Uprkos padu premije u nekoliko vrsta proizvoda u poslednjim kontrolama nisu uočeni problemi sa likvidnošću osiguravača koji bi uticali na ispunjavanje obaveza. Osiguravači su ostvarili neto pozitivan rezultat od 11,1 milijardi dinara
Za prva tri kvartala ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, ukupna premija osiguranja povećana je za 2,2 odsto, a najviše povećanje premije zabeleženo je kod imovinskog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Ipak, ostvareni rast je manji od 10-godišnjeg proseka, što znači da se puni efekti pandemije mogu tek očekivati, upozorila je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije na otvaranju četvrtih Srpskih dana osiguranja koji se održavaju onlajn pod naslovom „Prijatelji, kako ste?”.
Ona je dodala da uprkos padu premije u nekoliko vrsta proizvoda u poslednjim kontrolama nisu uočeni problemi sa likvidnošću osiguravača koji bi uticali na ispunjavanje obaveza. Osiguravači su ostvarili neto pozitivan rezultat od 11,1 milijardi dinara.
Neizvesnost je i dalje prisutna
Guvernerka je istakla i da je od izuzetne važnosti da se vodi računa o odnosima sa klijentima. Ona je naglasila i da su osiguravajuća društva, izmenom postojećih i uvođenjem novih proizvoda, organizovanjem rada od kuće i onlajn prodaje, pozitivno reagovala na izmenjene uslove poslovanja i time zadržala poverenje građana. Govoreći o regulativi, guvernerka NBS-a je izjavila da je u toku rad na izradi nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Za izradu nacrta, Ministarstvo finansija je formiralo radnu grupu koju čine i predstavnici Udruženja osiguravača, dodala je guvernerka.
Predsednica UO UOS Ivana Soković izjavila je da je stabilnost srpskog tržišta osiguranja prepoznata i u međunarodnim okvirima, što potvrđuje činjenica da je UOS-u dodeljena organizacija Skupštine Saveta biroa zelene karte i prijem Udruženja u Nadzorni odbor Sistema zelena karte. Predsednica UO UOS kaže i da su Srpski dani osiguranja prilika da ukažemo u kojoj meri osiguranje dobija na značaju u kriznim vremenima poput aktuelne i da pružimo odgovore na pitanja kako sektor osiguranja odoleva novonastaloj situaciji i ostaje oslonac privrednoj aktivnosti.
Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, Duško Jovanović, izjavio je da je nemoguće reći koliki će biti stvarni uticaj pandemije na ekonomiju i osiguranje, jer to zavisi od toga koliko će ona trajati i kojom brzinom će se privreda oporavljati.
„Prilagođavanje na novu realnost je teško i rizično, mada je industrija osiguranja u Srbiji reagovala dobro i brzo se prilagodila. Održan je kontinuitet poslovanja, osigurana stabilnost sektora, a uticaj pandemije na osiguravače i njihove klijente sveden na minimum”, izjavio je Jovanović.
Malo o rastu premije u Srbiji
„Allianz Global” prognozira da će globalni prihodi od premija pasti 3,8 odsto odnosno 4,7 odsto u zapadnoj Evropi. Rast će, prema njihovim predviđanjima, biti postignut već sledeće godine i to od 4,4 odsto. Najveći pokretač rasta će biti azijska tržišta. „Swiss Re”, s druge strane, predviđa manji pad ukupne premije – tri odsto, ali isto tako za sledeću godinu predviđa rast od tri odsto. Pad premije u centralnoj i istočnoj Evropi je bio 3,8 odsto u prvih pola godine.
Zoran Blagojević, predsednik IO „Wiener Stadtische osiguranja”, rekao je da se na tržištu primećuju tri trenda: ubrzana digitalizacija, postizanje održivosti kao ključnog faktora razvoja, okretanje sa zapadnog tržišta na azijsko.
„Ovogodišnji rast tržišta u Srbiji je vođen rastom u prvom kvartalu. Međutim, kada pogledamo strukturu premije, kod neživotnog osiguranja u prvom kvartalu se desilo osiguranje jednog velikog projekta sa premijom od milijardu dinara. Reč je dakle o jednokratnom uticaju. Ako bi se to isključilo, neživotno osiguranje bi palo 0,1 odsto. Kod osiguranja života jedan od učesnika je zabeležio visoku stopu rasta od 36 odsto, ako bi se to isključilo rast bi bio svega 0,4 odsto. Ovo baca drugačiju sliku na premiju. Kada bismo isključili obavezno AO, onda bi ukupan pad premije bio 0,6 odsto. Dakle, situacija nije ružičasta kako na prvi pogled izgleda”, istakao je Blagojević.
Nacrt zakona o ugovoru o osiguranju
Na četvrtim Srpskim danima osiguranja predstavnici kompanije „Generali” su prezentovali predlog nacrta zakona o ugovoru o osiguranju. Oni su istakli da bi ugovor o osiguranju svakako trebalo da bude tema posebnog zakona, a ne deo građanskog zakona, te pozvali struku da se uključi u dalju raspravu na tekst koji su pripremili. Osim toga, napomenuli su da su postojeća rešenja u Zakonu o obligacionim odnosima, starom 40 godina, zastarela.
„Pandemija je pokazala potrebu da se neke stvari brzo menjaju, a postoje prepreke postojećih zakonskih rešenja”, rekao je Dušan Lalić iz „Generali osiguranja” i dodao da mnoge zemlje u Evropi imaju posebne zakone o ugovoru o osiguranju.
On je istakao i da je trend u evropskim zemljama da se velika pažnja posvećuje zaštiti korisnika osiguranja o čemu su vodili računa tokom sastavljanja ovog predloga.
Nenad Grujić iz „Generali osiguranja” je rekao da su se prilikom kreiranja nacrta držali četiri principa. „Kontinuitet sa dosadašnjom regulativom prvi je princip jer mislimo da je kontinuitet veoma važan. Drugi princip je princip potpunog regulisanja, a to je da regulišemo sva pravila koja sada nisu regulisana i na koja su se često primenjivale i odredbe običajnog prava. Treći princip jeste zaštita korisnika usluga, nastojali smo da kroz čitav nacrt ugradimo mehanizme zaštite korisnika. Četvrti princip je implementacija evropskih standarda”, rekao je on.
Ovaj zakon bi bio lex specialis. Sadržao bi odredbe o zabrani diskriminacije, predvideli su da se odredbe zakona tumače na fer odnos koji podrazumeva i tumačenje u korist korisnika. Detaljno je obrađena i regulisana obaveza predugovornog informisanja.
Zakon se bavi i regulisanjem ugovornih odnosa povodom zastupanja i posredovanja u osiguranju. U ovoj oblasti, kako je objasnio, ne postoje dovoljno razvijena zakonska rešenja.
Takođe, detaljno je regulisano i osiguranje odgovornosti koje postaje sve značajnije i treba da se, kako je rekao, reguliše savremenije. Ovom pitanju je posvećeno čak 13 članova.
Kada je reč o osiguranju lica razdvojili su odredbe koje se odnose na osiguranje života, nesrećnog slučaja i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (predlog je da se odredbe postojećeg zakona o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju implementiraju u ovaj zakon).
U predlogu nacrta postoje i odredbe o regulisanju ugovora o reosiguranju.
Poslednja glava se odnosi na vansudsko rešavanje sporova. To bi doprinelo većoj zaštiti korisnika osiguranja, rekao je Grujić. Institucija arbitraže je u mnogim zemljama uticala da se zaštita poveća.
„Svima je cilj da nema sporova i da se napravi atmosfera u kojoj se svaki naš klijent oseća sigurnim, te da probleme rešavamo na prijateljski način van sudova”, zaključio je on u svom izlaganju.
Rizik pandemije nije moguće osigurati
Mira Kiridžić Bugler iz kompanije „Swiss Re” je rekla da je izvesno da rizik pandemije ne može da se osigura jer nije moguće sagledati akumulaciju rizika niti je moguća diversifikacija. Slično je i kod sajber osiguranja, ali je u tom slučaju, prema njenim rečima, donekle moguće predvideti akumulaciju rizika, iako je i kod ove vrste osiguranja veoma teško napraviti proračun.
Ona šansu na nerazvijenim tržištima poput srpskog, na kojem je mnogo ljudi skeptično, vidi u parametrijskom osiguranju koje se primenjuje kod zemljotresa, suša, čak i neki oblici osiguranja kancera imaju karakteristike parametrijskog osiguranja. Kod ove vrste polisa parametri za ostvarivanje događaja su jasni i procena šteta je neosporna.
Uz to, ona je podsetila da su prirodne katastrofe u senci pandemije, kao i drugi rizici koji će se sasvim sigurno ostvarivati.
Đorđo Markeđani, predsenik IO DDOR osiguranja, rekao je da bi svim navedenim rizicima dodao i druge rizika poput rizika zdravlja.
„Na našoj agendi su važne teme u narednom periodu. Neke se tiču poslovanja: definisanje mera za nastavak stimulacije osiguranja u poljoprivredi, definisanje mera za unapređenje zaštite od poplava i nastavak rada sa pozicije institucionalnog partnera za nove rizike koji se mogu pojaviti. Druge teme se tiču regulative i trebalo bi da prate iskustvo iz Evrope i zahtevaju dobru koordinaciju među svim učesnicima”, izjavio je Markeđani i dodao kao odgovor na ovogodišnje pitanje – Prijatelji, kako ste? – da je teško vreme, ali srpska industrija osiguranja je zdravija i spremna za nove izazove.
Piše: Vesna Lapčić
