;

Srpsko tržište osiguranja se menja nabolje

Datum objave: 01.01.1970. Broj 7 | Godina 2017

Sprovedene političke i ekonomske reforme, ostvarena monetarna stabilnost uz popravljanje javnih finansija i otklanjanje strukturnih slabosti, glavni su rezultati koji su doveli do primetnog poboljšanja poslovne klime u Srbiji, a prvi pomaci su primetni i na tržištu osiguranja. Ali, smatram da bi trebalo uraditi još više, jer najveći ekonomski napredak Srbija može da ostvari ako poboljša uslove poslovanja. To može da se izvede brzo, ali treba istrajati u reformama koje su započete. Imamo veliki potencijal da dodatno popravimo pravila igre i postanemo još privlačniji za strane investitore. Potrebno je da država, ako mogu tako da kažem, ostavi tržište na miru. U što većoj meri to uradi, to će biti bolje. Imaćemo više stranih investitora, dodatna ulaganja, pad nezaposlenosti. Dolazak stranih investitora i ulaganje u jednu zemlju, posebno u njenu infrastrukturu, uvek je pogodno tlo za razvoj osiguranja”, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije u intervjuu za Svet osiguranja.

Efekat do sada sprovedenih reformi na osiguranje, tj. na premiju osiguranja je, kako Jovanović kaže, spor, ali vidljiv. Očekuje se da u ovoj godini rast BDP bude veći nego prethodne i da dostigne nivo od 3, a sledeće od oko 3,3 procenta, dodaje on. “To su dobri i pozitivni znaci. Ali, da bismo i u osiguranju mogli da govorimo o snažnom rastu, potrebno je da, kao što smo već naglasili, kupovina polise postane obavezna stavka u domaćinstvu. Paradoksalno zvuči da skoro svaki drugi stanovnik koristi usluge privatnih zdravstvenih ustanova. Dakle, nije problem platiti uslugu kada je neophodna, ali problem nastaje kada treba misliti unapred da će nam ta usluga biti potrebna. To je model ponašanja koji treba promeniti. Naš cilj, koji pokušavamo da ostvarimo kroz kampanju “Osiguraj budućnost” jeste da počnemo da mislimo unapred, dugoročno i planski, a ne da rešavamo trenutne probleme. Veliki broj građana ne želi da misli da se nešto loše može dogoditi na primer njihovoj imovini, po principu “sutra ću misliti o tome”. Ali, kada to sutra dođe, često je kasno, a materijalna šteta bude mnogostruko veća od relativno jeftine polise osiguranja imovine”, kaže Duško Jovanović.

Kakvi su dosadašnji rezultati kampanje “Osiguraj budućnost” i koje ste sve aktivnosti preduzeli?
Posle nekoliko meseci kampanje, izuzetno smo zadovoljni ostvarenim. Uspostavili smo partnerstvo sa medijima, koji će nam biti saveznici tokom ove edukativne kampanje i ostvarili značajan napredak u percepciji građana o važnosti osiguranja. Cilj nam je da kampanjom “Osiguraj budućnost” podignemo nivo svesti građana o značaju osiguranja. Ideja nam je da osiguranje predstavimo u punom svetlu, kao saveznika u nevolji, a ne kao nepotreban trošak. Biti neosiguran znači biti izložen većem riziku od mogućih problema i materijalnih gubitaka. Suština osiguranja i kupovine polise i jeste u tome da se zaštitimo od svih mogućih nepredviđenih situacija koje mogu da nam se dogode, a zadatak kampanje “Osiguraj budućnost” jeste da građane podseti da ne moraju da budu uplašeni i zabrinuti. Kampanja će trajati duži period jer je, da naglasim, reč o edukativnoj, a ne o klasičnoj marketing kampanji. Po tome je ova kampanja specifična i jedinstvena na ovim prostorima. Ono što je posebno važno jeste to da su sve članice Udruženja deo kampanje. Jednostavno, naš stav, u Udruženju, jeste da svi, ne samo osiguravajuća društva, već i država i pomenuti mediji treba da se uključe u jednu ovakvu kampanju.

Rekli ste da na osiguranje ne treba da gledamo kao na trošak. Zbog čega je to bitno?
Zato što ćemo bez takvog pristupa, da osiguranje nije trošak, već investicija u bolje i sigurnije sutra, propustiti priliku da obezbedimo sigurnu i mirnu budućnost, koju nam obezbeđuje polisa osiguranja. Kod nas se, na žalost, osigurava samo ono što se mora. U Srbiji je i dalje dominantno osiguranje od autoodgovornosti, koje je obavezno, što jasno pokazuje da nema dovoljno onih koji shvataju pravi značaj osiguranja. Kupiti polisu osiguranja znači da smo rizik od štete preneli na društvo za osiguranje. Time smo mi, ili naša imovina postali zaštićeni od mogućih problema i gubitaka. Upravo je u toj zaštiti suština polise osiguranja. U svetu, pa i okruženju, osiguranje spada u redovne rashode domaćinstva na godišnjem nivou. Koliko je industrija osiguranja otišla daleko, najbolje govori primer iz SAD, gde je nedavno lansirana jedna od digitalno najnaprednijih platformi za osiguranje. Korisnici mogu, potpuno online, da za svega minut ili dva kupe bilo koje neživotno osiguranje. Srbija je još daleko od tih trendova – da bi se investiralo u inovacije poput ove, neophodno je da se prvo korišćenje osiguranja omasovi i postane redovna stavka u kućnom budžetu svake porodice. To je zadatak kampanje “Osiguraj budućnost”.

Očekujem da i u narednom periodu premija osiguranja i broj zaključenih ugovora nastave da rastu, uz unapređenje kvaliteta ponuđenih proizvoda i rast intenziteta konkurencije

Da li se i u kom smeru menja srpsko tržište osiguranja?
Srpsko tržište osiguranja se menja nabolje iz godine u godinu. Stope rasta su kontinuirane i stabilne, a ohrabruje i visok potencijal koje srpsko tržište osiguranja nudi, što su prepoznali i poznati svetski brendovi koji su već na našem tržištu. U regulatornom smislu, približavamo se razvijenim državama. Zahtevi propisani novom regulativom, koja je u potpunosti stupila na snagu prethodnih godina, predstavljaju pripremu za prelazak na Solventnost II. To podrazumeva izmenu kapitalnih cenzusa, uvođenje novih oblika tehničkih rezervi i njihov restriktivniji i oprezniji obračun, unapređene zahteve u delu obezbeđenja solventnosti, promovisanje funkcije aktuarstva i upravljanja rizicima, savremen način organizacije poslovanja i sl. Novi regulatorni okvir obezbedio je veću sigurnost društava za osiguranje, pružena je dodatna garancija ugovaračima, osiguranicima, korisnicima osiguranja i trećim oštećenim licima čija će prava ažurno i u potpunosti biti zadovoljena. Zbog svega toga očekujem da i u narednom periodu premija osiguranja i broj zaključenih ugovora nastave da rastu, uz unapređenje kvaliteta ponuđenih proizvoda i rast intenziteta konkurencije. U krajnjoj instanci, to bi trebalo da dovede do jačanja uloge osiguravača kao ozbiljnog partnera države odnosno do povećane funkcije osiguravača kao institucionalnih investitora.

Koliko se, zahvaljujući tim regulatornim promenama i približavanju razvijenom svetu, ali i kroz stabilan, iako spor razvoj, promenila i uloga učesnika na tržištu osiguranja, tj. društava za osiguranje?
Iako sektor osiguranja raspolaže značajnim kapitalom, njegov uticaj, mereno bilansnom sumom, manji je u odnosu na bankarski sektor. Učešće poslovnih banaka u bilansnoj sumi finansijskog sektora Srbije je preko 90 odsto, dok sa druge strane sektor osiguranja zauzima tek nepunih 6 odsto. Navedena disproporcija u finansijskoj snazi imala je u prošlosti implikacije i na uticaj tih institucija u zakonodavnoj i poslovnoj sferi, zbog čega je sektor osiguranja bio zapostavljen i na marginama značajnih finansijskih projekata. Kao jedno od strateških opredeljenja Udruženja osiguravača Srbije identifikovano je podizanje autoriteta domaćeg sektora osiguranja, što je moguće jedino kroz zajedničko delovanje i sinergiju domaćih osiguravajućih društava. To može da se postigne koordinisanim aktivnostima, stvaranjem poverenja i društveno odgovornim ponašanjem. U svemu tome, Udruženje osiguravača Srbije je prepoznalo svoju ulogu i pojavilo se kao značajan i pouzdan partner državne uprave i regulatora. Sa posebnim ponosom naglašavam činjenicu da se u proteklom periodu sektor osiguranja pokazao kao izuzetno stabilan, budući da ni sa jednim dinarom nije opteretio državnu kasu. Čak i u slučaju stečaja pojedinih društava za osiguranje u prvoj polovini prošle dekade, sve preuzete obaveze od strane tih društava ažurno su i u potpunosti servisirane kroz Garantni fond Udruženja osiguravača Srbije, koji u potpunosti finansiraju njegove članice.

Za ovu godinu najavljeno je usvajanje novog Zakona o autoosiguranju, odnosno njegove izmene i dopune. U prethodnom intervjuu smo dosta govorili zašto su one potrebne. Dokle se stiglo sa tim aktivnostima i da li će, prema Vašim informacijama, one i biti usvojene do kraja godine?
To je i najsvežiji primer pojačane uloge osiguravača i Udruženja na kretanja na tržištu osiguranja. Naime, u pripremi Predloga o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju imali smo značajnu ulogu i sjajnu saradnju sa regulatorom tržišta, Narodnom bankom Srbije, posebno u delu koji se odnosi na rad garantnog fonda. Naši stručnjaci su deo i radne grupe koju je formiralo Ministarstvo finansija. Rad na izradi predloga Izmena i dopuna tog zakona biće završen do kraja godine.

Koje novine donosi Predlog o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju?
Usaglašen je predlog da Garantni fond ostane pri Udruženju osiguravača Srbije, s tim što će Narodna banka sprovoditi nadzor nad radom fonda, nešto poput nadzora nad radom društava za osiguranje. Ta odredba će u praksi značiti da će pojedini članovi zakona konačno početi da se primenjuju. Primera radi, pod određenim uslovima moći će da se isplati i materijalna šteta ukoliko je za nezgodu odgovorno nepoznato lice. To se neće odnositi na sve štete već samo tamo gde je oštećeni poginuo ili je pretrpeo tešku telesnu povredu koja zahteva bolničko lečenje. Podsećam da ta odredba postoji i u ovom Zakonu, ali se u praksi ne sprovodi jer Garantni fond, koji bi takvu štetu plaćao, nije formiran. Takođe, počeće i primena odredbe da obaveza garantnog fonda dospeva danom otvaranja stečajnog postupka. Do sada je po Zakonu o osiguranju imovine i lica obaveza garantnog fonda dospevala po okončanju stečajnog postupka, što je dovelo do toga da oštećena lica na naknadu štete čekaju i po 10 godina i duže. Prihvaćen je i predlog Udruženja osiguravača da imamo pravo regresa i prema vozaču i prema vlasniku neosiguranog vozila. Svi ovi predlozi, ako ih bude prihvatila i radna grupa koju je formiralo Ministarstvo finansija, a u kojoj i mi imamo svoje predstavnike, naći će se i pred Skupštinom Srbije kao deo konačnog teksta.

Koliko šteta je isplaćeno iz Garantnog fonda i po kom osnovu? Kakva je ažurnost isplate?
Ažurnost isplate šteta iz sredstava Garantnog fonda je na visokom nivou i mogu da kažem da se odštetni zahtevi rešavaju efikasno i u zakonskom roku. Tokom prošle godine isplaćeno je ukupno 1.740 odštetnih zahteva, od čega oko 89 odsto u redovnom postupku, a 11 odsto u sudskom postupku, što znači da se štete pretežno rešavaju van spora. To su najčešće zahtevi koji su i podneti u toj godini, ali su među rešenima i zahtevi iz prethodnih godina i to su uglavnom predmeti iz sudskih postupaka. Najveći broj rešenih zahteva u 2016. godini, 52,82 odsto odnosi se na štete koje su izazvala neosigurana vozila, kod 38,97 odsto počinilac je nepoznat, dok su 7,24 odsto rešena odštetna zahteva podnela lica koja su pretrpela štetu od vozila osiguranog kod osiguravača nad kojim je otvoren stečajni postupak.

Šta se dešava sa onima koji deceniju i više čekaju isplatu? To su oštećeni koji čekaju završetak stečajnoj postupka nad pojedinim društvima.
Kod isplate predmeta iz stečajnih postupaka, već od ove godine imamo značajno povećanje u isplati šteta. Naime, zaključeni su postupci nad EKOS osiguranjem i Strela osiguranjem i usvojeno je Rešenje o glavnoj deobi za Imperial osiguranje. Za SIM i Balkan osiguranje ta rešenja biće usvojena, najverovatnije, do kraja godine. To znači da će Garantni fond tokom ove i sledeće godine značajna sredstva izdvojiti za isplatu šteta onima koji su nezgode imali pre 10 ili više godina, ali su do sada čekali odluke suda odnosno okončanje stečajnih postupaka.

Kako vidite još jedan izazov, sa kojim se suočavaju osiguravači životnog osiguranja, a to su niske kamatne stope zbog kojih i sami ne mogu više klijentima garantovati dobit i značajnu kamatu, što je bio jedan od osnovnih argumenata u korist mešovitog životnog osiguranja?
Trend opšteg pada kamatnih stopa na svetskom, pa i domaćem finansijskom tržištu u određenoj meri uticao je i na poslovanje društava za životno osiguranje, ali praksa je pokazala da su ova društva, u poređenju sa ostalim učesnicima na finansijskom tržištu, najbolje amortizovala pritisak izazvan negativnom promenom poslovnog ambijenta. Ilustracije radi, svedoci smo da su poslovne banke do 2008. godine nudile kamatne stope na oročene depozite u stranoj valuti koje su išle i do 8 odsto, dok su trenutno te kamate ispod jedan odsto. Sa druge strane, društva za životno osiguranje su u istim periodima respektivno kalkulisala sa tehničkom kamatnom stopom od 3 odsto, odnosno 2,25 odsto i na tom nivou većina osiguravača i danas posluje. To jasno pokazuje da je i pored zabeleženog pada kamatnih stopa došlo do unapređenja konkurentske pozicije osiguravača, budući da su postali izuzetno atraktivna investiciona alternativa. O tome svedoči i činjenica da su pojedini domaći osiguravači zbog velikog interesovanja za pojedine visoko prinosne, dugoročne proizvode, ograničili ili čak obustavili njihovu dalju prodaju, što je ekvivalentno efektu rasprodaje tih proizvoda. Važno je naglasiti da većina domaćih društava za osiguranje pored minimalne garantovane kamatne stope, zahvaljujući kontinuiranom pozitivnom poslovanju, na kraju svake godine pripisuje dodatnu dobit vlasnicima polisa mešovitog osiguranja i osiguranja za slučaj doživljenja, čime su efektivni prinosi znatno veći od ukalkulisanih u momentu izdavanja polise. Ne treba zanemariti činjenicu da se u životnom osiguranju mahom radi o dugoročnim ugovorima, na 10, 15, pa i više godina, čime se korisnicima osiguranja pružaju dugoročne garancije na prinos i izvesna finansijska perspektiva.

Rad na izradi predloga Izmena i dopuna Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju biće završen do kraja godine. Usaglašen je predlog da Garantni fond ostane pri Udruženju osiguravača Srbije, s tim što će Narodna banka sprovoditi nadzor nad radom fonda, nešto poput nadzora nad radom društava za osiguranje

Ipak, ostaje pitanje da li će sada osiguravačima biti teže da privuku klijente za osiguranje života jer ne mogu više da ponude uslove kao ranije?
Tu ne smemo da zaboravimo primarnu ulogu životnog osiguranja, a to je materijalno obezbeđenje korisnika osiguranja. Najčešće su to članovi porodice, u slučaju da dođe do iznenadnog prestanka života osiguranika. Ovde govorimo o riziko osiguranju, koje egzistira izolovano ili kao segment mešovitog osiguranja, a kod koga je uticaj izmene kamatnih stopa minimiziran, tako da je ovaj proizvod i dalje vrlo pristupačan i atraktivan za ugovarače osiguranja. Zbog toga ne očekujem nikakve poteškoće u privlačenju klijenata. Preporuka građanima je da se pre svega upoznaju sa mogućnostima koje nudi životno osiguranje, jer sam gotovo siguran da će nakon toga u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i potrebama naći adekvatan proizvod za sebe i članove svoje porodice. Trenutni uslovi za zaključenje polise životnog osiguranja sa aspekta ugovarača, osiguranika i korisnika osiguranja su prilično povoljni. Moguće je da će u narednom periodu, ukoliko se situacija na finansijskom tržištu ne popravi, doći do blagog pada prinosne snage životnog osiguranja, odnosno prebacivanja rizika u delu prinosa na stranu korisnika osiguranja i to kroz napuštanje tradicionalnog koncepta mešovitog osiguranja i prelaska na unit-linked proizvode, čime se potencijalni prinos povećava, ali odgovornost za isti prebacuje sa društva za osiguranje na ugovarača osiguranja, koji bira investicione alternative umesto osiguravača. Lično, vidim svetlu budućnost životnog osiguranja. Stav zasnivam na tradicionalnoj, nespornoj i jedinstvenoj ulozi u pružanju usluge riziko osiguranja, ali i konkurentnosti u delu prinosne komponente. Ono što je od izuzetne važnosti, nezavisno od buduće uloge i uslova koje nudi životno osiguranje, jeste da garancije po već izdatim polisama važe do isteka, pa su njihovi vlasnici oslobođeni rizika.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Natrag