;

Osiguranje je saveznik građana

Datum objave: 01.01.1970. Broj 12 | Godina 2016

Naredna godina će za osiguravače, pa i za njihovo krovno Udruženje osiguravača Srbije biti vrlo intenzivna – ne samo što ih čeka izmena važne zakonske regulative već i zajedno kreću u intenzivnu kampanju tokom koje će pokušati da motivišu građane da osiguranje shvate kao saveznika. “Brži razvoj sektora osiguranja u Srbiji usporavaju nizak životni standard, nelikvidnost privrede i nedostatak kulture osiguravanja, odnosno nepoznavanje prednosti osiguranja. Na prva dva uzroka, kao Udruženje osiguravača Srbije, ne možemo direktno da utičemo. Na edukaciju i podizanje nivoa svesti o prednostima osiguranja možemo”, kaže na početku razgovora za Magazin Svet osiguranja Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača.
No, osim o predstojećoj kampanji tokom koje će pokušati da osiguranje približe građanima na način da ga oni razumeju kao saveznika, iskoristili smo priliku da sa Duškom Jovanovićem razgovaramo i o najavljenim izmenama Zakona o auto-osiguranju, Garantnom fondu, ali i opštem ambijentu za poslovanje osiguravača i izazovima koji ih čekaju u skorijoj budućnosti. “Glavna karakteristika našeg tržišta je i dalje malo učešće životnog osiguranja u poređenju sa neživotnim, kao i visoko učešće obaveznog osiguranja u segment neživotnih osiguranja. Zbog toga o tržištu osiguranja Srbije i dalje govorimo kao o nerazvijenom, ali perspektivnom”, kaže Jovanović.

Iza nas je vrlo intenzivna godina za osiguravače. Kako biste ocenili 2016. za poslovanje osiguravajućeg sektora, gde su problemi i šta bi trebalo unaprediti?
Stupanjem na snagu novog Zakona o osiguranju i pratećih akata, tokom 2015. godine, uz ostvarenu stabilnost celog finansijskog sektora, stvoreni su uslovi za stabilan razvoj tržišta osiguranja. U regulatornom smislu, približili smo se razvijenim tržištima EU. Nastavljen je trend nominalnog rasta premije tržišta osiguranja, što je već godinama karakteristika srpskog tržišta. Ukupna premija je na kraju trećeg kvartala ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, prema zvaničnim podacima, uvećana za 10 %. Životna osiguranja su, primera radi, nominalno uvećana za 18,9 % i sada u ukupnoj premiji učestvuju sa nešto više od 23 procenta. Ostvareni rast dobija na značaju kada se ima u vidu njegov opšti karakter, odnosno činjenica da je rast premije zabeležen po svim vrstama osiguranja. Za pohvalu su i podaci o ažurnosti prilikom isplate šteta, jer mali broj zahteva ostane nerešen. Dakle, osiguravajuća društva u potpunosti ispunjavaju funkciju u delu zaštite osiguranika i njihove imovine.
Takođe, i dalje možemo da pričamo o potrebni aktivnije uloge države, jer bez njene pomoći, u smislu uvođenja novih oblika obaveznih osiguranja ili određenih stimulativnih mera, neće biti bržeg razvoja. Ne treba zaboraviti ni to da osiguravači mogu i treba da postanu veliki institucionalni investitori. Ali, treba im dati mogućnost za dugoročna ulaganja.

S obzirom na to da bi kampanja trebalo da traje duži period, u planu je da se posebnim akcijama, predavanjima ili tribinama “obratimo” i mlađim generacijama, odnosno onima koji će jednog dana sami odlučivati o svojoj budućnosti


Za narednu godinu najavljuju se izmene i dopune Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Šta u postojećem ne valja, odnosno šta bi trebalo menjati budući da je to jedna od oblasti gde je bilo najviše problema u poslovanju osiguravača?
Nekoliko je stvari koje treba promeniti, a izdvojiću tri. Prvo, u postojećem zakonu nema preciznih kriterijuma na osnovu kojih bi se obračunavala šteta na licima. Jedna odredba zakona je proglašena neustavnom, a zbog neustavnosti je prestala da važi i Uredba Vlade Srbije u kojoj su na precizan način predviđeni kriterijumi za isplatu štete na licima. To je dovelo do velikih razlika u isplati, čime se narušava jednakost građana. Zbog toga nam je i sudska praksa neusaglašena, pa se za pojedine vidove naknade nematerijalne štete u različitim delovima zemlje dobija različit iznos, što je nedopustivo. Nelogično je da se za, na primer, polomljenu ruku daju različite naknade, koje u praksi mogu da budu drastične. Imamo zamerke i na odredbe o garantnom fondu. Najpre, predviđeno je postojanje dva garantna fonda, jednog samostalnog i drugog pri Udruženju. Samostalni nikada nije osnovan pa u ovom momentu posluje samo Fond pri UOS-u, i to po starim propisima. Ni regresni zahtevi nisu uređeni na adekvatan način, pa imamo apsurd da se sredstva Garantnog fonda ne troše samo za naknadu štete trećim oštećenim licima, već i za naknadu troškova postupka nesavesnim vlasnicima i vozačima. Takve stvari moraju da se menjaju jer sa jedne strane onemogućavaju da garantni fond ostvari svoje pravo na regres, utvrđeno zakonom, a sa druge strane, praksa je pokazala da su gotovo u istoj poziciji pošteni građani koji uredno osiguravaju i registruju vozila i oni koji to ne rade. Na kraju, procenat koji se u skladu sa zakonom izdvaja za RFZO je previsok, jer u ukupnoj sumi prevazilazi iznos stvarne štete koja pada na teret tog fonda. Suština te obaveze osiguravača ne bi trebalo da bude da se neko bogati, već da se pokrije stvarna šteta. Mi smo utvrdili da bi za to bio dovoljan doprinos i u nižem procentu.

Aktuelni Zakon predvideo je i osnivanje drugog Garantnog fonda koji nikada nije osnovan. Da li su neophodna dva fonda, kako u UOS-u gledate na tu problematiku?
Dva odvojena fonda nam nisu potrebna niti postoje ni na tržištima većim od našeg. Sama činjenica da novi Garantni fond, odvojen od Udruženja osiguravača, nije zaživeo ni posle sedam godina ide u prilog našem argumentu da je to nepotrebno podizanje troškova poslovanja. U Garantnom fondu kao samostalnom pravnom licu, morate da obezbedite kadrove za prijem i obradu zahteva za naknadu štete i regresnih zahteva. Tu su i zaposleni koji obavljaju druge poslove za poslovodnu, upravnu, pravnu i opštu, finansijsku, tehničku i funkciju održavanja IT-a. Sve to podrazumeva angažovanje više kadrova raznih profila, čak i bez obzira na to o kom obimu poslova pričamo. Ako je Fond organizovan pri Udruženju osiguravača, kao što je sada slučaj, sve navedene poslove obavljaju zaposleni koji rade u UOS-u bez obzira na to da li je garantni fond u Udruženju ili ne. UOS raspolaže službom finansija i računovodstva, IT sektorom i drugim službama podrške čije usluge koristi i garantni fond pri Udruženju. Dakle, ako se Garantni fond odvoji, moramo da pričamo i o značajno uvećanim troškovima rada i poslovanja, dok su, sa druge strane, u Udruženju svi ti troškovi podeljeni na organizacione delove i rad je mnogo efikasniji. Dva garantna fonda bila bi jedinstveno rešenje, a čak i tamo gde je Garantni fond osnovan kao posebno telo, rukovođenje je povereno udruženju osiguravača ili direktno društvima za osiguranje.

Da li je postojeći Garantni fond dovoljno efikasan i postoji li dobra kontrola sredstava iz Garantnog fonda oko čega se često polemisalo?
Postojeći Garantni fond je visoko efikasan i u potpunosti ispunjava obaveze prema oštećenim licima. Da podsetim, Garantni fond nadoknađuje štetu koju je izazvalo neosigurano ili nepoznato vozilo. Zastoja u isplati šteta nema i poštuju se zakonski rokovi za naknadu štete. Ono što nas očekuje u narednom periodu je povećana isplata šteta iz nekoliko stečajnih postupaka koji se vode desetak godina, a čiji završetak se očekuje. Tu su Imperijal osiguranje, Ekos, Strela, SIM, Balkan i Evropa osiguranje. Sa postojećom likvidnošću Garantnog fonda i te obaveze biće ispunjene na vreme. Što se tiče kontrole koju pominjete, ni jedna šteta se ne isplaćuje bez najmanje tri potpisa odgovornih osoba. Kompletno poslovanje, osim postojeće interne, kontroliše i renomirana revizorska kuća. U krajnjoj instanci, izveštaj o godišnjem poslovanju Garantnog fonda dostavljamo Ministarstvu finansija Republike Srbije.

Povećanu cenu polise zbog izazivanja saobraćajne nezgode plaća sve manji broj vozača, a trenutno je takvih oko 1 posto. To znači da je ispunjen glavni cilj zbog kojeg je Narodna banka i uvela sistem skuplje i jeftinije polise

Prošlo je pet godina od primene sistema bonus-malus, kakvi su, prema vašem mišljenju, rezultati?
Mislim da možemo da budemo zadovoljni. Povećanu cenu polise zbog izazivanja saobraćajne nezgode plaća sve manji broj vozača, a trenutno je takvih oko 1 posto. To znači da je ispunjen glavni cilj zbog kojeg je Narodna banka i uvela sistem skuplje i jeftinije polise. Vozači su oprezniji i savesniji, što pokazuju i zvanični podaci državnih institucija o smanjenom broju saobraćajnih nezgoda u Srbiji. Najveću korist od ovog sistema imaju savesni vozači, jer su nagrađeni nižom cenom osnovnog osiguranja. Inače, bonus-malus sistem postoji u većini država, u regionu su ga uvele sve države.

UOS je pokrenuo veliku edukativnu kampanju za naredni period. Koji su ciljevi kampanje i kako će se sprovoditi?
Polazeći od toga da mnogi nisu dovoljno informisani, da ne poznaju prednosti osiguranja, sumnjaju u prevaru ili da misle da je osiguranje skupo, odlučili smo da pokrenemo sveobuhvatnu kampanju Osiguraj budućnost. Cilj nam je da građanima i privrednicima objasnimo prednosti osiguranja i preuzimanja odgovornosti za sebe i svoju budućnost. Želimo da pokažemo da se osiguravanjem sebe ili svoje imovine ulaže u ono što je najvrednije, a to je budućnost. Na žalost, kod nas se osigurava samo ono što se mora. Najbolji primer je osiguranje imovine od poplava ili drugih elementarnih nepogoda. Ni posle katastrofalnih posledica majskih poplava 2014. godine, situacija se nije popravila. Tada je bilo šteta u pojedinim domaćinstvima i po 15 – 20 hiljada evra, a država je pomogla sa po svega dve do tri hiljade evra. Da li je to bilo dovoljno da se šteta sanira? Svakako da nije. I pored toga, broj polisa osiguranja nije se bitno povećao, a poplave su nam se dogodile ponovo. Pouke nisu izvučene jer građani i dalje ne osiguravaju imovinu od posledica vremenskih nepogoda, verujući da će ih nepogode zaobići ili da će im država pomoći i nadoknaditi štetu.

Jedan od glavnih argumenata neosiguranih građana jeste da su polise skupe. Može li to da se reši i kako?
Prema nekim računicama, prosečna cena polise osiguranja, kojom bi se stan ili kuća zaštitili od poplava ili drugih elementarnih nepogoda, iznosi već od jednog evra po kvadratu za godinu dana. Složićemo se da to nije ogromna suma i da nije prevelik udar na kućni budžet. Šteta od poplava može da bude ogromna i nenadoknadiva.

Ipak, nizak životni standard jedan je od osnovnih uzroka nerazvijenosti tržišta, što ste i sami pomenuli. Može li to da se prevaziđe?
Svesni smo činjenice da živimo u doba kada se od jednog dinara prave dva i kada osiguranje nije visoko na listi prioriteta. Međutim, uvereni smo da konstantnom edukacijom građane možemo da motivišemo da više brinu o sebi, svojoj sigurnosti i budućnosti. Kampanja će približiti osiguranje kao našeg saveznika, nekoga ko će nam pomoći u nevolji. Osiguranje nije nepotreban trošak, kako ga većina ljudi doživljava. Na slikovit način, kampanjom Osiguraj budućnost pokazaćemo da je život zaista u našim rukama. Biti osiguran znači biti miran, a biti neosiguran znači biti izložen većem riziku od mogućih problema i materijalnih gubitaka.

Dva odvojena fonda nam nisu potrebna niti postoje na tržištima većim od našeg. Sama činjenica da novi Garantni fond, odvojen od Udruženja osiguravača, nije zaživeo ni posle sedam godina ide u prilog našem argumentu da je to nepotrebno podizanje troškova poslovanja

U mnogim zemljama deca se o finansijama uče još u obdaništu, da li je vreme da finansijska edukacija postane deo obrazovnog sistema?
Upravo ovom kampanjom ćemo pokazati da to jeste pravi put. S obzirom na to da bi kampanja trebalo da traje duži period, u planu je da se posebnim akcijama, predavanjima ili tribinama “obratimo” i mlađim generacijama odnosno onima koji će jednog dana sami odlučivati o svojoj budućnosti. Ta vrsta edukacije je više nego neophodna, a svaka pomoć države u tom pravcu je dobrodošla. Mi u Udruženju smatramo da svako mora da vodi računa o sebi, svojoj porodici, imovini ili biznisu, jednostavno o svojoj budućnosti. U suprotnom, izlaže se riziku i mogućim gubicima. To je nešto što i najmlađima treba objasniti. Osiguranje postoji zbog svih mogućih nepredviđenih situacija koje mogu da nam se dogode, a zadatak kampanje Osiguraj budućnost jeste da građane podseti da ne moraju da budu uplašeni i zabrinuti.

Koliko su sami osiguravači uključeni u kampanju i kako kao krovno udruženje gledate na aktivnosti osiguravača, da li bi mogli da urade više na polju edukacije, koliko su proaktivni u tom pogledu?
Sve članice Udruženja jesu i biće deo kampanje. Jednostavno, naš stav u Udruženju jeste da svi, ne samo osiguravajuća društva već i država i mediji, treba da se uključe u jednu takvu kampanju. Država tom problemu mora da pristupi kroz prizmu posmatranja osiguranja kao jednog od najvažnijih partnera, odnosno institucionalnih investitora, ali i da industriju osiguranja vidi kao ključnog partnera u realizaciji projekata od opštega nacionalnog značaja. Uloga medija je značajna jer treba da nam pomognu da funkciju osiguranja još više približimo onima kojima je i najkorisnija – građanima.

Šta je u aktivnostima UOS-a obeležilo ovu godinu i kakve su sve aktivnosti u planu za narednu godinu?
Udruženje je već godinama angažovano na koordinaciji i uspostavljanju dobre komunikacije sa državom, pre svega sa NBS-om, kako bi bili uspostavljeni partnerski odnosi za kreiranje regulatornog ambijenta koji će biti stimulativan za industriju osiguranja. To se podjednako odnosi na izradu novih propisa i poboljšanje postojećih. Pominjali smo izmene i dopune Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, pre toga i naš krovni akt – Zakon o osiguranju. Cilj nam je, i mislim da smo na odličnom putu, da se u regulatornom delu približimo razvijenim tržištima i tako omogućimo osiguravačima stabilnije i konkurentnije tržište i uslove poslovanja. Ako govorimo o našim članicama, Udruženje je angažovano na konstantnom osavremenjivanju svih servisa koje pružamo industriji, pre svega Informacionog centra, kao i na sprovođenju niza projekata koji za cilj imaju smanjenje broja prevara i poboljšanje kvaliteta poslovanja. Konačno, tu su i građani Srbije. Edukativna akcija Osiguraj budućnost koju smo pokrenuli verovatno će biti najveća takva kampanja na ovim prostorima. Planirano je da traje duži period i da konstantnim aktivnostima, u čijem će fokusu biti đaci i studenti, njihovi roditelji, vlasnici malih i srednjih preduzeća ali svi ostali, pokažemo da je osiguranje potreba i da obezbeđuje miran san. Nemati polisu osiguranja života, imovine, useva ili neku drugu, za vreme u kojem živimo je isuviše rizično. Na žalost, sve veći broj elementarnih nepogoda na ovim prostorima, nam iznova i iznova to pokazuje.

Šta će biti najveći izazovi za osiguravače u narednoj godini ili u narednom periodu?
Naše tržište osiguranja raste, ali sporo i smatram da veliki broj učesnika ne može da ostvari svoje ciljeve na duži period. Ukrupnjavanje tržišta osiguranja je već počelo. Uniqa je preuzela Basler osiguranje, ovih dana je i Winer završio proces preuzimanja AXA osiguranja. To je proces koji bi mogao da bude nastavljen. Takođe, osiguranje kao vid štednje je sve atraktivnije, delom i zbog pada kamatnih stopa u bankama. Ali, osiguravači moraju da pronađu načine za plasiranje tih sredstava. Tu opet dolazimo do države koja u nama mora da vidi, a što je već urađeno na drugim tržištima, partnera kojem treba omogućiti velika institucionalna ulaganja. Korist će imati svi.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Natrag