;

Tradicija i iskustvo pred novim izazovima

Datum objave: 01.01.1970. Broj 10 | Godina 2015

Dunav Re započeo je svoje poslovanje u oblasti reosiguranja davne 1977. godine. Do pre par godina bio je aposlutni lider na tržištu reosiguranja Republike Srbije. Danas beleži premiju od oko 20 miliona evra i tržišno učešće od oko 40 odsto. Reosiguravajuće pokriće obezbeđuje za više od 50 cedenata sa teritorija Republike Srbije, bivše Jugoslavije, Bliskog Istoka i Rusije. Na međunarodnom tržištu Dunav Re prisutan je kao aktivni reosiguravač orjentisan na čisto imovinske rizike. Zorana Pejčić, generalna direktorka Dunav Re u intervjuu za Svet osiguranja govori o budućnosti Dunav Re, kako se pripremaju za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i liberalizaciju tržišta, saradnji sa drugim reosiguravačima, ali otkriva i gde bi osiguravači mogli da nađu nove izvore premije.

Možete li nam reći nešto više o portfelju Dunav Re u pogledu zastupljenosti vrste reosiguravajućih proizvoda?
Dunav Re je u poslednjih tridesetak godina prošao kroz više faza razvoja. U periodu od 1977. godine do sredine osamdesetih godina veoma je bila izražena njegova uloga kao aktivnog reosiguravača kako na lokalnom tržištu tako i na tržištu Evrope i SAD-a. Od sredine osamdesetih godina pa sve do početka ovog veka Dunav Re ima ulogu retrocesionara bez većeg angažovanja sopstvenih kapaciteta u preuzimanju rizika. Već u periodu 2004-2010. poslovna politika se radikalno menja i Dunav Re nastupa veoma agresivno na međunarodnom tržištu reosiguranja, gde pokušava da ulogu pukog retrocesionara zameni ulogom aktivnog reosiguravača. U tom periodu odnos premije sa lokalnog tržišta u odnosu na inostrano iznosi 60 : 40 odsto. Period 2010-2014. za Dunav Re predstavlja borbu za očuvanje tržišne pozicije, dok kraj 2014. donosi ponovni zaokret u poslovnoj politici u smislu aktivnog nastupa na međunarodnom tržištu uz maksimalnu iskorišćenost sopstvenih kapaciteta.
Što se tiče zastupljenosti određenih vrsta osiguranja, može se reći da u portfelju dominiraju imovinski rizici, katastrofalni rizici sa lokalnog tržišta i rizik autoodgovornosti.

Kako će se ulazak Srbije u STO odraziti na poslovanje reosiguravača, posebno Dunav Re, budući da će to omogućiti potpunu liberalizaciju reosiguravajućeg tržišta?
Ulaskom Srbije u STO i liberalizacijom lokalnog tržišta sigurno je da će Dunav Re pretrpeti određene gubitke. Posledice će osetiti i male osiguravajuće kompanije koje nemaju službe za reosiguranje, a samim tim i dovoljno obučen kadar, koji bi mogao da iznese njihove rizike na međunarodno tržište i pribavi potrebna pokrića.
Liberalizacija će omogućiti veću konkurenciju, ali će sa sobom doneti i niz negativnih efekata. Izvesno je da će se dobar deo premije osiguranja sa lokalnog tržišta preliti na međunarodne reosiguravače. To je odliv novca koji bi mogao da ostane i bude koristan u zemlji.
Ono što se o reosiguranju malo zna jeste da je to dvosmerni proces. Reosiguravač osim što obezbeđuje retrocesijom pokriće viškova rizika, on izvozi i svoju uslugu korišćenjem sopstvenih kapaciteta čime obezbeđuje priliv novca u zemlju.

Potencijalni izvor premije na našem tržištu je razvoj osiguranja od odgovornosti prema trećim licima – profesionalnih odgovornosti, odgovornosti za proizvode, odgovornosti direktora i zaposlenih kao i ugovorne odgovornosti. Sva osiguravajuća društva bi trebalo da rade na promociji ovih vrsta osiguranja jer je to mogući nov izvor premije

Budući da se o liberalizaciji tržišta govori poslednjih desetak godina, Dunav Re je još pre deceniju osmislio strategiju poslovanja pripremajući se za taj period. Strategija, pre svega, podrazumeva učešće Dunav Re u takozvanom aktivnom reosiguranju. Nastojimo da učestvujemo kao reosiguravač na inostranim tržištima i da na taj način obezbedimo budućnost za Dunav Re.
Ono što otežava ulogu Dunava Re na međunarodnom tržištu je njegova kvalifikacija kao “non rated company”. To dalje znači da Dunav Re nije ušao u proces dobijanja rejtinga od strane Standard&Poors, pre svega iz razloga što u trenutnoj situaciji ne može da ostvari veći rejting od rejtinga države u kojoj je registrovan, a koji nije na zavidnom nivou. Ipak karakter Dunava Re kao preduzeća čiji je većinski vlasnik država dosta je pomogao prilikom ulaska na tržišta Azije, Bliskog Istoka i Rusije.

U istoriji dužoj od tri decenije, koje štete su bile najveće koje ste pokrili?
S obzirom da Dunav Re posluje od 1977. godine, istorija šteta je prilično bogata. Uprkos tome, naše tržište u međunarodnim okvirima predstavlja profitabilno ulaganje za inoreosiguravače.
Velike štete koje su zabeležene u istoriji Dunava Re su svakako naknade povezane sa štetama nastalih korišćenjem azbesta iz sredine sedamdesetih godina, koje su, verovali ili ne, većinom likvidirane tek 2015. godine. Dunav Re pamti i velike štete od poplava iz 1999. godine. Vredna je pomena šteta iz 2005. godine koja je likvidirana na iznos od oko 10 miliona evra, a čiji je uzrok prevrtanje bagera u rudniku Kolubara. I naravno ne smemo zaboraviti najveću štetu u poslednjih 15 godina, a to je požar u beogradskom predgrađu Makiš iz februara 2015. godine, čiji smo svedoci. Dunav Re je ovde obezbedio reosiguravajuće pokriće za dva osiguravača koji su nosili ovaj rizik. I pored velike koncentracije rizika i pritiska na samopridržaj Dunava Re, šteta je rešena u rekordno kratkom roku.



Sa kim Dunav Re sarađuje u smislu reosiguranja budući da i vi koristite reosiguranje?
Što se tiče naše retrocesije, politika Dunava Re je da bira reosiguravače sa rejtingom A klasifikovane od strane rejting kuće Standard and Poor’s pre svega zbog sigurnosti plasmana. Takođe, naša politika retrocesije podrazumeva da se rizik reosigurava kod više reosiguravača, najmanje pet, zbog disperzije rizika. Kada biramo reosiguravače sa nešto nižim rejtingom, onda je obično reč o reosiguravačima iz regiona, iz zemalja bivše Jugoslavije sa kojima sarađujemo vrlo intenzivno na bazi razmene rizika, a opet u cilju disperzije rizika. To u krajnjoj liniji povećava sigurnost i za njih i za nas.

Premija u Srbiji stagnira, samim tim i poslovi reosiguranja. Gde bi osiguravači mogli da nađu nove izvore premije?
Sva osiguravajuća društva bi trebalo da rade na promociji osiguranja od odgovornosti prema trećim licima. Ova vrsta osiguranja je daleko manje razvijena na našem tržištu nego što je to slučaj čak i u regionu. U poslednjih tri do četiri decenije u Srbiji, osim autoodgovornosti koja je obavezna i nije ovde tema, zastupljeno je i govori se uglavnom o osiguranju od opšte odgovornosti koja podrazumeva opštu građansku odgovornost. Jedan od razloga je i taj što ne postoji dovoljno iskustva i znanja iz ove oblasti. Osiguranje odgovornosti na međunarodnom tržištu je jako razvijeno posebno u oblasti profesionalne odgovornosti i to za niz profesija. Činjenica je da u Srbiji postoji obavezno osiguranje za određene delatnosti, advokate, revizore, knjigovođe i druge, ali postoji niz profesija poput lekarske ili, na primer, profesije vezane za informacione tehnologije kojima je ovakva polisa neophodna, a zastupljenost osiguranja je niska. Zato je važno da osiguravači ulože više napora u promovisanje ove vrste osiguranja, jer manje više svi smo izloženi potencijalnom riziku da trećem licu načinimo određenu štetu. Naše tržište kao da još uvek ne prepoznaje potencijal tog proizvoda i mogućnost kreiranja novog izvora premije.
Istina, odgovornost je komlikovan proizvod te je osiguravačima mnogo lakše da prodaju, na primer, polisu kaska ili osiguranje od požara, dok osiguranje od odgovornosti zahteva određeni nivo znanja i iz oblasti prava, lokalnog zakonodavstva, sudske prakse itd. Zbog toga su neophodni zalaganje i edukacija zaposlenih, ali bi se takav pristup isplatio jer može da donese značajanu korist osiguravačima, reosiguravačima kao i krajnjim korisnicima osiguranja. Kao reosiguravači trudimo se da pružimo podršku osiguravačima, pre svega obezbeđujući reosiguravajuće pokriće za takve prizvode kao i da pribavimo međunarodne uslove osiguranja i prikupimo iskustva drugih osiguravača.
Dunav Re je do 2010. intenzivno radio na edukaciji cedenata kako iz oblasti odgovornosti tako i iz drugih oblasti osiguranja. U planu je da tokom 2016. godine održimo radne sastanke sa našim cedentima na kojima ćemo promovisati osiguranje od odgovornosti prema trećim licima uz predstavljanje iskustava naših kolega sa međunarodnog tržišta.


Osiguranje od katastrofalnih rizika je takođe malo zastupljeno u Srbiji. Koliko ste Vi imali reosiguranih šteta u prošlogodišnjim majskim poplavama?
Nažalost, 2014.godine manje od pet posto ukupne ekonomske štete je bilo osigurano što je zaista nepovoljno za zemlju i industriju osiguranja. Zato su štete u reosiguranju jako male i mere se u nekoliko miliona evra što je u razmerama katastrofalnih šteta neznatno.

Mogu li reosiguravači da daju doprinos promociji osiguranja od katastrofalnih rizika?
Što se tiče same edukacije, a govorim i na osnovu ličnog iskustva budući da sam dugo radila u osiguranju, do sada preduzeti koraci u tom pravcu nisu doneli neke značajnije rezultate. Postoje brojni razlozi zašto višegodišnji trud osiguravača nije urodio plodom. Poslednje katastrofalne poplave su bile 1999. godine, zatim su se desile prošle godine. U tom periodu ništa se značajno nije dogodilo u pogledu povećanja portfelja osiguranja imovine od katastrofalnih rizika, naročito u segmentu stanovništva. Što se tiče privrede, postoji ustaljena praksa da preduzeća kupuju i te rizike kao paket imovinskog osiguranja, ali što se tiče stanovništva zastupljenost osiguranja je jako niska. Niko nije utvrdio tačan razlog zašto napori industrije nisu urodili plodom, mada se niska kupovna moć građana najčešće ističe kao razlog. Posle prošlogodišnjih poplava svi osiguravači su želeli da iskoriste trenutak da podignu svest ljudi o potrebi osiguranja, a svedoci smo da je, godinu dana kasnije, situacija gotovo ista kao i prošle godine u smislu pokrivenosti rizika poplave.
Što se tiče učešća reosiguravača u promociji osiguranja od katastrofalnih rizika, uloga postoji u smislu da dajemo podršku osiguravajućim društvima. Zajedno sa njima radimo na osmišljavanju programa, inovaciji proizvoda i merenju potencijalnih šteta.

Da li bi obaveznost osiguranja od katastrofalnih rizika bilo rešenje, budući da se mogu čuti argumenti i za i protiv, kakvo je Vaše mišljenje?
Obaveznost osiguranja od katastrofalnih rizika je preduslov za njegovo jačanje. Dok god ovo osiguranje bude na dobrovoljnoj bazi, iskustvo nam govori da značajnih pomaka neće biti. Naravno da odluka zavisi od odluke države koja će razumeti da se deo tereta sa budžeta može prebaciti na osiguravače. Da bismo došli do toga, svi učesnici, država, osiguravači i stanovništvo, moraju da prepoznaju interes u uvođenju obaveznosti ovog osiguranja. Svaki od pomenuta tri učesnika ima svoju ulogu u tom procesu i koristi od osiguranja. Država, kao inicijator obaveznosti, obezbedila bi relaksaciju sredstava budžeta namenjenih za sanaciju šteta usled katastrofalnih događaja. Ujedno mogao bi se formirati i određeni fond sredstava namenjenih preventivi. Industrija osiguranja bi na ovaj način obezbedila novi izvor prihoda dok bi krajnji korisnici osiguranja mogli biti sigurni da će im u slučaju katastrofalnih šteta biti plaćena naknada iz osiguranja.

Koliko se Dunav Re bavi prognozom katastrofalnih događaja, predviđanjima i sličnim istraživanjima na tu temu?
Ne možemo još uvek da se bavimo predviđanjima na način kako to rade veliki reosiguravači jer statistika našeg tržišta nije zadovoljavajuća – nemamo dovoljno podataka da bismo se bavili istraživanjima na taj način. Naše analize se baziraju na osnovu iskustva i prednost Dunava Re je ta što je najveći osiguravač na srpskom tržištu, Dunav osiguranje, naš cedent čiji portfelj daje dobru sliku tržišta Srbije. Na osnovu toga, koristeći naša i iskustva našeg najvećeg cedenta, dolazimo do određenih rezultata putem raznih projekcija. To nisu projekcije na nivou velikih stranih reosiguravača i brokera, ali se trudimo da napravimo model za Srbiju koji daje realnu sliku potencijalnih šteta.

Usvojen je novi Zakon o osiguranju. Koje će biti najveće teškoće u usklađivanju sa Zakonom i da li je dovoljan rok za usklađivanje?
Reosiguravačima su u novom Zakonu propisane iste obaveze kao i osiguravačima – imamo obavezu da usvojimo nove principe poslovanja koji bi trebalo da omoguće efikasnije i sigurnije poslovanje. Uprkos činjenici da su osiguranje i reosiguranje delovi iste industrije, mišljenja sam da prilikom ustanovljavanja načina poslovanja kroz odredbe novog Zakona o osiguranju nisu uzete u obzir specifičnosti industrije reosiguranja.
Posebnih poteškoća usklađivanja sa Zakonom ne vidim. Možda je trebalo donekle drugačije pristupiti reosiguranju, ali pretpostavljam da reosiguranje nije bilo predmet posebne pažnje zakonodavca zbog relativno male premije koju reosiguranje generiše u Srbiji.

Reosiguravajuće pokriće obezbeđujemo za više od 50 cedenata sa teritorija Republike Srbije, bivše Jugoslavije, Bliskog Istoka i Rusije

Kako Dunav Re vidi problem frontinga na tržištu budući da je to sporno jer Zakon ne poznaje fronting?
Pravi fronting na srpskom tržištu ne postoji još od 2004. godine. Imajući u vidu da Zakon o osiguranju iz 2004. godine ne prepoznaje stopostotno cediranje rizika reosiguravaču i propisuje da lokalno osiguravajuće društvo mora deo rizika da zadrži u svom samopridržaju, pa fronting kao oblik retrocesije u Srbiji nije dozvoljen. U Zakonu nije definisano koliki je to procenat rizika, pa može da bude i jedan procenat i 100 procenata. Na međunarodnom tržištu postoje master polise – međunarodni programi osiguranja u kojima velike multinacionalne kompanije kupuju osiguranje u svojoj centrali za sve zemlje u kojima posluju. Ukoliko, na primer, posluju i u Srbiji njihova master polisa praktično pokriva i naše tržište. Budući da se to kosi sa našim Zakonom, lokalni osiguravač izdaje polisu, prihvata uslove i tarife koje je propisao master osiguravač i zadržava deo rizika, deo rizika zadržava i lokalni reosiguravač, a veći deo rizika se priključuje master polisi.

Kakvi su dalji planovi Dunava Re?
Dunav Re će i dalje raditi na takozvanom aktivnom reosiguranju. Pokušaćemo da povećamo udeo u reosiguranjima u kojima već učestvujemo i da pronađemo nova tržišta. Afrika se, na primer, otvara kao jako zanimljivo tržište i potpuno novi izvor premije i za evropske osiguravače, a i mi, kao mali reosiguravač, vidimo tamo svoje mogućnosti. Nastavljamo da radimo na tržištima Azije i Rusije i to su naši realni dometi. Očekivanja da u značajnijem obimu uđemo na evropsko tržište nisu realna pre ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.
Vesna Lapčić

Natrag