;

Osiguranje od autoodgovornosti

Datum objave: 01.01.1970. Broj 1 | Godina 2011

Obavezno osiguranje u saobraćaju za štetu pričinjenu trećim licima i ove godine je dominantno u portfelju osiguravajućih kuća. Sa oko 30 odsto učešća u ukupnoj premiji koja je za prvih šest meseci ove godine iznosila oko 300 miliona evra, takozvana autoodgovornost ostaje dominantan posao za 12 kompanije koje se bave ovom vrstom osiguranja.
Iako se tokom cele ove godine sporadično moglo čuti kako bi cena polise od autoodgovornosti trebalo da poskupi, takva odluku će Udruženje osiguravača doneti sledeće godine kad stignu podaci o tome koliko šteta je bilo ove godine.

Od septembra su stupile na snagu i nove odredbe Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju o sistemu nagrađivanja i kažnjavanja (bonus – malus). Uz to, Srbija je ušla u podsistem registarskih oznaka Evropske unije koji državi omogućava isti status koji imaju zemlje članice EU. Od početka sledeće godine više neće biti potrebno vaditi Zelenu kartu za put u inostranstvo i plaćati je 2.000 dinara. Umesto nje, registarske tablice će biti međunarodna polisa osiguranja, kao što je to slučaj u još 32 evropske zemlje. Dosad je Srbija takav bilateralni sporazum imala sa Crnom Gorom i on će se verovatno nastaviti i od sledeće godine iako Crna Gora ne ulazi u takozvani podsistem registarske oznake. Dobro bi bilo da sporazum ostane na snazi, jer bi se u suprotnom plaćala Zelena karta za put u Crnu Goru. Bez njega bismo nazadovali u naplati štete u međunarodnom autoosiguranju sa ovom zemljom, jer bi postupak duže trajao, kažu u Udruženju osiguravača.

Tokom ove godine je počeo da funkcioniše i Informacioni centar Udruženja osiguravača koji omogućava elektronsko izdavanje polise osiguranja od autoodgovornosti. Sva osigurana i registrovana vozila će se evidentirati u Informacionom centru Udruženja. Osim što će osiguranicima biti olakšana registracija jer će se polise izdavati brže, ovakav sistem olakšava oštećenim licima da brže dođu do pouzdanih informacija koje su im neophodne u slučaju štete. Takođe, praksa u okruženju pokazuje da je ovakav servis pomogao industriji da se izbori sa prevarama u osiguranju.

Malus oko tri odsto

Prema prvim podacima Udruženja osiguravača iz oktobra ove godine, za oko 70.000 polisa od ukupno oko dva miliona vlasnici motornih vozila su platili višu premiju jer su u prethodnoj godini zgrešili barem jednom. “Malus se kreće na nivou do oko tri odsto, što je očekivano. Ono što nismo očekivali je da se startuje iz nultog stepena”, kažu u Udruženju osiguravača za “Svet osiguranja”. To praktično znači da dosta građana ne ostvaruje bonus iako na njega ima pravo, jer taj premijski stepen znači da se tek postalo vlasnikom vozila i da ne postoji istorija “ponašanja na drumu”. Osiguravajuće kuće od jula prošle godine prate broj šteta “po vozaču”: svako kome nije evidentirana ni jedna šteta u prethodnoj godini, od septembra ove godine dobija popust od pet odsto. Za dve godine dobrog vladanja nagrada je 10 odsto niža premija, a za tri uzastopne godine dobrog vladanja 15 odsto na osnovnu cenu osiguranja od autoodgovornosti.

Cena polise od autoodgovornosti nije menjana već tri godine iako je evro u odnosu na dinar ojačao za gotovo trećinu, što se odražava na troškove osiguravača jer se delovi mahom nabavljaju iz uvoza. Vrednost i struktura voznog parka se promenila, pa i obim i visina šteta, a polisa u Srbiji je ubedljivo najjeftinija u regionu

Suprotno, za malus su sume koje se izdvajaju daleko više, pa je tako kazna 50 odsto viša premija za jedan, odnosno i do dva i po puta više para za dva ili tri udesa. Recimo, prosečna premija od 9.500 dinara se zbog jedne štete uvećava na 14.250, a zbog tri na 23.750 dinara.
Za razliku od mnogih zemalja, u Srbiji se tek počinje sa stvarnom primenom bonus-malus sistema u obaveznom osiguranju, te je važno da se sa primenom krene opreznije, kako bi se očuvali fondovi za izmirenje šteta. “Ovaj postepen postupak je neophodan kako bi se očuvala stabilnost sistema obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, koje ima za cilj da se izmire štete oštećenim licima”, kažu u NBS. “Naime, društva za osiguranje plaćaju štete iz fondova formiranih naplatom premija osiguranja, pa ti fondovi treba da budu dovoljni”.
Sistem nagrade i kazne se primenjuje u većini zemalja, i može se smatrati i pripremnom fazom za liberalizaciju cena osiguranja od autoodgovornosti, planiranu po Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Cena ostaje ista

U Srbiji je i dalje na snazi minimalna cena polise osiguranja od autoodgovornosti. Po Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 2009, sva osiguravajuća društva dužna su da se pridržavaju osnovne ili minimalne cene koje propiše Udruženje osiguravača i sa kojom se saglasi Narodna banka Srbije kao supervizor. Takva odredba usvojena je kako bi se garantovala isplata šteta svim osiguranicima. S obzirom na to da autoodgovornost kao vrsta osiguranja, uz kasko, povlači najveći broj šteta i posledično isplata šteta, regulator je propisao minimalnu cenu kako se ne bi desilo da neki osiguranik bude uskraćen za naknadu. Takvo rešenje je međutim Komisija za zaštitu konkurencije smatrala za narušavanje tržišnih pravila igre jer se osiguravači “dogovaraju oko jedinstvene cene, što potrošačima ne ostavlja mogućnost izbora”. Još pre tri godine je Komisija pokrenula postupak protiv 11 osiguravajućih kuća koje se bave ovim vrstom osiguranja, kao i protiv Udruženja osiguravača. Maksimalna zaprećena kazna bila je do 10 odsto prihoda u prošloj godini, što bi u ovom slučaju bilo oko 50 miliona evra. U junu je Komisija donela zaključak kojim se postupak obustavlja pozivajući se upravo na Zakon o obaveznom osiguranju koji je praktično “aminovao” dogovor oko cena.

Cena polise od autoodgovornosti nije rasla već tri godine i osiguravači imaju nekoliko argumenata zašto bi ona trebalo da bude viša, iako nisu podneli zvaničan zahtev za poskupljenje. Od tog avgusta 2008. kad je poslednji put cena menjana, evro je u odnosu na dinar ojačao za gotovo trećinu, što se odražava na troškove osiguravača jer se delovi mahom nabavljaju iz uvoza. Vrednost i struktura voznog parka se promenila. “Nemate više juga na ulici, nego se isti automobil vozi u Nemačkoj, Austriji i u Srbiji, što znači da oštećeno krilo svuda košta isto”, kažu u Udruženju osiguravača, i dodaju da su polise autoodgovornosti najjeftinije u celom okruženju. Naime, polisa je u u Srbiji u proseku 90 evra, u Makedoniji 120, u Crnoj Gori 140, a u Hrvatskoj 180 evra godišnje.
Uz to, broj šteta je u 2009. porastao za 4,3 odsto, a lane u odnosu na pretprošlu godinu čak 14,9 odsto.

Istina je da policijska statistika beleži za trećinu manje saobraćajnih nezgoda prošle godine nego u 2009, ali to ne znači da je nezgoda stvarno bilo manje. Razlog je Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi koji učesnici u saobraćajnoj nezgodi sami popunjavaju i ne pozivaju policiju na uviđaj. Tako se mnoge “saobraćajke” za policiju zapravo nisu ni desile. Za osiguravajuće kuće itetako jesu, pa statistika Udruženja osiguravača pokazuje da je lane osiguravajućim kućama prijavljeno 62.955 šteta, što je 15.198 više nego što beleži policijska statistika. Do kraja ove godine osiguravači ipak ne nameravaju da traže podizanje cenu ove vrste osiguranja.
“Tvrdnje da se smanjio broj saobraćajnih nezgoda, i da bi trebalo da padne i cena autoosiguranja ne stoje, jer vrednost učinjene štete raste. Dogodine se po zakonu podižu limiti za načinjene štete i u ovom trenutku ne možemo da procenimo koliko bi to moglo da utiče na isplate šteta, tako da ćemo sa strukturiranim i smislenim podatkom oko povećanja cene autoodgovornosti izaći naredne godine”, kažu u Udruženju osiguravača i dodaju da očekuju da sadašnja vrednost polise dogodine neće biti dovoljno visoka da pokrije troškove osiguranja.

Prema prvim podacima Udruženja osiguravača iz oktobra ove godine, za oko 70.000 polisa od ukupno oko dva miliona vlasnici motornih vozila su platili višu premiju jer su u prethodnoj godini napravili bar jedan udes

U Narodnoj banci Srbije kažu da se uočava da su štete, zbirno rešene i rezervisane, u porastu, ali da ipak to povećanje ne prevazilazi marginu za rizike, što znači da je tehnička premija zasad dovoljna za pokriće šteta, te da nema osnova za poskupljenje.

“Povećanje minimalne cene ovog osiguranja trenutno nije planirano. Nakon dostavljanja finansijskih izveštaja društava za osiguranje za 2011, sa nalazima revizije i aktuara, kao i nakon analize zakonskih rešenja, koja se tiču primene bonus-malus sistema, kao i povećanja osiguranih suma, sagledaće se da li postoji potreba promene tarifa premije Udruženja za naredni period. U svakom slučaju, svako društvo za osiguranje ima slobodu da saglasno rizicima u svom poslovanju opredeli visinu premije, odnosno poveća cenu osiguranja”, kažu u NBS za “Svet osiguranja”.

Natrag