Kao posledica inflacije ostvareni profiti osiguravača su u prethodnoj godini značajno smanjeni, ali je industrija osiguranja sačuvala stabilnost, ispunjavajući sve zakonske obaveze u delu solventnosti, tehničkih rezervi i likvidnosti. Time se ugovaračima osiguranja, osiguranicima, korisnicima usluga i trećim oštećenim licima garantuje visok stepen sigurnosti ugovorenih prava, što su oni donekle i prepoznali i na to poverenje reagovali kroz veći broj zaključenih osiguranja i premije osiguranja
Ova godina, baš kao i prošla, protiče u znaku visoke inflacije koja se lagano obuzdava, ali je još uvek dvocifrena. To je bila i tema sa kojom smo započeli razgovor sa Duškom Jovanovićem, generalnim sekretarom Udruženja osiguravača Srbije, ali smo se dotakli i drugih važnih tema za tu industriju i neophodnih regulatornih promena da bi se tržište podiglo na još veći nivo.
Kako inflacija utiče na osiguravače i koliko su cene osiguranja morale da se promene zbog dešavanja na tržištu?
U cilju obezbeđenja dovoljnosti premije, što predstavlja zakonski imperativ, ali i interes svih korisnika usluge osiguranja, društva za osiguranje su u protekloj, ali i ovoj godini bila prinuđena da intervenišu kroz povećanje premije osiguranja na nizu proizvoda. Pri tome, vođeno je računa o socijalnoj komponenti i ograničenim budžetima ugovarača usluge osiguranja. Značajan faktor ovde predstavljaju i dugoročni ugovori, gde su se društva obavezala na poštovanje i očuvanje ugovorenih elemenata ugovora o osiguranju, uključujući i dogovorenu visinu premije, što je otežavalo proces obezbeđenja njene adekvatnosti na nivou pojedinih ugovora i proizvoda osiguranja. Inflacija se najviše osetila u delu osiguranja motornih vozila, nešto manje u osiguranju imovine, dok je trenutno najaktuelniji njen uticaj kroz rast cena zdravstvenih usluga sa negativnim posledicama na dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Upravo su ovo i segmenti u kojima su osiguravači u najvećoj meri delovali kroz usklađivanje premije osiguranja. Tako smo početkom godine imali rast premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti od prosečno 15 odsto, cene kasko osiguranja su povećane za oko 20 odsto, a premije zdravstvenih osiguranja se kontinuirano usklađuju, sa namerom da se isprati inflacija medicinskih usluga. Uglavnom, radi se o minimalno potrebnim povećanjima premije osiguranja, sa ciljem da se na korisnike usluga prenese samo deo pritiska koji osiguravači ne mogu da apsorbuju premijom osiguranja i akumuliranim fondovima. Kao posledica inflacije ostvareni profiti osiguravača su u prethodnoj godini značajno smanjeni, ali je industrija osiguranja sačuvala stabilnost, ispunjavajući sve zakonske obaveze u delu solventnosti, tehničkih rezervi i likvidnosti. Time se ugovaračima osiguranja, osiguranicima, korisnicima usluga i trećim oštećenim licima garantuje visok stepen sigurnosti ugovorenih prava, što su oni donekle i prepoznali i na to poverenje reagovali kroz veći broj zaključenih osiguranja i premije osiguranja.
Osim inflacije, šta su najvažnije stvari koje bi trebalo regulisati na tržištu osiguranja? I šta je od toga na regulatoru, odnosno donosiocima odluka, a šta na osiguravačima?
Pitanje osiguranja katastrofalnih šteta, kao što su prirodne katastrofe, pandemije, ali i teroristički napadi, ostaje segment osiguranja koji je u globalu neregulisan i nezasićen. Pojedinačni napori osiguravača da izdaju polise u tom delu ne predstavljaju sistemsko rešenje, imaju mali obuhvat i ne pružaju sigurnost na makro nivou ukoliko dođe do takvih događaja i katastrofalnih šteta. Iskustva u svetu pokazuju da stabilno i dugoročno rešenje podrazumeva sinergiju države, reosiguravača i osiguravača, kroz formiranje pulova osiguranja. Da bi se to i realizovalo potrebno je izmenjeno zakonsko rešenje, a pre toga formiranje i intenzivan rad radnih grupa sastavljenih od predstavnika pomenutih subjekata, ali i raznih agencija koje se bave praćenjem katastrofalnih šteta, odnosno implementacijom pulova osiguranja. UOS u ime svojih članica stoji na raspolaganju sa svojim kapacitetima da pomogne izgradnju održivog rešenja. Jedna od stvari koja bi pomogla razvoj tržišta osiguranja, koje je “obojeno” obaveznim osiguranjem, što je odlika nerazvijenih tržišta, jeste popularizacija životnih osiguranja i to kroz poreske podsticaje nalik na dobrovoljno penzijsko i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, bilo kroz uključenje u isti kumulativni neoporezivi limit, bilo kroz formiranje posebnog neoporezivog limita za životna osiguranja. To bi nesumnjivo dovelo do rasta premije životnih osiguranja i povećanja njegovog učešća sa sadašnjih nešto više od 20 odsto ukupne premije osiguranja. Važno je istaći u krupne zakonodavne izazove, pre svega, uvođenje Direktive Solvency II, odnosno standarda IFRS 17 na naše tržište. Ovo predstavlja zadatak za zakonodavca i supervizora tržišta osiguranja, ali isto tako i izazov za sve osiguravače koji moraju da se pripreme za značajne promene i visoke finansijske zahteve koje ti standardi nose. Sa druge strane, njihovo uvođenje doprineće podizanju standarda usluge osiguranja na nivo najrazvijenijih tržišta i time obezbediti visok stepen sigurnosti svih korisnika usluga i drugih zainteresovanih lica.
Jedna od stvari koja bi pomogla razvoj tržišta osiguranja, koje je „obojeno“ obaveznim osiguranjem, što je odlika nerazvijenih tržišta, jeste popularizacija životnih osiguranja i to kroz poreske podsticaje nalik na dobrovoljno penzijsko i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, bilo kroz uključenje u isti kumulativni neoporezivi limit, bilo kroz formiranje posebnog neoporezivog limita za životna osiguranja
Nedavno je na jednom skupu u organizaciji Saveta stranih investitora predstavnik UOS-a podsetio da status Garantnog fonda još uvek nije zakonski regulisan, odnosno da bi za to trebalo promeniti Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju na koji se čeka već godinama. Da li tu ima bilo kakvih pomaka i zašto je potrebno toliko vremena da se taj propis izmeni?
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju je izuzetno važan za celo društvo. Svedoci smo da je na ulicama sve više električnih vozila, a u ekspanziji su i električni trotineti, električni bicikli… Sve to zahteva izmenu sistemskih zakona koji regulišu saobraćaj i to je jedan od osnovnih razloga kašnjenja. Procedura izmene zakona je takva da zahteva sveobuhvatno regulisanje određenih pitanja i tu se ne sme pogrešiti. Daću jedan na izgled banalni primer, zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju je regulisano da sva motorna vozila moraju biti osigurana, dok je zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđeno da se motornim vozilima smatraju sva vozila koja se pokreću snagom sosptvenog motora koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskih vozila. Pitanje je sada da li električni trotinet treba da bude osiguran, ko sme da upravlja takvim vozilom, koja je starosna granica i nivo poznavanja saobraćajnih propisima, gde se tim vozilima sme upravljati… Sve to govorim da bih ukazao na opravdane razloge kašnjenja sa izmenama sistemskih zakona koji regulišu saobraćaj i obavezno osiguranje u saobraćaju, iako je procedura izmene pokrenuta pre nekoliko godina.
A što se tiče situacije sa Garantnim fondom?
Što se statusa Garantnog fonda tiče, napominjem da se radi o jednom od najvažnijih pitanja za industriju osiguranja u celini i to pitanje mora biti rešeno novim zakonom. Naime, Garantni fond je od svog osnivanja bio u nadležnosti Udruženja osiguravača Srbije. Radi se o javnom ovlašćenju koje je neodvojivo od industrije osiguranja i zahteva kadrove koji osiguranje drže u malom prstu. Sve te uslove UOS ispunjava, a dosadašnje višedecenijsko vršenje tog javnog ovlašćenja dokazalo je da je Udruženje sposobno da se tim pitanjm bavi na najvišem nivou, bez obzira na prepreke koje su se u prošlosti pred industriju osiguranja postavljale. Podsećanja radi, više desetina društava za osiguranje je u prošlosti ostalo bez dozvola i nad istima su pokrenuti različiti likvidacioni i stečajni postupci. Sve štete tih zatvorenih društava isplatio je UOS bez pomoći države i tzv. državnog novca iz budžeta. Takođe, po mom mišljenju samo je UOS, kao predstavnik industrije osiguranja, sposoban da brzo i efikasno reaguje i prilagođava svim situacijama koje život nosi. Setimo se perioda korone, policijskih časova, zatvaranja granica… UOS se, kao i kompletna industrija osiguranja, preko noći prebacio na novi režim rada. Mi smo godinama ranije radili na potpunoj digitalizaciji naših procesa i mnogo novca uložili u najsavremenija hardverska i softverska rešenja kao i u informacionu bezbednost koja je osigurala da podaci o građanima koje UOS obrađuje u skladu sa zakonom budu apsolutno sigurni. Imajući u vidu sve to, ne vidim drugo rešenje za Garantni fond, izuzev da ovo pitanje novim zakonom bude definisano na način da ove poslove vrši UOS pod neposrednim nadzorom Narodne banke Srbije kao regulatora tržišta osiguranja i posrednim nadzorom Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.
Pitanje osiguranja katastrofalnih šteta, kao što su prirodne katastrofe, pandemije, ali i teroristički napadi, ostaje segment osiguranja koji je u globalu neregulisan i nezasićen. Pojedinačni napori osiguravača da izdaju polise u tom delu ne predstavljaju sistemsko rešenje, imaju mali obuhvat i ne pružaju sigurnost na makro nivou ukoliko dođe do takvih događaja i katastrofalnih šteta
U nekim zemljama poput Hrvatske već postoje elektronske polise za AO osiguranje. Je li to “nemoguća misija” za Srbiju ili ne?
Najkraći odgovor je NE. Industrija osiguranja je za tu izmenu spremna, ali je i ovde potrebna izmena Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i pratećih propisa. Naime, prema važećim pravilima, država je propisala obrazac izgleda polise obaveznog osiguranja u saobraćaju i način vođenja evidencije o izdatim polisama, primeni bonus-malus sistema i slično. Takav propis, u momentu kada je donet, bio je revolucionaran i posao osiguranja AO podigao na viši nivo. Cilj je bio zaštita interesa građana i zahtev da se sav posao registracije vozila, prilikom koje se i kupuje polisa obaveznog osiguranja u saobraćaju, završava brzo i efikasno. Takođe, jedinstveni papir kao dokaz o postojanju obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, podigao je nivo zaštite samih građana, a nemogućnost registracije vozila bez fizičkog dokaza o postojanju osiguranja sprečilo je učestvovanje u saobraćaju registrovanih, a neosiguranih vozila. Moram da naglasim da je polisa važna jer štiti pre vlasnika i vozača vozila time što je osigurala odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima. Da nje nema, svu štetu morao bi da plati vlasnik/vozač tog neosiguranog vozila, a štete mogu biti milionske. Naravno, polisa je važna i trećim licima kojima je šteta pričinjena jer im garantuje isplatu štete direktno od društva za osiguranje. Zahtevi sadašnjeg vremena su drugačiji i ovi propisi deluju zastarelo i svakako ih treba izmeniti. Naravno, takvu izmenu treba izvršiti pažljivo da bi se u svakom momentu sprečio saobraćaj neosiguranih vozila po našim ulicama jer takva vozila predstavljaju rizik koji njihovi vlasnici nisu u stanju da sagledaju niti da podnesu, ukoliko do štetnog događaja, u kojem učestvuje neosigurano vozilo, dođe. Treća oštećena lica svakako ne treba da budu zabrinuta jer im isplatu štete, kao i decenijama unazad, garantuje Udruženje osiguravača Srbije preko Garantnog fonda.
Kako se do sada pokaza sistem bonus-malus? Očekujete li da bi u Srbiji intenzivnije mogla da se koristi i telematika?
Sistem bonus-malus uspešno funkciniše u Srbiji, što znači da efikasno vrši funkcije prevencije šteta i kažnjavanja nesavesnih lica. Na sreću, mnogo je veći procenat onih koji se savesno odnose prema svojoj, odnosno tuđoj imovini i životima. Ilustracije radi, čak 77,5% polisa izda se u prva tri premijska stepena, koja nose bonus, još 21% se izda kroz osnovni početni 4. premijski stepen, dok se u malusnim premijskim stepenima nalazi tek 1,5% polisa autoodgovornosti. Podsećamo da 1. premijski stepen obezbeđuje čak 25% popusta na osnovnu premiju, što predstavlja značajnu finansijsku motivaciju za sve vozače da budu savesni i odgovorni. Sa druge strane, jedna šteta, nezavisno od iznosa, dovodi do pomeranja tri premijska stepena unazad, tako da je potrebno značajno vreme da se štetnik vrati u prvobitni premijski stepen. I pored određenih nedostataka, možemo konstatovati da sistem bonusa-malusa efikasno vrši svoju funkciju. Telematika bi pomogla da se ovaj sistem dodatno unapredi, ali iskustva pokazuju da sa uvođenjem telematike treba započeti na dobrovoljnoj bazi i pre svega u segmentu kasko osiguranja. Suština je da se pruži mogućnost vozačima koji poštuju saobraćajne propise da ostvare dodatne benefite, tu se pre svega misli na poštovanje brzine, korišćenje mobilnog telefona, poštovanje znakova i saobraćajne signalizacije i drugih faktora. To je svakako budućnost, koja će pomoći da imamo preciznu istoriju vožnje i u odnosu na to da imamo individualizovanu premiju osiguranja.
Šta za naše vozače znači to što su Rusija i Belorusija suspendovane iz sistema Zelene karte?
Suspenzija Rusije i Belorusije iz sistema Zelene karte, za vozače iz Srbije znači da će prilikom ulaska motornim vozilima u te dve države morati da zaključe granično osiguranje i to za ceo period boravka i upravljanja vozilom po teritoriji Rusije i Belorusije. Time su naši vozači dovedeni u istu poziciju kao i vozači iz 43 države sistema Zelene karte. Istovremeno, vozači koji sa tablicama Rusije i Belorusije pokušaju da uđu na teritoriju Republike Srbije, moraće takođe da zaključe tzv. granično osiguranje.
Za nekoliko meseci nas očekuju i tradicionalni Srpski dani osiguranja, najveći skup osiguravača u zemlji. Šta možemo da očekujemo od tema i govornika ove godine? Zna li se već na kojim temama će biti fokus?
Srpski dani osiguranja su krovni skup sektora i najbolja prilika da se vidi šta treba menjati da bi svi učesnici na tržištu, posebno građani, bili zadovoljni. Konferencija je u prethodnih šest godina izrasla u, ako ne najveći, onda jedan od najvećih, stručnih skupova u regionu, sa sve većim uticajem na unapređenje tržišta i razvoj struke. Naš cilj je da što pre dođemo do nivoa na kojem se neće postavljati pitanje da li da se kupi polisa, već koja ponuda na tržištu je najbolja i polako se krećemo ka tom nivou. I ove godine ćemo, kao i ranijih, govoriti o najvažnijim temama koje treba da unaprede naše tržište i da nas što pre dovedu do željenog stepena razvoja. Rano je govoriti o temama, ali bi jedna svakako mogla da bude osiguranje od katastrofalnih nezgoda. Tu temu smo načeli prošle godine, ali nas je priroda i ove godine ubedila da moramo da pronađemo rešenje za katastrofalne rizike.
Šta su dalje planirane aktivnosti Udruženja osiguravača Srbije pored Srpskih dana osiguranja koji se tradicionalno održavaju u novembru?
Izdvojio bih dve konferencije koje Udruženje organizuje godinama. To je informatički skup “Digitalizacija, osiguranje, tehnologija”, a reč je o jedinstvenom skupu na ovim prostorima koji je namenjen zaposlenima u IT sektoru osiguranja, kako bi im se približile najnovije mogućnosti u primeni informacionih tehnologija. Cilj Konferencije je da se prenesu iskustva i mogućnosti koje IT sektor pruža u funkciji ostvarivanja kompetetivne prednosti na tržištu i približavanje potreba klijenata kompaniji. Tu je i tradicionalno godišnje osiguranje za pravnike, sa velikim brojem gostiju iz inostranstva. Ne treba zaboraviti ni da UOS organizuje panel o osiguranju na Kopaonik Business Forumu, čiji je cilj da ovaj sektor dodatno približi donosiocima odluka u državi i kompanijama, ali i da, eventualno, ukaže nosiocima vlasti na glavne prepreke dodatnom i bržem razvoju sekotra.
Razgovarala: Vesna Lapčić
