;

Osiguranje od elementarnih nepogoda

Datum objave: 01.01.1970. Broj 3 | Godina 2012

U periodu 1900-1940 u Srbiji se na svakih deset godina događalo po 100 prirodnih katastrofa. Od 1960. do 1970, bilo ih je skoro sedam puta više, a od 1980. do 1990. čak 2000, pokazuju podaci iz Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Od 1990. do 2000. broj prirodnih katastrofa porastao je na 2800 ili više od 100 svakog meseca. Samo poslednjih nekoliko godina ostaće zapamćeno po katastrofalnim poplavama u Vojvodini kada se na malu banatsku varoš Jaša Tomić izlilo vode koliko ceo Beograd potroši za godinu dana. Pre dve godine Kraljevo je uzdrmao zemljotres, a ovaj februar će ostati upamćen po ledenom dobu koje je tri nedelje paralisalo život i poslovanje privrede. Sa upozorenjima nadležnih da se u narednom periodu treba pripremiti za moguće poplave, ponovo se otvara pitanje o faktorima rizika i realnoj ugroženosti građana.
Branko Jovanović, načelnik Uprave za upravljanje rizikom pri Ministarstvu unutrašnjih poslova navodi da je Uprava evidentirala devet opasnosti koje prete Srbiji: šest od elementalnih nepogoda i tri od tehničko-tehnoloških nesreća. “Srbiji ne preti vulkan, ali preti poplava. Ne preti cunami, ali preti zemljotres”, kaže Jovanović. Osim poplava i zemljotresa, iz iskustva se zna da Srbiji prete i opasnosti kao što su jak vetar, bujične vode, klizišta, sneg, led i lavine.

Gradnja kuća i skupih proizvodnih hala na klizištima ili u prirodnom koritu reka koje se inače ne brane od poplava – česta je pojava

Kako objašnjava Jovanović, rizik se dobija kada se iskombinuje opasnost sa verovatnoćom dešavanja i njenim posledicama. Stručnjaci upozoravaju da čak i u jednom regionu ili gradu Srbije nisu sva područja isto ugrožena. Primera radi, rizik od lavine postoji u planinskom području, a ne, recimo, u Vojvodini, zbog prirode teritorije.
“Čak i kada gledamo grad Beograd, nije isti rizik od zemljotresa u Novom Beogradu i u starom delu grada. Dok je u Novom Beogradu peskovito tlo, Karaburma je na terenu koji je sklon klizištu, a imamo i deo grada koji je pločast, što znači da su posledice zemljotresa različite”, objašnjava Jovanović.

Na sve prirodne faktore pritom treba dodati i uticaj čoveka. Jedan nivo rizika pogađa deo teritorije sa objektima građenim do 60-tih. Jovanović podseća da je nakon zemljotresa u Skoplju država donela nove propise koji zahtevaju jaču armaturu u gradnji. Međutim, čak i kad postoje standardi u gradnji, dešava se da se oni ne poštuju – zbog čega šteta bude veća nego što bi trebalo.
Kako kaže Jovanović, Uprava na čijem je čelu, priprema novu mapu rizika teritorije Srbije koja bi trebalo da bude gotova do kraja godine. Vlada Srbije uskoro treba da usvoji Uredbu o metodologiji za procenu rizika, nakon čega će uslediti i sama procena rizika teritorije. Iako se u suštini zna šta preti Srbiji, nakon izrade ove mape preciznije će se znati koliko su građani Srbije ugroženi u pojedinim krajevima. A iz procene treba da proistekne plan spasavanja za slučaj da se dogodi nepogoda, kao i preventivne mere.

Od poplava su, na primer, građani ugroženi u meri u kojoj su spremni za poplavu i koliko je uloženo u preventivu. U toku procene rizika proceniće se da li srpske reke imaju dovoljno nasipa, da li se održavaju, iako su to kontinuirane aktivnosti.
Od bujičnih poplava ugrožena su područja koja imaju predispozicije za to, kao što je okolina Vlasotinca. Kako objašnjava Jovanović, reč je o velikom slivu sa malom rekom, ali malo veće kiše u tom kraju izazivaju bujične poplave.
Jovanović naglašava da je ljudski nemar često uzrok bujične poplave, čak i kad je reč o malom potoku koji leti presuši.

“Uobičajeno je je da potok služi kao deponija u koju građani bacaju đubre, stare gume, pa čak i šporet. Ako se potok završava propustom prečnika dva metra ispod pruge, nakon malo većeg pljuska, nakupljeno đubre zatvara propust i izaziva poplavu u 30 kuća”, navodi on.
Srećom, takve poplave ne ugrožavaju živote, ali je materijalna šteta velika jer desetak centimetara vode ulazi zajedno sa muljem i oštećuje zidove i pokućstvo.
Jovanović naglašava da će Uprava dati parametre za procenu rizika i lokalnim samoupravama. Tako će, na primer, nadležni u Nišu prema metodologiji raditi svoju procenu rizika jer gradska uprava najbolje zna gde je kartonsko naselje, u kojim delovima grada su stare zgrade, a gde novi objekti. I na osnovu toga može da proceni šta će se desiti u slučaju zemljotresa ili druge elementarne nepogode.

Milionske štete

Materijalna šteta prouzrokovana zemljotresima ili poplavama je ogromna. Samo posle zemljotresa koji je pogodio Kraljevo pre dve godine, šteta je dostigla skoro 150 miliona dolara, pokazuju podaci SwissRe. Kad je reč o šteti koju su iza sebe ostavili snežni nanosi i led u februaru, ona još nije poznata.

Iako Uprava nije nadležna za evidenciju štete, niti za sanaciju, Jovanović navodi da procene o ukupnoj šteti još nema zbog produženja vanredne situacije na teritoriji opština Sjenica, Prijepolje i Nova Varoš. Inače, metodologija utvrđivanja štete je takva da opštine formiraju svoje komisije za procenu štete, a nadoknadu štete vrši republička komisija, a do momenta pisanja ovog priloga, opštine nisu dostavile svoje preliminarne podatke o visini štete.

Ni srpski osiguravači se ne usuđuju da daju relevantne procene. Razlog je jednostavan: rizici koji su tokom hladnog talasa prouzrokovali štete na građevinskim objektima nisu pokriveni osiguranjem, navode u Dunav osiguranju. Jedino po osnovu auto kasko osiguranja, kažu u ovoj kompaniji, povećan je broj šteta, kako od mehaničkih oštećenja zbog pada ledenica, tako i zbog zaleđenih puteva koji su uticali na povećan broj saobraćajnih nezgoda.

U Uniji poslodavaca Srbije takođe nemaju preciznije procene o šteti koju su pretrpele kompanije. Zasad je poznato je da je šteta zbog obustave rada u najhladnijim danima i smanjenja proizvodnje oko 135 miliona evra u proizvodnim kompanijama, kažu za Svet osiguranja u Uniji. Međutim, u ovom udruženju naglašavaju da nedostaju podaci o gubicima za sektor usluga, transportnih preduzeća i trgovačkih firmi koje nisu radile ili su imale manjak robe zbog prekida snabdevanja.

U Uniji tvrde da malo kompanija osigurava svoje objekte. Podaci UPS govore da je samo 24 odsto firmi u Srbiji osiguralo svoje objekte na ovaj način, tako da će štetu nakon velikog snega pretežno morati da snose same. Među osiguranim firmama takođe dominiraju one u Vojvodini i Beogradu (preko 82 odsto osiguranih) gde je palo značajno manje snega i šteta je bila manja. Padavinama su najviše bile pogođene firme na jugu, jugoistoku, zapadu i jugozapadu Srbije, među kojima je manje osiguranih, tvrde u Uniji.

Interesovanje se topi sa snegom

Zvanični podaci Narodne banke Srbije mogu samo da potkrepe nepotpune procene poslovnih udruženja o malom broju osiguranika. Na osnovu podataka koje su društva za osiguranja dostavila Narodnoj banci Srbije za 2011. godinu, zaključeno je 31.449 osiguranja kod kojih je pokriven rizik zemljotresa, 15,5 odsto više nego godinu dana ranije. U istom periodu, društva su prijavila 126.839 osiguranja sa uključenim rizikom poplave, što predstavlja povećanje od 77,1 odsto.
Ukupna premija prikupljena po osnovu osiguranja od zemljotresa iznosila je 117 miliona dinara, što je rast od 34 odsto. Premija osiguranja od poplave, uključujući i rizik suše, iznosila je 323 miliona dinara ili 13,5 odsto više u odnosu na 2010.

Osiguranje rizika zemljotresa u 2011. godini pružalo je 12 društava za osiguranje, što je za jedno društvo više nego u 2010. godini. Osiguranje od rizika poplave i suše pružalo je 15 društava, isto koliko u prethodnoj godini, s tim da je 15 društava pokrivalo rizik poplave, a samo jedno poplave i suše.
Posmatrano prema učešćima društava za osiguranje, najveća tri društva na tržištu zahvataju oko 60 odsto portfelja.
Prema učešću navedenih rizika u broju zaključenih ugovora i ukupnoj premiji katastrofalnih rizika najveći značaj i dalje ima osiguranje od rizika poplave. Naime, učešće broja osiguranja od poplave je u 2011. i 2010. godini iznosilo 80,1 odsto i 72,5 odsto, dok je učešće broja zaključenih ugovora od zemljotresa iznosilo 19,9 odsto i 27,5 odsto. Učešće ukupne premije od poplave je u 2011. i 2010. godini iznosilo 73,4 odsto i 76,5 odsto, dok je učešće ukupne premije od zemljotresa iznoslilo 26,6 odsto i 23,5% odsto.
Rezultat ovih blagih povećanja je nešto veće učešće premije osiguranja ovih rizika u ukupnoj premiji neživotnih osiguranja, sa 0,8 odsto u 2010. godini (od toga 0,6 odsto otpada na poplave, a 0,2 na zemljotrese) na 0,9 odsto u prošloj godini (od toga 0,7 odsto poplave).
U domaćim osiguravajućim kompanijama navode da se klijenti uglavnom odlučuju za jeftinije osnovne pakete osiguranja od osnovnih požarnih rizika.
Iz iskustva Dunav osiguranja, kad je reč o dopunskim rizicima, najveće interesovanje vlada za osiguranje od poplava, kaže za Svet osiguranja Siniša Erić, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja. U strukturi portfelja ove kompanije, osnovna požarna osiguranja uz koja je moguće uključiti dopunske rizike, učestvuju sa nekih 12 odsto.
Na primer, nakon razornog zemljotresa u Kraljevu krajem 2010. kompaniji je podneto oko 500 odštetnih zahteva i svi su isplaćeni. Ubedljivo najveći broj prijava odnosio se na štete nastale na stambenim objektima fizičkih lica.

U Delta Đenerali osiguranju navode da klijenti mogu da ugovore osiguranje od elementarnih nepogoda: oluje, poplave, težine snega itd. U zavisnosti od rizika koji su pokriveni, postoji manje ili veće interesovanje klijenata za ove vrste osiguranja. Osiguranje od oluje i grada obuhvaćeno je osnovnim požarnim rizicima, pa je zbog toga i najzastupljenije. Osiguranje od poplava, bujica, visokih voda i zemljotresa se posebno ugovara, ali veliki broj klijenata ima ovo pokriće, kaže Vladimir Bogosavljević, zamenik direktora Direkcije za preuzimanje rizika imovine i rad sa brokerima u toj kompaniji.
Kako kaže, težina snega,ekstremne padavine i druge nepogode se izuzetno retko ugovaraju, ali u portfelju Delta Đeneralija ima više klijenata koji imaju osiguranje od ove opasnosti. Reč je o stranim kompanijama koje svoju imovinu osiguravaju po All Risk principu. To znači da osiguravaju imovinu od svih rizika uz nekoliko logičnih isključenja iz osiguravajućeg pokrića.
Iako bi se očekivalo da se, nakon ledenog doba kroz koje je Srbija prošla, telefoni u filijalama osiguranja usijaju od poziva zainteresovanih građana, to se nije dogodilo. Osiguravači navode da je interesovanje za osiguranjem veće nego prethodnih godina, ali se ono otopilo zajedno sa snegom i ledom.
Ovogodišnja vanredna situacija i zemljotres u Kraljevu 2010. podigli su svest u Srbiji o posledicama katastrofalnih događaja, ali su ti efekti bili kratkog veka, ocenjuju u Delta Đeneraliju. Na primer, neposredno posle zemljotresa, povećao se broj zahteva Kraljevčana za osiguranje od opasnosti zemljotresa, ali se vremenom smanjio.
Slično je i sa vlasnicima plovila i čamaca koje su uništile ledene gromade na Dunavu.
Oliver Vidojević iz Službe za preuzimanje rizika za osiguranje transporta, avijacije i plovnih objekata u Delta Đeneraliju očekuje da će u narednom periodu biti povećano interesovanje za kasko osiguranje plovnih objekata. Međutim, vlasnici na osiguranje gledaju kao na dodatni namet budući da je ova oblast još nedovoljno definisana u pogledu drugih dažbina koji su vlasnici čamaca dužni da plate, navodi Vidojević.

Kuće u koritima reka

Poznavaoci navika domaćeg stanovništva tvrde da bi šteta, kolika god na kraju bila, nakon nedavnog “ledenog doba” ili neke ranije poplave mogla biti daleko manja kad bi se poštovali propisi o izgradnji i kad bi se građani ponašali odgovornije.

Iz iskustva Branka Jovanovića, gradnja kuća i skupih proizvodnih hala na klizištima ili u prirodnom koritu reka koje se inače ne brane od poplava, vrlo je česta pojava.
Jovanović kao paradigmu neodgovornog ponašanja navodi selo Provo kod Šapca gde su ljudi između nasipa i reke podigli skupe kuće. To su objekti koji su rađeni bez odgovarajuće dokumentacije i dozvole, i taj trend neodgovornog ponašanja traje decenijama.

“Građani su spremni da grade objekat bez tehničke dokumentacije, a ako je i imaju spremni su da ne poštuju standarde gradnje. Još više su spremni da traže pomoć od države kad se desi nesreća iako su se ponašali neodgovorno”, smatra Jovanović.

Za nepoštovanje standarda u izgradnji plaća se visoka cena u slučaju zemljotresa ili poplave. Kako kaže Jovanović, posle zemljotresa u Kraljevu gruba procena Republičkog seizmološkog zavoda o broju oštećenih objekata je bila skoro 100 odsto tačna. “Vidovitost” stručnjaka u Zavodu bila je bazirana isključivo na informacijama o tome u kojim delovima grada su divlja gradnja i stari objekti, a u kojima su urbanizovana naselja koja su građena poslednjih dvadesetak godina.

Iako bi se očekivalo da se nakon ledenog doba kroz koje je Srbija prošla, telefoni u filijalama osiguranja usijaju od poziva zaintresovanih građana to se nije dogodilo

Istine radi, nije baš sve u niskoj svesti građana jer čak i da neki građanin želi da podeli rizik i osigura vikendicu na obali reke u zabranjenoj zoni – to nije moguće. Ili je toliko skupo da se vlasniku vikendice ne isplati. Kako objašnjava Siniša Erić, član Izvršnog odbora u Dunav osiguranju, rizik je povezan sa neizvesnošću dešavanja. Ugovor o osiguranju je “ugovor na sreću” koji se odnosi na budući neizvestan događaj. “Ako je reč o riziku koji je nastupio ili čije je nastupanje izvesno, u tom smislu nije moguće osiguranje rizika”, kaže Erić.

Bez obzira na to što osiguravajuće kompanije ne žele da preuzmu rizik takvih objekata, građani dominantno računaju na pomoć države u slučaju nesreće. Međutim, nadoknada štete je znak dobre volje i osećaja za humanost države i lokalnih vlasti jer zakonski niko nije u obavezi da nadoknadi štetu prouzrokovanu nepogodama.
“ Uvek postoji stav ‘šta će država da uradi za mene’. Dok ne dođemo u poziciju da smo sami odgovorni prema sebi i porodici, situacija se neće popraviti”, tvrdi Jovanović.
On smatra da rešenje nije samo u finansijama, već i u boljoj organizaciji nadležnih službi. Uprava za upravljanje rizikom je pre mesec dana poslala pismo opštinskim centrima za vanredne situacije u kojem ih upozorava na moguće poplave. Ogroman broj opština je dobro reagovao i preduzeo preventivne korake kao isplativiju meru.
“Jeftinije je da gradski komunalni inspektor jednom nedeljno proveri kakvo je stanje vodotoka ili propusta za vodu i pošalje komunalce da ih očiste, nego da se saniraju posledice od poplava”, uverava Branko Jovanović.

Ivana Pavlović

Natrag