;

Neka se nastavi razvoj

Datum objave: 01.01.1970. Broj 9 | Godina 2012

Izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije i dolazak Jorgovanke Tabaković na mesto guvernera NBS sa sobom će doneti i neke druge promene u ovoj instituciji, koja je poslednjih godina bila zadužena i za nadzor sektora osiguranja. Do kraja oktobra bi trebalo da budu izabrani novi viceguverneri, a zatim i direktor Uprave za nadzor finansijskih institucija čije je osnivanje takođe predviđeno Izmenama zakona.
Do sada je NBS imala četiri viceguvernera, a prema novom Zakonu o NBS, koji je Skupština usvojila 4. avgusta, centralna banka može da ima dva do četiri viceguvernera. Jorgovanka Tabaković je predložila Anu Gligorijević, Dianu Dragutinović – aktuelne guvernere za devizne poslove i međunarodnu saradnju, odnosno za finansijsku stabilnost, i Veselina Pješčića koji u NBS obavlja poslove direktora Sektora za monetarne operacije. Nijedno od njih troje nije obavljalo, niti će ubuduće, fukcije koje su u vezi sa osiguranjem.

Ni jedna osiguravajuća kuća nije imala problema sa solventnošću otkad je počela kriza, niti je dinar novca poreskih obveznika Srbije utrošen na dokapitalizaciju osiguravača

Izvesno je da će uskoro novi viceguverneri biti imenovani, tako da je sva pažnja osiguravača usmerena na novoformiranu Upravu za nadzor finansijskih institucija.
Prema slovu zakona, faktički je reč o instituciji unutar institucije, budući da će to telo ubuduće biti nadležno za nadzor i kontrolu finansijskih institucija, pa i za davanje i oduzimanje dozvole za rad osiguravajućim društvima. Direktor Uprave ne može biti iz redova viceguvernera i bira ga Skuština preko Odbora za finansije na period od šest godina. Kao ni guverner i viceguverneri, ni čelni čovek Uprave ne može biti politički aktivan, niti može biti zaposlen u stranim ili domaćim finansijskim institucijama.

Prema rečima Jorgovanke Tabaković, ovo telo će se konstituisati na kraju, a zasad se ne zna, pa se čak i ne nagađa, ko će biti na funkciji direktora.
“Prvo će se izabrati vicegurneri i članovi Saveta guvernera. Nakon toga će Savet da usvoji Statut NBS koji ne postoji još od 2003. i prema tom statutu će se formirati i Uprava”, kazala je Tabaković.
Ovog puta, osiguranje kao da je bilo u senci bankarskog sektora prema kojem se krojila nova institucija unutar NBS. Naime, zakonodavac je pri donošenju novog akta kojim se osniva Uprava imao na umu bolji nadzor banaka nakon propasti Agrobanke i dokapitalizacije iz republičkog budžeta Privredne banke Beograd, Razvojne banke Vojvodine i Nove Agrobanke sa ukupno 200 miliona evra. Osiguranje se nije pominjalo, budući da nijedna osiguravajuća kuća nije imala problema sa solventnošću otkad je počela kriza, niti je dinar novca poreskih obveznika Srbije utrošen na dokapitalizaciju osiguravača. Tome je umnogome doprinela aktivnost NBS u prethodnom periodu, počev od postavljanja osnova za superviziju društava za osiguranje 2004, preko seta zakonskih izmena koji su usvojeni u narednim godinama pa do aktuelnog Nacrta zakona o osiguranju koji treba da uskladi domaću regulativu sa Solventnost II direktivom Evropske unije.

Šta je dosad urađeno
Otkad je NBS postala supervizor sektora osiguranja pre osam godina do danas, ukupna premija je porasla za 153 odsto, kapital osiguravajućih kuća za 113 odsto, a bilansna suma za 308 odsto. Najbolja ilustracija za to koliko je tržište u međuvremenu stabilizovano su podaci o tehničkoj premiji koja je u tom periodu porasla za gotovo 570 odsto, sa 11 na 77 milijardi dinara. Prema tumačenju NBS, svi ovi pokazatelji su doprineli razvoju sektora osiguranja, pa je premija po stanovniku gotovo udvostručena, sa 38 na 75 evra, dok je rast u životnim osiguranjima još osetniji – premija je sa tri porasla na 13 evra per capita. Međutim, to je i dalje malo u poređenju sa zemljama regiona i neuporedivo niže od prosečne premije u Evropi od preko 1.000 evra po stanovniku.

Do kraja oktobra bi trebalo da budu izabrani novi viceguverneri, a zatim i direktor Uprave za nadzor finansijskih institucija čije je osnivanje predviđeno Izmenama zakona o NBS

Zato su osiguravajuće kuće koje se bave životnim osiguranjem zatražile od Vlade pre dve godine poreske olakšice, kao i fleksibilno zapošljavanje, tako da prodavci polisa ne moraju da budu stalno zaposleni u osiguravajućim ili zastupničkim kućama, već da im to bude dodatni posao. Manja grupa osiguravača je zagovarala izjednačavanje premija za životno osiguranje sa uplatama u dobrovoljni penzijski fond, tako što bi mesečne uplate vrednosti oko četrdesetak evra bile oslobođene poreza na dohodak.

Jednoglasan predlog osiguravača koji se bave životnim osiguranjem, njih 13 u tom momentu, je bio da poresko oslobođenje bude 25 odsto od iznosa premije. U tom iznosu bi građani bili oslobođeni plaćanja poreza za imovinu, dohodak ili druge državne namete. Istovremeno bi osiguravači sumu koju prikupe na taj način plasirali u dugoročne državne obveznice po fiksnoj stopi na period koji bi se poklapao sa istekom ugovora osiguranja. Ovu meru je prethodna vlada samo delimično ispunila – sredinom februara prošle godine su emitovane petnaestogodišnje obveznice denominirane u evrima u iznosu od 200 miliona evra sa fiksnom kamatom od oko šest odsto.

U kom pravcu dalje
Povodom aktuelnih promena u Vladi i NBS, Svet osiguranja je pitao čelne ljude osiguravajućih kuća, gotovo sve koje posluju na domaćem tržištu, kako su zadovoljni dosadašnjim merama i šta očekuju ubuduće od nadzornog organa i od Vlade Srbije. Odgovore smo dobili od direktora kompanija Viner Štediše, Merkur i Triglav osiguranja.
Miodrag Kvrgić, generalni direktor Merkur osiguranja koje na domaćem tržištu posluje pet godina kaže da je najbitniji rezultat dosadašnje politike NBS monetarna stabilnost. To je, prema njegovim rečima, preduslov za razvoj životnog osiguranja, jer se ne može ozbiljnije računati na poverenje klijenata u desetogodišnjem ili petnaestogodišnjem periodu, na koliko se obično zaključuju ugovori, ako politika centralne banke nije konzistentna.
“Mi osiguravači i NBS smo partneri na tržištu, svako na sektor gleda iz svog ugla. Na nama je da dajemo sugestije i predloge kako bismo unapredili zajednički posao. Potrebno je da ta institucija ubuduće bude liberalnija u pogledu raznih kanala distribucije, kao i da radi na daljem jačanju korporativnog upravljanja i insistiranja na fer poslovanju nas koji poslujemo u sektoru životnih osiguranja. Ubuduće će biti interesantno da vidimo kako će funkcionisati Uprava za nadzor, budući da iz sadašnjih zakonskih odredbi nije sasvim najjasnije koja će instanca, NBS ili Uprava, biti ključna u donošenju odluka. Generalno, koncept je da ubuduće NBS nije regulatorno telo za osiguranje i ta opcija se dosad u međunarodnim okvirima pokazala jednako uspešnom kao i kad je nadzor direktno u centralnoj banci”, kaže Kvrgić.

Što se tiče očekivanja od nove Vlade, on kaže da bi trebalo više respektovati, odnosno angažovati domaće izvore finansiranja.
“Sve zemlje se trude da iskoriste maksimalno domaće izvore štednje što mi kao zemlja dosad nismo dovoljno koristili. Životno osiguranje može da bude jedan segment u prikupljanju domaće štednje”, kaže naš sagovornik.
Branko Krstonošić, predsednik Upravnog odbora Viner Štediše osiguranja kaže da je potrebno da se napravi front u okviru struke koji bi zajedničkim aktivnostima potpomogao brži razvoj tržišta u kome bi učestvovala i država.

“Osiguravači su zauzeli startne pozicije ali se slabo odmiče od starta. Takvo stanje postaje nezanimljivo, a osiguranje je jako zanimljivo i u njemu svako može pronaći svoj interes, i bogati i siromašni, i stariji i mlađi, i na tome treba da se radi. Ovako, to je kao da igrate neku igru, a ne postižete očekivani rezultat, pa se zasite i igrači i posmatrači. Istina, nema primera da je razvijeno osiguranje, a da nema privrednog rasta, ali koncept sa poreskim olakšicama u kome bi država na kraju godine vraćala 25 odsto poreza za uplaćene premije životnog osiguranja u suštini u sebi krije jedno “fingiranje”, skriveno, veštačko povećanje performanse koja pogoduje razvoju osiguranja. Ako uvedemo pretpostavku da će se rado osigurati svako ko ima 1.000 evra platu, šta će biti sa onim ko prima 750 evra? Ali, ako se i onaj koji ima 750 evra platu opredeli za premiju od 1.000 evra, a država mu vrati 250 evra, na taj način se zapravo diže pretpostavka za povoljne plate, a samim tim i osiguranje. U suprotnom se mora čekati da plata skoči sa 750 evra na 1.000 evra što može jako dugo da traje. Eto, to je način da se razvoj ubrza, samo treba prepoznati zajednički interes u svemu tome, jer u slučaju poreskih olakšica svi učesnici, država, osiguravači i osiguranici ostvaruju interes, niko tu ne radi na uštrb druga dva. Država daje poresku olakšicu, ali osiguranici preko osiguravača to vraćaju kupujući dugoročne obveznice koje emituje država”, kaže Krtonošić.

Što se tiče NBS, uoči najave da će Nacrt zakona o osiguranju biti stavljen na javnu raspravu, Krstonošić podseća na jedan od zaključaka stranih investitora od pre nekoliko godina u vezi sa nadzorom sektora.
“Ne treba NBS od nas svaki put kad pomerimo zarez ili izmenimo reč, da traži na uvid dokumenta kako bi oni to proveravali, to je besmisleno i prevaziđeno. Takva postojeća zakonska rešenja ne doprinose razvoju tržišta. NBS treba da nadzire kakva je pokrivenost rezervi i to je njen suštinski zadatak”, smatra sagovornik iz Viner Štediše osiguranja.
S druge strane, Triglav Osiguranje je pak najveći deo svojih aktivnosti ka unapređenju poslovnog i regulatornog ambijenta kanalisalo kroz Udruženje osiguravača.
Prema rečima Predraga Bobere, generalnog direktora, Triglav osiguranje je član Udruženja osiguravača Srbije gde se aktivno razmatraju sugestije i predlozi svih osiguravača po pojedinim vrstama osiguranja, kao i u pogledu ukupnog uređenja pravnog ambijenta regulisanog zakonom i podzakonskim aktima.

“Udruženje pažljivo razmatra zahteve “velikih i malih” osiguravača i na osnovu toga kroz stručne komisije ih prosleđuje Narodnoj banci Srbije, Ministarstvu finansija i ostalim regulatornim telima. Udruženje osiguravača u novom sastavu, u kojem Triglav osiguranje ima mesto predsednika Skupštine, postiglo je kredibilitet svojim radom, tako da se nadamo kao osiguravači da će nova Vlada biti u prilici da, pored svih finansijskih poteškoća, razmotri i prihvati argumentovane predloge struktuirane kroz naše Udruženje.Takođe, želeli bismo regulativno uređenje tržišta na kojem bi važila praksa kao u EU”, kaže on.
Kad je reč o nadzornom organu, Bobera kaže da “Triglav osiguranje poštuje instituciju Narodne banke Srbije, guvernera i sve odluke koje se odnose na rad osiguravajućih društava”.

“Nadzor osiguravača od strane Narodne banke Srbije u poslednjih par godina je uradio mnogo na podizanju kvaliteta industrije osiguranja. Samo da napomenemo, osiguravači pre nekoliko godina nisu plaćali štete, odnosno činili su to sa velikom neažurnošću i neuređenim odnosima prema korisnicima osiguranja. Danas to nije slučaj. Smatramo da je tome dosta doprineo dobar rad nadzornog tela. Pored toga, nadzor je doprineo poboljšanju kvaliteta industrije osiguranja. Želimo da se nastavi dobra praksa u pravcu približavanja EU. Mišljenja smo da je rad NBS bio stručan i odgovoran, a stav Triglav osiguranja prema bilo kakvom nadzoru – eksterna revizija, interna revizija, nadzor Narodne banke Srbije – uvek je pozitivan”, zaključuje Predrag Bobera.

Piše: Snežana Krivokapić

Natrag