Oporavak zarade tek krajem sledeće godine

Datum objave: 27.06.2021. Broj 6 | Godina 2021

Očekuje se da će pandemija i njene posledice i dalje pogađati neke vrste osiguranja imovine i života jače od drugih. Na primer, prodaja osiguranja za povredu na radu je u velikim gubicima, a projekcija Deloitte-a za premije u SAD sugeriše da će se profitabilnost vratiti na nivo pre pandemije tek nakon četvrtog kvartala 2022. godine

Pandemija COVID-19 uzrokovala je promenu i gubitke ljudskih života kao i probleme u ekonomiji, na koje smo ukazali. Posebno su pod jakim uticajem bili sektori poput turizma, transporta, proizvodnje, maloprodaje i ugostiteljstva. Iako je direktan uticaj pandemije na osiguranje bio relativno mali, na šta ćemo ukazati u delu uticaja na neživotna i životna osiguranja, indirektni uticaj je značajniji i osećaće se dok pandemija traje, a uključuje kontinuitet poslovanja i zadržavanje radnih mesta kao i prelazak na onlajn poslovanje, pružanje usluga klijentima i profit.

Osiguravajuća društva izgubila su otprilike 48 odsto svoje tržišne vrednosti od početka krize prema Coforge-u. Posebno su pogođeni osiguravači životnog i zdravstvenog osiguranja čiji je prosečni pad tržišne vrednosti od početka krize 58 odsto. Troškovi testiranja i lečenja u uslovima pandemije COVID-19 će smanjiti profit američkih zdravstvenih osiguravača.

Ograničenja usvojena u cilju smanjenja efekata pandemije i u pravcu kontrole širenja virusa imala su ogroman uticaj na ekonomski rast. Junsko izdanje Globalnih ekonomskih izgleda Svetske banke jasno je reklo: „COVID-19 je pokrenuo globalnu zdravstvenu krizu kao nijednu do sada koja, pored ogromnih ljudskih gubitaka, dovodi do najdublje globalne recesije od Drugog svetskog rata.” Prognoze na kraju 2020. godine ukazuju da će se globalna ekonomija, kao i prihodi po stanovniku, smanjiti.

Ekonomske perspektive

Globalne ekonomske perspektive su se znatno poboljšale poslednjih meseci, čemu su doprineli postepeni rast vakcinisanih, najave dodatne fiskalne podrške u nekim zemljama i znaci da se ekonomije bolje nose sa merama za suzbijanje virusa. Izgledi za eventualni izlazak iz krize poboljšali su se ohrabrujućim vestima o napretku u proizvodnji i primeni vakcina, a globalni oporavak brži je od očekivanog u drugoj polovini 2020. godine. Međutim, postoje znaci sve većih razlika u aktivnosti u različitim sektorima i ekonomijama. Očekivanja za snažnijim oporavkom ogledaju se i na finansijskim i robnim tržištima, a prinosi američkih dugoročnih obveznica i cene nafte vraćaju se na nivo od pre pandemije.

Oporavak aktivnosti nastavljen je u četvrtom kvartalu 2020. godine, uprkos mnogim epidemijskim merama. Globalna proizvodnja je ostala oko jedan odsto niža u odnosu na period pre pandemije, sa značajnim varijacijama u tempu oporavka među ekonomijama. Oporavak će biti relativno brz u nekoliko velikih ekonomija u razvoju. Ekonomske aktivnosti su premašile pre pandemijske nivoe u Kini, Indiji i Turskoj, potpomognute snažnim fiskalnim i kvazi-fiskalnim merama i oporavkom u proizvodnji i građevinarstvu. Opadanje proizvodnje ostalo je relativno blago u mnogim azijsko-pacifičkim ekonomijama, uključujući Australiju, Japan i Koreju, zahvaljujući snažnim i efikasnim merama ograničavanja, podršci vlada i širem regionalnom preporodu u proizvodnji. Jake stimulativne mere i poboljšani finansijski uslovi pojačali su aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, iako im je zamah bio usporen krajem 2020. godine. U glavnim evropskim ekonomijama tempo oporavka bio je skromniji, što odražava produžene poremećaje pandemije i s tim u vezi i smanjenje radnog vremena u mnogim uslužnim sektorima. Različita sektorska specijalizacija ekonomija takođe utiče na rast, što jasno ukazuje činjenica da ekonomije koje su najviše zavisne od međunarodnih putovanja i turizma uglavnom beleže veći BDP pad u 2020. godini.

Predviđa se da će rast globalnog BDP-a biti 5,6 procenata 2021. godine i četiri odsto 2022. godine, sa rastom globalne proizvodnje iznad nivoa pre pandemije do sredine 2021. godine. Uprkos poboljšanim globalnim izgledima, proizvodnja i prihodi u mnogim zemljama ostaće u 2022. godini ispod nivoa koji se ostvarivao pre pandemije. Značajni fiskalni podsticaj u SAD, zajedno sa bržom vakcinacijom, mogao bi da pojača rast američkog BDP-a 2021. godine za više od tri procenta. Sve su veći znaci razilaženja u zemljama i sektorima. Stroge mere će zaustaviti rast u nekim zemljama i uslužnim sektorima u bliskoj budućnosti, dok će druge imati koristi od efikasnih javnih zdravstvenih politika, brže primene vakcina i jake politike podrške.

Kretanje premije pre pandemije

Ekonomski oporavak će se pozitivno odraziti na delatnost osiguranja. No, krenimo ukratko od pre pandemijskih rezultata osiguravača. Globalne pripisane premije osiguranja u 2018. godini su dostigle iznos od 5,193 biliona dolara, odnosno 6,1% globalnog BDP-a. Globalni rast premija životnih osiguranja je, međutim, bio slab, za razliku od rasta premija neživotnih osiguranja. Očekivani rast globalnog i domaćeg BDP-a bi trebalo da rezultira i povećanjem pribavljanja osiguravajućeg pokrića a time i ukupnim pripisanim premijama osiguranja. Prognozirani rast premija osiguranja za 2019. i 2020. godinu u pre pandemijskom periodu bio je značajno iznad godišnjeg proseka za prethodnih 10 godina. Povećanje globalnih pripisanih premija osiguranja trebalo je da nastane zahvaljujući rastu pripisanih premija u zemljama u razvoju, posebno u Kini. Naime, rast premija u Kini trebalo je da utiče na povećanje učešća pripisanih premija u Kini u svetskoj premiji osiguranja. Učeće Kine u globalnoj pripisanoj premiji u 2018. godini iznosilo je 11 odsto, a prognozirano učešće je trebalo da se poveća na 20% svetske premije do 2029. godine. Kakvi će trendovi zaista biti zavisi od dužine trajanja pandemije COVID-19.

Globalni rast komercijalnih premija osiguranja iznosio je 18 odsto u prvom kvartalu 2021. godine, a to je bio četrnaesti uzastopni kvartal sa rastom komercijalnih premija osiguranja. Kao što se vidi na grafikonu, rast je bio najveći u četvrtom kvartalu 2020. godine kada su komercijalne premije porasle za čak 22 odsto. Geografski posmatrano, kombinovani rast premija od 35 odsto u Velikoj Britaniji i 29 odsto rasta u regionu Pacifika, uticali su na globalni kombinovani rast premije u prvom kvartalu 2021. godine. Rast premija po regionima je bio umeren zahvaljujući generalno slabijem rastu premija osiguranja imovine i finansijskih i profesionalnih vrsta osiguranja. Trend premija sajber osiguranja se razlikuje od trenda, s obzirom da su premije sajber osiguranja generalno porasle za čak 35 odsto u SAD i 29 odsto u Velikoj Britaniji. Ovakav rast uzrokovan je porastom verovatnoće ostvarenja i intenziteta šteta kod ostvarenja sajber rizika, a pre svega uslovljen trendom većeg broja ljudi onlajn, što poslovno, što privatno, usled pandemije COVID-19. Regionalno posmatrano, kompozitni rast premija je bio sledeći: 14 odsto u SAD, 35 odsto u Velikoj Britaniji, 13 odsto u kontinentalnoj Evropi, 5 odsto u Južnoj Americi, 8 odsto u Aziji i 29 odsto u regionu Pacifika.

Kao što se vidi na grafikonu, globalne kompozitne premije za osiguranje finansijske i profesionalne odgovornosti imale su najveću stopu rasta koja je u prvom kvartalu 2021. godine dostigla 40 odsto. Imovinska osiguranja rasla su u istom kvartalu po stopi od 15 odsto dok su ostala osiguranja od odgovornosti rasla po stopi od šest odsto. Potrebno je naglasiti da su prikazane promene premija prosečne promene i da podaci korišćeni u procenama promena variraju u zavisnosti od veličine klijenata, industrije, lokacije, istorije odštetnih zahteva i drugih parametara. Mnogi osiguranici iskusili su promene premija koje su različite od proseka.

Očekuje se da bi globalno tržište životnih osiguranja trebalo da poraste sa 2475,85 milijardi dolara u 2020. godini na 2880,18 milijardi dolara u 2021. godini, čineći time kombinovani godišnji rast premija za 16,3 odsto. Rast globalnih premija životnih osiguranja nastao je pretežno zahvaljujući promenama u poslovnim aktivnostima osiguravača i oporavkom od primarnog uticaja pandemije COVID-19. Očekuje se da će tržište životnih osiguranja dostići ukupnu globalnu premiju osiguranja u iznosu od 3519,44 milijardi dolara u 2025. godini, rastući po kombinovanoj godišnjoj stopi rasta od 5,1 odsto.

Očekuje se da će rast raspoloživog dohotka u zemljama u usponu, poput Indije i Kine, pokrenuti tržište pružalaca životnih osiguranja. Ekonomski rast u grupi sa srednjim dohotkom dovešće do većeg raspoloživog dohotka koji će im omogućiti da ulažu u usluge životnog osiguranja. Prema izveštaju Swiss Re, sedam najvećih svetskih tržišta u razvoju doprineće globalnom rastu od 42 odsto, a Kina će doprineti dodatnom rastu od 27 odsto. Očekuje se da će ovaj sve veći raspoloživi prihod, posebno u zemljama u razvoju, povećati potražnju za životnim osiguranjima.

Pandemija i druge katastrofalne štete teško su pogodili mnoge osiguravače u prvoj polovini 2020. godine, posebno one koji su osiguravali događaje i povrede na radu. Ilustracije radi, severnoameričke osiguravajuće kuće pretrpele su smanjenje godišnjeg operativnog povraćaja na prosečni kapital sa 8,3 odsto u 2019. godini na 2,8 odsto u 2020. godini, velikim delom zbog 6,8 milijardi dolara nastalih gubitaka povezanih sa pandemijom COVID-19 i istovremenim padom obima premija za ključne linije. Ukupan prinos S&P-ovog indeksa delatnosti osiguranja do danas zaostao je za širim S&P 500 za 24,6 odsto od 30. septembra 2020. godine.

S obzirom na uticaj pandemije na zaposlenost, poslovnu aktivnost i trgovinu, delatnost osiguranja će se možda oporaviti i rasti tri odsto u 2021. godini. Ovaj rast će biti predvođen potencijalnim povećanjem od sedam odsto u regionima u razvoju. Očekuje se da će pandemija i njene posledice i dalje pogađati neke vrste osiguranja imovine i života jače od drugih. Na primer, prodaja osiguranja povreda na radu je u velikim gubicima, a projekcija Deloitte-a za premije u SAD sugeriše da će se profitabilnost vratiti na nivo pre pandemije tek nakon četvrtog kvartala 2022. godine.

Piše: Prof. dr Vladimir Njegomir

Natrag