;

Štete infrastrukture i privrede od poplava

Datum objave: 01.01.1970. Broj 6 | Godina 2014

Oko 10.000 privrednih društava i oko 30.000 preduzetnika, poslovalo je u poplavljenim opštinama i gradovima iz kolubarskog, mačvanskog i moravičkog okruga, kao i u Obrenovcu, Jagodini, Paraćinu i Ćupriji, izjavio je ministar privrede u Srbiji Dušan Vujović. Sva ta preduzeća nisu podjednako ugrožena. U nekima je obustavljena proizvodnja, dok u pojedinim preduzećima voda nije učinila veću materijalnu štetu, ali je zbog otežanog transporta sirovina i repromaterijala proizvodni proces i dalje otežan.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će šteta biti oko milijardu evra, a da će samo 20 odsto od tog iznosa biti pokriveno iz međunarodne pomoći. EBRD je čak otišla i dalje, te je prognozirala da će šteta biti između 1,5 i 2 milijarde evra.
Vučić je, obraćajući se sudionicima na donatorskoj konferenciji u Beogradu, rekao da Srbiju očekuje ozbiljna rehablitacija pruge Beograd – Bar, kao i da je ukupno oštećeno više od 50 javnih objekata, najviše škola, a štetu je pretrpelo i više od 300 poslovnih objekata. Usled odrona i klizišta oštećeno je više od 20 kategorisanih puteva i više stotina opštinskih i nekategorisanih puteva. Najveća šteta, u finansijskom smislu, je na Koridoru 10, kod Dimitrvgrada, gde je procenjen gubitak od deset i više miliona evra, izjavio je premijer na donatorskoj konferenciji.
Ocena Vlade je da su elektro-energetski sektor i poljoprivreda pogođeni više nego ostali privredni sektori. Zbog štete u elektro-energetskom sistemu, Srbija je svakodnevno kupuvola struju za pola miliona do milion evra.

Malo osiguranika, zahtevi još pristižu
Voda je počela da se povlači, zemljišta se isušiju, a klizišta saniraju. Pustoš je zavladala velikim delom Srbije, a razloga za neprospavane noći nemaju samo oni koji su svoju imovinu osigurali. A takvih je, čak i ako ćemo da govorimo eufemistički, malo. Većina osiguravajućih kompanija koje smo kontaktirali još uvek nema precizne podatke o visini štete, a tek okvirno predviđaju koliki broj odštetnih zahteva treba očekivati.
Kompaniji Wiener Städtische osiguranje do 29. maja 2014. godine podneto je ukupno 263 odštetna zahteva od strane pravnih i fizičkih lica (bez EPS-a) koja su pretrpela štetu tokom katastrofalnih poplava. Od toga se 178 odnosi na imovinu, a 85 na motorna vozila – kasko. Ukupna procenjena vrednost ovih odštetnih zahteva je 90.179.619 dinara.
“Do sada je od ukupnog broja ovih podnetih odštetnih zahteva rešeno 53 ili 20,15 odsto (9.153.420 dinara). Od podnetih imovinskih odštetnih zahteva rešeno je 25,84 odsto (2.328.091dinara), a od broja podnetih zahteva za motorna vozila – kasko rešeno je 8,24 odsto (6.825.329 dinara)”, kažu u toj kompaniji. Kako nam je rečeno u Wiener Städtische osiguranju, ova kompanija na ugroženim područjima ima ukupno oko 5.000 klijenata.

Ne postoji rizik da osiguravajuće kompanije neće moći da isplate štetu, jer iza njih stoje inostrani reosiguravači

U Uniqa osiguranju kažu da su na osnovu raspoloživih podataka i uvidom u sve polise osiguranja imovine zaključene na ugroženim područjima, u mogućnosti da sagledaju obim očekivanih šteta, ali da neku precizniju procenu o visini štete još uvek nije moguće dati, s obzirom na to da su prijave tek počele.
“Do sada nam je stiglo blizu 300 prijava šteta iz Obrenovca, Svilajnca, Loznice, Paraćina, Valjeva, Čačka, Gornjeg Milanovca, Požege, Osečine, Lajkovca, Šapca, Niša, Lučana, Banje Koviljače, za koje očekujemo da će biti minimalo isplaćen iznos od milion evra. Očekujemo da će u narednim nedeljama, kako se građani budu polako vraćali u svoje domove, biti mnogo više prijava odštetnih zahteva – kako za uništenu imovinu, tako i za vozila. Tek očekujemo prijavu šteta kompanija na imovini, robi i zalihama”, kažu u ovoj osiguravajućoj kući.
U Generali osiguranju obećavaju ubrzanu proceduru isplaćivanja odštetnih zahteva, a kako su saopštili, i njihovi stručnjaci su danima na terenu. Šteta se trenutno procenjuje na mestima gde je moguć pristup, i to za sve vrste osiguranja – imovine, domaćinstava, kasko i osiguranje u poljoprivredi. Generali je odlučio i da otpiše dug po premiji osiguranja domaćinstva svim klijentima sa ugroženih područja, a da pritom ostanu osigurani sa prethodno ugovorenim pokrićem, do isteka tekućeg osiguranja.
Nažalost, tek sada je široj javnosti postalo jasno, da se broj osiguranika od poplava, ali i klizišta, može meriti u promilima. Naime, osnovno osiguranje imovine ne pokriva rizik od poplava, bujica i visokih nanosa, već se to ubraja u dopunsko osiguranje koje čak i oni koji osiguravaju imovinu neretko ne kupuju. Visina ukupnog osiguranja imovine, uključujući osiguranje imovine od požara i ostalih opasnosti i ostala osiguranja imovine, iznosi u prošloj godini 13.860.136.000 dinara što je oko 20 odsto od ukupne premije osiguranja.

Osiguranje od klizišta
U Malom Zvorniku pokrenuto je verovatno najveće klizište. Srećom, žrtava nije bilo. Ovde govorimo samo o klizištu iznad pešačkog mosta koji je veza sa Zvornikom i Republikom Srpskom, a koji je odmah zatvoren. Na teritoriji cele Opštine aktivirano je više od 60 klizišta. Štete, naročito po seoskim područjima, su ogromne. U selima Donja Trešnica i Velika Reka, uništena je gotova sva infrastruktura, dok je veza ovih sela, kao i administrativnog centra Malog Zvornika, sa ostatkom grada i dalje u prekidu. Odron brda nastavlja da preti da izmeni tok Drine, kao i da sruši most kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Slična je situacija bila i u Krupnju. Kuće su padale kao da su kutije šibica.
Većina ovih domaćinstava nije bila osigurana. Nije tajna da sve što idete dalje od Beograda, broj osiguranika opada. I šta ostaje ovim ljudima, ako kojim slučajem požele osiguranje od klizišta? Ako se ne povedu onom starom našom “Ah, to se sad dogodilo, neće sigurno opet”? I veliko je pitanje, ko bi od osiguravača pristao da proda polisu znajući da je rizik veliki. Verovatno niko.
Kako objašnjavaju u Wiener Städtische osiguranju, ukoliko je neki teren označen kao potencijalno klizište, onda ga nije moguće osigurati, jer preuzeti rizik mora biti budući i neizvestan. To praktično znači da stanovnici Krupnja, Malog Zvornika, Kraljeva, mogu samo da se nadaju da “grom nikada ne udara dva puta na isto mesto”.
U Uniqa osiguranju, takođe, kažu da je osiguranje od klizišta moguće ugovoriti samo kao dodatak uz osnovno osiguranje imovine – stana, kuće, poslovnog objekta – i dodaju da to ne može da se učini “na područjima gde je klizanje, sleganje tla ili odronjavanje postojalo u prošlosti”.
“Imovina se može osigurati od elementarnih nepogoda gde god da se nalazi, pa i u područjima sklonim poplavama, klizištima, zemljotresu, s tim što je pokriće ovih rizika neophodno ugovoriti kao dopunsko osiguranje, pošto elementarne nepogode nisu pokrivene osnovnim osiguranjem. Osiguranje nije moguće ugovoriti za objekte koji su sagrađeni mimo urbanističkih planova i u područjima koja nisu predviđena za gradnju. U područjima gde postoji povećani rizik nastanka šteta kao posledica poplave, zemljotresa, klizišta, premija osiguranja je značajno viša, nego u slučajevima kada se osigurava imovina u područjima kod kojih je normalan rizik dešavanja ovih elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa”, kažu za Svet osiguranja iz Uniqa osiguranja.

Da li će energetika “opustošiti” osiguravajuće kuće?
Borba protiv poplava ujedno je bila i borba za očuvanje elektro-energetskog sistema. Poplavljena područja ostala su bez struje, a kako je nakritičnije bilo u Obrenovcu, odmah na početku isključen je blok A termoelektrane Nikola Tesla (TENT).
Zbog ogromne direktne i indirektne štete, koja se do sada nezvanično procenjuje na 200 miliona evra, u Elektroprivredi Srbije je (EPS) formirana komisija za procenu štete. Stradali su objekti, mašine, ali postoji i indirektna šteta zbog toga što je EPS bio prinuđen da obezbedi neophodne količine električne energije za stabilno snabdevanje privrede i građana Srbije.
U TENT-u se proizvodi oko 50 odsto ukupne struje ili 1.200 megavata, ali je zbog poplave proizvodnja smanjena za oko 30 odsto, na Đerdapu za 40, gde je, kako kažu, EPS svesno gubio da bi voda oticala Dunavom i da bi se smanjila voda u poplavljenim područjima. U Kolubari je proizvodnja smanjena za trećinu, dok je Kostolac sve vreme radio. Odmah se nametnulo pitanje, da li će energetske kompanije “izvući” išta iz ove situacije, da li su i na koje iznose bile osigurane?
Kako je potvrđeno za Svet osiguranja, dve osiguravajuće kuće, Wiener Städtische i Uniqa, osigurale su Termoelektranu Nikola Tesla u Obrenovcu i Termoelektranu i kopove Kostolac, koji su bili na udarnim talasima Save, Mlave i Kolubare, pretrpevši veliku štetu. Iako se u pojedinim medijima spekulisalo da će samo za TENT osigaravači morati da isplate oko 1,7 miliona evra, tačno je samo da ove kompanije ne mogu još ništa da preciziraju, dok se ne evidentira sva šteta. Međutim, iako je šteta velika, osiguravači kažu da iza njih stoje ozbiljne inostrane reosiguravajuće kuće, koje pokrivaju velike rizike, tako da ne postoji opasnost da šteta ne može biti isplaćena.
Uniqa i Wiener osiguarnje su još osigurale i Elektrodistribuciju Kragujevac i Limsko-drinske hidroelektrane Bajina Bašta. A kako kažu u tim kompanijama, osiguranjem su pokriveni svi rizici, uključujući štetu nastalu od poplava.

Ocena Vlade je da su elektro-energetski sektor i poljoprivreda pogođeni više nego ostali privredni sektori

Do 29. maja, EPS-ova preduzeća koja su osigurana kod Wiener Städtische osiguranja (kroz konzorcijum sa Uniqa osiguranjem), podnela su devet odštetnih zahteva ukupne procenjene vrednosti 122.100.000 dinara, a kako kažu u Wieneru, ovi zahtevi, koji se odnose na lokalitete Bajina Bašta, Kragujevac, Smederevo i Veliki Crljeni, biće rešeni čim od EPS-a stigne potrebna dokumentacija.
Sa druge strane, zvanično, jako je malo informacija o osiguranju Kolubare. Prema pisanju medija, u EPS-u tvrde da će sva šteta na opremi, mehanizaciji i bagerima nastala zbog nezapamćenih poplava u Srbiji, biti naplaćena od osiguranja, iako postupak javnih nabavki za izbor osiguravajuće kuće nije okončan zbog žalbi ponuđača, odnosno njihovih zahteva za zaštitu prava pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača.
Kako se moglo pročitati u štampi, budući da iz EPS-a nismo dobili odgovore na pitanja, imovina i zaposleni u sistemu EPS-a su osigurani i menadžment je i pored višemesečnih problema u realizaciji javne nabavke osiguranja obezbedio da se putem “listova pokrića” sve osigura do okončanja postupka javne nabavke. Stručnjaci dodaju da će, iako postupak javne nabavke nije okončan, EPS sigurno kao državno preduzeće uspeti da naplati štetu od reosiguranika, ali da principijelno nema retroaktivnog osiguranja, kao i kod osiguranja automobila. Praksa je da se ugovor potpiše na četiri godine s nekom osiguravajućom kućom, ali se zbog izuzetno visokih premija ide na reosiguranje kod svetskih kuća i od njih se dobija najveći novac za nadoknadu i najmanje štete.
Elektrodistribucija Beograd (EDB) jedna je od retkih firmi koja je osigurala svoju imovinu, saopštila je ova kompanija. Šteta na objektima EDB-a još se procenjuje, rekao je zamenik direktora Elektrodistribucije Miomir Košutić, ali je dodao da je sigurno reč o milionima evra.
“Šteta nije pretrpljena samo u poslovnom objektu u Obrenovcu, već ima mnogo poplavljenih trafostanica kako u Obrenovcu, tako i u Rakovici, Resniku i na drugim mestima gde su bujice napravile štetu, a njena će se visina naknadno utvrditi”, izjavio je Košutić nakon obilaska nastradalog pogona EDB-a u Obrenovcu, zajedno sa saradnicima iz DDOR osiguranja. Kako je dodao, “trenutno se poplavljene još 22 trafostanice i u njih se ne može ni ući”.
U iščekivanju konkretnih odgovora od čelnika EPS-a i Kolubare, ostaje nada da su i bageri i ostala mašinerija koji vrede po nekoliko miliona evra, ipak bili osigurani. Međutim ne možemo, a da se ne zapitamo, kako će država uspeti da poveća svest građana o važnosti osiguranja, kako povećati nivo osiguravajuće kulture, kada ni ona, kao vlasnik javnih preduzeća nije do kraja, transparentno, zaštitila svoje kompanije.

Ana Savić

Natrag