;

Razdvajanje kompozitnih društava

Datum objave: 01.01.1970. Broj 2 | Godina 2012

Krajem prošle godine donet je Zakon o izmenama Zakona o osiguranju, kojim se produžava rok u kom društva za osiguranje treba da razdvoje poslove životnih i neživotnih osiguranja do 31. decembra 2012. godine. Ovaj rok produžava se već četvrti put, a odlaganje traje čitavih osam godina, što ovu odredbu predviđenu još Zakonom o osiguranju iz 2004. godine, svrstava ako ne u kontraverznije, a ono definitivno u najneobičnije kad je o osiguranju reč.

Uprkos tome što su se neka kompozitna društva već razdvojila, a nova se osnivala kao specijalizovana a ne kao kompozitna, mnogi su bili spremni da se opklade da će se od odluke o podeli definitivno odustati, odnosno da do nje nikada neće ni doći. Ako opklada bude dobijena – ona društva koja već rade pojedinačno nadaju se da će dobiti određene olakšice koje bi im smanjile troškove poslovanja.
Osiguravači, s jedne strane, smatraju da im je država sve ove godine slala nejasne i oprečne poruke, pa neki upućuju i na Belu knjigu Saveta stranih investitora, u kojoj stoji da je upravo ovo stalno odlaganje “dovelo do zakonske nesigurnosti na tržištu osiguranja”. Zakonodavac, pak, u obrazloženju navodi da bi početkom 2012. trebalo da bude usvojen novi Zakon o osiguranju, te je “predloženo da se rok za razdvajanje poslovanja kompozitnih društava za osiguranje pomeri za kraj 2012. godine kako bi bila sprečena pravna nesigurnost zbog neusklađenosti rokova”.

Poslednje odlaganje?

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vladan Manić očekuje da je četvrto po redu produženje roka za razdvajanje mešovitnih društava ujedno i poslednje, i da će najavljeni novi Zakon o osiguranju u potpunosti rešiti problematiku razdvajanja kompozitnih društava, kao i kriterijume koje kompozitna društva moraju da ispune. U prilog tome, on navodi da su Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije pripremili Nacrt novog zakona koji bi trebalo uskoro da bude predstavljen javnosti.

Taj novi zakon bi, i prema mišljenju viceguvernera NBS Mire Erić Jović, trebalo da na sveobuhvatniji način uredi pitanje razdvajanja kompozitnih društava, te da je zato ova problematika odložena. “Inače, i sada postoje razlike u režimu poslovanja poslovanja kad je reč o sredstvima životnih i neživotnih osiguranja, s tim što bi se njihovim razgraničenjem kreirali uslovi za efikasnije i transparentnije upravljanje sredstvima životnog osiguranja i za veću sigurnost ulaganja u ovu vrstu osiguranja”, kaže Mira Erić Jović.

Neformalni signal koji bi mogao da sugeriše da će se uskoro uskoro staviti tačka na pomeranje roka jeste da je ovog puta odlaganje samo na godinu dana – do kraja 2012, u poređenju sa prethodna tri puta kada je odlaganje bilo na dve godine.

Osiguravači kažu da će novi zakon i rasplet dugogodišnjeg odlaganja razdvajanja kompozitnih društava verovatno zavisiti od toga koja struja će pobediti u “lobističkom ratu”: da li oni koji su protiv cepanja kompozitnih društava, ili oni koji se zalažu za, kako kažu, “ravnopravan tretman osiguravača”, i koji dopuštaju dve mogućnosti – da se Zakon iz 2004. napokon doslovno primeni, ili da zakonodavac definitivno odustane od zahteva za razdvajanjem, pri čemu bi već specijalizovane kompanije dobile neke olakšice koje bi im smanjile troškove koji opterećuju poslovanje.

Kompozitna društva javno već nekoliko godina iznose stav da su protiv razdvajanja, da je takvo rešenje suprotno evropskoj praksi, i da bi nanelo ogromne štete tržištu.
“Ozbiljnim argumentima za nerazdvajanje naše kompanije, zajedno sa ostalim kompozitnim osiguravajućim društvima, nastojimo da utičemo na zakonodavca da se prilikom donošenja novog Zakona o osiguranju unesu odredbe, po kojima društva za osiguranje koja su na dan stupanja na snagu ovog Zakona obavljala poslove životnih i neživotnih osiguranja, ne bi bila u obavezi da se razdvoje”, kaže za “Svet osiguranja” Ljubica Vujačić, član Upravnog odbora Viner Štediše osiguranja Beograd.

Šta po donošenju novog zakona

Iako Nacrt novog zakona još nije javno dostupan, nezvanično, zakonodavac i dalje ne odustaje od razdvajanja mešovitih kompanija, mada predviđa i slučajeve kada to ne mora da se radi: jedan od uslova je da učešće jednog od osiguranja, životnog ili neživotnog u ukupnom portfelju, bude manje od pet odsto.
Vladan Manić kaže da nije zadovoljan takvim rešenjem, iako je novi nacrt bolji od aktuelnog Zakona. “Ako bi se primenio taj kriterijum, od šest kompozitnih društava dva ne bi morala da se razdvoje u ovom trenutku. Ali, bez obzira na to što ne moraju sad, morala bi kasnije jer svi oni planiraju da razvijaju poslovanje”, kaže Manić. On ističe da Udruženje osiguravača ne spori da životno i neživotno osiguranje treba razdvojiti, samo je pitanje na koji način.

Udruženje zastupa tezu o razdvajanju kroz različite kriterijume poslovanja, posebne knjigovodstvene evidencije i upravljanja rizicima, ali pod jednim pravnim licem

Zakonodavac u prethodnoj verziji zakona iz 2004. smatra da razdvajanje treba realizovati kroz različita pravna lica, dok Udruženje zastupa tezu o razdvajanju kroz različite kriterijume poslovanja, posebne knjigovodstvene evidencije i upravljanja rizicima, ali pod jednim pravnim licem.
Udruženje se slaže i sa tim da treba povećati kapitalni cenzus za kompozitna društva zbog povećanog rizika, ali da ga treba pravilno odmeriti.

Argumenti za i protiv

Kao ključni argument protiv razdvajanja, osiguravajuće kuće ističu da bi, nakon potencijalnog razdvajanja, životno osiguranje počelo da posluje sa gubitkom opterećeno velikim troškovima. U uslovima kada je životno osiguranje u Srbiji nerazvijeno, odvajanje mešovitnih kompanija bi donelo veću štetu nego korist.

U jednom kompozitnom društvu navode da ne razumeju motive države za razdvajanje, jer bi ona time kratkoročno dobila novac u jednoj godini od kupovine licence, ali bi porez na profit u narednim godinama bio značajno manji nego što je sada, zbog povećanih troškova novoosnovanih kompanija.
Iako se u domaćoj javnosti retko čuju argumenti u prilog potpunog razdvajanja, šef kancelarije MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik kaže da ova finansijska institucija podržava razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja u Srbiji, ali ne striktno kroz dva pravna lica, iako bi to bilo idealno rešenje. Argument u prilog razdvajanju je sprečavanje negativnih prelivanja iz neživotnog osiguranja u životno, tako da se profit ostvaren u životnom osiguranju koristi za pokriće u drugim tipovima osiguranja. Takođe, budući da vlasnici polisa životnog osiguranja ne mogu biti zaštićeni kao štediše u banci, bez obzira na to što NBS nadzire rad osiguravajućih kuća, praćanje rizika mora biti odvojeno.

“Iako smo svesni određenih troškova koje prouzrokuje odvajanje, stav i MMF i Svetske banke je da su benefiti odvajanja daleko veći, i da ova dva biznisa idealno gledano treba potpuno razdvojiti, mada ima različitih iskustava od zemlje do zemlje”, rekao je Lisovolik. On je, međutim, istakao da bi pažljivo sprovedeno razdvajanje moglo da se izvede uz mere koje smanjuju troškove i uz mogućnost objedinjenih funkcija.
U Udruženju osiguravača, međutim, navode da oni nemaju saznanja, niti je NBS kao supervisor ukazivala, da su u praksi kompozitna društva u Srbiji zbog nerazdvojenosti na dva pravna lica prouzrokovala mnogo veći rizik u poslovanju nego što bi trebalo.

(Ne)usklađenost sa evropskom praksom

Jasna Pak, profesorka na Univerzitetu Singidunum i stručnjak za uporedno pravo osiguranja, podseća da je i pre osam godina, kad je pravljen Zakon o osiguranju, bila protiv odredbe člana po kome kompozitna društva moraju da budu specijalizovana, te da ne mogu da obavljaju i poslove životnog i neživotnog osiguranja kao jedno pravno lice.
“Direktiva EU nije rekla da društva moraju biti rigidno specijalizovana”, kaže Pak aludirajući na to kako je srpski zakonodavac tumačio evropske direktive o osiguranju kada je 2004. donet novi zakon.
Ona ne spori da prve evropske direktive o osiguranju predviđaju razdvajanje mešovitih kompanija, odnosno da se svako novoosnovano društvo mora registrovati ili kao životno ili kao neživotno. Međutim, ta ista regulativa je predvidela u krajnjim odredbama da ona društva koja već posluju kao mešovita, a takvih je puno bilo u Italiji i Belgiji, nastave da posluju kao mešovita.
“Praktično je ostalo na članicama da odluče kada i kako će se društva specijalizovati, uz uslov da knjigovodstveno budu razdvojena”, kaže Pak. Zakonodavac je, smatra ona, trebalo 2004. da dozvoli da društva ostanu mešovita, a da se novoosnovana specijalizuju u skladu sa propisima EU.

Suprotno praksi EU koja je u procesu menjanja akta uvek ostavljala rok za prilagođavanje nacionalnih zakonodavstava, uzimajući u obzir teškoće u prihvatanju novih pravila u slabijim evropskim ekonomijama, u Srbiji je taj rok znatno kraći, istakla je Pak.
“U EU je rok za prilagođavanje i do 10 godina, a mi koji nismo članica srljamo u ono što Evropa i ne radi”, navodi Pak, dodajući da je prilikom donošenja Zakona izostala cost-benefit analiza o efektima odredbe razdvajanja društava na tržište osiguranja i srpsku privredu.

Primeri u regionu

Kompozitna društva u Srbiji predlažu da se zakonodavac ugleda na rešenja Slovenije, Hrvatske, Austrije ili Italije, gde odredba o razdvajanju nije retroaktivno primenjivana na postojeća društva, već im je ostavljena mogućnost da nastave da obavljaju svoju delatnost kao u trenutku osnivanja.
“Ovo rešenje bi bilo najbolje, ali uz obavezu kompozitnih društava da obezbede odvojeno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za životna i neživotna osiguranja, nivo osnovnog kapitala u skladu sa odredbama člana 28. ovog Zakona, kao i garantne rezerve u skladu sa članom 116. ovog Zakona, posebno za životna i neživotna osiguranja,” predlaže Ljubica Vujačić iz Viner Štediše osiguranja. Uslov bi, kaže, trebalo da bude i odvojena pokrivenost tehničkih rezervi osiguranja, kao i odvojeno sastavljanje potrebnih izveštaja, u skladu sa Odlukama Narodne banke Srbije.

Šta kažu “razdvojeni”

Iako je u javnosti fokus više na efektima razdvajanja kompozitnih društava, čemu u prilog ide i činjenica da je država vlasnik najvećeg – Dunav osiguranja, ona osiguranja koja su se već razdvojila očekuju da će novi zakon popraviti i njihov položaj.
Vladimir Medan, predsednik Uprave Basler osiguranja u Srbiji, prve švajcarske grinfild investicije u našoj zemlji, kaže za “Svet osiguranja” da su razdvojena društva u neravnopravnom tržišnom položaju u odnosu na društva koja se nisu razdvojila, zbog većih manipulativnih troškova i dupliranih funkcija. On ističe da se Srbija nikako ne može porediti sa razvijenim zapadnim zemljama u kojima su se kompanije razdvojile, jer je srpsko trzište u povoju, dok u Nemačku nijedna nova osiguravajuća kompanija nije ušla u poslednjih 30 godina.
“Nemamo nista protiv kompozitnih društava, ali onda ni naše poslovanje ne sme da znači 5 do 10 odsto veće troškove, što se odražava na naš profit,” kaže Medan, i dodaje da su troškovi za PDV manji problem u poređenju sa troškovima za zaposlene kao što su dva borda, dva direktora računovodstva, s tim da nije uvek moguće da isti ljudi rade i u kompaniji za životno i u onoj za neživotno osiguranje. On smatra da se dugogodišnjim odlaganjem primene člana zakona o razdvajanju “oligopolizuje” tržište, i to indirektno kroz uslove poslovanja. “Argument da smo unapred znali da moramo da formiramo dva pravna lica – tačan je. Ali, to nije argument da se oni ne razdvoje”, kazao je Medan.

Ne želeći da bude pogrešno shvaćen da se kategorički zalaze za razdvajanje, i za povećanje troškova mešovitim kompanijama, Medan navodi da postoji nekoliko načina da se osigura da novoosnovana društva ne budu u inferiornom položaju. “Bilo bi korektno da na tržištu svi poslujemo pod istim uslovima. Ili ćemo svi biti odvojeni, ili svi kompozitni”, predložio je Medan precizirajući da specijalizovanim kompanijama treba dopustiti ili da se spoje ili da se objedine funkcije, čime bi se značajno smanjili troškovi.
U Unika osiguranju, jedinoj osiguravajućoj kući koja je izvršila zakonsku obavezu razgraničenja životnih i neživotnih osiguranja nakon preuzimanja Cepter osiguranja, kažu da višegodišnje odlaganje, osim pravne nesigurnosti prouzrokuje i nepovoljnu klimu za investitore. U kompaniji ne kriju nezadovoljstvo činjenicom da su jedini pretrpeli ogromne troškove razgraničavanja zbog čega su “definitivno stavljeni u nepovoljan položaj u odnosu na ostala osiguravajuća društva.”

U marketing službi Unike navode da se nakon razdvajanja portfelja na životno i neživotno osiguranje, poslovanje iskomplikovalo i u tehničkom i u finansijskom smislu. “Poseban problem je činjenica da osiguranje lica potpada pod ingerenciju dve posebne kompanije, duplo se radi priprema promo materijala, loga, memoranduma, faktura, ovlašćenja i ovlašćenih lica, evidencija radnog vremena zaposlenih, obračun zarada i naknada zarada, prijava i odjava zaposlenih, a i inspekcijski nadzor je dvostruki”, kažu u Unika osiguranju.
Zato u ovoj kompaniji očekuju da će zakonodavac prilikom sastavljanja novog zakona uvažiti učesnike na tržštu kao relevantne partnere, i prihvatiti zahteve razdvojenih osiguravača da se pravila poslovanja odvojenih kompanija usaglase sa logikom poslovanja i efikasnošću.

Natrag