Polisa koja je važnija nego ikad

Datum objave: 21.07.2020. Broj 7/8 | Godina 2020

Kod životnog osiguranja fokus sa štedne komponente treba preneti na riziko aspekt i razvijati pokrića za slučaj nastupanja smrti, smrti usled nezgode, nastanka raznih teških bolesti, hirurških intervencija

Pad kamatnih stopa, slaba platežna moć prosečnog srpskog kupca i njegov „strah od neizvesnosti koju sa sobom nosi polisa” kriza izazvana pandemijom… Mnogo je izazova pred osiguranjem. Na to treba dodati i drugačije potrebe i životne navike ljudi i njihovo stalno menjanje. Otuda za osiguranje i možemo da kažemo da je „živ” proizvod, koji se konstantno prilagođava. Trenutno su, čini mi se, najveći izazovi za osiguravače zahtevi za novim proizvodima, promenjen način razmišljanja o riziku zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova i produženi životni vek, što dovodi do promena u segmentu životnog i zdravstvenog osiguranja. Da bi rast premije bio nastavljen, što nije lak zadatak, treba slediti praksu razvijenih tržišta osiguranja i naša društva to uspešno rade.

Kod životnog osiguranja fokus sa štedne komponente treba preneti na riziko aspekt i razvijati pokrića za slučaj nastupanja smrti, smrti usled nezgode, nastanka raznih teških bolesti, hirurških intervencija i dr. Samim tim, treba promeniti i odnos prema klijentu, kome treba objasniti da je ulaganjem u životno osiguranje materijalno zaštitio sebe i porodicu od nepredvidivih, iznenadnih događaja prestanka života, nezgode, teških bolesti i hirurških intervencija. Savremeni koncept podrazumeva i individualizaciju proizvoda, jer se sada klijentu umesto obaveznog skupa od 20 teških bolesti za koje se nudi pokriće, omogućava da izabere nekoliko za koje sam percepira da ga izlažu najvećoj opasnosti i plati premiju u skladu sa potrebama. Tu su i unit-linked proizvodi kod kojih osiguranik učestvuje u odlučivanju o plasmanu sredstava premije. Time preuzima deo rizika za ostvareni prinos, ali i dobija mogućnost da ga uveća. Novac se plasira pod kontrolisanim uslovima, podjednako u nekoliko investicionih fondova, čime disperzija rizika postaje velika. Rizik se dodatno diversifikuje time što investicioni fondovi kapital ulažu u nekoliko instrumenata ulaganja. Takva vrsta ulaganja, kroz kupovinu polise životnog osiguranja, na razvijenim tržištima čini više od 80% tržišta životnih osiguranja.

Rast premije moguć je i kroz povezivanje sa drugim finansijskim institucijama, pre svega bankama, čiji šalteri mogu biti prodajna mesta za proizvode životnog osiguranja, jer i one imaju interes da u sopstvene proizvode uključe osiguranje. Zahvaljujući tome, danas su mogući krediti i za stariju populaciju, što je u ne tako davnoj prošlosti bilo nemoguće. Sada je moguće uz obavezno riziko osiguranje ovih lica na iznos kredita, odnosno ostatka duga po kreditu.

Ne treba zaboraviti ni potencijal srpskog tržišta, koje je daleko od faze zasićenosti i koje se može aktivirati rastom životnog standarda i edukacijom stanovništva. Za to je neophodna aktivna uloga velikog broja subjekata – države, regulatora i društava za osiguranje. Mi, kao Udruženje osiguravača, vodimo edukativnu kampanju, čiji je cilj da razbije zablude koje prate osiguranje, pa i životno. Najčešća zabluda je da je to nepotreban trošak. Ali, zaboravlja se da je životno osiguranje nezaobilazno kao finansijska podrška porodici, ako se vlasniku polise nešto dogodi. Što se tiče shvatanja da je životno osiguranje nepotreban trošak, kako nazvati sva mala zadovoljstva kojima sebe častimo, a bez koji se, realno, može. Ako bismo se odrekli samo dela toga, eto polise koja kasnije može da posluži za lagodniji život, školovanje dece, obnovu kuće ili voznog parka. Zabluda je i da je životno osiguranje potrebno samo starijoj populiciji. Nema logike da mlađi razmišljaju samo o trošenju ili zaduživanju. Zašto da i oni deo zarađenog novca ne izdvoje za sigurnu budućnost?

Uz neophodna prilagođavanja samog proizvoda i pristupa klijentu, važno je da korisnik osiguranja zna da polisa nije skupa i da je pogrešno razmišljanje da za životno osiguranje „ima vremena”. Postoje različiti programi tog osiguranja i svako može da nađe polisu koja mu odgovara. Zabluda je i da se kod već sklopljene polise ništa ne može promeniti. Po potrebi, menjaju se visina premije, aktivira se period mirovanja, menja korisnik osiguranja, moguće je ugovoriti kapitalizacij ili otkup. Uostalom, da su promene realne pokazala su društva koja su Covid 19 dodala na spisak rizika pokrivenih već ugovorenom polisom životnog osiguranja. To praktično znači da će, ukoliko vlasnik polise riziko životnog osiguranja, oboli od te bolesti i umre, korisnici polise dobiti osiguranu sumu. Slično je i kod polisa koje su vezane za bankarske kredite.

Time dokazujemo stav s početka teksta, da je osiguranje prilagodljivo. Uostalom, samo tako će i naša industrija osiguranja ostvariti prognoze o oporavku već tokom sledeće godine.

 

Natrag