;

Premiju ne diže ni Železara

Datum objave: 01.01.1970. Broj 7 | Godina 2016

AXA je odabrala Srbiju zato što ima nerazvijeno tržište osiguranja, ali se očekuje visoka stopa rasta privrede”. Ovim rečima je pre pet godina direktor razvoja novih tržišta AXA osiguranja, Frederik Fležu, objasnio zašto je globalni osiguravač došao u Srbiju i zašto je odabrao Beograd za centralu poslovanja u regionu. Kompanija je, međutim, u julu saopštila da se povlači iz Srbije, a cinici bi rekli da je vest stigla baš u trenutku dok nas premijer Aleksandar Vučić uverava da Srbija beleži “najviše stope rasta u Evropi”.

On tvrdi da bi Srbija ove godine mogla da ostvari rast i veći od 2,5 odsto BDP-a, što pokazuju procene i Narodne banke Srbije i Fiskalnog saveta, a podsećanja radi, pri projekciji budžeta za ovu godinu ministar finansija Dušan Vujović računao je na rast od 1,75 odsto.

Zašto ode AXA?
Zašto je onda jedan od vodećih svetskih osiguravača prodao svoj tržišni udeo od 1,8 odsto Wiener Städtische osiguranju u godini u kojoj krvna slika srpske ekonomije nije nimalo lošija od prethodnih, a situacija na tržištu osiguranja je, bar kako statistika kaže, nešto povoljnija?

Upućeni tvrde da se odgovor nalazi u najnovijoj analizi stručnog časopisa Sigma koju objavljuje kompanija Swiss Re, a prema kojoj se veliki igrači sele u druge delove sveta u kojima se očekuju stope rasta veće od pet odsto. Radi se o dvadesetak zemlja u oblastima podsaharske Afrike, Latinske Amerike, Komonvelta i Azije, a čije su zajedničke karakteristike rast bruto društvenog proizvoda od pet do deset odsto i niska stopa učešća premije u BDP-u, koja iznosi manje od 1,5 odsto.

     
 

Učešće premije u BDP-u

Prema učešću premije u procenjenom bruto domaćem proizvodu u 2015. godini od dva odsto, Srbija je na 61. mestu na svetu, dok ovaj pokazatelj za zemlje članice Evropske unije iznosi čak 7,6 odsto, stoji u Izveštaju o sektoru osiguranja za 2015. godinu koji je objavila NBS.
Međutim, u poređenju sa grupom zemalja u razvoju sa prosekom od 2,9 odsto i zemljama Centralne i Istočne Evrope čiji je prosek 1,9 odsto, kao i obzirom da se zemlje kao što su Rumunija i Turska nalaze iza Srbije, može se zaključiti da je Srbija na zadovoljavajućoj poziciji.

 
     

“AXA je došla u Srbiju 2010. godine sa planom da Beograd bude regionalni centar budući da je region važio kao perspektivan, očekivane su visoke stope rasta, upravo više od pet odsto. Njihov cilj je bio da u kratkom roku pokupe profit, a ne da unaprede tržište i učine ga konkurentnijim”, objašnjava jedan dobro upućeni sagovornik Sveta osiguranja. S obzirom na to da se to nije dogodilo, a da se radi o jednom od najvećih osiguravača u Evropi, kompanija je odlučila da se povuče sa srpskog tržišta. To, kako on tvrdi, ne treba shvatati dramatično, jer AXA nije bila dovoljno jak reper na osnovu koga bi se mogli izvoditi neki veliki zaključci o poslovanju ove industrije u Srbiji.

“U poslednjih deset godina tržište nije brzorastuće, ali nije ni nestabilno. Wiener Städtische osiguranje sigurno ne bi preuzeo AXA osiguranje da poslovanje u Srbiji nije sigurno”, tvrdi ovaj izvor. Zašto je ova priča o AXA osiguranju važna ako se iz nje ne mogu izvoditi nikakvi veliki zaključci o stanju na tržištu osiguranja? Zato što su i preostalim osiguravačima potrebne visoke stope rasta u Srbiji da bi se konačno probudilo ovo tržište od sedam miliona ljudi. Zato što se nekako ispostavlja da je sudbina svih osiguravača usko vezana za visinu BDP-a, a koji će u velikoj meri zavisiti od poteza koje nova vlada bude povlačila, sudbine Železare i Fijata. Sve su to teme koje su ovih dana u žiži interesovanja javnosti.

Niko nije imun na rast
U Srbiji je duže od decenije rast premija u direktnoj korelaciji sa rastom privrede. Udeo premije u BDP-u je u proseku svake godine oko 1,8 odsto pa za koliko poraste privreda, raste i premija.
Čak je i protekle godine, kada je realan rast premije bio 14 odsto i kada je ostvaren najbolji rezultat nakon 2007. godine, ukupna premija učestvovala u BDP-u sa svega dva odsto, što je gotovo isti pokazatelj od 2005. godine.

Zato se osiguravače itekako tiče kakva je priroda tog rasta kojom se premijer svakodnevno hvali (“Srbija beleži najviše stope rasta u regionu i Evropi”) najavljujući da će ove godine privreda skočiti za 2,5 odsto BDP-a. Da se razumemo, na ovakvu tvrdnju prvog čoveka, još uvek tehničke vlade, mnogi bi rado replicirali. Poznati privrednik Nikola Pavičić kaže da rast zemalja u razvoju, kao što je Srbija, ne može da se meri istim aršinom kao u razvijenim zemljama. “Kada Nemačka zabeleži rast od 2,5 odsto, to je odličan rezultat, a kada bilo koja zemlja u razvoju ostvari isti takav skok, to je loš rezultat. Prosečna stopa rasta u zemljama u razvoju je 5,5 odsto, što znači da mi spadamo u kategoriju neuspešnih. To je prava realnost”, ističe on.

Drugo, Srbija je po ovom kriterijumu i u regionu ispod proseka. U 2016. godini, prema projekciji Svetske banke, Srbija će ostvariti rast od 1,8 odsto BDP-a, što je bolji rezultat samo od Hrvatske. Makedonski BDP će skočiti 3,4 odsto, bosanski 2,3 odsto, crnogorski 2,9 odsto, a slovenački 2,1 odsto.

Prošle godine Srbija je, takođe, prema ovom kriterijumu bila na samom začelju u regionu. U najnovijoj junskoj analizi Fiskalnog saveta “Fiskalna kretanja u 2016., konsolidacija i reforme 2016.-2020.” kaže se da se privredni oporavak ubrzava na zdrav i održiv način, te da bi rast BDP-a u ovoj godini mogao biti oko 2,5 odsto. Na to, kako se navodi, utiču privatna i državna potrošnja, investicije, neto izvoz. U prvih pet meseci neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je oko 600 miliona evra, približno isto kao u istom periodu lane.

Inače, u celoj prošloj godini neto priliv stranih direktnih investicija bio je 1,8 milijardi evra ili za 45 odsto u odnosu na 2014. godinu. “Na rast BDP-a u 2016. godini utiče i oporavak poljoprivrede posle suše iz 2015. godine, što ne predstavlja održiv trend. Zbog toga je pravi trend privrednog oporavka, bez jednokratnih činilaca, ipak nešto niži od 2,5 odsto i iznosi od 1,5 do 2 odsto”, navodi se u ovoj analizi.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, međutim, kaže da će Srbija ove godine zabeležiti rast koji građani neće osetiti. “Nikako se ne može govoriti ni o tome da je u godinama ispred nas dinamičan privredni rast. Postoji neki napredak, ali se on mnogo više dešava u glavama ljudi nego u realnom životu. Dinamičnija kupovina polisa se može očekivati samo kada ozbiljnije počne rasti standard građana i kada se pokrene privreda, što nije ni u najavi. Ljudi bi, kad bi nekako mogli, eliminisali i obavezno osiguranje”, objašnjava on.

Zašto nema sreće za Srbiju
Taman kad su svi pomislili da Železara staje na zelenu granu nakon što je našla novog vlasnika, kineski Hestil, pa su krenule i kalkulacije koliko bi mogla da podigne srpsku privredu, Evropska komisija je pokrenula istragu protiv Srbije i još četiri zemlje zbog optužbi za damping cene čelika za period od 1. jula prošle godine do 30. juna ove godine.

Razlog za pokretanje istrage je upravo taj što je Železara dobila novog vlasnika jer Kina proizvodi oko polovine čelika u svetu i predstavlja pretnju za evropske čeličane zato što je ogromna ponuda jeftinog kineskog čelika ugasila neke od njih. “U slučaju ove istrage, stvari se samo prelamaju preko Železare koja sama po sebi ne predstavlja apsolutno nikakvu pretnju za evropsku proizvodnju čelika. Može se desiti da Srbija plati određene penale ako se dokaže da je bilo dampinga”, ističe Savić.

Ovaj sagovornik je ipak po prvi put optimista da bi u Železari proizvodnja mogla da se pokrene nakon što je preuzeta od Hestila, poznate kineske kompanije. “Razloga za optimizam ima jer Kinezi drugačije funkcionišu od zapadnih kompanija koje isključivo posluju po logici tržišta. Dobar primer je Ju Es Stil koji se iz Smedereva povukao čim nisu mogli da ostvare profit. Isto će uraditi i Fijat – ako ne bude pravio profit, otići će iz Srbije šta god država da ponudi. Iza kineskih kompanija stoji država koja im daje podršku na više načina, između ostalog i preko lako dostupnih kreditnih sredstava”, objašnjava on.
Međutim, treba podsetiti da je Železara prošle godine ostvarila neto gubitak od 145 miliona evra, uprkos tome što je Vlada dovela profesionalni menadžement tima HPK inženjering Petera Kamaraša. Taj gubitak bio je veći čak za 50 miliona evra nego 2014. godine. No, ukoliko proizvodnja u Železari poraste kako je najavljeno iz Hestila, EBRD procenjuje da bi srpska privreda sledeće godine mogla da poraste za 3,8 odsto umesto prognoziranih 2,3 odsto BDP-a.

Ako Srbija rast temelji na proizvodnjama koje maltene od kada postoje prave gubitke, nema tu sreće, kažu stručnjaci

Deo javnosti ipak smatra da rast, baziran uglavnom na povećanju proizvodnje u Železari, nije za pohvalu. “Ako Srbija rast temelji na proizvodnjama koje maltene od kada postoje prave gubitke, nema tu sreće. To se baš odnosi na Železaru i Fijat. Svih ovih godina, ovaj italijanski proizvođač u Kragujevcu nije napravio pozitivan rezultat, a o Železari da ne pričamo. Nama treba rast sa profitom, a ne sa gubicima”, ističe za Svet osiguranja Nikola Pavičić, počasni direktor Tarketa, jednog od deset najvećih izvoznika. Srpsku ekonomiju, dodaje on, čini 11.500 srednjih i malih preduzeća, “a to su preduzeća koja su u grču”, a koja bi trebalo da budu stub domaće privrede.

Šta da radi nova vlada
Zbog svega navedenog, sagovornici Sveta osiguranja pred novu vladu stavljaju jedan ključni zadatak – stvaranje uslova da domaći privrednici mogu da investiraju i izvoze.
“Zašto nemamo domaće investicije? Zato što proizvodnja nije investiciona, privreda u ovakvom stanju nema sopstveni kapital, a pristup kapitalu kod banaka je preskup i sa njim se ne mogu praviti nove fabrike i proizvodnja”, poručuje Pavičić. Država, dodaje, treba da napravi razvojnu banku, “da se zaduži kod NBS-a i da se odatle investiraju pravi projekti koji se zasnivaju na domaćim resursima, gde nema uvoza kao što je slučaj kod Železare i Fijata”.

“Fijat za dve godine, ukoliko ovaj pogon u Srbiji nema perspektivu, diže ruke i odlazi. Na takvoj odluci ne možemo zameriti, jer nemamo pravo da neekonomsku logiku nametnemo jednoj multinacionalnoj kompaniji. To se isto može desti i Železari”, ističe Pavičić. Najveća greška koju čini i ova vlada je, kako ističe, davanje raznih subvencija stranim investitorima, jer su efekti takve politike samo pogubni po srpsku privredu.
U ovakvim okolnostima, osiguravačima preostaju dve stvari. Da zasuču rukave i pokušaju da sami sebi prokrče put, mada je to teško, ili da sačekaju neke bolje dane za srpsku privredu.
Mogu i kao poljoprivrednici da gledaju u nebo, koliko to god zvučalo apsurdno. Jer, kako drugačije da shvate sledeće premijerove reči: “Samo nam fali jedna kiša negde oko 25. jula i imaćemo privredni rast veći od 2,5 odsto”.

Piše: Milica Bojović

Natrag