Rast uprkos krizi i superćelijskim olujama

Datum objave: 02.12.2023. Broj 11 | Godina 2023

Uporedni pokazatelji poslovanja u prvih devet meseci ove i prethodne godine ukazuju na rast i u neživotnim i u životnim osiguranjima. „Dunav“ i dalje postojano ostvaruje više od četvrtine ukupne premije osiguranja na našem tržištu. Sve prognoze govore da će 2024. godina biti stabilnija od ove. Međutim, iskustvo nas uči da se optimističke prognoze često ne ostvaruju i da osiguranje upravo služi kao garant finansijske stabilnosti građana i ekonomske podrške privredi, pre svega u ekstremnim situacijama i izazovnim vremenima

Osiguravajuća društva u našoj zemlji susretala su se ove godine s brojnim izazovima, od katastrofalnih rizika do inflatornih kretanja nastalih usled globalne krize i ratnih sukoba na evropskom tlu. O tome kakve su prognoze poslovanja u delatnosti osiguranja, kakvi je izazovi očekuju i u kojim oblastima se otvara prostor za njen napredak, kao i za napredak „Dunav osiguranja” kao vodeće osiguravajuće kuće na domaćem tržištu, razgovarali smo sa Ivanom Soković, predsednicom Izvršnog odbora te kompanije i predsednicom Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije.

Bližimo se kraju poslovne godine. Šta su bili najveći izazovi za «Dunav osiguranje» u ovoj godini i kako ste se nosili sa njima?

Za razliku od prethodnih nekoliko godina u kojima su pečat na celu ekonomiju, pa tako i na osiguranje, ostavili pandemija koronavirusa i veoma izražena inflatorna kretanja, ovu su na našim prostorima obeležile katastrofalne vremenske nepogode koje su harale u letnjim mesecima. Na udaru je bila imovina fizičkih i pravnih lica, poljoprivredna proizvodnja, pa čak i životi i zdravlje ljudi. S jedne strane, priroda nam šalje nedvosmislen znak da je vreme da se zamislimo nad višedecenijskim ekološki neodgovornim ponašanjem čovečanstva koje vodi ozbiljnim klimatskim promenama i dugoročno preti opstanku, dok s druge strane ukazuje na značaj osiguranja, čiji je osnovni zadatak da nastalu štetu nadoknadi, pod uslovom da smo se obezbedili odgovarajućim polisama.

Inflacija je u ovoj godini usporila rast, ali su štete ostale na visokom nivou. Izazov cele delatnosti osiguranja je cenovno prilagođavanje usluga osiguranja, kako bi se kumulirala neophodna finansijska sredstva za pokriće katastrofalnih događaja. Izazov je utoliko veći ako imamo u vidu ograničene i unapred opredeljene budžete klijenata koji dolaze iz sektora privrede, kao i podjednako važnu činjenicu da moramo voditi računa o socijalnoj komponenti građana, potvrđujući visok stepen društvene odgovornosti delatnosti osiguranja. Inflacija se posebno odrazila na štete u osiguranju motornih vozila, i to kroz rast cena usluga popravke, rezervnih delova, ali i polovnih automobila. Takođe, značajan uticaj inflacije vidljiv je i u segmentu pružanja zdravstvenih usluga u zemlji i inostranstvu, što se pre svega reflektuje na dobrovoljno zdravstveno osiguranje i putnu asistenciju, gde cene i dalje kontinuirano rastu.

Što se „Dunava” tiče, štete su, kao i polise, naša delatnost, i imajući u vidu koliko klijenata nam iz godine u godinu poklanja poverenje, jasno je da smo odgovorni u preuzimanju obaveza i njihovom ispunjavanju. Zato možemo reći da su ovogodišnje štete bile izazov, ali izazov s kojim smo se uspešno nosili.

Nakon superćelijskih oluja koje su u julu ove godine zahvatile široka područja naše zemlje, samo našoj osiguravajućoj kući prijavljeno je više od 3.500 šteta po osnovu osiguranja imovine, osiguranja poljoprivrede i kasko osiguranja. Ukupan iznos osiguranih šteta premašio je 950.000.000 dinara

Da li ćete postići ciljeve zacrtane za ovu godinu? Kakvi su postignuti rezultati poslovanja?

Uporedni pokazatelji poslovanja u prvih devet meseci ove i prethodne godine ukazuju na rast i u neživotnim i u životnim osiguranjima. Fakturisana premija neživotnih osiguranja veća je za 16,7 odsto nego u istom periodu 2022, a životnih za 6,4 odsto, tj. ostvaren je ukupan rast fakturisane premije od 15,6 procenata. „Dunav” i dalje postojano ostvaruje više od četvrtine ukupne premije osiguranja na našem tržištu, preciznije 26,02 odsto. Njegovo učešće u premiji neživotnih osiguranja ubedljivo je najveće i iznosi 28,8%, dok u životnim iznosi 13,9% i iz godine u godinu se povećava. Ipak, treba imati u vidu da je upravo u vrstama osiguranja koje su dostigle najveći rast u ovoj godini došlo i do najvećeg porasta likvidiranih šteta. Ukupan rast likvidiranih šteta je 6,7 odsto. U neživotnim osiguranjima njihov rast premašio je devet procenata, pri čemu su u dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjima likvidirane štete veće za čak 62,5 odsto, u osiguranju motornih vozila za 22,8 odsto, u osiguranju od odgovornosti za upotrebu motornih vozila 12,9 odsto, a u osiguranju imovine od požara i drugih opasnosti likvidirane štete su veće za 9,4 odsto.

U kojim linijama poslovanja su ostvareni najbolji rezultati, a na koje je kriza najviše uticala?

Odgovor na to pitanje zahteva uvažavanje dva aspekta. S jedne strane, možemo posmatrati rast premije i tržišnog učešća, a s druge strane, moramo imati u vidu i aspekt profitabilnosti. Kada posmatramo isključivo kriterijum rasta premije, najveće prodore beležimo u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju i osiguranju motornih vozila, ali istovremeno, to su segmenti koji usled uticaja inflacije postaju izrazito neprofitabilni. U narednom periodu, u cilju obezbeđenja adekvatnosti premije i očuvanja solventnosti, te zaštite interesa korisnika naših usluga, možemo očekivati izmenu uslova i tarife premija osiguranja i bolju selekciju rizika u tim linijama poslovanja.

Analizom ukupnih rezultata poslovanja, možemo reći da kriza nije negativno uticala na obuhvat osiguranja, niti je ugrozila kontinuiran rast premije osiguranja, kako na nivou ukupnog portfelja tako i gotovo na svim linijama poslovanja pojedinačno. Međutim, globalna kriza i inflacija kao njen produkt uticale su na smanjenje profitabilnosti u nizu vrsta osiguranja. Da bismo očuvali stabilnost poslovanja i dugoročno zaštitili interese svih zainteresovanih strana, od klijenata, preko svih akcionara, do države, u narednom periodu moramo insistirati na zdravom rastu portfelja, preispitivanju rizičnog profila i apetita za rizik, kao i na reviziji niza usluga osiguranja u skladu s novonastalim okolnostima.

Gde vidite potencijal za dalji rast kako «Dunava» tako i celokupnog tržišta osiguranja?

Postoje mnoge oblasti koje pružaju zavidne mogućnosti za rast i razvoj i koje su u našoj zemlji još uvek u povoju. Navešću kao primer osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje je obavezno po zakonu za neke profesije i delatnike, kao što su revizorske kuće, advokati, javni beležnici, prinudni upravnici, izvršitelji, ali je ono zapravo nužno za svakoga ko se bavi nekom vrstom stručne, ekspertske usluge, gde greška ili propust u njenom pružanju može da dovede do nastanka štete i značajno da utiče na finansijsku stabilnost ili kontinuitet poslovanja primaoca proizvoda i usluga. „Dunav” ima čitav spektar usluga osiguranja od odgovornosti kreiranih u skladu sa specifičnostima pojedinih profesija, pa osim za spomenute još i za lekare, posrednike u osiguranju, posrednike u prometu i zakupu nepokretnosti, upravnike stambenih jedinica i druge, a taj spisak se stalno širi. Sve više se razmišlja i o uvođenju obaveznog osiguranja od katastrofalnih rizika, koje bi građanima pružilo obeštećenje u slučaju šteta uz veoma pristupačnu premiju ukoliko se obezbedi dovoljna disperzija rizika. U svetu su se već odomaćile i integrisane polise osiguranja (embedded insurance) ili ugrađeno osiguranje koje klijentima pruža mogućnost kupovine polise uz neku drugu uslugu bez odlaska u osiguravajuću kuću ili onlajn. Kod nas je najčešće bankoosiguranje, gde bankarske usluge u sebi sadrže i osiguranje kojim se klijent, njegova porodica i sama banka štite prilikom plasmana kredita. Na sličan način se može uvezati prodaja avionskih karata s polisom putničkog osiguranja ili kupovina automobila sa osiguranjem posebno kreiranim upravo za dotičnu vrstu automobila. Iako domaće tržište prilično teško prihvata inovacije, taj vid osiguranja počinje da se odomaćuje kako u Srbiji tako i u regionu.

Sa neosiguranim rizicima i štetama koje su pretrpeli, građani i privreda moraju sami da se nose, a u velikoj meri naknada takvih šteta svodi se na pomoć države, što u ovako izazovnim situacijama može značajno opteretiti državne budžetske fondove. Rešenje za takve situacije, koje se javlja retko, ali može uzrokovati dramatične posledice, jeste u uvođenju obaveznog osiguranja od katastrofalnih rizika

U mnogim privrednim delatnostima menadžeri se žale na nedostatak radne snage. Kakva je situacija u osiguravajućoj delatnosti, pogotovo kada je reč o privlačenju mladih kadrova?

Osiguranje je specifična delatnost, koja u svom poslovanju podrazumeva multidisciplinarnost. Iz navedenog razloga, osiguranje ima potrebu za kadrovima gotovo svih stručnih profila, a posebno za specifičnim i retkim profilima zaposlenih. Naime, tek kad počnete da radite u osiguranju ili da ga istražujete, susrećete se sa profilima poput aktuara, anderajtera tj. preuzimača rizika, likvidatora šteta, risk menadžera, lekara cenzora. Iz obrazovnih ustanova na tržište rada uglavnom ne stižu već formirani kadrovi za rad na takvim i sličnim poslovima u delatnosti osiguranja, već ih je potrebno oblikovati kroz eksterne i interne obuke, specijalističke studije i druga dodatna usavršavanja. Pored toga, ovo je vreme ubrzane digitalizacije u svim segmentima poslovanja, te su IT stručnjaci naročito cenjeni i traženi. I prodaja osiguranja je oblast za koju je teže regrutovati ljude jer nije dovoljno da imaju izgrađene prodajne veštine, već najpre moraju da savladaju znanja o različitim uslugama koje osiguravač nudi, a potom da ponude klijentima nešto što nije u dovoljnoj meri opipljivo, ne podrazumeva u klasičnom smislu reči trgovanje robom ili uslugom koju će klijent u svakom slučaju dobiti za uloženi novac. To je delatnost u kojoj se prodaje sigurnost, a samo oni koji pretrpe štetu, zaista i materijalno osete vrednost uloženog novca. Iz tog razloga, u uslovima nedovoljne edukovanosti stanovništva o značaju i prednostima osiguranja naročito je teško uticati na brz razvoj ove delatnosti, te je profesionalna, ali i svaka druga edukacija, od primarnog značaja za razvoj osiguranja. „Dunav osiguranje” posebnu pažnju posvećuje selekciji kadrova, praćenju i profesionalnom razvoju svojih zaposlenih. Imamo dugogodišnju saradnju s Beogradskim univerzitetom, naročito sa Ekonomskim i Pravnim fakultetom, na kojima postoje katedre gde se izučava osiguranje. Od oktobra ove godine „Dunav” je podržao zajednički projekat Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Udruženja osiguravača Srbije, koji su organizovali specijalističke studije pod nazivom „Novi proizvodi osiguranja, tehnološke inovacije i zaštita korisnika u osiguranju”. Članovi našeg Izvršnog odbora aktivno su uključeni kao predavači polaznicima tog studijskog programa.

Tokom leta, Srbiju i region zadesile su superćelijske oluje koje su nanele ogromne štete građanima. Da li je to na bilo koji način uticalo da se ljudi više zainteresuju za osiguranje?

Višegodišnje iskustvo osiguravača potkrepljeno statistikom broja zaključenih polisa ukazuje na nepobitnu činjenicu da se stanovništvo najviše zainteresuje za osiguranje upravo nakon velikih šteta prouzrokovanih katastrofalnim događajima poput poplava, zemljotresa, olujnih nevremena praćenih gradom ili pak u toku pandemija, kada su njihova imovina ili život i zdravlje direktno ugroženi i izloženi uticaju katastrofalnih događaja. To smo imali nakon poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine, a u poljoprivredi uvek nakon gradobitnih dana kada stradaju usevi i plodovi i kada za svega nekoliko minuta nevreme uništi višemesečni trud i ulaganja. Svi oni koji su na svojoj koži osetili posledice stihije svesni su šta u tim trenucima znači polisa osiguranja i koliko je dragocena.

U prilog tome govori činjenica da je nakon superćelijskih oluja koje su u julu ove godine zahvatile široka područja naše zemlje, samo našoj osiguravajućoj kući prijavljeno više od 3.500 šteta po osnovu osiguranja imovine, osiguranja poljoprivrede i kasko osiguranja. Ukupan iznos osiguranih šteta premašio je 950.000.000 dinara. Osiguranici koji su bili najviše pogođeni štetama od nevremena, bez podrške osiguranja ne bi mogli brzo da se oporave. Oni koji nisu bili osigurani morali su sami da se snalaze, a u velikoj meri naknada takvih šteta uvek se svodi na pomoć države i prevali se na njene fondove. Rešenje za takve situacije, koje se javljaju retko, ali mogu uzrokovati dramatične posledice, jeste u uvođenju obaveznog osiguranja od katastrofalnih rizika.

Na koji način treba podstaći ljude da se polisama osiguranja obezbede od rizika, te da se smanji broj šteta koje su bez osiguravajućeg pokrića?

Da bi se ta logika promenila i da bi ljudi shvatili koliko je važno da imaju različite vrste osiguranja, da premija nije trošak već investicija, neophodna je kontinuirana edukacija stanovništva koju treba da sprovode kako osiguravači i strukovna udruženja, tako i država čiji je interes da se u slučaju katastrofalnih događaja smanji pritisak na njene fondove. Osiguranje ne može sprečiti nastanak šteta, ali je tu da obezbedi finansijsku potporu oštećenima, pruži mogućnost da lakše prevaziđu posledice nepredviđenih događaja, da im garantuje da će biti pravično obeštećeni i moći neometano da nastave život i poslovne aktivnosti uprkos onome što ih je neočekivano snašlo. Takođe, neophodna je veća dostupnost osiguranja putem različitih prodajnih kanala, veća fleksibilnost osiguravača u kreiranju usluga prilagođenih potrebama klijenata, te veća razumljivost ponuđenih usluga osiguranja najširem krugu potencijalnih korisnika, kao i bolja informisanost o dostupnoj ponudi.

Mogu li štete od prirodnih nepogoda jednog dana postati suviše rizične za (re)osiguravače i da li ti rizici jednostavno mogu postati neosigurljivi?

Pitanje održivog poslovanja u pojedinim vrstama osiguranja postavilo se pre nekoliko godina s pojavom pandemije koronavirusa, potom sa sve izraženijim sajber rizicima, a sada su tu i novi, sve složeniji rizici usled klimatskih promena, terorizma, kao i tehnološki i ekološki rizici. Uprkos strepnjama u pogledu toga da li će delatnost (re)osiguranja odoleti sve učestalijim udarima, ispostavilo se da ne samo što je odolela, već se brzo prilagodila novonastalim okolnostima, nastavljajući da sa uspehom obavlja svoju ulogu i da profitabilno posluje. Prostor za dalji rast i razvoj otvarao se baš kao što su se menjali i pojavljivali novi rizici. Ključno je da se brzo odgovori na rastuće izazove, da se izađe iz okvira konzervativnog pristupa rizicima, da se osmisli inovativnija ponuda za sve zahtevnije potrebe klijenata, da se pronađu novi prodajni putevi, rečju da se bude bolji i brži i kad je u pitanju ponuda i kad je u pitanju rešavanje šteta.

Šta su problemi na srpskom tržištu osiguranja i šta je neophodno unaprediti u narednom periodu?

Premda su osiguravajuće kuće u Srbiji u 2022. godini ostvarile rast ukupne premije od 12,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, njeno učešće u domaćem BDP-u i dalje je nisko i iznosi svega 1,9 odsto. U zemljama Evropske unije procenat učešća osiguranja u BDP-u je sedam procenata. Pritom, neživotna osiguranja su u ukupnoj premiji učestvovala sa 78,6, a životna sa 21,4 odsto. Dominantno učešće u ukupnoj premiji i dalje ima osiguranje od odgovornosti za upotrebu motornih vozila sa 29,1 odsto. To nedvosmisleno ukazuje da na našem tržištu postoji veliki potencijal za rast i razvoj. I tu se vraćamo na pitanje edukacije stanovništva. Neophodno je animirati društvenu zajednicu i usmeriti edukaciju ka spoznaji da polisa donosi mirnu i stabilnu budućnost lišenu stresa zbog iznenadnih, nepredviđenih događaja s kojima se privreda i građani, a konačno i država, mogu suočiti. Izuzetno je značajno da se sa edukacijom o značaju osiguranja počne već od školskog uzrasta dece, i da se putem medija, novinskih članaka, brošura, internet stranica, edukativnih skupova, konferencija, savetovanja i okruglih stolova stanovništvo kontinuirano informiše o prednostima osiguravajuće zaštite.

Šta će biti u fokusu «Dunav osiguranja» u narednom periodu? Radite li na nekim inovacijama?

U narednom periodu fokus Kompanije biće na strateški i materijalno važnim uslugama: dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kasko osiguranju, putnom zdravstvenom osiguranju i osiguranju poljoprivrede, pogotovo u delu uspostavljanja narušene adekvatnosti premije, kao posledice inflacije. Paralelno s tim, pratićemo razvoj zakonskih zahteva, naročito u osiguranju od odgovornosti, analiziraćemo razvoj tržišnih potreba i eventualnu pojava novih i nezasićenih tržišnih niša poput osiguranja pravnog saveta, odnosno pravne zaštite, osiguranja od terorizma, osiguranja lakih prevoznih sredstava i drugih, a tražićemo prostor i za dalji razvoj usluga i kanala prodaje u delu osiguranja lica. Iskustvo je pokazalo da je inicijalni plan razvoja polazna osnova, ali da u zavisnosti od niza eksternih okolnosti on može pretrpeti značajne promene tokom godine i da svi resursi moraju biti spremni na takav scenario. Brzina reakcije je ono što danas izdvaja uspešne. Od ključne važnosti je, upravo tim redom, zadovoljiti zakonske zahteve, obezbediti minimalnu stabilnost rezultata, zadovoljiti potrebe klijenata i konačno, realizovati planirane veličine i procese. U tom smislu, jedan od osnovnih pravaca delovanja biće i jačanje informacionih kapaciteta i stručnih resursa, te digitalizacija i personalizacija usluga.

Novembar je tradicionalno mesec održavanja Srpskih dana osiguranja. Koliku ulogu imaju stručni skupovi za unapređenje celokupnog tržišta osiguranja?

Srpski dani osiguranja spadaju u najznačajnije regionalne skupove, koji okupljaju celokupnu struku osiguranja. Skupovi poput tog idealno su mesto za sagledavanje prilika na domaćem, regionalnom i globalnom tržištu osiguranja, za razmenu iskustava i ideja kako da se prevaziđu i reše aktuelni problemi, da se ponude odgovori i rešenja usmerena ka očuvanju stabilnosti i održivosti delatnosti osiguranja, da se iniciraju zakonodavne reforme. Cilj je da se dođe do rešenja koja će doneti boljitak kako korisnicima naših usluga tako i našoj državi, ali i samoj delatnosti osiguranja, koja treba da bude postojan oslonac osiguranicima, društvenoj zajednici i celokupnom finansijskom sistemu naše zemlje. Zato je od neprocenjivog značaja što konferenciji prisustvuju i predstavnici Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, kao regulatornog tela za delatnost osiguranja.

Kakva nas 2024. godina očekuje?

Sve prognoze govore da nas čeka stabilnija godina od ove koja se bliži kraju, te da će doći do usporavanja inflacije kao ključnog izvora problema. Međutim, jedan novi red veličina – daleko složeniji i nepovoljniji makroekonomski ambijent već je uspostavljen. Štete su se povećale i neće se vraćati na stare vrednosti. To znači da ne možemo biti pasivni posmatrači, već moramo angažovati značajne resurse, iskoristiti relativno mirniji period da sprovedemo potrebna prilagođavanja organizacije i portfelja, kako bismo povratili narušenu ravnotežu. Moramo težiti profitabilnosti u cilju jačanja fondova, kako za pokriće tehničkih rezervi, tako i za uvećanja racija solventnosti, sa direktnim krajnjim dobrobitima za korisnike naših usluga. S druge strane, iskustvo nas uči da se optimističke prognoze u praksi često ne ostvaruju. Na naročit oprez poziva složena geopolitička situacija, gde pored rata na teritoriji Ukrajine, imamo novo žarište u Izraelu i Palestini. Pitanje katastrofalnih događaja ostaje i dalje otvoreno i bez sistemskog rešenja, u čemu osiguravači mogu značajno da doprinesu. Konačno, naša delatnost, osiguranje, poziva nas da budemo oprezni i spremni da na sebe prvi prihvatimo pritisak šteta koje mogu eskalirati.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Natrag