Suočeni sa izazovima neizvesnosti u pogledu budućih prihoda, građanima je veoma važno da znaju da zastoj u uplatama dobrovoljnih penzijskih doprinosa ne nameće bilo kakvu sankciju, dodatni trošak ili gubitak bilo kog prava. Zato s punim pravom možemo da kažemo da su privatne penzije postale deo nove normalnosti naših građana. Uz to, krizna vremena ne znače nužno svođenje života na najosnovnije i najneophodnije aktivnosti, naprotiv
Kriza je promenila način rada u tehničkom smislu s obzirom da se u odnosu sa klijentima preduzimaju sve preventivne epidemiološke mere na koje su, sada već i oni i zaposleni navikli. Ovu „novu normalnost” obe strane uveliko su prihvatile i to je zaista postala dnevna rutina sa kojom smo uspešno naučili da radimo i živimo.
S druge strane, potreba za svakom vrstom sigurnosti, pa tako i finansijskom, urođena je svima. Ona se, prirodno, samo pojačava u vremenima kada intenzivnije osećamo da je ugrožena. Vreme kriza je upravo takvo vreme i ljudi su zainteresovaniji i spremniji da prihvate načine da tu potrebu za sigurnošću zadovolje”, kaže Branislav Trifunović, izvršni direktor Dunav DUDPF.
U tom smislu, dopunska penzija je, prema njegovim rečima, idealan proizvod iz više razloga.
„Pre svega, to je nesporno jedan od najfleksibilnijih finansijskih proizvoda na našem tržištu. Na građanima je izbor načina i dinamike uplata, kao i načina na koji će da primaju penziju. Osim fizičkih lica koja doprinose plaćaju za sebe, ima i onih koji to čine u korist njima bliskih osoba. Obično su to roditelji za decu ili jedan supružnik za drugog. Naravno, tu su i poslodavci koji iz svojih sredstava finansiraju dopunsku penziju zaposlenih. U svim ovim slučajevima, privatna penzija je nasledna. Suočeni sa izazovima neizvesnosti u pogledu budućih prihoda, građanima je veoma važno da znaju da zastoj u uplatama dobrovoljnih penzijskih doprinosa ne nameće bilo kakvu sankciju, dodatni trošak ili gubitak bilo kog prava. Zato s punim pravom možemo da kažemo da su privatne penzije postale deo nove normalnosti naših građana”, ističe Trifunović u intervjuu za časopis „Svet osiguranja”.
U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuju uglavnom kompanije za svoje radnike, da li se u nekom trenutku može očekivati da poraste i broj korisnika fizičkih lica koji bi sami sebi uplaćivali privatnu penziju i kako to postići?
U strukturi članova svih fondova većinu od 58 odsto čine zaposleni u čiju korist poslodavac uplaćuje dopunske penzijske doprinose. Međutim, bar što se Dunav DPF-a tiče, osetan je porast individualnih članova, kojih je na početku poslovanja bilo samo pet odsto da bi taj procenat porastao na sadašnjih 31 odsto. Cilj je, naravno, da njihovo učešće bude još veće, a načini da se to postigne su kontinuirana edukacija i informisanje javnosti o neophodnosti štednje za starost. Ove aktivnosti svako društvo za upravljanje DPF-om sprovodi, naročito na samom terenu, u direktnom kontaktu sa građanima, ali nam je svakako neophodna pomoć medija. Pored toga, država je podržala našu industriju određenim poreskim podsticajima, ali bi bilo vrlo značajno da i ona sprovede ozbiljnu nacionalnu kampanju od koje bi koristi imali pre svega građani, ali i sama država jer bi to bio jedan od načina za prevenciju siromaštva i poboljšanje socijalnog statusa budućih penzionera.
Da li se struktura klijenata u smislu starosti, pola korisnika menja?
Demografska slika članova na nivou industrije nije se bitno menjala tokom godina i dalje većinu, sa 58 odsto, čine muškarci. Prosek godina je takođe još uvek visok i iznosi oko 47 godina. Naravno, ima i graničnih slučajeva, pa se sve više mladih roditelja osim za sebe, odlučuju da i tek rođenim bebama obezbede buduće dodatne prihode. Jedan od poslovnih ciljeva upravo je spuštanje starosnog proseka, privlačenjem mlađih ljudi, na početku svoje karijere čiji je fokus u tom životnom periodu na radu i razvoju i ne razmišljaju previše o penziji jer im se čini predaleko. Upravo ova ciljna grupa ima taj nazovimo luksuz da sa malim izdvajanjem danas obezbedi pristojne prihode sutra.
Koliko trenutna kriza ugrožava investicije DPF-a i potencijal za rast investicionih jedinica?
Trenutna globalna kriza neminovno utiče na kretanje cena finansijskih instrumenata koji se nalaze u portfoliju Dunav fonda i posledično na kretanje vrednosti investicione jedinice. Na kraći rok gledano, nastavak ili eventualno produbljivanje krize svakako ne može uticati povoljno na rast investicione jedinice. Međutim, štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima je pre svega dugoročnog karaktera i služi dopuni prihoda u starosti. S tim u vezi definisan je i investicioni horizont koji dobrovoljnim penzijskim fondovima omogućava plasmane sredstava u dugoročne finansijske instrumente. To sve znači da su penzijski fondovi otporniji na ekonomske cikluse i krize bez obzira šta je njihov generator. Iskustvo je pokazalo da članovi koji periodično, ali kontinuirano vrše uplate sredstava u fond, po proteku određenog dužeg vremenskog perioda imaju razloga za zadovoljstvo visinom akumulirane sume na računu i realizovanim prinosom. Potencijal za rast vrednosti investicione jedinice, tačnije vrednosti investicionih pozicija u okviru portfolija uvek postoji. Bitno je istaći da se portfolio rebalansiranjem kontinuirano prilagođava tržišnim uslovima, a u zavisnosti od procene povećava se i umanjuje učešće pojedinih klasa aktive.
Ko je Branislav Trifunović
Krajem avgusta ove godine, Branislav Trifunović preuzeo je poziciju izvršnog direktora Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (Dunav DUDPF). Tranzicija sa dugogodišnjeg mesta direktora prodaje regiona Sever u „Dunav osiguranju” ka prvom čoveku društva koje upravlja, po vrednosti imovine, najvećim dobrovoljnim penzijskim fondom u zemlji, nije bila komplikovana iz dva razloga. Prvi je taj što je Trifunović tokom dosadašnje karijere radio u finansijskim institucijama – bankama i osiguranju, što daleko olakšava razumevanje koncepta još jednog finansijskog proizvoda. Drugi, još značajniji, jeste činjenica da je prethodne tri godine bio predsednik Nadzornog odbora Dunav društva i tako upućen u celokupno njegovo poslovanje.
Sa ciljem da se, kako kaže, tržišno učešće Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda ne samo održi već i poveća, čvrsto je rešen da svu energiju usmeri ka njegovom postizanju. Svestan izazova koje ova, a sasvim izvesno i naredne godine donose u smislu globalnih zdravstvenih, a posledično i ekonomskih kretanja, siguran je da će ih tim profesionalaca koje vodi uspešno pobediti.
Uveren da je vežba tela podjednako važna kao vežba uma, nastoji da slobodno vreme provodi s porodicom u aktivnom odmoru. To je baza iz koje crpi podršku i snagu za svakodnevne poslovne izazove, a kako sam priznaje, supruga i ćerke su mu najbolji savetnici i najveći kritičari.
U pogledu investiranja, mogućnosti su uglavnom limitirane. Da li postoji prostor, predlog da se mogućnosti prošire, unaprede i na koji način bi to moglo da bude učinjeno?
Ulaganje sredstava dobrovoljnih penzijskih fondova uređeno je zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i podzakonskim aktima. Imajući u vidu karakter ovog tipa finansijske institucije, regulativa opravdano ograničava vrstu finansijskih instrumenata koji mogu da čine investicioni portfolio. Ograničavajuća, a objektivna okolnost je i relativno skromno razvijeno domaće finansijsko tržište, što dodatno otežava optimizaciju investicionih ciljeva dobrovoljnih penzijskih fondova. Nije tajna da značajan deo portfolija svih dobrovoljnih penzijskih fondova čine državne obveznice. U globalnim uslovima izuzetno niskih kamatnih stopa i kontinuiranog rasta kreditnog rejtinga Republike Srbije, kriva prinosa na državne obveznice je sve niže, a fondovi prinuđeni da tragaju za alternativnim plasmanima kako bi realizovali ciljani prinos. Uvereni smo da je razvoj tržišta korporativnih obveznica značajan segment domaćeg finansijskog tržišta koji ima razloga unaprediti. U tom smislu raduje nas inicijativa za pojednostavljenje procedure emisije korporativnih obveznica pokrenuta od strane visokih državnih zvaničnika. Kada je reč o ulaganju imovine na ino-tržišta, trenutni limit propisan od strane regulatora iznosi 10 odsto. Istorijski gledano, Dunav DPF je pionir u ulaganju dela imovine u akcije ino-izdavalaca i što je još važnije, ostvarene su izuzetne prinosne performanse u tom segmentu. Verujemo da je u bliskoj budućnosti neminovan proces kreiranja ino-portfolija hartija od vrednosti do granice zakonom propisanog limita, a sve sa težnjom za realizacijom adekvatnog prinosa za preuzeti rizik.
Kolike su bile stope prinosa u poslednjih godinu dana i u poslednjih pet godina?
Na ovom mestu nije loše ponoviti da je štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima dugoročan proces. Cilj ove štednje je stabilan rast i ostvarivanje prinosa koji će vrednost uloženih sredstva ne samo održati, već i uvećati. To konkretno znači da se uspešnost investiranja sredstava fonda meri u odnosu na stopu inflacije u Republici Srbiji, a investicioni cilj fonda je da svake poslovne godine ostvari realni rast prinosa, odnosno prinos koji je iznad godišnje stope inflacije. Imajući u vidu dužinu investicionog horizonta, očekivano je da stope prinosa tokom vremena osciliraju jer su direktan odraz kretanja na finansijskom tržištu. S druge strane, na to kretanje utiču i najmanje društvene, ekonomske, političke i sve ostale globalne i lokalne promene koje predstavljaju određene rizike. Stope prinosa Dunav DPF-a upravo to i pokazuju. Tako godišnja stopa prinosa za 2019. iznosi 6,80%, dok za period od poslednjih godinu dana ona iznosi 0,87% što je direktna posledica uticaja krize. Međutim, sagledavanje rezultata dobrovoljnih penzijskih fondova u domenu realizovane stope prinosa može se smatrati relevantnim pre svega sagledavanjem rezultata tokom dužeg vremenskog perioda. Tako trenutna prosečna godišnja stopa prinosa za period od poslednjih pet godina iznosi 5,80%. Na društvima koja upravljaju imovinom fondova je obaveza da sve rizike predvide, prepoznaju, uspostave odgovarajuće mehanizme za njihovo umanjenje i kreiraju optimalan investicioni portfolio koji će na dugi rok ostvariti stabilne prinose.
Da li je bilo usled krize više zahteva za isplatama?
Moram da priznam da nas je ponašanje članova u neku ruku iznenadilo, i to prijatno. Naime, očekivali smo da će ljudi, naročito u prvih nekoliko meseci krize i pod pritiskom neizvesnosti ispoljiti veći strah i povećati broj zahteva za povlačenje sredstava. Međutim, dinamika uplata i isplata nije se u tolikoj meri promenila. Naročito se to odnosi na uplate poslodavaca koji su u najvećem broju nastavili redovno da ispunjavaju svoje obaveze prema zaposlenima. Što se tiče novih ugovora u ovoj godini, Dunav DPF ima više od 4.000 novih članova. Nedavno je otac u korist ćerke uplatio višemilionski jednokratni iznos. To takođe potvrđuje poruku s početka, da krizna vremena ne znače nužno svođenje života na najosnovnije i najneophodnije aktivnosti, naprotiv.
Moram da priznam da nas je ponašanje članova u neku ruku iznenadilo, i to prijatno. Naime, očekivali smo da će ljudi, naročito u prvih nekoliko meseci krize i pod pritiskom neizvesnosti ispoljiti veći strah i povećati broj zahteva za povlačenje sredstava. Međutim, dinamika uplata i isplata nije se u tolikoj meri promenila
Nedavno ste izabrani na čelnu funkciju DPF Dunav penzije. Šta ste postavili kao kratkoročne, a šta kao srednjoročne ciljeve?
Čvrsto verujem da dobra energija zaposlenih može da prevaziđe sve poslovne izazove. Izuzetno sam zadovoljan svojim novim timom s obzirom na savršen balans iskustva i mladosti. Većina njih deo su ove poslovne priče dugi niz godina i učestvovali su u pionirskim naporima uvođenja i razvoja trećeg stuba u Srbiji. Stoga smatram da ono što dobro funkcioniše ne treba menjati, već unaprediti, jer za to uvek ima prostora. Mislim da je lični razvoj svakog od nas neophodan i da se učenje nikada ne završava.
S druge strane, kada dođete na čelo društva koje upravlja fondom koji po imovini pokriva 39 odsto tržišta, cilj vam je da to učešće ne samo zadržite, već i povećate. Uveren sam da će naša nova prodajna strategija to i omogućiti. Investicioni cilj je ostvarivanje dugoročnog stabilnog prinosa i kapitalnog rasta, uz preuzimanje umerenog nivoa rizika i očuvanje sigurnosti akumuliranih sredstava.
Na tržištu posluju četiri društva koja upravljaju imovinom sedam fondova što je optimalan broj. Konkurencija je jaka, ali su time svaki izazov i svaki uspeh još veći.
Godišnja stopa prinosa za 2019. iznosi 6,80%, dok za period od poslednjih godinu dana ona iznosi 0,87% što je direktna posledica uticaja krize. Trenutna prosečna godišnja stopa prinosa za period od poslednjih pet godina iznosi 5,80%
Kako uopšte vidite budućnost privatnih penzija u Srbiji?
Uopšte ne sumnjam u uspeh privatnih penzija. To nije samo poslovni cilj jer je prirodno da želim komercijalni efekat onoga čime se bavim. Privatne penzije su višestruko značajne. One su sastavni deo penzijskog sistema ove zemlje koji se sastoji od prvog i trećeg stuba. Prvi je državni penzijski fond i smatram da će on uvek postojati. Svi problemi koji se vezuju za njega nisu specifični samo za našu zemlju, već su prisutni globalno. To su, pre svega, demografske promene, poput smanjenja nataliteta i produženja životnog veka, a praćene ekonomskom krizom, ni mnogo bogatijim i većim zemljama ne omogućavaju optimalne državne penzije. Što se drugog stuba tiče, ma koliko bi to nama kao industriji komercijalno odgovaralo, nisu realna očekivanja da se on u skorijoj budućnosti uvede. Jedan razlog je veliki tranzicioni trošak, a drugi je što efekat uvođenja drugog stuba u zemljama u okruženju nije ispunio očekivanja. Stoga kao logičan, racionalan i neophodan način za dopunu prihoda u starosti ostaje treći stub, odnosno dobrovoljni penzijski fondovi. Građani i poslodavci su toga već u određenoj meri svesni. Naravno, finansijske prilike i jednih i drugih, kao i određene zablude, umnogome utiču na odluku o štednji u dobrovoljnim penzijskim fondovima. Zablude, naročito kod građana, vode mišljenju da je ova vrsta nebankarske štednje skupa, da je namenjena bogatima, da postoje kamate kao kazne u zastoju ili prilikom prestanka uplata ili je prisutno opšte nepoverenje u finansijske institucije. Sa poslodavcima je situacija drugačija, jer imaju finansijska znanja i lakše donose odluke. Za njih, privatne penzije jedan su od važnih elemenata paketa beneficija njihovih zaposlenih, jer im omogućavajući dopunsku penziju, motivišu postojeće zaposlene i istovremeno postaju atraktivniji na tržištu rada za nove talente. Na taj način privatne penzije su sastavni deo društvene odgovornosti poslodavca prema zaposlenima. Zato je Dunav DPF partner poslodavcima u njihovim naporima da kroz finansijsku podršku u ostvarivanju privatne penzije privuku, razviju i motivišu zaposlene. S druge strane, uz uvažavanje i potpuno razumevanje potrebe građana za finansijski sigurnim i dostojanstvenim starenjem, mi smo fond koji im pomaže u mudrom i uspešnom planiranju privatne penzije. Sa širokom prodajnom mrežom i odgovornim i profesionalnim investiranjem sredstava, posvećeni smo razvoju dugoročnih odnosa sa našim članovima, doprinoseći njihovoj, i dobrobiti celokupne zajednice.
Razgovarala: Vesna Lapčić
