;

Raste li broj imovinskih polisa pred odmore

Datum objave: 01.01.1970. Broj 7 | Godina 2013

Kada se nabraja šta je sve važno učiniti da bi se zaštitila imovina dok su vlasnici na godišnjem odmoru, jedna od nezaobilaznih stavki je osiguranje, kako same nepokretnosti tako i stvari. Kada se Stiv Petrović vratio u Australiju posle nekoliko meseci omora u Srbiji zatekao je obijenu kuću. Osim toga što su vredne stvari bile pokradene, na kući je bilo polomljeno i stakleno okno. “Nisam se uopšte iznervirao jer sam znao da imam polisu osiguranja. Tada sam se prvi put uverio koliko je to dobra stvar. Vrlo brzo smo dobili odštetu, a oni su organizovali i neophodne popravke”, govori o svom iskustvu Petrović.
Građani Srbije baš ne važe za one koji shvataju značaj osiguranja nepokretnosti. Pojedini stručnjaci su skloni da misle da su mnogi imovinu, posebno stanove, stekli za veoma mali novac zbog inflacije te da od njih nije ni za očekivati da znaju da cene ono što imaju. S druge strane, oni koji se stambeno obezbeđuju u današnje vreme, u kojem plaćaju tržišnu vrednost nepokretnosti, više su zainteresovani da zaštite ono što su teško stekli.

U prvom kvartalu 2013. ukupna premija osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti iznosila je 1.490.747.000 dinara, dok je ukupna premija pod stavkom ostala osiguranja imovine iznosila 2.567.917.000 dinara, podaci su Narodne banke Srbije

Pojedini osiguravači kažu da pred odlazak na godišnje odmore primete nešto veći broj zahteva za ovim polisama, ali to nije slučaj kod svih niti se radi o značajnom rastu. Građani, koji inače imovinu osiguravaju daleko manje nego korporativni sektor, valjda tada postaju nešto svesniji da bi u njihovom odsustvu mogla nastati šteta koja bi ih mnogo koštala. S toga su u tom periodu najčešće polise koje se odnose na osiguranje od požara i stvari u domaćinstvu od provalnih krađa. Pored ovoga, i kasko polise za motorna vozila ostvaruju rast pred sezonu godišnjih odmora.
Međutim, i dalje u strukturi ove vrste osiguranja dominira učešće korporativnog sektora. S druge strane, prema tvrdnjama pojedinih osiguravača povećava se i svest građana o neophodnosti ove vrste osiguranja. U prvom kvartalu 2013. ukupna premija osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti iznosila je 1.490.747.000 dinara, dok je ukupna premija pod stavkom ostala osiguranja imovine iznosila 2.567.917.000 dinara, podaci su Narodne banke Srbije. To znači da je učešće premije po ovom osnovu u ukupnoj premiji (ukoliko se udruženo posmatraju obe pomenute stavke) oko 37 odsto i čini drugu najznačajniju stavku tik uz obavezno osiguranje od autoodgovornosti.

Odmori kao stimulatori
Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja u kompaniji Wiener Stadtische osiguranje kaže da se u vreme godišnjih odmora najviše povećavaju zahtevi koji se odnose na osiguranje kuće ili stanova od požara kao i stvari domaćinstava od provalne krađe. Istovremeno, prema njegovim rečima, broj zahteva za kasko osiguranje motornih vozila u to doba raste.
Kristof Cetl, generalni direktor Grawe osiguranja, kaže da i inače raste svest građana o neophodnosti ove vrste osiguranja.
“Građani su sve više zaiteresovani za osiguranje imovine jer znaju koliko je osiguranje imovine i stvari u domaćinstvu važno, naročito kada napuštaju dom na izvestan period. O osiguranju i sigurnosti našeg doma bi trebalo da razmišljamo uvek, a ne samo u vreme godišnjih odmora. GRAWE osiguranje je razvilo jako dobre programe i na tržištu nudi proizvode osiguranja imovine i to na novonabavnu vrednost. Uvek savetujemo naše postojeće i buduće klijente da čuvaju svoju imovinu i osiguraju je”, kaže Cetl za Svet osiguranja.
Ivan Grujić, direktor Sektora za neživotna osiguranja u Uniqa osiguranju, kaže da u njihovoj kući ne postoji osetniji sezonski efekat osiguranja imovine u periodu godišnjih odmora ukoliko se ne računaju kampanje osiguranja imovine u letnjim mesecima koje se najčešće sprovode uz putno zdravstveno osiguranje. “Generalno, određeni broj osiguranja imovine fizičkih lica (stanovi, kuće) se ugovara za potrebe osiguranja zaloge kod ugovaranja kredita kod banaka. Veći broj klijenata svoju privatnu imovinu osigurava na osnovu dobre prakse i pozitivnog iskustva sa osiguranjem”, kaže Grujić za Svet osiguranja.
I u kompanijama DDOR Novi Sad i u Delta Generali osiguranju kažu da nema primetnijeg rasta zahteva u tom periodu, bilo da se radi o letnjim ili zimskim godišnjim odmorima. Vladimir Bogosavljević, direktor Direkcije za preuzimanje rizika imovine u Delta Generali osiguranju i rad sa brokerima kaže da građani ni inače nemaju svest o neophodnosti osiguranja imovine, pa to ne smatraju neophodnim ni kada nisu tu. Na rast polisa u toj vrsti osiguranja, kako kaže, više utiču događaji poput zemljotresa u Kraljevu ili skorašnje pretnje poplavama u toku Dunava, ali i takvi trendovi su kratkog daha. On kaže da za stan prosečne veličine godišnja premija košta nekoliko desetina evra te da iznos premije nije uzrok što građani ne kupuju ove police. “S druge strane, korporativni klijenti ugovaraju osiguranje na godišnjem nivou, a kvalitet osiguravajućeg pokrića, koji ugovore, varira od vrlo niskog do pune pokrivenosti od osigurljivih rizika u zavisnosti od percepcije rizika i mogućnosti u pogledu plaćanja premije”, kaže Bogosavljević.

Značaj imovinskog osiguranja
Poslednjih godina klima postaje neumoljiva. Štete koje trpe vlasnici kuća u plavnim područjima su milionske. U većini slučajeva kada do poplave i dođe ljudi očekuju pomoć države. Slično je bilo i kada se desio veliki zemljotres u Kraljevu. Većina vlasnika nekretnina nije osiguralo svoju imovinu. Tako se država bavi onim što primarno nije njen posao.
Kristof Cetl kaže da se u svakodnevici susrećemo sa ispoljavanjem rizika kao što su požari, provale, krađe ili poplave, koji dovode do šteta na objektima ili u domaćinstvu. “To i jeste dobar podsetnik građanima u kojoj meri je značajno imati pokriće za rizike koji mogu da se ostvare. Grawe nudi polise koje obuhvataju rizike od požara, provala i poplava, ali i proizvod imovinskog osiguranja koji podrazumeva osiguranje stambenih objekata, etažnog vlasništva i domaćinstva fizičkih lica od požarnih rizika”, kaže on.
Kod osiguranja stambenih objekata i etažnog vlasništva na prvi rizik predmet osiguranja, prema njegovim rečima, mogu da budu kuće i vikendice, prateći objekti i stanovi. Kada je u pitanju osiguranje predmeta domaćinstva, predmeti osiguranja mogu da se odnose na celokupan sadržaj stana. Stan koji treba da se osigura može biti u vlasništvu ugovarača osiguranja, ali i bračnog ili vanbračnog druga, dece i drugih rođaka koji žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i tuđe stvari.

Kompanije su daleko češći klijent osiguravajućih društava od građana po pitanju osiguranja imovine

Vladimir Bogosavljević kaže da osiguranjem imovine, bilo da je u pitanju stan, poslovni proctor ili fabrika, osiguranik za sebe pribavlja zaštitu u slučaju štete koja ga može ostaviti na ulici ili potpuno uništiti godine ulaganja i truda. “Značaj osiguranja se ne vidi u periodima kada nema šteta ili kada su štete relativno male, ali u slučaju prirodnih katastrofa (poplave, oluje, zemljotresi) kada su zahvaćena velika područja ili kada požar u potpunosti proguta pogon u kom radi nekoliko stotina radnika, tek tada do izražaja dolazi pun značaj osiguranja. Cilj je nadoknaditi nastalu štetu i vratiti, barem novčano, stvari u stanje neposredno pre štetnog događaja”, kaže Bogosavljević.
Ivan Grujić kaže da pojedinci najviše postaju svesni značaja osiguranja u slučaju požara ili provalne krađe.
Dejan Petrović kaže da je dovoljno uporediti cifre koje se prikazuju kao štete sa cenama polise osiguranja, pa zaključiti da je neuporedivo povoljnije kupiti polisu zahvaljujući kojoj će osiguravajuća kuća pokriti štetu ukoliko do nje dođe, nego tu istu štetu pokrivati sam. “Štete se dešavaju i na velikim objektima – nedavno se dogodio požar u jednoj velikoj trgovinskoj radnji i jednom velikom hotelu koji su na sreću bili osigurani, i šteta je pokrivena u najkraćem roku”, kaže on.

Novac i nedovoljna edukacija koče razvoj
Kompanije su daleko češći klijent osiguravajućih društava od građana po pitanju osiguranja imovine. Kod novosadskog osiguravača DDOR korporativni klijenti čine više od 80 odsto portfelja, ali kažu da raste učešće građana. U kompaniji Wiener Stadtische osiguranje korporativni sektor u ukupnom portfelju imovinskog osiguranja učestvuje sa 76 odsto, a fizička lica sa 24 odsto. U Uniqa osiguranju takođe navode da je kod ove vrste osiguranja, neuporedivo veće učešće korporativnog sektora. “Uprave preduzeća su svakako svesnije rizika koji postoji, kao i eventualne moguće štete i u najvećem broju slučajeva ugovaraju osiguranje imovine. Ovakvo osiguranje kada su preduzeća u pitanju često diktiraju i vlasnici, kao i investitori i banke”, kaže Grujić.
U Delta Generaliju 88 odsto premije otpada na korporativne klijente, a pet na mala i srednja preduzeća dok ostatak odlazi na stanovništvo.
Kristof Cetl pak kaže da kod njih domiraju građani. To se, međutim, može objasnti time što je Grawe prvo ponudio ovaj proizvod fizičkim licima, pa tek onda sektoru malih i srednjih preduzeća. Cetl, ipak, ističe, da bi kultura kao i način razmišljanja morali da se menjaju. “Moramo da brinemo o svojoj imovini koja je svakodnevno izložena velikim rizicima – od požara do provale. Uvek podsećamo građane da vrednost imovine najčešće ne podrazumeva samo ekonomsku vrednost, već vrlo često godine truda i ulaganja”, kaže Cetl.

Na pojedinim inostranim tržištima postoji i privremeno osiguranje imovine, koje se najčešće ugovara u periodu kada je vlasnik nekretnine odsutan određeni period

Dejan Petrović kaže da postoje dva razloga zbog kojih više građana nije uključeno u osiguranje imovine, bar kad je reč o fizičkim licima. “I dalje mnogo ljudi ne shvata značaj osiguranja, na čemu ćemo se mi kao osiguravajuća kuća angažovati u narednom periodu. Drugi razlog je nedovoljno finansijskih sredstava, ali kad se uzme u obzir moguća šteta ispostavlja se da je osiguranje imovine zaista mala finansijska stavka u odnosu na troškove do kojih može doći ako je imovina neosigurana”, ističe on.
U DDOR Novi Sad kažu da intenzivno rade na unapređenju ovog osiguranja kroz edukaciju putem korisničkog servisa i marketinških kampanja, ali i tako što nude jednostavne proizvode koji odgovoraju potrebama klijenata.
Ivan Grujić je sličnog stanovišta. Finansijska situacija i kao i nedovoljno poznavanje osiguranja usled nedovoljne edukacije glavni su razlozi za izostanak većeg učešća imovinskih polisa u portfoliju. “Kada je u pitanju osiguranje od požara ili od prirodnih katastrofa uočljiv je interes društva i države da ova osiguranja budu rasprostranjenija, ali aktivnosti sa njihove strane na tom polju, na žalost, ne postoje”, naglašava on.

Vesna Lapčić

Natrag