investitora već uputila predloge nadležnima da se razmotri zakonsko isključenje riziko osiguranja u segmentu primene radnji i mera iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma”, navodi Nenad Vujović iz OTP osiguranja.

Jovana Smolić

Natrag