;

Uočena poboljšanja, ali i nepravilnosti

Datum objave: 01.01.1970. Broj 6 | Godina 2017

U okviru godišnjeg izveštaja o poslovanju osiguravajućih kompanija u 2016. godini Narodna banka Srbije (NBS) je objavila i podatke o supervizijskim aktivnostima, nakon planiranih neposrednih kontrola. Prošlogodišnje kontrole su pokazale da se u pogledu stabilnosti sektora i prudencione supervizije situacija znatno poboljšala, ali da na polju tržišnog ponašanja i dalje treba raditi na unapređenju, ocenjuju u sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS.
Planiranim kontrolama NBS je kao nadzorni organ ocenjivao rad pet osiguravajućih kompanija, jedne kompanije za reosiguranje i jedne banke koja ima saglasnost NBS za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju. Pored planiranih, u 2016. godini je urađena i vanredna ciljana kontrola kod jedne osiguravajuće kompanije.
Kontrola kod tri osiguravača je podrazumevala sveobuhvatnu kontrolu, kod dva samo rizične aktivnosti i kod jednog sprovođenje mera nadzora. Sveobuhvatnim kontrolama kod dva osiguravača konstatovane su manje značajne nezakonitosti i nepravilnosti koje nisu bitno uticale na njihovo poslovanje. U Izveštaju se navodi da su ti propusti primećeni u sistemu upravljanja, u smislu izloženosti rizicima u poslovanju, i propusti u računovodstvenom evidentiranju.
Ciljanim kontrolama rizičnih aktivnosti kod tri osiguravača u fokusu je bilo poslovno planiranje, tržišno ponašanje tih osiguravajućih kompanija posmatrano kroz postupanje po prigovorima i predugovorno obaveštavanje ugovarača osiguranja te troškovi sprovođenja osiguranja.
Značajni propusti uočeni su kod evidentiranja troškova sprovođenja osiguranja, što je dalje uticalo na kršenje propisa koji uređuju obavezno osiguranje u saobraćaju. Tako su i nerealno prikazani rezultati poslovanja po vrstama osiguranja, odnosno utvrđeni nepouzdani bilansi uspeha po vrstama osiguranja. Kontrolama su, takođe, konstatovane nepravilnosti u informisanju ugovarača osiguranja.

Redovne kontrole
U Izveštaju o poslovanju sektora NBS navodi se da je tržište osiguranja danas dobro kapitalizovano, sa izgrađenim kvalitetnim mehanizmima upravljanja rizicima, likvidno, solventno i profitabilno, a ispunjava i sve pojedinačne standarde koje su propisi utvrdili. U sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja Centralne banke kažu za Svet osiguranja da su kontrole sprovedene u 2016. godini planirane unapred, a njihov cilj je prevencija i korekcija propusta. Prilikom kontrole, kako je objavljeno u izveštaju, kod jednog osiguravača konstatovano je da su mere NBS delimično sprovedene, zbog čega su naložene nove mere nadzora.
Takođe, kod jedne kontrolisane banke koja ima saglasnost za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju konstatovani su propusti u vezi sa informisanošću klijenata banke o proizvodima osiguranja. Tačnije, primećeni su propusti prilikom pružanja informacija na način propisan zakonom pre zaključenja ugovora o osiguranju.
U Centralnoj banci kažu za Svet osiguranja da je informisanje ugovarača osiguranja nova obaveza osiguravajuće kompanije i da je prirodno da se u početnom periodu primene dešavaju nerazumevanja.
“Upravo zbog toga će kontrole svakako biti više usmerene na ovu aktivnost i u narednom periodu”, navode u NBS.
Inače, pravo predugovornog informisanja, koje je predviđeno novim propisima, omogućava svakom potencijalnom klijentu da pre zaključenja ugovora o osiguranju sagleda sve elemente od značaja za donošenje takve odluke. Iako supervizija osiguranja ne rešava pojedinačne prigovore, već to može da čini samo funkcija zaštite korisnika, supervizija je, kako se kaže u izveštaju, prevencija i garancija većeg kvaliteta usluga osiguranja. Nakon sprovedenih kontrola, izrečene su mere nadzora za ukupno devet kompanija, i to za pet na osnovu kontrola sprovedenih na kraju 2015. godine i za četiri kompanije po završetku nadzora u toku 2016. godine. Novčana kazna je određena za tri kompanije.

Preduzete mere
U 2016. godini (u četvrtom tromesečju) NBS je donela rešenje o izricanju mera nadzora koje se javno objavljuju za AMS osiguranje, čime je toj kompaniji naložena mera razrešenja dva člana uprave, tačnije članova Izvršnog odbora Vučete Mandića i Branislave Beloševac. U Izveštaju se navodi da je mera naložena zbog utvrđenog postupanja suprotnog odredbama Zakona o osiguranju i utvrđene odgovornosti zbog nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju te kompanije.
Naime, utvrđeno je da određeni izveštaji te kompanije koji su javno objavljeni ili dostavljani Narodnoj banci Srbije nisu verodostojni u pogledu podataka o iznosima nelikvidnih sredstava, revalorizacionih rezervi s nerealizovanim rezultatima, nematerijalne imovine, garantnog kapitala i garantne rezerve.
Za članove uprave utvrđeno je, takođe, da su potpisivali međusobno kontradiktorne dokumente, kao i da su retroaktivno menjali već objavljene izveštaje. Pored toga, utvrđeno je da nisu primenjivani poslovni ciljevi i poslovna strategija na način utvrđen poslovnim planom. Mera je doneta u cilju sprečavanja daljeg nezakonitog i nepravilnog poslovanja tog osiguravača, navodi se u izveštaju.
Inače, Izveštaj o sektoru osiguranja u Srbiji, u delu koji se tiče supervizorskih aktivnosti, objavljuje se bez navođenja imena konkretnih kompanija, osim u slučaju izricanja mera nadzora za koje je Zakonom o osiguranju utvrđeno da pripadaju kategoriji mera koje se javno objavljuju, napominje se u Izveštaju.

Nerealni rezultati
U Izveštaju o poslovanju sektora za 2016. navodi se da su uočeni značajni propusti kod evidentiranja troškova sprovođenja osiguranja. Takvi propusti uticali su na kršenje propisa koji uređuju obavezno osiguranje o saobraćaju i na prikazivanje nerealnih rezultata poslovanja po vrstama osiguranja.
U NBS kažu da je utvrđivanje rezultata po linijama posla aktivnost koju razvijaju u poslednjih nekoliko godina, a koja je značajno unapređena početkom primene novih propisa u delatnosti osiguranja, odnosno od izveštaja za 2015. godinu.
“Regulativa obaveznih osiguranja u saobraćaju i dalje direktno utiče na realnost ovakvih izveštaja, jer jedino za te poslove važe neka specifična ograničenja. Zbog toga se nadamo da će budućim izmenama propisa o obaveznom osiguranju u saobraćaju ovaj problem biti otklonjen”, kažu u NBS.
Prema njihovom objašnjenju, očekuju da će se fokus supervizije ubuduće pomeriti na savremenije metode, kao i da će se bilansi uspeha po linijama posla izrađivati po istoj metodologiji za svaki posao, nakon čega će biti i realniji.
Na pitanje koliko uočeni propusti remete stabilnost sektora i da li je nadzorni organ zabrinut zbog uočenih nepravilnosti kod pojedinih osiguravača, u NBS odgovaraju da je tržište osiguranja solventno i stabilno.
“Sve sprovedene supervizijske aktivnosti su rutinske. Propuste slede korektivne mere, tako da se sve održava u dobrom stanju i nema nikakvih razloga za zabrinutost, niti se bilo šta što je navedeno u našim izveštajima može smatrati indikatorom tako nečega”, poručuju iz sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS.
Takođe, ističu da informacije o konkretnim osiguravajućim kompanijama koriste za naredne supervizijske aktivnosti i nisu predviđene za javno objavljivanje.

Rast kapitala i premije
U godišnjem izveštaju navodi se da je bilansna suma porasla 12,4 procenta u 2016. godini u odnosu na prethodnu i iznosi 215,6 milijardi dinara, rast kapitala od 13,4 procenta poena i iznosi 50,8 milijardi dinara. Ukupna premija porasla je 10 procenata i dostigla je nivo od 89,1 milijardu dinara na kraju prošle godine. U strukturi premije, učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji od 74,1 odsto i dalje je dominantno.
Premija neživotnih osiguranja beleži rast od 7,2 odsto, pri čemu osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, imovinska osiguranja i osiguranje motornih vozila – kasko beleže rast. Životna osiguranja povećavaju učešće u ukupnoj premiji sa 23,9 na 25,9 odsto. U strukturi ukupnog portfelja samo pet vrsta neživotnih osiguranja učestvuje sa 64,1 odsto, i to polise od posledica nezgode, osiguranje motornih vozila, imovine od požara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine i polise od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila.
Autoodgovornost, kao obavezno osiguranje, u 2016. godini zadržava vodeće učešće u ukupnoj premiji sa 34,0 odsto, a zatim slede životna osiguranja sa 25,9 i imovinska osiguranja sa 17,5 odsto.
U NBS kažu da je sektor osiguranja u 2016. godini ostao solventan, uprkos pooštrenim zahtevima koje su u tom pogledu doneli novi propisi.
“U obavljanju delatnosti ostvaren je napredak, što se najbolje vidi po rastu ukupne premije u odnosu na 2015. godinu za celih deset procenata. Što se tiče strukture premije, uočljiv je trend bržeg rasta učešća životnih u ukupnim osiguranjima poslednjih godina, što je za nas kao supervizore novi izazov”, kažu u NBS.
Takođe, ističu da se za rast i profitabilnost osiguravajućih kompanija bore vlasnici, dok je supervizor fokusiran na dugoročnu solventnost kao garanciju sposobnosti isplate šteta, kao i za neposredne aktivnosti u odnosima sa osiguranicima, korisnicima osiguranja i trećim oštećenim licima.
“Zbog toga ćemo i u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti očuvanju načela dobrovoljnosti i informisanosti ugovarača osiguranja, koje su posebno osetljive baš u životnim osiguranjima”, poručuju u NBS.

Struktura aktive
Sektor osiguranja je u 2016. godini ostvario pozitivan neto rezultat, koji je posle oporezivanja i raspoređivanja dela dobiti iznosio 5,7 milijardi dinara. U strukturi aktive društava za osiguranje, na kraju prošle godine najveći deo odnosio se na dužničke hartije od vrednosti i to dužničke hartije od vrednosti: raspoložive za prodaju (44,6 odsto), sa fiksnim prinosom (14,4 odsto) i koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (4,3 odsto). Nakon toga slede nekretnine, postrojenja i oprema, gotovina i kratkoročni depoziti i vlasničke hartije od vrednosti. U poređenju sa 2015. godinom, dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju povećavaju pretežno učešće, i to imaju znatan rast po stopi od 29,6 odsto, dok nekretnine i potraživanja smanjuju učešće u ukupnoj aktivi. U strukturi pasive na kraju 2016. godine tehničke rezerve imaju učešće od 68,8 odsto, a kapital i rezerve 23,6 odsto. Kapital u iznosu od 50,8 milijardi dinara u prošloj godini beleži rast po stopi od 13,4 odsto, dok tehničke rezerve u posmatranom periodu u iznosu od 148,4 milijardi dinara ostvaruju rast od 13,2 odsto. U sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS kažu da u narednom periodu očekuju nastavak pozitivnog trenda. Ali, imaju u vidu da brojke same po sebi ne govore mnogo, ukoliko ispod njih nije jedan zaista zdrav rast, kojim su zadovoljni ne samo tržišni učesnici, već pre svega građani koji koriste finansijske usluge. U Izveštaju se navodi da solventnost osiguravajućih kompanija zavisi od dovoljnosti tehničkih rezervi za preuzete obaveze kao i od ispunjenosti uslova koji se odnose na adekvatnost kapitala, a utvrđeni su kao odnos zahtevane i raspoložive margine solventnosti. Raspoloživa margina solventnosti sektora osiguranja (osiguravača i reosiguravača) iznosila je lani 35,6 milijardi dinara, a zahtevana margina solventnosti 15,2 milijardi dinara. U cilju obezbeđenja zaštite interesa osiguranika i trećih oštećenih lica, odnosno blagovremene isplate šteta, nije dovoljno samo formiranje adekvatnog nivoa tehničkih rezervi, već i njihovo ulaganje, napominje se u Izveštaju. Njihovo ulaganje važno je na način koji obezbeđuje očuvanje i uvećanje njihove realne vrednosti, a radi stvaranja uslova za izmirenje preuzetih obaveza kako trenutno, tako i u budućem periodu. Da bi bila sposobna da odgovori svojim obavezama, osiguravajuća kompanija je dužna da sredstva investira tako da vodi računa o profilu rizika i limitima tolerancije rizika primenom svoje investicione politike. Posmatrano ukupno u Srbiji za sve osiguravajuće kompanije, tehničke rezerve neživotnih osiguranja prošle godine najvećim delom bile su uložene u državne hartije od vrednosti (72,6 odsto), depozite kod banaka i gotovinu (12,6 odsto), nekretnine (7 odsto) i potraživanja za nedospele premije (1,6 odsto).
Piše: Olivera Bojić

Natrag