;

Osiguravači pod uticajem „perfektne oluje”

Datum objave: 27.04.2020. Broj 4 | Godina 2020

U razmatranju ključnih rizika koji će uticati na ekonomiju, život ljudi i rad osiguravajućih i reosiguravajućih društava, ukazali smo da će virusi biti deseti po jačini. Međutim, ostvarenje korona virusa je demantovalo rangiranje važnosti rizika i u prvi plan stavilo virus, odnosno pandemiju kao ključni globalni rizik za život ljudi, a posledično i na ekonomiju i društvo u celini

Iznenadno širenje novog virusa može da posluži i kao podsetnik da je čovečanstvo kroz istoriju preživelo veliki broj epidemija i pandemija, koje su prouzrokovale veliki broj smrti. Kuga je jedan od najvećih ubica u čovekovoj istoriji. Uzrokuje je bakterija Yersinia pestis, koja može da zarazi čoveka preko buve orijentalnog pacova. Tokom ljudske istorije uzrokovala je smrt stotina miliona ljudi. Veliku smrtnost urzokovale su i druge pandemije boginja, tuberkuloze, gripa, HIV-a. Jedna od najpoznatijih pandemija, čija iskustva i danas mogu da se koriste, bila je Španska groznica ili Španski grip. Pre dve godine, 2018. godine, obeleženo je 100 godina od jedne od najvećih pandemija u istoriji – Španskog gripa. Španski grip je u samo 24 nedelje usmrtio više ljudi nego SIDA za 24 godine. Gripom je bila zaražena trećina svetskog stanovništva, odnosno oko 500 miliona ljudi, a stopa smrtnosti je bila veća od 2,5 odsto, znatno veća u odnosu na stopu smrtnosti od 0,1 odsto u ranijim pandemijama gripa. Između 50 i 100 miliona ljudi je umrlo, odnosno oko šest odsto svetske populacije u to vreme. Poređenja radi, u Prvom svetskom ratu poginulo je 17 miliona ljudi. Iz tog perioda trebalo je izvući pouke, kako bi se sprečila nova pandemija.

Za virus nema granica

Međutim, globalizacija i sveprisutnost međunarodnog avio-prevoza transformisali su način na koji se pandemije, slične ili čak i manje od Španskog gripa, šire u današnjem svetu. Postoji mnogo manje barijera nego što je bilo 1918. i 1919. godine. Sa četiri milijarde avionskih letova godišnje, pandemije se danas mogu raširiti znatno brže i različitije nego pre 100 godina, što je dokumentovano upravo ostvarenjem korona virusa i njegovim brzim planetarnim širenjem. Pre jednog veka putovanje od Britanije do Australije moglo je da traje čitav mesec, a danas se od Londona do Sidneja putuje za jedan dan. Prema simulaciji profesora sa Humboldt univerziteta, pandemija bi se danas mogla raširiti na svim kontinentima za svega nekoliko sati, zahvaljujući mreži od 4000 aerodroma i 25.000 letova. Globalna pandemija korona virusa je za tri meseca zahvatila gotovo čitavo čovečanstvo. Ova promena bila je već vidljiva u slučaju svinjskog gripa koji se kretao od Meksika do Kine i zahvatio najmanje 20 zemalja za svega tri nedelje. Transfer virusa je 1918. i 1919. godine bio intuitivan, u vidu koncentričnih krugova koji su se ujednačeno rasprostirali u svim pravcima. Danas putnički avio-prevoz čini da razdaljina između komšijskih malih gradića bude relativno veća u odnosu na relativno udaljenije gradove, kao što su London i Njujork.

Osiguravajuća društva biće pod uticajem tzv. „perfektne oluje” jer će pojedina osiguranja imati štete u poslovanju, a većina će umanjiti prihode po osnovu plasmana finansijskih sredstava, s obzirom na ekonomsku krizu koja se u najboljem slučaju očekuje kratkoročno

Širenje gripa N1H1 u 2009. godini i stečeno iskustvo jasno su ukazali na brzinu globalnog širenja. N1H1 virus se ispoljio u aprilu 2009. godine u Severnoj Americi a već tokom juna, zahvaljujući globalizaciji života i poslovanja, zahvatio 74 zemlje. Do kraja aprila 2010. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, virus je zahvatio 241 zemalju i usmrtio 17.919 osoba. Dakle, ostvarenje virusa H1N1 iz 2009. godine ilustrovalo je neslućene mogućnosti i brzinu transferisanja virusa gripa na globalnom nivou.

Početkom decembra, tačnije 8. decembra, u metropoli Vuhan, provinciji Hubei u Kini, potvrđen je prvi slučaj zaraze kasnije nazvanim korona virusom, odnosno SARS2 virusom ili COVID19. Očekivalo se da će se ponoviti situacija sa SARS 1 virusom (skraćenica za: Severe Acute Respiratory Syndrome, što u prevodu znači teški akutni respiratorni sindrom) iz 2003. godine, koji je uglavnom pogodio zemlje Istočne i Jugoistočne Azije. Međutim, tokom februara meseca postalo je jasno da se zahvaljujući globalizaciji i avionskom saobraćaju te razvoju turizma, virus proširio na sve druge kontinente, prevashodno u Evropu, Severnu Ameriku, Južnu Ameriku i Australiju, dok su virusom zahvaćene samo pojedine zemlje Afrike.

Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta 2020. proglasila globalnu pandemiju virusa COVID-19 čime je ozvaničen globalni uticaj ovog virusa. U momentu proglašenja pandemije, virus COVID-19 proširio se na više od 110 zemalja i teritorija širom sveta i na više od 118.000 ljudi, sa potencijalom za dalje širenje virusa. Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je prilikom proglašenja pandemije ukazao da nije reč samo o zdravstvenoj krizi već je naglasio da će pandemija uticati na svaki sektor. Inače, postoji šest faza alarmiranja o postojanju pandemije pri čemu prva faza podrazumeva potpuno odsustvo mogućnosti transferisanja virusa sa životinja na ljude, za proglašenje druge faze potrebno je da postoji poznati slučaj transferisanja virusa sa životinja na ljude, za treću fazu je indikativno postojanje većeg broja slučajeva, ali još uvek ne postoji ispoljavanje virusa na nivou zajednice što je ključni momenat za četvrtu fazu, za proglašenje pete faze potrebno je da je ispunjen uslov da se virus pojavio u dve zemlje u okviru jednog regiona SZO, a za šestu fazu, koja alarmira postojanje globalne pandemije, potrebno je da bude ispunjen uslov da je virus zahvatio najmanje dva različita SZO regiona.

Ekonomske posledice pandemije

Pandemije izazivaju značajne ljudske žrtve ali i ekonomski merljive štete, zbog čega se na pandemije moraju pripremati i organizacije i pojedinci. Organizacije mogu direktno biti suočene sa prekidom rada i gubicima u prihodima i zaradi usled prekida rada, zbog čega i iskazuju tražnju za osiguranjem prekida rada usled pandemija. Takođe, turističke organizacije posebno mogu biti pod negativnim uticajem pandemija s ozbirom da se otkazuju putovanja i letovi. Tipični primeri su H1N1, SARS, Ebola i Zika virus kada su brojni letovi i turistički aranžmani otkazani. Za organizacije je značajno i osiguranje od odgovornosti za neadekvatno planiranje u slučaju izbijanja pandemije kao i izlaganja drugih riziku u slučaju specifičnih organizacija kao što su bolnice, hoteli, restorani, škole i univerziteti. Za pojedince značajnu pomoć u redukciji izloženosti pandemija može pružiti osiguranje i to zdravstveno, putno i životno.

Prvi pokazatelj uticaja korona virusa na ekonomske aktivnosti bio je udar na Dow Jones indeks industrijskog proseka koji je za samo jedan dan, 12. marta, pao za 9,99 odsto. Ovaj indeks je imao najveći pad još od „crnog ponedeljka” iz 1987. godine, kada je pao za 22 odsto. Standard & Poor’s indeks opao je za 9,5 odsto, takođe je reč o najvećem padu od 1987. godine, a Nasdaq kompozitni indeks opao je za 9,4 odsto. Ovi drastični padovi indeksa javili su se zbog toga što administracija Donalda Trampa nije na vreme ukazala na primenu mera koje pogađaju ekonomiju usled ostvarenja korona virusa. Međunarodni monetarni fond (MMF) je 4. marta ukazao da se projekcije o globalnom ekonomskom rastu od 2,9 odsto neće ostvariti. Međutim, MMF ne može sa sigurnošću odrediti koliki će pad projektovanog ekonomskog rasta biti. U Kini se zahvaljujući korona virusu može očekivati umanjen ekonomski rast na nivou od 5,6 odsto u 2020. godini. Postoji mogućnost i da rast u Kini bude veći s obzirom da je već oko 60 odsto privrede oporavljeno, a očekuje se i oporavak oko 90 odsto ekonomskih aktivnosti u narednim nedeljama. Korona virus će se definitivno najviše odraziti na turistički sektor, ali i na finansijska tržišta, trgovinu, proizvodnju, distribuciju i druge aspekte ekonomskih aktivnosti. Došlo je do prekida u lancima snabdevanja, a uz to tržni centri su zatvoreni, a granice blokirane. Velike kompanije kao što je Apple, pošle su u potragu za alternativnim proizvodnim tržištima, ali zahvaljujući oporavku Kine može se očekivati stabilizacija u toj sferi.

Ako se pogledaju efekti svetske finansijske krize, vidi se da je kriza za 517 dana uticala na smanjenje berzanskih indeksa za 56,8 odsto u odnosu na predkrizni period. U 2020. zahvaljujući korona virusu u SAD je za samo 21 dan došlo do pada za 20 odsto (kao što smo ukazali, u samo jednom danu za 10 odsto). Pad proizvodnje u Kini odrazio se na globalnu ekonomiju. Ovo je sasvim razumljivo ako se zna da se u Kini ostvaruje jedna trećina svetske proizvodnje. Osim toga Kina predstavlja i ogromno tržište za automobilsku industriju, turizam i druge sektore, čiji će rezultati izostati kako zbog Kine tako i zahvaljujući izbijanju korona virusa u Evropi i u SAD. Suštinski, sa prekidom proizvodnje u Kini u jednom kvartalu svet je zašao u recesiju. Već su primetna bankrostva kao i gubljenje poslova, pre svega u turizmu. Globalna recesija usled korona virusa je izvesna s obzirom na to da je širenje korona virusa u SAD tek započelo. Pitanje je koliko će trajati i da li će svetska ekonomija uspeti da se oporavi u drugoj polovini godine, naravno pod uslovom da se obuzda virus kao što je uspela Kina. SAD su pokrenule mehanizam kvantitativnog popuštanja sa snižavanjem kamatnih stopa na nivo u rasponu od 0 odsto do 0,25 odsto i povećanjem mase novca u opticaju kroz otkup aktive (hartija od vrednosti) za 700 milijardi dolara. Engleska banka takođe je smanjila nivo kamatnih stopa na 0,1 odsto. Evropska centralna banka odlučila je da poveća masu novca u opticaju kroz investiranje u imovinske i dužničke finansijske instrumente u Evrozoni u iznosu od 750 milijardi evra. Ove mere primenjene su kako bi se suzbila svetska finansijska kriza. Za razliku od 2007-2008. godine, stanovništvo je znatno zaduženije kako u SAD tako i u Evropi, što će otežati oporavak. S druge strane, zahvaljujući stabilizaciji virusa i oporavku proizvodnje, u Kini se beleže najbolje performanse finansijskog tržišta. Na primer, samo se ChiNext, indeks visokotehnoloških kompanija koji predstavlja pandan američkom Nasdaq indeksu, a deo je Šenžen berze, povećao za 10 odsto od početka godine.

Osiguravajuća društva će se suočiti sa sve težim uslovima kako u pogledu zahteva tržišnih uslova tako i u pogledu obezbeđenja održivosti poslovanja, vodeći računa istovremeno o zaštiti zaposlenih i osiguranika

U Srbiji su za sada pokrenute mere moratorijuma na tri meseca, dok traje vanredno stanje, odložene su sve obaveze prema bankama i lizing kućama za fizička i pravna lica, dok je NBS osiguravačima poslala preporuku da odlože naplatu premije za one polise koje se plaćaju na rate što ne bi trebalo da utiče na isplatu šteta ili osiguranu sumu. U preporuci se posebno ističe da bi to trebalo da se odnosi na stanovnike starije od 65 godina. Narodna banka Srbije će, zavisno od situacije u zemlji i globalne ekonomije, u skladu sa svojim nadležnostima primeniti adekvatne mere, kako bi obezbedila monetarna i finansijska stabilnost, što spada u redovan delokrug Narodne banke Srbije. Nadajmo se da će Srbija brzo prevladati negativne efekte korona virusa na živote ljudi i na ekonomiju.

Uticaj na osiguravače i reosiguravače

Uticaj pandemije na osiguravače i reosiguravače se mora posmatrati iz dve perspektive. S jedne strane, osiguravači i reosiguravači kao poslodavci su izloženi riziku ostvarenja pandemije gripa kao i svi drugi privredni subjekti. Naime, oni su suočeni sa problemima obezbeđenja kontinuiteta poslovanja, ali i pogoršanjem opštih ekonomskih uslova koji bi mogli dovesti do opadanja poslovnih prihoda po osnovu investicionih plasmana. Takođe, uticaj na osiguravače biće i u domenu poslova prihvata rizika i upravljanja rizicima prihvaćenim od osiguranika. Dakle, osiguravajuća društva biće pod uticajem tzv. „perfektne oluje” jer će pojedina osiguranja imati štete u poslovanju, a većina će umanjiti prihode po osnovu plasmana finansijskih sredstava, s obzirom na ekonomsku krizu koja se u najboljem slučaju očekuje kratkoročno.

Evropsko nadzorno telo za osiguranje i strukovno penzijsko osiguranje (EIOPA) objavilo je 17. marta saopštenje za javnost kojim je ukazalo da sa pažnjom prati situaciju sa korona virusom i da je sve jasnije da će pandemija COVID-19 imati značajne posledice na globalnu ekonomiju, uključujući i finansijske plasmane. Prema EIOPA izvesno je da će se osiguravajuća društva suočiti sa sve težim uslovima, kako u pogledu zahteva tržišnih uslova tako i u pogledu obezbeđenja održivosti poslovanja, vodeći računa istovremeno o zaštiti zaposlenih i osiguranika.

U pogledu kontinuiteta poslovanja ­EIOPA naglašava da je posebno važno za osiguravajuća društva pružanje usluga klijentima u kontinuitetu, kao i spremnost za sprovođenje potrebnih mera u cilju održanja kontinuiteta poslovanja.. EIOPA naglašava da bi nadležna nadzorna tela trebalo da budu fleksibilna u pogledu rokova nadzornog izveštavanja i javnog obelodanjivanja podataka koji se odnose na kraj 2019. godine i ističe da će to telo kratkoročno posmatrano ograničiti svoje zahteve za informacijama i posvetiti se savetovanju u vezi sa bitnim elementima za procenu i praćenje uticaja trenutne situacije na tržište osiguranja. Takođe, EIOPA produžava rok holističke procene preispitivanja Solventnosti 2020. za dva meseca do 1. juna 2020. godine. Prema EIOPA osiguravajuća društva u Evropi imaju dovoljno raspoloživih sredstava za kontinuirano pokrivanje zahteva za solventnim kapitalom i minimalnim kapitalom, kapitalnim odrednicama definisanim prema Direktivi Solventnost II. Takođe, Solventnost II podrazumeva da je nadzorna intervencija između solventnog kapitalnog zahteva i minimalnog kapitalnog zahteva, što omogućava fleksibilnost u slučajevima ekstremnih situacija a predviđeno je članom 138. Direktive Solventnost II.

U pogledu rizika i kapitala osiguravača koji mogu biti ugroženi ostvarenjem pandemija, regulatori su predvideli potrebu za zaštitom od pandemija. U slučaju životnih osiguranja, Solventnost II eksplicitno zahteva modeliranje za slučaj katastrofalnog rizika pandemije u okviru tzv. standardne formule. S obzirom da se pandemije u proseku javljaju na svakih 25 do 50 godina, Solventnost II polazi od pretpostavke da se ostvaruju tri pandemije u 100 godina, odnosno svaka na 33 godine. Međutim, moguće je da u 100 godina bude četiri ili pet pandemija. Verovatnoća ostvarenja pandemija može značajno da varira, ali se one smatraju retkim štetnim događajima.

Osim navedenog, nedavna testiranja otpornosti na stres pokazala su da je delatnost osiguranja u EU dobro kapitalizovana i sposobna da izdrži teške, ali verovatne šokove. Zajedno sa nadležnim nadzornim telima, ESA, ESRB i EIOPA će i dalje pratiti situaciju i preduzimati ili predlagati institucijama EU sve potrebne mere kako bi se ublažio uticaj tržišne volatilnosti na stabilnost tržišta osiguranja u Evropi i očuvala zaštita ugovarača osiguranja.

Insurance Europe, savez osiguravača i reosiguravača Evrope, ukazao je da osiguravajuća društva kao i sam savez ostaju posvećeni obezbeđenju uslova kako bi evropsko tržište osiguranja nastavilo da opslužuje svoje klijente i podržava evropske ekonomske aktivnosti na najbolji način u okvirima zadatim od strane javnih vlasti. Takođe, Insurance Europe je ukazala da evropski osiguravači imaju razrađene planove kontinuiteta poslovanja koji im omogućavaju da ostvaruju poslovanje i tokom ovog izazovnog perioda. Insurance Europe podržava napore EIOPA za komunikacijama o COVID-19 virusu, uključujući objašnjenja kako će regulatorni okvir Solventnost II funkcionisati u zaštiti osiguranika i da su nedavni stres testovi pokazali da je delatnost osiguranja dobro kapitalizovana i u mogućnosti da podnese ozbiljne šokove.

Bez obzira na trenutno dobru kapitalizovanost evropskih osiguravača, a to važi i za srpske osiguravače, osiguravajuća društva bi trebalo da preduzmu mere za očuvanje kapitalnog položaja u ravnoteži sa zaštitom osiguranika, pri tome sledeći politike oprezne isplate dividende i ostalih politika raspodele, uključujući promenjive prihode.

Trenutno se još uvek ne može govoriti sa preciznošću o potencijalnim uticajima pandemije na osiguravajuća društva. Ključne vrste osiguranja koje mogu biti pogođene korona virusom uključuju: osiguranje od prekida rada, zdravstveno osiguranje i životno osiguranje, a u određenoj meri i osiguranja od otkaza putovanja, osiguranje od otkaza koncerata i drugih događaja, osiguranje lanaca snabdevanja, osiguranja venčanja koja ne mogu biti održana kao i putna zdravstvena osiguranja. U suštini, najveći iznosi šteta za osiguravajuća društva mogu biti po osnovu prekida rada, ali i zdravstvenog osiguranja i životnog osiguranja. Takođe, investicioni prinosi će biti ugroženi padom berzanskih indeksa, ali i padovima referentnih kamatnih stopa na istorijske minimume.

Najviše publikovanih informacija trenutno se odnosi na žalbe u pogledu neadekvatnog pokrića osiguranja od prekida rada. Naime, u pojedinim zapadnim zemljama poput SAD-a moguće je ugovoriti osiguranje od prekida poslovanja koje se naziva još i osiguranjem poslovnih prihoda, a koje je kao sekundarno vezano za osnovno imovinsko osiguranje koje sadrži vremenski element pokrića. U takvim uslovima, osiguranje od prekida rada može omogućiti isplatu naknade za prekid rada izazvan pandemijom COVID-19.

U našim uslovima to nije moguće. Naime, osiguranje od prekida rada i nekih drugih opasnosti vezano je isključivo za primarno osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti. Isplata po osnovu osiguranja od prekida rada kod nas može nastati ukoliko dođe do ostvarenja osnovnog osiguranja, odnosno ukoliko dođe do imovinske štete koja je obuhvaćena osiguranjem. Osim toga, rizici obuhvaćeni osiguranjem od prekida rada i nekih drugih opasnosti uključuju sledeće: požar i udar groma, eksplozija, oluja, grad, udar sopstvenog motornog vozila, sopstvene pokretne radne mašine u osigurani građevinski objekat, pad letelice i manifestacije i demonstracije. Ukoliko se posebno ugovori, osiguravajuća zaštita se pruža i od brojnih dopunskih rizika u koje spadaju: poplava i bujica, izlivanje vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, klizanje tla i odronjavanje, snežna lavina, iscurenje (lekaža), samozapaljenje zaliha, izlivanje užarene tečne rastopljene mase. Kao što se vidi, kod nas u ovu vrstu osiguranja nije uključen rizik pandemije. Ostaje na osiguravačima da razmotre, nakon ove krize, da li treba uključivati rizik pandemije u rizike koji se mogu obuhvatiti osiguranjem od prekida rada.

Osiguravači životnih osiguranja uglavnom prepoznaju rizik pandemija, a u Evropskoj uniji na to ih podseća i Solventnost II. Sasvim logično je očekivati da životni osiguravači kao i osiguravači koji nude usluge zdravstvenog osiguranja jesu na udaru pandemije COVID-19. Naime, životni osiguravači su ugroženi porastom odštetnih zahteva koji je uzrokovan ostvarenjem rizika smrti.

Kumuliranje ili nagomilavanje rizika mogu značajno pogoditi ne samo privredne subjekte već i osiguravače i reosiguravače neživotnih osiguranja na način koji do sada nije razmatran. Za osiguravače odsustvo personala nije jedini problem. Moguće je da obe strane bilansa budu pogođene. Osim direktnog uticaja na pojedine vrste osiguranja i negativan uticaj na pasivu bilansa stanja osiguravača, ostvarenje COVID-19 moglo bi da utiče na ostvarenje recesije i da ima dodatni negativan uticaj na investicije i drugu aktivu osiguravača. Ostvarenje ekonomske recesije moglo bi prouzrokovati značajniji pad tražnje, posebno za uslugama osiguranja života. Takođe, poznato je da u uslovima ekonomske recesije raste broj prevarnih odštetnih zahteva kao i odštetnih zahteva neopravdano uvećanih iznosa za obeštećenje. Interpretacija ugovornih odredbi mogla bi biti maksimalno kreativna u smislu da bi pojedinci kao i poslovni subjekti u recesionim uslovima mogli tragati za načinima naplate odštetnog zahteva po svaku cenu, što ukazuje na večito važeći zahtev da uslovi osiguranja budu najpreciznije moguće određeni.

Uticaj pandemija na životne osiguravače je neosporan. Međutim, za neživotne osiguravače uticaj pandemija nije jednostavan za razumevanje kao što je kod životnih osiguravača. Uticaj pandemija je težak za modeliranje u slučaju neživotnih osiguravač pre svega zato što nedostaju adekvatni podaci. U slučaju ostvarenja Španskog gripa danas, drugačiji bi bio uticaj na osiguravače od očekivanog na osnovu simulacije Španskog gripa, pre svega zahvaljujući akumulacijama rizika i korelacijama između rizika različitih vrsta osiguranja. Istorijsko ostvarenje pandemija ukazuje da pored ljudskih katastrofa one prouzrokuju i ekonomske katastrofe. Ebola nije bila samo ljudska katastrofa već je veliki broj ljudi izgubio posao, posebno u građevinarstvu koje je bilo u prekidu, kao i industrija, ali i svi vidovi transporta. Rudarska preduzeća su značajno oštećena, a neka od manjih su i bankrotirala.

Svet nikad neće biti isti

U ovom trenutku ono što je sigurno jeste da je korona virus definitivno promenio svet. Nakon korona virusa svet nikada neće biti isti kao što je bio pre, kako zbog ekonomske krize tako i zbog promena u okruženju. Brojni podaci ukazuju da su se reke počele obnavljati, da su se po prvi put pojavili labudovi u Veneciji. Takođe, preliminarna istraživanja Leonarda Setija (Leonardo Setti) i njegovih kolega sa Univerziteta u Bolonji objavljena u radu „Da li je korona virus dobar za našu bolesnu planetu?” (Is Coronavirus Good for Our Sick Planet?) u časopisu Instituto Affari Internazionali, ukazuju da je jedan od razloga širenja korona virusa bio i zagađen vazduh, čime se objašnjava veće širenje virusa u severnoj Italiji u odnosu na južnu. Takođe, podaci pokazuju i da se zagađenje vazduha u Kini drastično smanjilo. Što se tiče samog virusa i prognoza, one su različite, od onih da će sa letom virus iščeznuti do onih da će se na jesen pojaviti mutiran korona virus. Nadajmo se najboljem ishodu i u što je moguće kraćem roku rešenju ove globalne pandemije. Što brže rešavanje pandemije doprineće i bržoj stabilizaciji ekonomije kao i delatnosti osiguranja i reosiguranja.

Iako trenutno ne postoje adekvatni podaci o mogućem uticaju korona virusa na osiguravajuća društva, neophodno je adekvatno i pravovremeno pripremanje za moguće posledice i načine prevazilaženja akutnih problema izazvanih ovim virusom. Osim toga, moraju se i planovima razmatrati buduće pandemije i u tom kontekstu planirati upravljanje rizicima i kapitalom kako bi se obezbedio kontinuitet poslovanja i opstanak osiguravajućih i reosiguravajućih društava. Ukoliko se osiguravači pogrešno fokusiraju na apokaliptični scenario ostvarenja pandemija, otvara se prostor fatalizmu. Pogrešne su i pretpostavke da je rizik pandemije suviše mali, a s tim u vezi mala i verovatnoća njegovog ostvarenja i ispoljavanja i da nema potrebe adekvatno se pripremati. S druge strane, opravdanje se pogrešno može naći u pretpostavci da bi u slučaju pojave veće pandemije bankrotirala i konkurentska osiguravajuća društva. Međutim, neopohodno je da se osiguravajuća društva, uključujući društva u Srbiji i regionu, pripremaju na pandemije koje se mogu ostvariti jednom u pedeset godina. Osiguravajuća društva za pripremu i zaštitu od pandemija mogu pribaviti reosiguravajuće pokriće ili koristiti alternativne mehanizme transfera rizika osiguranja na tržište kapitala, kako uticaj pandemija na osiguravače ne bi vodio u bankrotstvo, što nije u njihovom sopstvenom interesu, ali nije ni u interesu ekonomije i društva u celini.

Piše: prof. dr Vladimir Njegomir

 

Natrag