Sve veći broj i rastuća priroda parničnih slučajeva u vezi s klimatskim promenama naglašavaju potrebu da preduzeća preispitaju svoju odgovornost za izloženost klimatskim promenama kao deo svog ERM procesa
Razorna dejstva klimatskih promena, nažalost, nismo posmatrali samo na udaljenoj Floridi, već u našoj regiji, Bosni i Hercegovini sa tragičnim posledicama po živote ljudi. Prizori su razarajući i bolni. I na nesreću po ljudsku civilizaciju, sigurno će se ponoviti. Svi su u društvu odgovorni, a prevencija je reč koja se proteklih nedelja mogla čuti više puta.
Budući da se veće korporacije suočavaju s većom odgovornošću i nadzorom u vezi s njihovom ulogom i uticajem na klimatske promene, može doći i do povećanog rizika od klimatske odgovornosti. Preduzeća bi, stoga, trebalo da preduzmu korake kojima će razmotriti i analizirati svoju izloženost odgovornosti klimatskim promenama kao deo procesa upravljanja rizicima u preduzeću (ERM), uključujući to pomažu li njihovi trenutni programi osiguranja ili bi mogli pomoći u budućnosti, u upravljanju tim rizikom.
Marsh je svom novom izveštaju „Vodič za klimatsku odgovornost i osiguranje“ naveo smernice osmišljene da pruže pregled nekih od ključnih trendova u trenutnom krajoliku klimatskih odgovornosti i tačaka koje u obzir treba uzeti onaj ko upravlja rizikom. Naravno, postoje i druge vrste rizika s kojima se preduzeća mogu suočiti u vezi sa klimatskim promenama ili okolinom uopšteno – na primer ublažavanje klimatskih promena, prilagođavanje, regulatorni ili reputacijski rizici – ali ove su smernice usmerene na trenutne trendove koji se vide i koji se odnose na rizik klimatske odgovornosti.
Krajobraz odgovornosti za klimu i poremećaj poslovanja
Izloženost klimatskoj odgovornosti je šira od rizika hoćete li vi ili vaša kompanija biti na udaru tužbi trećih strana. Parnice u vezi s klimom oblikuju poslovni krajolik tako što, primera radi, teraju vlade i regulatore da promene regulatorne zahteve i/ili zahteve za objavom podataka. Osim toga, mogu uzrokovati smetnje u poslovanju koje zahtevaju promene poslovnih planova, politika ili zahtevaju istrage. Sve to može uključivati troškove i poremećaje.
Izloženost odgovornosti za klimatske promene može biti mnogo veća od pukog rizika potraživanja trećih strana
Pravna osnova tužbi varira i često zavisi od nacionalnih zakona, no jasno je da je, globalno, broj slučajeva klimatskih parnica u poslednje vreme brzo porastao, a priroda tužbi koje se podnose sve je šira.
Donosimo nekoliko ključnih tačaka koje treba uzeti u obzir o trendovima u klimatskim slučajevima:
- U svetu je zabeležen 2341 slučaj koji uključuje materijalno pitanje nauke, politike ili zakona o klimatskim promenama. To ne uključuje slučajeve koji bi se inače mogli odnositi na klimatske promene ili koji su rešeni pre nego što su došli do sudskih ili privatnih tužbi, kao što je arbitraža.
- Otprilike dve trećine tih slučajeva podneseno je od 2015.
- Klimatski slučajevi pokrenuti su u svim regijama sveta. Najviši broj je u SAD, a slede Australija, UK i EU. Ostale jurisdikcije s velikim brojem dokumentiranih klimatskih slučajeva su Nemačka, Brazil i Kanada. Između juna 2022. i maja 2023. sedam je novih jurisdikcija zabeležilo klimatske slučajeve: Bugarska, Kina, Finska, Rumunija, Rusija, Tajland i Turska.
- Parnice u vezi s klimom uključuju ne samo slučajeve koji idu u prilog klimatskim merama, već i zahteve onih koji su protiv klimatskih mera.
- Čak 70 posto klimatskih slučajeva u istoriji bilo je protiv vlada.
Sektori koji se suočavaju s klimatskim problemima u periodu 2021. do 2022. uključuju: putovanja, lična putovanja i slobodno vreme, proizvodnja hrane i duvana, bankovno osiguranje i finansijske usluge, transportna proizvodnja, maloprodaja i građevina. Povećani broj tužbi je uglavnom povezan sa značajnim povećanjem slučajeva greenwashinga.
Sve to pokazuje da bez obzira na veličinu, geografsku poziciju ili sektor preduzeća, rizik od klimatskih promena je relevantan. Odgovornost za klimatske promene mogla bi proizaći iz više različitih izvora. Reč je o složenom području koje se brzo menja.
Neke od ključnih kategorija klimatske odgovornosti:
Slučajevi greenwashinga
Snimaa instituta Grantham iz 2023. govori o „eksploziji slučajeva greenwashinga“ poslednjih godina. Greenwashing podrazumeva da ljudi ili kompanije daju izjave ili tvrdnje u vezi sa svojim radnjama, praksama ili učinkom u vezi s klimatskim promenama koje su lažne, obmanjujuće ili nepotkrepljene. Potraživanja zbog takvih obmanjujućih izjava mogla bi stići od kupaca, deoničara ili drugih učesnika ili ugovornih strana. Važno je napomenuti da Grantham Institute utvrđuje da su slučajevi „koji osporavaju istinitost korporativnih klimatskih obaveza, posebno ako nisu potkrepljeni odgovarajućim planovima i politikama“ jedno od najznačajnijih područja rasta u vezi s ovom kategorijom parnica.
U mnogim jurisdikcijama sada postoje ili će uskoro postojati posebni propisi ili zakoni kojima se nastoji kontrolisati greenwashing i postaviti sistemi koji će smatrati kompanije odgovornima kada se dokaže greenwashing.
Rizik od klimatskih promena nije ograničen na parnice. Pritužbe nacionalnim telima takođe se mogu podneti u vezi s oglašavanjem ili marketingom. To ne mora uvek dovesti do pravne odgovornosti, ali može dovesti do rizika od kazni i/ili štete ugledu.
Javnopravni i upravnopravni predmeti
Većina klimatskih slučajeva do sada (iako se to menja) pokrenuta je protiv vlada (nacionalnih ili lokalnih) i međunarodne trgovine ili javnih tela. Ovi slučajevi uključuju čak i najmanje slučajeve u kojima podnositelj zahteva osporava odluku lokalnih vlasti o dodeli licence u pogledu projekta s visokim emisijama.
Iako ove tužbe nisu direktno protiv preduzeća, takvi slučajevi ipak oblikuju poslovno i regulatorno okruženje. To rezultira indirektnim učinkom na preduzeća povećanjem rizika od klimatske odgovornosti. Na primer, takvi slučajevi mogu podstaći vlade da promene ili pooštre regulativu, povećaju regulatorni interes ili kontrolu ili smanje kapacitete za planiranje ili izdavanje odobrenja.
Takođe postoji i kaskadni učinak pri čemu uspešne pravne argumente protiv javnih tela strateški podnosioci zahteva mogu iskoristiti i protiv privatnih preduzeća. Na primer, u mau 2021. Okružni sud u Hagu presudio je u korist grupe holandskih nevladinih organizacija i više od 17.000 pojedinačnih tužilaca i presudio da Royal Dutch Shell mora smanjiti svoje ukupne emisije CO2 za neto 45 posto do kraja 2030, u odnosu na nivo iz 2019. Iako je specifična za holandska pravna načela, reč je o odluci koja će biti od interesa za privatne kompanije jer se ovaj slučaj nadovezuje na prethodni slučaj pokrenut protiv holandske vlade 2019. u kojem je holandski Vrhovni sud presudio da holandska vlada mora učiniti više kako bi zaštitila svoje građane od klimatskih promena i smanjila nacionalne emisije CO2 na temelju ljudskih prava.
Ekološki delikti
Ova kategorija klimatskih parnica uključuje slučajeve u kojima tužitelji traže naknadu za učinke klimatskih promena koje su tuženici navodno prouzrokovali ili im doprineli.
Tužbe mogu varirati, na primer:
- Šteta na imovini ili prirodi uzrokovana klimatskim promenama koja zahteva troškove za njeno otklanjanje.
- Uticaji na poslovanje ili način života kao rezultat klimatskih promena, npr. smanjeni poljoprivredni prinosi.
- Povećani troškovi prilagođavanja klimatskim promenama.
Neke od ovih slučajeva pokrenule su lokalne vlasti ili gradovi protiv preduzeća, uključujući određene slučajeve kada su postupci pokrenuti u zemlji u kojoj matična kompanija ima sedište, iako se događaj koji je doveo do štete dogodio u drugoj zemlji ili je rezultat radnji podružnice u inostranstvu.
Tužbe protiv preduzeća u vezi s emisijom ugljenika
To mogu biti tužbe protiv samih emitera ugljenika ili slučajevi koji nastoje uticati na kompanije da smanje aktivnosti s visokim emisijama u vezi s određenim projektima ili opštem toku poslovanja. Takve tvrdnje često ciljaju na poslovne politike, poslovne prakse ili deklarisane klimatske ambicije (odnosno nedostatak istih).
Pravni argumenti variraju i stalno se razvijaju, ali mogu uključivati tvrdnju da se preduzeća (ili vlade) nisu uspela prilagoditi prelazu na nizak udeo ugljenika. Slične tvrdnje usmerene su na finansiranje ili „omogućavanje“ aktivnosti s visokim emisijama (uključujući specifične projekte) od strane finansijskih institucija kako bi se podstaklo razmatranje klimatskih promena pri donošenju odluka.
Istrage – uključujući i one u vezi s direktorima
Jasno je da je došlo do pomnijeg nadzora i pritiska na preduzeća da uključe klimatske promene u svoje odluke. Dobrotvorna organizacija za zaštitu okoline pokrenula je izvedenu tužbu (gde deoničar podnosi tužbu protiv direktora kompanije u ime kompanije) protiv direktora vodeće energetske kompanije na temelju toga što njihova poslovna strategija nije bila u skladu s dužnostima njihovih direktora prema Zakonu o trgovačkim društvima Ujedinjenog Kraljevstva iz 2006. jer nije na odgovarajući način uzeo u obzir klimatske promene. Iako ovaj slučaj nije bio uspešan, a Žalbeni sud je odbio dopuštenje za žalbu, svejedno bi mogao podstaći dalje slučajeve u budućnosti ili u drugim jurisdikcijama.
Smernice koje treba da uzmu u obzir oni koji upravljaju rizikom
U nastavku su neke ključne tačke koje menadžeri rizika treba da imaju na umu kada razmatraju potencijalnu izloženost preduzeća rizicima klimatske odgovornosti i kako proceniti, ublažiti i preneti te rizike. Kada sprovodite bilo kakvu analizu uticaja na klimu, važno je razmotriti potencijalne obaveze vlastite kompanije u pogledu vlastitih direktnih radnji ili nedelovanja, kao i lanaca snabdevanja kompanije.
Postoje mnoga druga ekološka pitanja i potencijalne obaveze koje takođe mogu biti relevantne za poslovanje – u vezi s prirodom, bioraznolikošću, krčenjem šuma, otpadom, energetskom učinkovitošću, te korišćenjem zemljišta, vode i resursa. Osiguravači mogu tražiti više informacija o vašim klimatskim podacima ili statusu u fazi postavljanja, pa proverite da li su vaše informacije dostupne. Obavezno razgovarajte sa svojim brokerom kako biste razumeli koje su informacije potrebne.
Prikupljanje relevantnih informacija može uključivati traženje dodatnih informacija od relevantnih ljudi/timova u vašem poslovanju – uključujući podatke o klimatskim emisijama, politici klime ili održivosti. Možda ćete takođe morati razmotriti dobijanje ovih informacija od drugih učesnika, uključujući direktore, zaposlene i članove vašeg lanca snabdevanja, kupce, dobavljače, partnere ili ugovorne strane.
Sklonost osiguravača riziku može se menjati u odnosu na određene rizike (na primer projekti fosilnih goriva). Stoga bi trebalo razgovarati sa svojim brokerom, što je pre moguće, postoje li ograničenja na kapacitet za vrste rizika koji želite osigurati. Nakon što shvatite izloženost svoje kompanije riziku klimatske odgovornosti, trebalo bi sa svojim brokerom izvršiti procenu rizika i pregled polise. Kao deo te procene rizika trebalo bi razmotriti hipotetske scenarije potraživanja kako biste razumeli svoje najveće izloženosti i kako bi vaš postojeći program osiguranja adekvatno odgovorio. Na primer: Jesu li ograničenja vaše trenutne polise primerena?; Je li nivo dostupnog pokrića adekvatna?; Ima li vaša polisa podlimit za pokriće troškova odbrane?; Sadrži li vaša polisa bilo kakva izuzeća od strane osiguravača da odbiju pokriće u pogledu klimatske odgovornosti? Ovo poslednje je prilično važno jer iako naizgled postoji samo mali broj isključenja od rizika klimatskih promena, poprilično su široko formulisani. Stoga bi sa svojim brokerom trebalo razgovarati o tome sadrže li vaše polise takvo isključenje, mogu li se odnositi na vaš poslovni rizik i gde je takvo isključenje izazov, te zašto je uopšte takvo isključenje navedeno.
Sprovođenje procene rizika i analize politike takođe će pomoći u identifikovanju gde se vaša kompanija suočava s potencijalnim prazninama u pokriću. Razgovarajte sa svojim posrednikom o tome postoje li produženja polise potrebna za pokrivanje specifičnih rizika. Razmotrite do koje mere imate trenutno osiguranje i pokriva li polisa rizik odgovornosti za nove ili potencijalne izloženosti klimi.
Kao i uvek, obaveštenja o okolnostima (ako su relevantne) ili potraživanju treba da budu podnesene odmah. Možda ćete morati razmotriti i davanje obaveštenja iz predostrožnosti. Odluka o tome treba li ili ne obavestiti druge učesnike u vezi sa klimatskom odgovornošću ponekad može biti izazovna, posebno ako je od samog početka nejasno postoji li ikakva mogućnost da se opšta pritužba razvije u klimatsku parnicu.
Sve veći broj i rastuća priroda parničnih slučajeva u vezi s klimatskim promenama naglašavaju potrebu da preduzeća preispitaju svoju odgovornost za izloženost klimatskim promenama kao deo svog ERM procesa. Izloženost odgovornosti za klimatske promene može biti mnogo veća od pukog rizika potraživanja trećih strana. Preduzeća takođe moraju razmotriti kako vlade i regulatori reaguju na klimatske promene, na primer sve veći fokus na kontrolu greenwashinga. Kako se izloženost klimatskim parnicama povećava, tako će se povećavati i interes osiguravača za način na koji osiguranici procenjuju i umanjuju svoju izloženost riziku od odgovornosti za klimatske promene. Bilo bi mudro da klijenti preduzmu analizu klimatskih rizika kako bi razumeli svoju potencijalnu izloženost. N.G.K.
