Na najvećem skupu osiguravača u zemlji, društva su zaključila da ih čeka svetla budućnost i nastavak rasta premije. Među izazovima su oni koji se tiču regulacije, distribucije osiguranja, ali i makroekonomije
Ovogodišnji Srpski dani osiguranja, peti po redu, počeli su, moglo bi se slobodno reći neobičnim govorom guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković. Nakon što je iznela podatke o poslovanju osiguravača u prva tri meseca, te da je premija porasla 9,7 odsto na 88,6 milijardi dinara, guvernerka je otvoreno upozorila pojedine osiguravajuće kuće da se ne nadmeću sa regulatorom u pogledu poštovanja zakona jer „se zakon ne može poštovati malo, a kazna za nepoštovanje ne može da bude deo troška”.
„Rečima Kafke to ne može postati deo obreda. Kršenje zakona ne može biti deo obreda ma koliko neki bili uporni u tome. I da ponovim ono što neki zaboravljaju. Ovo je Srbija, koja ne menja opredeljenje o evropskom putu. Ali će Narodna banka Srbije vremenski usklađivati pravila liberalizacije tako da ona koriste i građanima Srbije i domaćim kompanijama i državi Srbiji, a ne da se ovde stvara dobit, a korist imaju samo ili pretežno matična društva izvan Srbije”, rekla je Jorgovanka Tabaković.
Ona je dodala i da su taj stav počele javno da zastupaju i mnogo snažnije ekonomije pod načelom „plaćati porez tamo gde se stvara profit”. „Razumno je da vi očekujete da osiguranici poštuju ugovore, da to očekuju i oni od vas. I zato se ne sme postavljati pitanje poštovanja i slova i duha zakona koji reguliše svaku oblast osiguranja, posebnu onaj obavezni i najmasovniji segment – osiguranje od autoodgovornosti”, rekla je Tabaković.
Ona je istakla da osiguravači treba da ponude „fer uslugu za fer cenu” te da je u tom segmentu konkurencija dobrodošla.
Još malo brojki…
Guvenerka je istakla da je rast premije u prvih devet meseci veći od prosečnog rasta premije u poslednjih deset godina. Rast osiguranja je zabeležen kod čak 17 vrsta osiguranja, a najviše kod pomoći na putu, segmentu koji je bio najviše i pogođen pandemijom, a zatim i kod osiguranja života, imovine i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
„Ovakva kretanja nisu iznenađenje jer je pandemija povećala svest o značaju imovine zbog rada od kuće, našeg zdravlja i života. Ove polise su postale važnije nego ikad”, istakla je Tabaković.
Osiguravajuća društva, uprkos krizi, novim rizicima i štetama kojima su bila izložena nisu zanemarila ni tehničke rezerve koje su i u otežanim uslovima poslovanja ojačane. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvih šest meseci ove godine povećane su za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine
Ivana Soković, predsednica Upravnog odbora Srpskih dana osiguranja, rekla je da je premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja rasla 22%, osiguranja imovine od požara 10%, a ostalih imovinskih osiguranja 19%. Životna osiguranja su rasla sedam odsto.
„Osiguravajuća društva, uprkos krizi, novim rizicima i štetama kojima su bila izložena nisu zanemarila ni tehničke rezerve koje su i u otežanim uslovima poslovanja ojačane. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvih šest meseci ove godine povećane su za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine”, rekla je Ivana Soković.
Optimizam vrca na sve strane
Đorđo Markeđani, predesdnik IO DDOR Novi Sad, potvrdio je da osiguravači u Srbiji mogu da budu optimistični. „Izgleda da neće biti efetka ‘crnog labuda’. Možemo da očekujemo dalju konsolidaciju tržišta. Razloge zašto do nje nije dolazilo u ovim godinama možemo da tražimo i u dobroj profitabilnosti osiguravača”, rekao je Markeđani u svom izlaganju „Tržište osiguranja u Srbiji, šta smo naučili iz pandemije?”.
Osiguravači za dalji napredak, kako je rekao, moraju da budu blizu klijenata, a u tome pomaže umnogome digitalizacija. „Svi osiguravači idu ka digitalizaciji i to je možda i najpozitivniji uticaj pandemije. Digitalizacija nam pomaže da isporučimo osiguranje kao proizvod, ali i kod procene štete”, rekao je on.
Srbija iz pandemije, prema njegovom mišljenju, izlazi kao pobednik. „Tražnja za određenim proizvodima osiguranja je porasla posebno kod onih koji se tiču zdravlja i života. Pripremljeni su novi infrastrukturni projekti, geopolitička pozicija zemlje je dobra, Srbija je inovativna, a sve to nama osiguravačima daje mogućnost za dobro poslovanje”, rekao je Markeđani.
Izazovi u budućnosti
Osiguravače, kako je istakao Markeđani, čekaju brojni izazovi, kako u pogledu zadržavanja talenata tako i u pogledu regulative i distribucije osiguranja o čemu je govorila i guvernerka.
Dragan Marković, predsednik IO „Triglav osiguranja”, u završnoj reči odnosno na zatvaranju konferencije je, između ostalog, istakao da je pandemija uzrokovana koronavirusom, podigla svest ljudi o značaju lične odgovornosti i njenom uticaju na neposredno i šire okruženje, što posebno utiče na odgovornost prema zdravlju, životu, imovini.
„U prethodne dve godine, došlo je do redistribucije prioriteta i postali smo svesniji rizika koji nas svakodnevno okružuju, što podiže svest o značaju osiguranja”, rekao je Marković.
Svi osiguravači idu ka digitalizaciji i to je možda i najpozitivniji uticaj pandemije. Digitalizacija nam pomaže da isporučimo osiguranje kao proizvod, ali i kod procene štete
Gledajući u budućnost, kritični element je, prema njegovim rečima, evolucija pandemije. „Glavni rizici su vezani za makroekonomsku situaciju. Kao što je ranije pomenuto, moramo uzeti u obzir rizik od potencijalnih korekcija finansijskog tržišta koje bi mogle biti uzrokovane višom inflacijom, zabrinutošću za održivost državnog duga, povećanim kreditnim rizikom u vezi sa postupnim ukidanjem fiskalnih mera ili rizikom koji se odnosi na tržište nekretnina. Povrh toga, moramo uzeti u obzir i nove rizike kao što su sajber i rizici vezani za klimatske promene”, istakao je Marković i dodao:
„Kako je već duži niz godina unazad prisutna stopa rasta premije sektora osiguranja od 2-3,3 p.p. u odnosu na stopu rasta BDP, kako u prepandemijskom tako i u pandemijskom periodu, očigledna je direktna zavisnost razvoja sektora osiguranja od ekonomskog napretka poslovnog okruženja u celini. Dobri ekonomski pokazatelji poslednjih godina, a tu pre svega mislim na monetarnu i fiskalnu stabilnost, rast BDP i kontinuirani rast stranih investicija, uveravaju da industrija osiguranja ima značajne potencijale za rast. Za nas, osiguravače, najveći izazov ostaje strateško planiranje i sistemski rad na podizanju svesti građana o potrebi osiguranja”, zaključio je on.
Vesna Lapčić
