;

Očekujemo umeren rast narednih godina

Datum objave: 01.01.1970. Broj 3 | Godina 2015

Vienna Insurance Group je vodeća osiguravajuća kuća u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi koja je, prema preliminarnim rezultatima, u prošloj godini zabeležila premiju oko devet milijardi evra. Kompanija se posebno ističe dinamičnim rastom u regionu Centralne i Istočne Evrope.
“Generalna strategija VIG-a je da želimo da imamo organski rast u svim zemljama u kojima poslujemo, i da taj rast bude veći od prosečnog rasta tržišta”, kaže u intervjuu za Svet osiguranja Rudolf Ertl, predsednik Nadzornog odbora Wiener Städtische osiguranja a.d.o. Beograd i član UO-a Wiener Städtische Versicherungsverain.

Kažete da je vaša strategija organski rast. Prošle godine ste u Srbiji preuzeli portfelj Metlife osiguranja. Ima li prostora za dalja preuzimanja portfelja ili akvizicije?
Veoma smo pažljivi kada je reč o akvizicijama jer tu moramo da vidimo da li su profitabilne i koje su prednosti za našu Grupu u budućnosti. Ukoliko posmatram male kompanije u Srbiji, koje bi eventualno mogle biti predmet preuzimanja, većina njih čak i do 90 odsto ukupnog portfolija ostvaruje kroz osiguranje od autoodgovornosti. Pored toga, AO ugovori se sklapaju na godinu dana. Udeo naše kompanije u AO osiguranju na tržištu je svega oko dva odsto, dok je ukupni udeo kompanije na tržištu Srbije na kraju 2013. godine iznosio 10,5 odsto. Dakle, može se videti da smo veoma pažljivi kada je reč o AO osiguranju iz razloga koje sam pomenuo, pre svega jer ta vrsta osiguranja nije profitabilna.

Od kog regiona ili pak zemlje očekujete najbolje rezultate, a gde mislite da biste mogli da se suočite sa poteškoćama i iz kojih razloga?
Od svake zemlje očekujemo određeni povrat investicije, zapravo od svake zemlje imamo visoka očekivanja od prihoda od premije u odnosu na investicije koje smo načinili u tim zemljama.
S druge strane, najbolje rezultate očekujemo u onim zemljama u kojima je VIG najjači, poput Austrije, Republike Češke, Poljske i Slovačke. U tim zemljama naše poslovanje i kompanije su najrazvijenije i zbog toga očekujemo najbolje rezultate.

U Srbiji imamo jako dobru kompaniju u kojoj rade dobro obučeni ljudi i od samog početka poslovanja veoma smo uspešni

Kako ste zadovoljni poslovnim rezultatima u 2014. godini? Od kog tržišta ste očekivali više i postoji li neko koje je premašilo vaša očekivanja?
Ne možemo u potpunosti da budemo zadovoljni rezultatima u 2014. zbog generalne ekonomske situacije u Evropi. Bez obzira na to, imali smo dobre rezultate, uzimajući u obzir sve okolnosti u kojima radimo, ali nadamo se da će ove godine Evropa ostvariti ekonomski rast te da će i naši rezultati biti bolji. Međutim, ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta će se dešavati u 2015.

Da li od nekog tržišta očekujete bolje rezultate?
Naravno. Cilj nam je da unapređujemo poslovanje iz godine u godinu i zbog toga i očekujemo bolje rezultate u ovoj godini u odnosu na 2014.

Šta su danas, prema vašem mišljenju, najveći rizici sa kojima se suočavaju osiguravači u svom poslovanju? Šta su najveći rizici u zemljama u kojima VIG posluje?
Najveći rizik su definitivno prirodne katastrofe. Prošle godine su se i u Srbiji desile katastrofalne poplave. Postaje sve izazovnije pribaviti osiguravajuće pokriće za prirodne katastrofe. Naša Grupa ima dobro reosiguravajuće pokriće, zbog čega smo spremni da ponudimo adekvatne osiguravajuće proizvode.

Kako se VIG nosi sa sve izraženijim rizikom od prirodnih katastrofa?
Naša Grupa taj problem rešava dobrim reosiguranjem. Svaka kompanija Grupe ima individualne ugovore o reosiguranju koji pokrivaju štete nastale usled prirodnih katastrofa. Paralelno sa tim postoji i grupni ugovor, koji kada se kapaciteti individualnih ugovora iscrpe, u potpunosti pokriva nastali štetni događaj. Znači, VIG ima višestruku zaštitu. Takva politika važi u svim zemljama, pa i u Srbiji.
Osiguravači posluju tako da pažljivo procenjuju svaki rizik, zbog čega imaju i reosiguravajuće pokriće. Svaki rizik koji možemo da reosiguramo možemo pokriti i osnovnom polisom osiguranja.

Kao ključan pominjete rizik od prirodnih katastrofa. Da li možda vidite još neke rizike poslovanja koji proizilaze iz društveno-političkog okruženja? Poslujete, na primer, u Ukrajini, tamo je izražen politički rizik, rizik od rata…
Da, ja sam govorio o rizicima koji se tiču osiguranja. Na nekim tržištima kao što je Srbija, postoji izraženo negativno ekonomsko okruženje. U Ukrajini, gde takođe poslujemo, izražen je politički rizik zbog rata. Naš udeo na tržištu Ukrajine jeste značajan, ali intenzitet osiguranja na tom tržištu je toliko mali da za našu Grupu ne postoji finansijski rizik. Za nas je prednost i to što nemamo značajno poslovanje na istoku te zemlje, delu koji je najviše zahvaćen sukobom. Najveći deo naših operacija je u zapadnom delu zemlje, koji nije zahvaćen ratom. Naše poslovanje raste u Ukrajini, tako da praktično i ne osećamo posledice političkog rizika.

Budući da kriza u zemljama CEE regiona još uvek ne jenjava, kakvi su ciljevi i očekivanja od poslovanja u ovom regionu, sa posebnim naglaskom na region Balkana? U kojoj vrsti osiguranja mislite i očekujete da se generiše najveći rast?
Zbog ekonomske krize ne možemo da očekujemo snažan rast u svim zemljama Evrope. Možemo da kažemo da u ovom regionu rastemo, ali ako pogledam potencijal nekih tržišta, onda rastemo suviše sporo. Istina, prošla su vremena kada smo mogli da očekujemo rast od deset i više odsto godišnje. Naravno, ukoliko paketi mera koji se primenjuju i u Evropi donesu željene rezultate i omoguće rast privrede, onda će biti i nekog uticaja na rast osiguranja, ali značajan uticaj ne možemo očekivati u naredne dve godine. To isto važi i za zemlje Balkana. Ne očekujemo snažan rast, ali očekujemo rast.

Konkurencija je dobra jer nas čini jačima i tera nas da budemo najbolji na tržištu

U svim zemljama Balkana, kao i u svim zemljama Centralne i Istočne Evrope, očekujemo da osiguranje života nastavi da raste i da će tu rast biti najsnažniji. Ukoliko ljudi budu imali samo malo više novca, shvatiće da će za njihovu budućnost, posebno u penziji, biti potreban dodatni novac kako bi zadržali životni standard. Evidentno je da državni sistem penzija neće moći da održi njihov standard. Životno osiguranje će biti naš fokus u budućnosti, ali je ono usko povezano sa ekonomskim razvojem određene zemlje.

Da li je u pitanju samo ekonomski razvoj zemlje, jer čini se da čak i u ovakvim uslovima postoji prostora za napredak, budući da mnogi ljudi ne znaju mnogo o prednostima životnog osiguranja i imaju brojne predrasude?
U pravu ste. Veoma je važno i pitanje edukacije budući da je osiguranje usluga koja se prodaje i ne vidite odmah prednosti. Kada kupite, na primer, novu haljinu, vi odmah vidite benefite svoje kupovine, a kada kupujete životno osiguranje, posebno kada ga kupuju mladi, oni ne vide odmah prednosti jer se i ne razmišlja o penziji.
Pored toga, videli smo u prošlogodišnjim poplavama da je veoma mali broj ljudi imao osiguranje imovine od poplava. Ljudi se uče i na ovim negativnim događajima. Postoji i u tom segmentu potencijal. Ljudi moraju da uče.

Kako uticati na to da se ljudi osiguravaju od tih, sve češćih rizika, i može li se to učiniti u okolnostima kada se od države očekuje da sanira posledice, što ona gotovo uvek i čini?
To nije problem samo u Srbiji da ljudi očekuju da država vodi računa o njima, bilo da je reč o zdravstvenoj usluzi, penziji, novcu za obnovu kuće nakon zemljotresa, poplava. Ta očekivanja postoje i u Austriji i ljudi se ne osiguravaju jer misle da će im država nadoknaditi štetu, ali države to ne mogu da rade u punom obimu. U prilici sam da čitam vesti iz Srbije da država smanjuje plate u javnom sektoru, penzije, zašto bi onda ljudi očekivali da im država isplati štetu od poplava. To je ujedno i jedan od zadataka za naše agente – da ubede ljude da je neophodno da imaju osiguranje jer, iako država plaća neke štete, najčešće nisu dovoljne da pokriju ukupne gubitke. U Austriji, takođe, postoji državni fond za isplatu šteta, ali on plaća samo deo štete, ostalo mora da plati sam oštećeni ukoliko nije osiguran. Ljudi moraju to da shvate i razumeju. Zato naši prodavci imaju i ulogu da objasne ljudima značaj osiguranja. Istina, nije lako prodati ni opipljiv proizvod, a još je teže prodati osiguranje.

Kako vidite poslovanje VIG-a u Srbiji, posebno u poređenju sa zemljama regiona?
U Srbiji imamo jako dobru kompaniju u kojoj rade dobro obučeni ljudi. Od samog početka poslovanja veoma smo uspešni. U nekim drugim zemljama primećujem da pojedine veštine nedostaju. Ljudi znaju šta od njih očekujemo, rade naporno, uglavnom su uspešni. S druge strane, u pojedinim zemljama imamo probleme sa ljudima.

Srbija danas poseduje zakon budućnosti i veoma smo zadovoljni da imamo jasnu pravnu situaciju za našu kompaniju

Na koje probleme mislite?
U nekim zemljama, na primer, imamo probem sa mentalitetom. U Austriji, na primer, ljudi misle da je za sve što ne valja kriv menadžment, a da zasluge za sve što valja pripadaju njima. Takođe, ukoliko treba rešiti neki problem, očekuje se da to učini menadžment, a ne svi zajedno.
Što se tiče Balkana, mislim da smo u svim zemljama na dobrom putu. U svim zemljama Balkana ostvarujemo profit osim u Bosni i Hercegovini, ali i u toj zemlji smo na dobrom putu. Veoma smo zadovoljni i poslovanjem u Makedoniji.

Prošle godine je u Srbiji usvojen novi Zakon o osiguranju nakon deset godina, što je korak napred. S druge strane, ekonomska predviđanja nisu sjajna. Šta su najveće prepreke u daljem napretku tržišta osiguranja u Srbiji iz Vašeg ugla?
Novi Zakon o osiguranju je veoma dobar. Srbija danas poseduje zakon budućnosti i veoma smo zadovoljni da imamo jasnu pravnu situaciju za našu kompaniju. Rešenje da se kompozitna društva ne dele je dobro jer je Srbija mala zemlja i insistiranje na razdvajanju društva bi moglo da utiče na smanjenu profitabilnost, budući da bi troškovi bili veći pa bi i klijenti plaćali više za administraciju osiguravača nego za sam proizvod osiguranja. Takvo rešenje postoji i u Slovačkoj, Austriji, Bugarskoj. Čak i velike zemlje u kojima je razdvajanje bilo obavezno, to je zapravo bilo formalno razdvajanje. U Nemačkoj, gde je razdvajanje bilo obavezno, kompanije su imale, na primer, isti bord direktora, ista odeljenja za finansije, prodaju. Zato je ovo dobro rešenje za Srbiju i biće dobro za razvoj industrije osiguranja. Rešenje je dobro i za eventualnu privatizaciju državnog osiguravača Dunav osiguranja, budući da bi vrednost Dunava sigurno pala da se pribeglo razdvajanju društava.
Srbija je dobra zemlja za poslovanje i mi smo zaista zadovoljni našom investicijom i veoma smo optimistični u pogledu budućnosti.

Kako ocenjujete konkurenciju na srpskom tržištu?
Konkurencija je dobra jer nas čini jačima i tera nas da budemo najbolji na tržištu. Problem malih kompanija, koje posluju na tržištu Srbije, predstavlja to što često nemaju dovoljno rezervacija za nastale, a neisplaćene štete. Ažurnost isplate šteta svakako nam omogućava da nam klijenti više veruju. To smo dokazali u prošlogodišnjim poplavama, kada smo vrlo brzo isplatili štete – zato mislim da Wiener Städtische osiguranje možda nije najjeftinija osiguravajuća kompanija na tržištu, ali jeste najbolja. Naša Grupa posluje već 190 godina i optimistični smo u pogledu poslovanja u narednih 190 godina.

Vesna Lapčić

Natrag