Naša strategija je razvojna bez obzira na okolnosti

Datum objave: 23.10.2020. Broj 10 | Godina 2020

Planovi ostaju isti, strategija nam je razvojna bez obzira na okolnosti. Fokus ostaje na razvoju novih i prilagođavanju, odnosno, unapređenju postojećih proizvoda u skladu sa potrebama klijenata

Sektor osiguranja bi trebalo da ostane relativno stabilan, mišljenja je Ljubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora „Milenijum osiguranja”. Pozitivno je, kako kaže, što osiguranje života pokazuje trend rasta u prvom polugodištu u odnosu na isti period prošle godine.

„Tržište neživotnih osiguranja će biti stabilno, naročito imajući u vidu da je najdominantnije tržište ovog segmenta, tržište autoodgovornosti, obavezno i masovno”, kaže Veljković u intervjuu za časopis „Svet osiguranja”.

Kako je „Milenijum osiguranje” poslovalo u trenutnim okolnostima i koliko je bilo teško prilagoditi poslovanje novim uslovima?

Mi smo relativno ranije pre uvođenja vanrednog stanja primetili opasnost od nadolazećeg koronavirusa i uspeli smo da na vreme prilagodimo sve potrebne resurse i u vanredno stanje smo ušli pripremljeni.

Bilo nam je jako važno da obezbedimo likvidnost za neizvesnost koja se pojavila dužinom trajanja situacije u kojoj se svet našao, pod pretpostavkom da će doći do naglog pada prihoda, sa ciljem da kvalitet usluge bude podjednako dobar kao pre korona krize.

U vremenu digitalizacije i računarskog doba, poslovanje velikog broja zaposlenih od kuće bilo je adekvatno alocirano, dok je terenski rad sveden na minimum. Nešto od ovih aktivnosti je i dalje na snazi i pravo je pitanje da li ćemo u bliskoj budućnosti imati potrebu za sličnim reorganizacijama poslovanja.

U kojim segmentima poslovanja ste zabeležili najbolje rezultate?

Izuzev putnog zdravstvenog osiguranja koje je imalo veliki pad, što je i logično, ostale vrste osiguranja su nam rasle ili imale sličan efekat kao i prethodne godine. Istakao bih da smo kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvarili značajan rast. Ovu vrstu osiguranja značajnije razvijamo od početka ove godine.

Pored svih negativnih efekata korona krize, postoji i pozitivan efekat u delu šteta kod pojedinih vrsta osiguranja, pogotovu kod međunarodnih šteta na vozilima koja po pravilu imaju jako visoke iznose, ali i samih troškova likvidacije.

Ukoliko se nešto nepredviđeno ne bude dogodilo, možemo očekivati slične rezultate kao prethodne godine, što je sjajan uspeh.

Kako će, prema Vašem mišljenju, kriza uticati na sektor osiguranja budući da se očekuje i pad kupovne moći, a mnogo ljudi je ostalo bez posla i poslovanja?

Sektor osiguranja bi trebalo da ostane relativno stabilan i za bolju interpretaciju bi bilo dobro da odvojimo tržište životnih od tržišta neživotnih osiguranja. Životna osiguranja mogu ući u period stagnacije, međutim posmatrajući rezultate u prvom polugodištu tekuće godine, ostvaren je rast u ovom segmentu. Dakle, postoji tražnja za ovim uslugama, ali i ponuda osiguravača koja je adekvatna. Postoji i raznovrsnost u samim proizvodima i njihovoj strukturi.

Autoodgovornost je potrebno sagledati iz svih aspekata, ova vrsta osiguranja ima veoma širok socijalno-ekonomski kontekst i mora biti održiva sa nivoa svih tehničkih parametara

Tržište neživotnih osiguranja će biti stabilno, naročito imajući u vidu da je najdominantnije tržište ovog segmenta, tržište autoodgovornosti, obavezno i masovno. Dobrovoljne vrste neživotnih osiguranja ne mogu spektakularno oboriti produktivnost, s obzirom da svaka pojedina vrsta ne učestvuje sa više od 20 odsto u ukupnoj premiji neživotnih osiguranja.

Pretpostavljam da će se sledeće godine vratiti i putno zdravstveno osiguranje u produkciju, dok je dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dalje sa trendom rasta.

Ukoliko se pojave proizvodi sa COVID pokrićima, bilo kao deo zdravstvenih osiguranja ili kao posledica prekida rada kod imovinskih osiguranja, moglo bi čak doći do iniciranja nove tražnje za takvim uslugama.

Godinama se već priča da će insurtech kompanije preuzeti značajan deo kolača osiguravača. Jesu li insurtech kompanije prava konkurencija osiguravačima? I koliko domaće osiguravajuće kuće mogu da se prilagođavaju svim trendovima brzinom kojom to rade insurtech kompanije?

Insurtech kompanije, ali i veliki svetski retaileri ulaze u ovaj posao. Pre nekoliko meseci se pojavila vest da Amazon u Indiji u saradnji sa lokalnim osiguravačem ulazi u proces prodaje polise autoodgovornosti, sa kompletno aranžiranim poslovnim modelom do nivoa digitalnog plaćanja. Možete zamisliti koja je dimenzija ovog tržišta autoodgovornosti u državi sa toliko velikim brojem stanovnika.

Ono što će delimično usporiti proboj takvih kompanija je regulatorni ambijent i to je i u EU za insurtech kompanije jedan od ograničavajućih faktora. S druge strane, ovaj posao se i dalje zasniva na direktnoj prodaji i međusobnim odnosima prodavca i kupca.

Osiguravači će se svakako prilagođavati, pre svega, digitalnim trendovima i veliki novac će se ulagati u digitalni razvoj ili se već ulaže, dok će nam vreme pokazati da li će tradicionalni osiguravači ulagati u insurtech biznis ili će postajati sastavni delovi insurtech kompanija.

Nedavno je NBS donela novi pravilnik u vezi sa bonus malus sistemom. Kako ocenjujete taj pravilnik i koliko će ta izmena uticati na ukupan rezultat poslovanja s obzirom na to da je bonus povećan na 15 odsto?

Od 30.06. ove godine na snazi je novi bonus malus sistem, čija je izmena u prvom i drugom premijskom stepenu, koji su i jedni od dominantnijih. Trenutni efekat na našem portfelju je oko 8 odsto ukupno manje premije autoodgovornosti. Ukoliko dođe do pada prodatih novih vozila ili vozila iz uvoza, koja se u prvoj registraciji kategorišu u premijski stepen 4, doći će do dominacije premijskih razreda u bonus skali, a samim tim i pad ukupne premije autoodgovornosti će biti još veći.

Osiguravači će se svakako prilagođavati, pre svega digitalnim trendovima i veliki novac će se ulagati u digitalni razvoj ili se već ulaže, dok će nam vreme pokazati da li će tradicionalni osiguravači ulagati u insurtech biznis ili će postajati sastavni delovi insurtech kompanija

Naše shvatanje je da bi bilo dobro obratiti pažnju na tehničke rezultate po tarifnim grupama, tu postoje devijacije naročito kod međunarodnih transportera, autobusa i sl. u odnosu na neke tarifne grupe nižih frekvencija šteta. Takođe, tehnički rezultati po regionima su izuzetno različiti i bilo bi dobro da se razmotri regionalizacija tarife takođe.

U svakom slučaju, autoodgovornost je potrebno sagledati iz svih aspekata, ova vrsta osiguranja ima veoma širok socijalno-ekonomski kontekst i mora biti održiva sa nivoa svih tehničkih parametara.

„Milenijum” je ponudio i nove proizvode. Na čemu ćete staviti akcenat u narednom periodu?

Ove godine smo počeli intenzivnije sa prodajom polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i imamo rezultate. Imovinska i kasko osiguranje su nam takođe sa dobrim ritmom.

Paketi za mali i srednji biznis su svima nama akcenat i tu postoji slobodno tržište, bez obzira na nisku tražnju i potrebu za osiguravajućim pokrićima.

I dalje razvijamo web shop i prilagođavamo ga korisnicima i to je sada vrlo zanimljiv kanal prodaje. Ove godine smo dosta radili na razvoju prodaje malih paketa proizvoda kao što je 5+, koji ima svoje mesto u eksternoj prodajnoj mreži, ali i prodaji osiguranja domaćinstva koja je bila namenjena internoj prodaji i u odnosu na prethodnu godinu, rezultati su dobri. Retail je prostor u kojem bismo hteli da budemo dominantniji i to je nešto što će biti predmet budućeg razvoja.

Aktivni ste i na društvenim mrežama. Koliku ulogu ima komunikacija na društvenim mrežama u smislu promocije osiguranja?

Društvene mreže imaju višestruki efekat i predstavljaju jedan veoma ozbiljan marketing koncept. Komunikacija se ogleda na prepoznatljivosti i razvoju brenda, ali i promotivnih aktivnosti. Dodatno, povratne informacije koje dobijamo omogućavaju nam da pratimo kvalitet razvoja naših usluga, ali i da se prilagođavamo potrošačima. Takođe, ovo je jedan zanimljiv prostor i za analizu potreba. U meri u kojoj budemo prepoznavali zahteve klijenata imaćemo šansi za razvoj industrije, broja klijenata i raznovrsnost proizvoda.

U današnjim okolnostima su određeni kanali distribucije osiguranja prilično ugroženi zbog smanjenih kontakata poput zastupnika u osiguranju. Da li taj kanal, koji je veoma zastupljen, može da bude nadomešten onlajn prodajom ili nekim drugim kanalima? Kakva je vaša strategija u pogledu kanala prodaje za budućnost?

Naši interni i eksterni prodavci su, kao i ostali segmenti poslovanja, tokom prethodnih meseci takođe imali pad prodajnih aktivnosti u nedostatku direktnog kontakta sa klijentima.

Ova situacija svakako menja načine prodaje tj. intenzivira digitalizaciju prodajnih procesa. Dodatno, regulatorni ambijent od nedavno predviđa i video autentifikaciju i pojedine kompanije iz finansijske industrije prilagođavaju svoje procese i ovom vidu komunikacije sa klijentima.

Mi razvijamo i dalje sve kanale prodaje i to nam je dugoročna strategija, podjednako i tradicionalne i digitalne. Webshop, digitalne polise i sl. su nešto što je već dugo kod nas prisutno, prilagodili smo procese komunikacije sa klijentima kojima je to odgovaralo i putem mejla i slično. Verovatno sektor osiguranja kasni u digitalnom pristupu u odnosu na bankarski sektor i siguran sam da će se u bližoj budućnosti i kod nas dosta promeniti u tom pristupu.

Kakvi su planovi za dalje poslovanje, razmišljate li o nekim inovacijama, novim ponudama?

Planovi ostaju isti, strategija nam je razvojna bez obzira na okolnosti. Fokus ostaje na razvoju novih i prilagođavanju, odnosno, unapređenju postojećih proizvoda u skladu sa potrebama klijenata. Kao primer bih istakao aktuelnu dopunu proizvoda putna asistencija. Naime, prateći aktuelnu situaciju izazvanu pandemijom, uveli smo mogućnost kupovine putnog osiguranja sa dodatnim pokrićem za COVID-19. Na ovaj način, vodimo računa i o turistima koji odluče da se zapute ka inostranim destinacijama, kako bi bezbrižno proveli svoje putovanje.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Natrag