;

Uređeno tržište stvara rast

Datum objave: 01.01.1970. Broj 1 | Godina 2015

Nakon skoro deceniju čekanja, krajem prošle godine usvojen je Zakon o osiguranju, od kojeg se ne očekuje samo da reguliše tržište na moderan način, već da njegove odredbe omoguće i bolje poslovanje. Da će novi propis biti impuls tržištu, veruju i u nadzornom organu ovog sektora – Narodnoj banci Srbije.
“Narodna banka Srbije, kao regulatorni i nadzorni organ sektora osiguranja, prepoznala je izazove sa kojima se suočavaju učesnici na ovom segmentu finansijskog tržišta, te je Zakonom o osiguranju, uzimajući u obzir najbolju praksu država članica Evropske unije, pružila podsticaj efikasnijem uređenju tržišta osiguranja, kroz unapređenje načina poslovanja i povećanje nivoa zaštite osiguranika, dajući dodatni impuls razvoju tržišta osiguranja”, kaže Đorđe Jevtić, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama – Narodna banka Srbije, u intervjuu za Svet osiguranja.

Nedavno je usvojen Zakon o osiguranju. Koliko on zaista, prema Vašem mišljenju, može da pomeri tržište osiguranja, odnosno da podstakne rast?
Zakon o osiguranju je nakon temeljne pripreme predložila Narodna banka Srbije, a usvojila Narodna skupština Republike Srbije. Pred nama je obiman posao donošenja podzakonske regulative koji moramo okončati u prvoj polovini ove godine, čime će se zaokružiti novi pravni okvir u delatnosti osiguranja. Očekujemo da će novi Zakon, praćen podzakonskim aktima, doneti značajne pozitivne pomake na tržištu. Naime, usled izvršenih usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, taj propis urediće tržište osiguranja Srbije na način koji je neuporedivo bliži evropskim standardima. Čitavim nizom novih odredaba uspostavljen je osnov za bolju solventnost i kapitalnu adekvatnost društava za osiguranje, transparentnije poslovanje i prodajne aktivnosti, adekvatnije usluge osiguranja, bolje usmeravanje investicija, efikasnije korporativno upravljanje, moderniji nadzor… Sve navedeno jesu koraci ka uređenju tržišta i stvaranju dodatnih potencijala za njegov rast. Naravno, osiguranje je direktno povezano sa načinom i standardom života, tako da će rast zavisiti od mnogih drugih faktora. U svakom slučaju, na svima nama koji smo vezani za ovu delatnost jeste obaveza da afirmišemo osiguranje, kao civilizacijsku tekovinu zaštite ljudi i dobara od raznorodnih rizika, ali i kao jedan moderan vid dugoročnog ulaganja. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da građani i privredni subjekti budu svesni koristi koje im osiguranje donosi i stoga je dodatni napor kako regulatorne, tako i supervizijske aktivnosti, usmeren ka tome da se stvore uslovi za stabilno i solventno tržište, na kome deluju subjekti sposobni da redovno i celovito servisiraju svoje obaveze.

Da li NBS može da učini još nešto da se tržište osiguranja koje stagnira – po visini premije – pomeri na bolje i šta je to što NBS može da uraditi?
Sektor osiguranja u Republici Srbiji je i nakon početka svetske ekonomske krize nastavio da beleži rast, mada su se efekti krize iz realnog sektora reflektovali na usporavanje pozitivnih trendova, pa tako i na niže stope rasta premije u odnosu na pretkrizni period.

Narodna banka Srbije kontinuirano prati izloženost pojedinačnih društava za osiguranje rizicima, kako iz posrednog nadzora, tako i sprovođenjem neposrednih kontrola, i na osnovu identifikovanih problema, preduzima mere prema društvima za osiguranja, pri čemu je spektar raspoloživih mera novim Zakonom o osiguranju dodatno proširen

Narodna banka Srbije, kao regulatorni i nadzorni organ sektora osiguranja, prepoznala je izazove sa kojima se suočavaju učesnici na ovom segmentu finansijskog tržišta, te je Zakonom o osiguranju, uzimajući u obzir najbolju praksu država članica Evropske unije, pružila podsticaj efikasnijem uređenju tržišta osiguranja, kroz unapređenje načina poslovanja i povećanje nivoa zaštite osiguranika, dajući dodatni impuls razvoju tržišta osiguranja.

Pojedina društva koja posluju odvojeno, u smislu da imaju životno i neživotno osiguranje kao posebne kompanije, nisu zadovoljna rešenjem tog pitanja u novom Zakonu. Mislite li da su novim rešenjima uslovi poslovanja kompozitnih i društva koja imaju odvojene poslove života i neživota približno izjednačeni budući da je to bilo jedno od ključnih pitanja za koje se čekalo rešenje?
Ideja obavljanja poslova životnih, odnosno neživotnih osiguranja isključivo preko zasebnih kompanija kreirana je pre čitave decenije, ali praksa je pokazala nemogućnost da se sprovede u delo. Stoga nam je sada bilo potrebno trajno rešenje, a ne mrtvo slovo na papiru koje bi svakog decembra iziskivalo novu izmenu zakona u cilju beskonačnog prolongiranja rokova za razdvajanje kompanija, kakav je do sada bio slučaj. Za aktuelno rukovodstvo NBS-a ovo je nasleđen problem kome smo vrlo ozbiljno pristupili i nastojali da nađemo maksimalno pravično rešenje. Ako iz opisanih razloga izuzmemo ideju istrajavanja na razdvajanju, ostalo nam je da razmotrimo dve opcije – spajanje kompanija ili “zamrzavanje” postojećeg stanja. Prva opcija bila bi direktno suprotna pravu Evropske unije i stoga je za nas i za celinu tržišta osiguranja bila neprihvatljiva, tako da se kao jedino realno, ne idealno, ali za situaciju u kojoj smo se zatekli – najmanje loše rešenje, nametnulo da se zadrži status quo. Na ovaj način trajno smo zatvorili ovaj problem, identično kako je predviđeno i u direktivama Evropske unije, ali smo svakako vodili računa da ublažimo i eventualne negativne posledice ovakvog izbora. S jedne strane, društva koja će nastaviti da obavljaju poslove životnih i neživotnih osiguranja, dužna su da do kraja ove godine obezbede odvojeno upravljanje imovinom, kapitalom i obavezama za te dve grupe poslova. S druge strane, razdvojene kompanije koje imaju istog osnivača, moći će da organizuju određene zajedničke funkcije i tako ostvare troškovne uštede, čime dodatno doprinosimo izjednačavanju tržišnog položaja osiguravača, maksimalno mogućem za datu situaciju.

Jedan od zahteva osiguravača je bio i mogućnost fleksibilnijeg zapošljavanja prodavaca. Kako sad sve može biti angažovan prodavac i šta se u tom pogledu promenilo u odnosu na stari zakon?
Lice koje ima zvanje (licencu) ovlašćenog zastupnika, može biti angažovano kao prodavac osiguranja kod lica koja imaju dozvolu/saglasnost za rad izdatu od strane NBS-a, dakle – društva za zastupanje u osiguranju, zastupnika u osiguranju, banke, davaoca finansijskog lizinga ili javnog poštanskog operatora – zasnivanjem radnog odnosa ili na osnovu rada van radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu. Na ovaj način obezbeđena je veća fleksibilnost u angažovanju prodavaca osiguranja nego što je to do sada bio slučaj, a stvoreni su i pravni preduslovi za suzbijanje rada na crno. Svi koji će ubuduće usluge osiguranja prodavati van radnog odnosa biće pravno pokriveni i po osnovu tog rada obezbediće se i sva prava koja tim licima pripadaju. Kod društava za osiguranje situacija je nešto drugačija. Naime, poslove iz delatnosti društva za osiguranje koji se odnose na zaključivanje ugovora o osiguranju, obavljaju zaposleni u društvu, s tim da ova lica ne moraju da budu ovlašćeni (licencirani) zastupnici. Na društvima za osiguranje je da odaberu strategiju prodaje – da li će to biti direktan plasman ili angažovanje prodajnih kanala.

U saopštenju NBS-a objavljenom nakon usvajanja Zakona navodi se da taj propis u većoj meri štiti korisnike, odnosno klijente. Na koji način? Postoje li sad u ovom kontekstu neke dodatne obaveze osiguravača prema građanima ili prema NBS-u koje su u funkciji zaštite korisnika?
Novi Zakon o osiguranju sadrži čitavo poglavlje kojim je uređena obaveza informisanja ugovarača osiguranja pre zaključivanja ugovora. Na ovaj način postižemo to da se osiguranje prodaje adekvatno stvarnim potrebama građana i privrednih subjekata. Oni će u dogovoru sa prodavcem moći da kvalitetno sagledaju svoje potrebe i način koji je najpogodniji da se iste zadovolje. Dobiće na papiru ili drugom trajnom mediju uslove osiguranja i druge relevantne dokumente u podatke, a biće informisani i o načinu i rokovima za ostvarivanje svojih prava pri realizaciji štetnog događaja. Radi se o čitavom setu novih obaveza za osiguravače, koje su istovremeno i nove pogodnosti za klijente. Očekujemo da će se na ovaj način usluge osiguranja dodatno afirmisati, a i da će se sprečiti čitav niz nesporazuma kakvih je u prošlosti bilo, jer će kupac nedvosmisleno znati šta je kupio, tj. kakva prava iz toga proizilaze.

Novi strani investitori iskazuju interesovanje za ulazak na tržište osiguranja Republike Srbije, kako kroz green field investicije, tako i kroz akvizicije postojećih učesnika

Prošle godine smo imali gašenje jednog osiguravača zbog problema pokrivenosti tehničkih rezervi. Može li se nešto slično desiti još nekoj kompaniji budući da pojedini imaju problema sa pokrivenošću tehničkih rezervi koje su na kraju trećeg tomesečja 2014. kod neživotnih osiguranja iznosile 94,1 odsto?
Društva za osiguranje su na kraju trećeg tromesečja 2014. godine obezbedila puno pokriće tehničkih rezervi životnih osiguranja, dok je pokriće tehničkih rezervi neživotnih osiguranja adekvatnim oblicima sredstava obezbeđeno je na nivou od 94,1 odsto. Pokriće tehničkih rezervi je, u najvećoj meri, izvršeno niskorizičnim investicijama, kao što su državne hartije od vrednosti (90,6 odsto kod životnih i 42,8 odsto kod neživotnih osiguranja).
Narodna banka Srbije kontinuirano prati izloženost pojedinačnih društava za osiguranje rizicima, kako iz posrednog nadzora, tako i sprovođenjem neposrednih kontrola, i na osnovu identifikovanih problema, preduzima mere prema društvima za osiguranja, pri čemu je spektar raspoloživih mera novim Zakonom o osiguranju dodatno proširen. Proaktivnim delovanjem Narodna banka Srbije teži da deluje na umanjenje identifikovanih rizika u početnoj fazi, kako ne bi eskalirali do nivoa koji zahteva krajnje supervizorske mere.

Šta NBS vidi kao ključne probleme u poslovanju osiguravača, budući da je rečeno da će ovim propisom “biti uveden red” u ovaj segment finansijskog sektora?
Novi zakon o osiguranju posledica je studioznih analiza desetogodišnje prakse u ovoj delatnosti. NBS kao supervizor imala je mogućnost uvida u sva područja poslovanja društava za osiguranje i drugih subjekata u toj delatnosti, usled čega su identifikovane slabosti i u novi zakonski tekst ugrađena su rešenja koja bi trebalo da ih eliminišu. Red će se u ovaj segment finansijskog sektora uvesti po više osnova – bolja zaštita i bolja informisanost korisnika usluge osiguranja, preciznije regulisanje organa društva za osiguranje radi efikasnijeg koorporativnog upravljanja, uređeniji segment kanala prodaje osiguranja, pouzdaniji kriterijumi obračuna adekvatnosti kapitala, moderniji sistemi upravljanja u društvima za osiguranje, kao i efikasniji sistem nadzora u delatnosti osiguranja. Usaglašavanjem svih subjekata sa odredbama novih propisa biće obezbeđeno njihovo osnaživanje i modernizacija, što svakako doprinosi unapređenju samog tržišta osiguranja, ali i kvalitetnijim uslugama koje se nude na tom tržištu.

Postoji li još uvek interesovanje stranih osiguravajućih kuća za tržište Srbije u smislu zahteva za licencom, ili je ovo tržište ipak prezasićeno zbog velikog broja osiguravača na mali broj stanovnika i nisku ukupnu premiju?
Sektor osiguranja u Republici Srbiji još uvek je nedovoljno razvijen, sa premijom po glavi stanovnika znatno nižom nego u Evropskoj uniji. Međunarodne finansijske grupacije prepoznale su potencijal našeg tržišta, pa tako zauzimaju dominantno mesto u sektoru osiguranja, imajući u vidu da je od 27 društava 21 u većinskom stranom vlasništvu, pretežno iz država članica Evropske unije.
Novi strani investitori iskazuju interesovanje za ulazak na tržište osiguranja Republike Srbije, kako kroz green field investicije, tako i kroz akvizicije postojećih učesnika. U 2014. godini došlo je do preuzimanja dva društva za osiguranje od strane novog vlasnika iz Evropske unije, i započet je proces njihovog spajanja sa društvima za osiguranje istog većinskog vlasnika koja su već prisutna na domaćem tržištu.

Pred nama je obiman posao donošenja podzakonske regulative koji moramo okončati u prvoj polovini ove godine, čime će se zaokružiti novi pravni okvir u delatnosti osiguranja

Postoje li preliminarni rezultati poslovanja sektora osiguranja za celu 2014. godinu?
Narodna banka tromesečno objavljuje izveštaje o stanju sektora osiguranja u Republici Srbiji, na osnovu podataka koje dostavljaju društva za osiguranje ustaljenom dinamikom.
Poslednji raspoloživi podaci se odnose na prvih 9 meseci 2014. godine. U ovom periodu identifikovan je rast bilansne sume društava za osiguranje koja je dostigla 165,7 mlrd. dinara, kao i značajan rast tehničkih rezervi. Ukupna premija je zabeležila međugodišnji rast od 5,2 odsto i dostigla 51,4 mlrd. dinara za devet meseci 2014. godine, pri čemu je značaj životnih osiguranja povećan i ona su u ovom periodu predstavljala petinu ukupne premije.

Vesna Lapčić

Natrag