;

Politika jeftinog novca dovešće do problema

Datum objave: 01.01.1970. Broj 4 | Godina 2017

Investitori koji ulažu u hartije od vrednosti, osiguravači i druge velike kompanije u Evropi i Americi nestrpljivo očekuju najave o promeni monetarne politike koje bi značile povećanje kamatnih stopa. Na pojedinim svetskim tržištima, kao što je američko, već postepeno rastu kamatne stope, jer je tamošnja Centralna banka (Federalne rezerve) nedavno povećala kamatu i najavljeno je da ima prostora za još povećanja do kraja godine.
Za razliku od Federalnih rezervi (FED) Evropska centralna banka (ECB) ne popušta za sada. Kamate nisu povećane zbog usporenog oporavka ekonomije u zemljama Evropske unije i analitičari procenjuju da će niske kamate ECB držati sve do pred kraj ove godine, kad se očekuje blago povećanje. Međutim, sudeći prema poslednjim najavama te banke, kamate će ostati na istom nivou jedan duži period.
Usled takve politike na evropskom finansijskom tržištu ni domaći investitori ne mogu se nadati u skorije vreme povećanju kamata na državne papire koje su na nezapamćeno niskom nivou.
Politika jeftinog novca može izazvati velike probleme na finansijskim tržištima, jer kad kamate jednog dana počnu da rastu, kako predviđaju analitičari, može nastati nova ekonomska kriza koja će povući na dno mnoge velike banke i kompanije.

Stope prinosa na državne hartije

 Datum aukcije Tip i ročnost hartija
Stopa prinosa
(%)
 4.02.2016. Državni zapisi 3M 2,75
 2.03.2017. Državni zapisi 6M 2,64
 21.03.2017. Državne obveznice 2G 4,65
 15.12.2016. Državne obveznice 3G 4,74
 20.10.2015. Državne obveznice 5G  6,5
 23.02.2017. Državne obveznice 7G 5,6
 21.10.2014. Državne obveznice 10G  12,99
 14.02.2017. Državne evro obveznice 2G 1,05
 11.01.2017. Državne evro obveznice 3G 1,89

Nulte kamate
Na američkom finansijskom tržištu nakon nedavnog porasta kamatne stope očekuje se ponovo povećanje jer, kako je najavio bivši predsednik ogranka FED-a u Atlanti Dennis Lockhart, FED ima prostora da dva puta poveća kamatnu stopu ove godine. Američke kamatne stope su reper za sve kamate na finansijske instrumente u svetu. Ipak, domaće tržište više zavisi od kretanja referentne stope u evrozoni i odluke Evropske centralne banke. Prema poslednjim podacima nemačke statističke službe (30. marta), inflacija u Nemačkoj je pala u martu na 1,6 sa 2,2 odsto, koliko je iznosila u februaru, saopštila je agencija Associated press. Kako ta agencija navodi, sa smanjenjem inflacije mogao bi biti smanjen pritisak Nemačke na Evropsku centralnu banku da počne da podiže referentnu kamatu.
Naime, ECB i dalje drži svoju referentnu kamatnu stopu na nula odsto i otkupljuje obveznice sveže štampanim novcem. Cilj takve politike je da podstakne rast i poveća inflaciju.
Agencije prenose da zvaničnici te banke navode da će program otkupa obveznica trajati najmanje do kraja godine, dok će referentnu kamatnu stopu na sadašnjem rekordno niskom nivou držati “duži period”. Predsednik ECB-a Mario Dragi je rekao da su osnovni inflatorni pritisci širom evrozone i dalje slabi da bi ta banka počela da ukida program podsticaja.
Osnovna inflacija, koja ne računa nestabilne cene hrane, energije, alkohola i duvana, uporno je na niskih 0,9 odsto na godišnjem nivou, iako je ukupna inflacija iznad dva odsto, prenose agencije. Program podsticaja ECB-a je posebno kritikovan u Nemačkoj, gde ekonomisti smatraju da bi trebalo da se polako ukida. Prema njihovoj oceni podsticaji ECB-a štete štedljivim, dok pomažu prezaduženim vladama, prenele su agencije.
ECB je odlučila da ne menja program podsticaja prema kojem će do kraja godine kupovati državne i korporativne obveznice za 60 milijardi evra mesečno. Referentna kamata je ostala na nula odsto, dok kamata na depozite od komercijalnih banaka iznosi minus 0,4 odsto, prenose agencije.

Prinosi na državne obveznice
Na domaćem tržištu, trogodišnje obveznice u dinarima imaju prinos od 4,74 odsto, dok je prinos u evrima 1,89 odsto. Na aukciji trogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima, održanoj 22. marta 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 50.000.000 evra.
Ukupan obim tražnje iznosio je 34.619.000 evra, objavljeno je na sajtu Uprave za javni dug. Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,89 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 24. marta 2020. godine.
Dakle, stopa prinosa, po kojoj su prodate te hartije od vrednosti ostala je nepromenjena u odnosu na stopu prinosa ostvarenu na poslednjoj aukciji hartija od vrednosti iste ročnosti emitovanih 11. januara ove godine.
Primanja po osnovu emitovanih državnih obveznica koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga koje dospevaju u martu i aprilu 2017. godine, saopštila je ta institucija. Prema oceni Nenada Gujaničića iz brokerske kompanije Wise Broker, kamate na domaće državne papire su rekordno niske u velikoj meri zbog monetarne politike Evropske centralne banke.
“Kad govorimo o ključnim kamatnim stopama u svetu, odnosno o američkom i evropskom tržištu, trenutno su na snazi divergentne monetarne politike FED-a i Evropske centralne banke. Dok FED postepeno povećava kamatu nedavno je bilo jedno povećanje, a najavljuju se još dva do kraja godine, ECB kamate i dalje drži na rekordno niskom nivou. I to usled slabog ekonomskog oporavka evrozone i brojnih političkih slabosti Unije”, kaže Gujaničić za Svet osiguranja.
Dakle, prinosi na američke hartije su već počeli da rastu, dok će ECB verovatno krajem godine ublažiti aktuelnu monetarnu politiku, a moguće je i postepeno povećanje kamata, ocenjuje on.
“Ipak, pre kraja godine to se svakako neće desiti, a da li će biti i tada zavisiće ponajviše od ekonomskog rasta ovog bloka u 2017. godini i političkih prilika na kraju godine”, kaže Gujaničić, jedan od najpoznatijih brokera u Srbiji.

Rizik niskih kamata
I referentna stopa NBS je ostala nepromenjena, na poslednjoj sednici Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od četiri odsto. Centralna banka je saopštila da je Izvršni odbor donoseći takvu odluku imao u vidu faktore inflacije, efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike. Isto tako i činjenicu da se inflacija od početka godine nalazi u granicama cilja od tri plus minus 1,5 procentnih poena i da će u tim granicama ostati i u narednom periodu.
Međugodišnja stopa inflacije je u februaru iznosila 3,2 odsto, u najvećoj meri kao posledica delovanja jednokratnih faktora. Da su inflatorni pritisci i dalje niski, ukazuje i bazna inflacija od 1,7 odsto međugodišnje u januaru i februaru.

     
 

Evropske berze

Akcije na evropskim berzama uglavnom su bile stabilne, nakon što je britanska vlada 29. marta zvanično pokrenula proceduru za izlazak iz Evropske unije koja će trajati dve godine, prenele su agencije. Takođe, jedna od važnih vesti na evropskom tržištu kapitala jeste da je Evropska unija blokirala planirano spajanje nemačke Dojče berze i Londonske berze (LSE).
“Koncentracija između nemačke berze i Londonske berze znatno bi smanjila konkurenciju”, prenele su agencije izjavu Margrete Vestager, evropske komesarke za zaštitu konkurencije.

Prema njenim rečima, tim spajanjem formirao bi se “de fakto monopol” u ključnoj oblasti kao što su obveznice, prenose agencije.

 
     

“Izvršni odbor će i dalje pažljivo pratiti dešavanja u međunarodnom okruženju koja nalažu opreznost, prvenstveno kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i kretanja svetske cene nafte”, saopštila je Centralna banka. Suprotstavljenost monetarnih politika vodećih centralnih banaka biće verovatno dodatno povećana do kraja godine, a time i neizvesnost po osnovu njihovog uticaja na globalne tokove kapitala, saopštio je NBS. Ipak, Izvršni odbor ističe da je otpornost domaće ekonomije na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući povoljnijim makroekonomskim izgledima, pre svega smanjenju fiskalne i spoljne neravnoteže. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. aprila.
Analitičari upozoravaju da politika jeftinog novca može izazvati posledice na globalnom nivou. Jedan od njih je i Vladimir Drašković, partner u konsultantskoj kompaniji “WMEP” koji ne očekuje rast kamata i prinosa u skorije vreme.
“Ali, kad se povećaju kamate biće prilično problematično i vrlo moguće da će se desiti neka nova kriza koja će odneti neke poznate kompanije i banke. Politika jeftinog novca će sigurno dovesti do problema. Samo je pitanje gde i na koji način će se problemi ispoljiti i ko će nastradati”, ocenjuje Drašković za Svet osiguranja.

Prognoze
“Erste grupa” predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2017. godini od 3,1 odsto, kao i pad javnog duga na 69,4 procenta BDP-a prenele su agencije. U martovskom izveštaju “Srbija – Makroperspektiva”, analitičari “Erste grupe” procenjuju da će godišnja inflacija u ovoj godini biti 2,4 odsto, što je u okviru ciljanog raspona Narodne banke Srbije, i očekuju dalje smanjenje fiskalnog deficita na 1,2 odsto BDP-a.
Prema njihovoj proceni, ocenujući monetarnu politiku, NBS bi mogao da počne sa podizanjem referentne kamatne stope u drugoj polovini 2017. ka nivou od 4,5 odsto. Pošto očekuju povećanje inflacije i pooštravanje monetarne politike američkih Federalnih rezervi.
Kako smatraju njihovi analitičari, NBS neće podizati kamatnu stopu pre jula, jer bi, kako navode, kreatori politike trebalo da sačekaju rezultate predsedničkih izbora u aprilu i zvaničnu odluku Federalnih rezervi u junu. Nenad Gujaničić navodi da ponegde u svetu već rastu kamate, to jest u SAD-u, dok u Evropi to najbrže može biti tek od kraja godine. Pošto na domaću ekonomiju veliki uticaj imaju dešavanja u EU, prema njegovoj oceni, domaće kamate će pratiti odluke ECB-a, a naravno uticaj na njihovu visinu ima i stabilnost domaćih javnih finansija.
“Rast kamata u evrozoni, pre svega, zavisi od političke stabilnosti tog bloka, a ove godine su najveći izazovi početak Brexita, izbori u Francuskoj i Nemačkoj. Najjača ekonomija evrozone, Nemačka, uveliko vrši pritisak na povećanje kamata, a ako se dodatno ne iskomplikuje situacija u evrozoni ove godine, verovatno će ECB ubrzo udovoljiti ovim zahtevima”, kaže Gujaničić.
Naravno, na rast kamata utiče i ekonomski rast evrozone koji je sve jači, ali i dalje na niskom nivou, kako on navodi, kao i nivo inflacije koja se približava cilju ECB-a.

Rast Euribora 2019. godine
ECB je najavila da ove godine neće menjati politiku kamatnih stopa, tako da se očekuje da će Euribor ostati u negativnoj zoni, ukazuje ekonomista Nikola Fabris. Prema njegovoj oceni, zbog dobrih rezultata američke privrede može se očekivati da će FED već tokom ove godine podići referentnu kamatnu stopu što bi u ovoj godini moglo dovesti do blagog rasta kamatnih stopa na dolare. Realno je očekivati, kako on kaže, da će u 2018. godini ECB krenuti da postepeno podiže kamatne stope, ali Euribor verovatno ni u 2018. godini neće izaći iz negativne zone.
“Moje očekivanje je da će Euribor biti pozitivan od 2019. godine što će se preliti i na kamatne stope na domaćem tržištu preko varijabilnih instrumenata. Očekujem da će se kratkoročne kamatne stope na HOV nominovane u evrima kretati oko nule sve do 2019. godine kada bi mogao krenuti njihov rast”, ocenjuje Fabris.
Dugoročno je teže prognozirati, jer kamate zavise od kreditnog rejtinga izdavaoca, tražnje, valute u kojima su nominovane i ostalih faktora, kaže on. Politika jeftinog novca je kreirana, kako on ukazuje, da bi stimulisala ekonomski rast, olakšala finansiranje budžetskog deficita zemalja, destimulisala štednju (stimulisala potrošnju) i u dugom roku bi mogla uticati na rast inflacije.
Kritičari monetarnih mera ECB navode da je kretanje kamatnih stopa teško prognozirati jer sve zavisi od politike koja se toliko prelila u ekonomiju da diktira kretanja na tržištu.
“Nije više slučaj da tržište utiče na kamatne stope nego političke odluke utiču i na tržište i na kamatne stope. Nezavisnost centralnih banaka je prazna priča”, kaže Vladimir Drašković.
Svakako da će odluke centralnih banaka zavisiti od tempa oporavka ekonomije u evrozoni i političkih izazova.

Piše: Olivera Bojić

Natrag