;

Poljoprivredno osiguranje u Srbiji

Datum objave: 01.01.1970. Broj 6 | Godina 2016

Osiguranje u poljoprivredi ima veliki potencijal za razvoj na srpskom tržišu, jer je sada osigurano svega devet do deset procenata obradivih poljoprivrednih površina. Zbog sve češćih vremenskih nepogoda ukazuje se potreba i za novim vrstama osiguranja, a to je ujedno i nova poslovna prilika za osiguravajuće kuće. To potvrđuje i skorašnji primer kada je sneg u maju iznenadio proizvođače malina i uništio im dobar deo roda, a nisu imali potrebno osiguranje koje bi tu štetu nadoknadilo. Malinari su tada naveli da je problem što nemaju osiguranje plodova od štete od snega. Ali niko se nije nadao snegu u maju, ni malinari, a ni osiguravajuće kuće.
Tako da su neiskusni poljoprivrednici suočeni sa problemom kako odabrati odgovarajuće osiguranje i predvideti koja vremenska nepogoda će pogoditi rod i u koje vreme. Oni koji odluče da osiguraju svoje zasade, a za sada su malobrojni, uglavnom se osiguraju od grada ili poplava.

Kod malina, plod se osigurava uglavnom od grada, kao primarnog rizika, dok, kako navode u osiguravajućim kućama, osiguranje plodova od snega ne nudi ni jedna kompanija u Srbiji. Razlog je, kako su objasnili, mala potražnja za takvom vrstom usluge. Ipak, ako zainteresovanost poljoprivrednika bude veća, osiguravači su spremni da razmisle o uključivanju i takve vrste osiguranja u svoju ponudu.
Proizvođači malina najavili su i da će od osiguravajućih kuća zatražiti da im pre ovogodišnje berbe ponude i osiguranje od šteta izazvanih i drugim elementarnim nepogodama, a ne samo od grada.
U Ministarstvu poljoprivrede navode da, prema podacima osiguravajućih kuća, oko 90 odsto osiguranja spada u osnovna osiguranja, odnosno kod useva i plodova osiguranje od grada, požara i groma. Dopunska osiguranja uglavnom su od oluje, prolećnog mraza, poplava i gubitka kvaliteta i to najčešće kod voća i povrća.
Država i osiguravajuće kuće treba da rade na edukaciji stanovništva o značaju osiguranja, kako useva tako i domaćinstava. Neznanje o mogućnostima osiguranja često odvede poljoprivrednike na pogrešan put, pa ne znaju kada su osigurali rod, a kada biljku.

Osiguranje roda od snega osiguravači nemaju u ponudi
Direktor sektora za osiguranje poljoprivrede u kompaniji DDOR Novi Sad Lazar Bogdanović izjavio je da je kod osiguranja stabala, voćaka i čokota vinove loze i kod mladih zasada do stupanja u rod i zasada u rodu, osiguravač u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem stabala i čokota od grada, požara, groma, oluje, snežne lavine, nagomilavanja snega i leda u krošnji, odronjavanja i klizanja tla.
“Kod ovih osiguranja sam rod voća i grožđa nije osiguran od snega”, rekao je Bogdanović. On je rekao da štete od snega u mesecu maju do sada nisu bile česta pojava i da interesovanje poljoprivrednika za ovaj vid osiguranja nije bilo veliko, tako da je to osnovni razlog zašto ga nema u ponudi. Sa druge strane, kako navodi, sve izraženije promene vremenskih uslova svakako navode osiguravače da razmišljaju o novim vidovima osiguranja.

Osiguravajuće kuće nemaju u ponudi osiguranje ploda od snega, ali su spremne da razmotre tu mogućnost ako bude zainteresovanih poljoprivrednika

Istakao je da osiguranje roda, odnosno plodova voća, od snega u Srbiji ne radi nijedna osiguravajuća kuća, a kako navodi, koliko je poznato osiguranje od ovog rizika postoji u pojedinim državama u SAD-u.
Bogdanović je rekao i da je kod kompanije DDOR moguće osigurati useve od grada, od kog se i zaključuje najveći broj osiguranja, zatim od oluje, mraza, poplave, kao i rizika kod osiguranja stabala i čokota.
 “Takođe se može zaključiti osiguranje plastenika, osiguranje od gubitka semenskog kvaliteta, a kod nekih voćnih vrsta i stonog grožđa i osiguranje gubitka kvaliteta od grada. Gubitak kvaliteta je moguće osigurati kod jabuke, kruške, breskve, a prvi smo uveli i osiguranje gubitka kvaliteta kod kajsije, šljive, višnje i trešnje”, dodao je on. Bogdanović je ocenio i da se prema podacima te osiguravajuće kuće ove godine vidi veća zainteresovanost poljoprivrednika za osiguranjem i izrazio očekivanje da će se ovaj trend nastaviti. U Triglav osiguranju navode da se u toj osiguravajućoj kući od nagomilavanja snega i leda u krošnji mogu osigurati stabla drveća i čokoti vinove loze i to do stupanja u rod, kao i stabla i čokoti u rodu u vidu posebnog pokrića koje pored ovog rizika pokriva i rizike grada, požara, groma, oluje, snežne lavine, odronjavanja i klizanja tla. “Usevi i plodovi ne mogu da se osiguraju od rizika oštećenja od snega osim u vidu ovog osiguranja”, kažu u Triglavu.

Navode i da u ovom trenutku ne razmišljaju da ovo pokriće uključe u ponudu, jer do sada nisu imali ni jedan zahtev osiguranika koji bi im ukazao na potrebu za ovim vidom osiguranja.”Ukoliko bi se pojavilo značajnije interesovanje za ovakvim osiguranjem, bili bismo spremni da ga razmotrimo”, objašnjavaju u toj osiguravajućoj kompaniji. Prema njihovim podacima, niko u Srbiji nema u svojoj ponudi osiguranje useva i plodova od rizika snega osim u vidu osiguranja stabala voća i čokota vinove loze, kao što je to slučaj i u toj kompaniji.
 “U zemljama u okruženju, koliko je nama poznato, u kojima posluje Triglav grupa, ovaj vid osiguravajućeg pokrića takođe ne postoji”, precizirali su u Triglavu. Ta osiguravajuća kuća u ponudi ima i najtraženije pokriće: grad, požar i udar groma, kao i ostala dopunska posebna osiguranja: oluju, poplavu, prolećni mraz, gubitak semenskog kvaliteta, osiguranje semenskog kukuruza od mraza, gubitak količine i kvaliteta plodova voća i stonog grožđa, osiguranje useva i plodova u staklenicima i plastenicima.

Ocenjuju i da je interesovanje poljoprivrednih proizvođača za osiguranje u blagom porastu, jer su brojni rizici koje nose nestabilni vremenski uslovi očigledni. Ipak, kako navode, platežna moć, neobaveštenost i nepoverenje dovode do činjenice da je svega oko 10 odsto obradivih površina u Srbiji osigurano.
“Da bismo motivisali poljoprivrednike neophodno ih je uputiti u prednosti obezbeđivanja svoje proizvodnje, uz informacije o pogodnostima koje obezbeđuje država”, navode u Triglavu.
U Triglav osiguranju navode da su na tržištu najtraženija osiguranja – grad, požar i udar groma, kao i gubitak količine i kvaliteta plodova voća kao posledica grada.

     
 

Poljoprivreda čini 11 % BDP-a

Poljoprivreda je od vitalnog značaja za Srbiju sa značajnim učešćem u BDP-u od više od 11 odsto i udelom u izvozu od više od 15 odsto. U Srbiji je registrovano više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, a u poljoprivredi je zaposleno oko 1,4 miliona radno sposobnog stanovništva. Srbija je prošle godine proizvela oko 100.000 tona maline, a najveći deo namenjen je izvozu. U izvozu Srbije malinarstvo učestvuje sa 250 miliona evra.

 
     


Ministarstvo poljoprivrede će podržati nove vrste osiguranja
U Ministarstvu poljoprivrede za Svet osiguranja kažu da prate trendove na tržištu osiguranja i da će podsticajnim merama podržati svaki novi vid osiguranja. “Cilj je zaštita dobiti poljoprivrednih proizvođača u situaciji kada dođe do osiguranog slučaja”, navode u Ministarstvu. Preko mera subvencionisanja premija osiguranja, to ministarstvo pruža podršku i sigurnost poljoprivrednicima, jer se na taj način kontroliše rizik od vremenskih nepogoda, a ujedno podstiče razvoj tržišta osiguranja.

Interesovanje poljoprivrednih proizvođača za osiguranje je u porastu

“Prema saznanjima na osnovu komunikacije sa osiguravajućim društvima, prostora za dalji razvoj ima, jer je ovom merom pokriveno svega oko osam primarnih poljoprivrednih proizvođača, kako po vrednosti proizvodnje, tako i po broju zahteva”, kažu u resornom Ministarstvu. Na osnovu dosadašnje realizacije, procenjuju da se uočava sve veće interesovanje poljoprivrednika za ovaj vid podrške. Ministarstvo poljoprivrede je od 2006. godine uvelo regresiranje osiguranja, a podrška se obračunava u iznosu od 40 procenata od visine premije osiguranja za životinje, useve, plodove, višegodišnje zasade i rasadnike osigurane od rizika umanjenja prinosa. U 2015. godini od ukupno 342.232 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava 19.804 gazdinstva podnelo je zahtev za regres premije osiguranja, odnosno svega oko šest odsto. Od ove godine regres osiguranja za područja sa otežanim uslovima za obavljanje poljoprivredne proizvodnje je sa 40 odsto povećan na 45 odsto.

Bolje se osigurati, nego se kasnije kajati
Kompanija Dunav osiguranje, u saradnji s magazinom Agrobiznis, organizovala je na Novosadskom sajmu tematsku radionicu pod nazivom “Poslovanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji”. Direktor regiona prodaje Sever kompanije Dunav osiguranje Goran Mačkić rekao je da je cilj radionice da se skrene pažnja na činjenicu da je bolje osigurati imovinu i useve, nego se kasnije kajati zbog pretrpljene štete. “Nažalost, osiguranja se svi sete kada dođe do neke katastrofe”, naglasio je Mačkić. Naveo je da je nivo osiguranja u poljoprivredi u poslednjih dve do tri godine sa pet do osam procenata podignut na 12 do 15 odsto, ali je istakao da je od 2,5 miliona hektara obradivih površina u Srbiji osigurano svega devet procenata što, kako je rekao, ukazuje na to da je kod nas svest o potrebi osiguranja još uvek na niskom nivou.
Država i osiguravajuće kuće treba da rade na edukaciji stanovništva o značaju osiguranja useva i osiguranja domaćinstava.”Vidimo da nam se iz godine u godinu dešavaju razne prirodne katastrofe, a mi nismo tako bogata država da svake godine možemo da obnavljamo kuće, stanove ili imanja i da možemo da istrpimo štetu na neosiguranim usevima”, rekao je Mačkić.
On je naglasio da država čini značajne napore da stimuliše osiguranje useva i domaćinstava tako što regresira 40 odsto od premija osiguranja i istakao da je “loptica u dvorištu individualnih poljoprivrednih proizvođača koji bi trebalo da shvate veliki značaj osiguranja”.

Stručnjaci predlažu obavezno osiguranje u poljoprivredi
Agroekonomski analitičar Milan Prostran zalaže se za to da osiguranje u poljoprovredi bude zakonski obavezno, pre svega za poljoprivredne proizvođače koji koriste subvencije države, jer bi se na taj način izbegle nedoumice šta, kada i kako osigurati. “Na taj način se beži od rizika, a proizvođači se štite od bankrota”, ocenio je Prostran za Svet osiguranja. Proizvođači u Srbiji, kako navodi, uglavnom osiguraju rod i finalni proizvod, a veoma retko ili uopšte ne osiguravaju biljku, odnosno kulturu i voćku, a ni stablo, na primer maline. “Nama često u poljoprivredi stradaju voćne vrste i vinogradi, upravo u fazi rasta, ne kao finalni proizvod nego u fazi vegetacije, i to je veliki problem”, istakao je Prostran. Prostran ocenjuje i da se kao najbolje rešenje pokazalo kada je veliki deo proizvodnje u okviru zadružnog, odnosno državnog sektora, zakonom bio obavezan da osigurava.

Oko 90 odsto osiguranja u poljoprivredi spada u osnovna osiguranja, odnosno kod useva i plodova osiguranje od grada, požara i groma

“Tada je veliki deo useva i proizvodnje bio sačuvan kroz osiguranje i rizik se smanjio”, istakao je on.
Pravo pitanje je, prema rečima Prostrana, da li je moguće na neki način osiguranje uvesti kao obavezno i naveo da se zalaže za to da se pre svega korisnici državnih sredstava, odnosno subvencija, uz pomoć države obavezno osiguraju. “Ovako ćemo stalno voditi polemiku šta osiguravati i kada osiguravati”, rekao je on i dodao da bi zakonom trebalo do kraja urediti i šta je to elementarna nepogoda i kada se proglašava.Istakao je da se takvi kriterijumi moraju precizirati zakonom i da ih ne treba stavljati na potpunu dobrovoljnost, jer će se uvek javljati polemika koji deo roda je osiguran i od čega je šteta nastala, a primer je, kako navodi, sneg u maju koji je oštetio maline.
“Uglavnom, kada se desi šteta od snega, ona se nanosi biljci, jer sneg uglavnom ne pada u vreme kada je plod došao za rod”, rekao je Prostran. Ove godine kada je sneg u maju pao u Zapadnoj Srbiji polemisano je jer je osiguran plod koji je za branje, ali nisu osigurani delovi biljke koje nosi plod, jer je bio u začetku.

Važno unapred znati šta je osigurano i od kojih rizika
Samostalni savetnik Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije Vladimir Đorđević kaže za Svet osiguranja da Srbija registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima već godinama subvencioniše premiju osiguranja u jako visokom iznosu i da je ta subvencija značajno doprinela rastu osiguranja u poljoprivredi. Stepen pokrivenosti, kako ocenjuje, i dalje je daleko od zadovoljavajućeg.

Đorđević je ocenio i da je važno unapred znati šta je osigurano i od kojih rizika.”Korisnici osiguranja mogu biti zadovoljni svojim osiguranjem, odnosno mogu imati ispunjena očekivanja od osiguranja, samo ukoliko su pre nastanka štete upoznati sa svim dometima i ograničenjima svog osiguravajućeg pokrića”, istakao je on. Prema njegovim rečima, imajući u vidu značaj poljoprivrede za ukupnu privredu Srbije, može se reći da postoji i obaveza da se pronađe odgovarajući model rasta osiguranja u ovoj oblasti. Ukoliko se želi veća pokrivenost osiguranjem, kako navodi, neophodna je liberalizacija prodajne mreže u smislu stvaranja uslova za kapilarni pristup svakom pojedinačnom osiguraniku. “Privredna komora Srbije duže vreme već inicira da se omogući da i fizička lica koja nisu upisana u registar preduzetnika mogu obavljati poslove zastupanja kao sporednu delatnost, ukoliko imaju ugovor sa osiguravajućim društvom, u svojstvu zavisnog zastupnika. Na taj način bi se stvorili uslovi za proširenje distributivne mreže osiguranja, odnosno obezbedio bi se kapilarni pristup tržištu osiguranja što je cilj svakog društva za osiguranje, a sami troškovi pribavljanja osiguranja sveli bi se na najnižu meru”, istakao je Đorđević.

Svest poljoprivrednika o potrebi osiguranja u Srbiji i dalje je niska, a problem je i neinformisanost proizvođača koji često ne znaju koje osiguranje bi im bilo potrebno kako bi se zaštitili na najbolji način. I pored vremenskih nepogoda koje zadese srpsku poljoprivredu skoro svake godine, proizvođači i dalje “gledaju u nebo” i nadaju se da nevolja neće zadesiti baš njih. Na poljoprivrednicima ostaje da se odluče da osiguraju svoje zasade, a na osiguravajućim kućama da svoju ponudu prilagode njihovim potrebama.

Piše: Snježana Davidović

Natrag