;

Naš cilj – pošteno postupanje prema potrošačima

Datum objave: 01.01.1970. Broj 5 | Godina 2018

Ključni koraci regulatornog rada kao što su Solventnost II, PRIIPs, Direktiva o distribuciji osiguranja, sada su završeni. Stoga se fokus EIOPA-e kreće od regulacije do nadzora s ciljem kretanja prema doslednim supervizorskim praksama i postizanju nadzorne konvergencije širom Evropske unije, kaže u intervjuu za magazin Svet osiguranja, Džastin Vrej, rukovodilac Odeljenja osiguravajućeg poslovanja, EIOPA.

“Strateški cilj je izgradnja snažne evropske kulture supervizije u kojoj pružaoci usluga osiguranja deluju iskreno, pošteno i profesionalno u najboljem interesu osiguranika i korisnika, gde se zakoni i regulacija tumače na isti način i gde osiguranici i korisnici primaju isti nivo zaštite širom Evropske unije. Prošle godine smo objavili ključna načela kvalitetnog nadzora i preduzećemo dalje konkretne korake u tom smeru”, objašnjava on.

Šta je Vaš krajnji cilj?
Krajnji cilj naših akcija je pošteno postupanje prema potrošačima. U tom kontekstu, EIOPA već stavlja veći naglasak na izgradnju supervizorskog kapaciteta i konvergencije u praktičnom nadzoru. Za jačanje preventivne zaštite potrošača stavljamo veći naglasak na poboljšano praćenje tržišta i tržišnu inteligenciju, sprovođenje tematskih pregleda i korišćenje indikatora rizika u maloprodaji.

Na području finansijske stabilnosti nastavljamo da koristimo glavne alate za otkrivanje rizika i ranjivosti sektora osiguranja i penzija, kao što su testovi otpornosti na stres. Ovogodišnjim vežbama testiranja otpornosti na stres testirali smo ranjivosti sektora osiguranja na nepovoljne, ali uverljive scenarije. Rezultati vežbe biće objavljeni do kraja godine.

Nadzorno izveštavanje nije uvedeno sa Solventnosti II. Osiguravajuća društva uvek su nacionalna nadzorna tela izveštavala o bonitetnim informacijama. Uvođenje Solventnosti II donelo je po prvi put harmonizovani okvir za izveštavanje koji se primenjuje širom Evropske unije

Direktiva o distribuciji osiguranja (IDD) takođe ima za cilj da ojača zaštitu kupaca i uskladi nacionalne odredbe o distribuciji proizvoda osiguranja. Distributeri osiguranja trebalo je da se usklade s novim pravilima do 23. februara 2018., no primena IDD-a je odložena. Koji je glavni razlog tome i šta osiguravači moraju da učine kako bi udovoljili novim pravilima?
Odlaganje primene Direktive o distribuciji osiguranja (IDD) do 1. oktobra 2018. zasniva se na zahtevu Evropskog parlamenta da omogući osiguravačima i distributerima osiguranja (posebno malim i srednjim firmama) više vremena za bolju pripremu pravilnog i delotvornog sprovođenja IDD-a i sprovođenje potrebnih tehničkih i organizacionih promena u skladu s tzv. nivoom 2 zakonodavstva koje podupire IDD. IDD zahteva u brojnim slučajevima promene informacionog softvera (primerice, u vezi s pružanjem Dokumenta o osiguranju o proizvodima osiguranja – IPID) kako bi se obezbedila usklađenost. Osim toga, nekim od država članica naprosto treba više vremena za sprovođenje IDD-a. Ono što pojedini osiguravači moraju preduzeti radi usklađivanja s novim pravilima zavisi od stanja postojećeg zakonodavstva u državi članici. Za neke države članice, IDD će doneti važne promene, dok će za druge promene biti manje značajne. IDD naravno obuhvata direktnu prodaju tako da osiguravajuća društva moraju da osiguraju da njihovi direktni kanali prodaje budu u skladu s pravilima, a ne samo s njihovim agentima ili brokerskim kanalima.

Neki od drugih primera odnose se na usklađenost s pravilima nadzora i upravljanja proizvodima. Osiguravači treba da omoguće da su proizvodi koje oblikuju i prodaju kompatibilni s potrebama, interesima i karakteristikama identifikovanog ciljnog tržišta tih proizvoda.

Uvažavajući IPID (Insurance Product Information Document) osiguravači treba da izrade samostalni predugovorni informativni dokument s ciljem omogućavanja potrošačima da donose bolje informirane odluke pri kupovini proizvoda neživotnih osiguranja. IPID je dizajnirala EIOPA na osnovu testiranja potrošača.

Možete li nam reći nešto više o savetima za reviziju zahteva za solventnim kapitalom koji je poslat u Evropsku komisiju?
U našem savetu, podeljenom na dva dela, analizirali smo 29 tema i fokusirali se na zahtev Evropske komisije na tri glavna područja: povećanje proporcionalnosti, uklanjanje neopravdanih ograničenja finansiranja privrede i uklanjanje tehničkih nedoslednosti.

Krajem oktobra prošle godine predložili smo prvi deo našeg saveta s konkretnim predlozima o tome kako pojednostaviti određene rizike u standardnoj formuli kao što su štete i smrtnost. Na primer, preporučujemo izradu nove vrste imovine za nerevidirane garancije koje su izdale regionalne vlade i lokalne vlasti te ističemo potrebu za produženjem primene prospektivnog pristupa predmetnim ulaganjima povezanih kompanija koje ulažu u ime osiguravača.

U našoj drugoj grupi saveta, predatih Evropskoj komisiji krajem februara ove godine, predložili smo dalje pojednostavljivanje proračuna za prirodne, zdravstvene katastrofe, kao i one koje prouzrokuje čovek, posebno rizik od požara i masovne nesreće. Druga pojednostavljenja uključivala su i tretman prospektivnog pristupa predmetnim ulaganjima. U području izračuna kamatnog rizika preporučili smo nove kalibracije koje, na primer, uzimaju negativne stope. S obzirom na tretiranje nenaplaćenog duga i neraspoređenog kapitala, izneli smo okolnosti i preporučene objektivne kriterijume, kao što su finansijski pokazatelji, kada se s tim važnim vrstama imovine može jednako postupati kao i s procenjenim dugom i navedenim kapitalom. Sve u svemu, cilj nam je bio da pojednostavimo nadzorni režim gde je to opravdano, kako bismo uklonili tehničke nedoslednosti i istovremeno obezbedili da Solventnost II ostaje svrhovit, razmeran, tehnički robustan i na rizik osetljiv regulatorni okvir.

Koja su bila vaša očekivanja od Solventnosti II? Jesu li ispunjena?
Prelaz iz prethodnog režima i sprovođenje Solventnosti II bio je gladak i uspešan za stabilnost finansijskog sistema Evropske unije. Zahvaljujući pravovremenoj pripremi, proporcionalnom pristupu i odgovarajućim prelaznim periodima, evropska osiguravajuća industrija sada koristi realističniju osnovu za procenu i ublažavanje rizika i na taj način može odrediti bolje cene, poboljšati svoje upravljačke modele, s potpuno drugačijim naglaskom na ulogu upravnih odbora, postavljanje ključnih funkcija i sprovođenje sopstvene procene rizika i solventnosti (ORSA). Sa Solventnosti II usklađenim predlozima za nadzorno izveštavanje i poboljšanu javnu objavu krećemo se u smeru transparentnije industrije.

Solventnost II je po prvi put uvela ekonomske zahteve za solventnost na osnovu rizika u celoj Evropskoj uniji. Novi zahtevi treba da se sprovedu u vrlo zahtevnom makroekonomskom okruženju s istorijski niskim kamatnim stopama i bez presedana kvantitativnog ublažavanja od strane centralnih banaka.

Sveukupno, sektor osiguranja Evropske unije adekvatno je kapitalizovan s posebnim periodima prelaza koji se uglavnom koriste kod osiguravajućih društava s dugogodišnjim garancijama.

Osiguravajuća društva sada su obavezna da redovno izveštavaju nacionalna nadzorna tela. Obavljaju li osiguravači dobro svoj zadatak?
Nadzorno izveštavanje nije uvedeno sa Solventnosti II. Osiguravajuća društva uvek su nacionalna nadzorna tela izveštavala o bonitetnim informacijama. Uvođenje Solventnosti II donelo je po prvi put harmonizovani okvir za izveštavanje koji se primenjuje širom Evropske unije.

Ipak, sa Solventnosti II, osiguravajuća društva morala su da se prilagode novom prudencijalnom režimu i novim zahtevima za izveštavanjem koji su različiti od postojećih nacionalnih zahteva za izveštavanjem. U pripremnoj fazi, EIOPA je izdala Smernice o izveštavanju kako bi se omogućilo da se pojedino osiguravajuće društvo pravovremeno pripremi za Solventnost II.

Danas, kada imamo već dve godine sprovođenja solventnosti, prilikom približavanja roka za podnošenje prijava za godišnje izveštavanje, a nakon nekoliko podnesenih tromesečnih izveštaja, možemo uočiti određenu zrelost u izveštajima o kvalitetu podataka.

Iskustva naše prve supervizije sprovođenja ORSA-e pokazala su da su osiguravajuća društva postigla dobar napredak u sprovođenju ORSA procesa. Istovremeno postoje i neka područja gde su potrebna dalja poboljšanja, poput veće uključenosti upravljačkih, administrativnih i nadzornih tela

Sve u svemu, osiguravajuća industrija svoju delatnost obavlja kao što se i očekuje, poboljšavajući kvalitetu podataka na kontinuiranoj osnovi. Naravno, još uvek treba raditi na nekim područjima kako bi se dodatno poboljšao kvalitet podataka. Stoga EIOPA kontinuirano radi s industrijom i nacionalnim nadzornim telima na postizanju tog napretka.

Kao deo našeg rada koji podupire kvalitet podataka i izveštavanje, redovno pregledavamo zahteve za izveštavanje kao što su Implementacioni tehnički standardi.

Koliko je važna ORSA za osiguravače?
Solventnost II naglašava prepoznavanje i kontrolu rizika, dok ORSA na sveobuhvatan način posmatra upravljanje rizikom i kapitalom. To je moćan alat kojim se utvrđuju principi samovrednovanja upravljanja rizicima i solventnosti osiguravača s pogledom na budućnost i koji igra važnu ulogu u postizanju detaljnijeg razmatranja celokupnog poslovanja. Iskustva naše prve supervizije sprovođenja ORSA-e pokazala su da su osiguravajuća društva postigla dobar napredak u sprovođenju ORSA procesa. Istovremeno postoje i neka područja gde su potrebna dalja poboljšanja, poput veće uključenosti upravljačkih, administrativnih i nadzornih tela.

EIOPA takođe mora uzeti u obzir uticaj izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Šta će Brexit učiniti tržištu osiguranja?
Uticaj na tržište osiguranja zavisiće od konačnog ishoda pregovora i dogovora između Evropske unije i Velike Britanije. Kako bi podržala industriju i nacionalne supervizore, EIOPA je izdala mišljenja o određenim aspektima u vezi sa povlačenjem Velike Britanije iz EU-a, kao što je nadzorna konvergencija i kontinuitet usluge. EIOPA je pozvala sve osiguravače da procene uticaj na prekogranični posao od i do Velike Britanije i da se pripreme za sve moguće rezultate političkih rasprava, uključujući ishod bez dogovora između Evropske unije i Velike Britanije. EIOPA prati pripreme osiguravajuće industrije u saradnji s nacionalnim nadzornim telima.

Koje instrumente koristi EIOPA za promovisanje stabilnog i sigurnog tržišta osiguranja?
Za očuvanje stabilnosti sektora osiguranja i profesionalnih penzija, kao i šire finansijske stabilnosti, EIOPA koristi niz alata za rano otkrivanje potencijalnih rizika i ranjivosti.

Dvaput godišnje objavljujemo Izveštaj o finansijskoj stabilnosti koja uključuje sveobuhvatne ekonomske analize rizika i ranjivosti s kojima se susreću sektori osiguranja i penzija.

Procena rizika (Risk Dashboard) predstavlja još jedan alat koji se zasniva na zajedničkom skupu kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja, te pomaže u identifikovanju i merenju sistemskih rizika.

Kao što je ranije spomenuto, konačno sprovodimo redovne vežbe za stres i osiguranje za penzije koje pomažu pri proceni kako su osiguranja ili penzijski fondovi otporni na nepovoljne tržišne scenarije.

Regulativa PRIIPs stupila je na snagu u januaru ove godine. PRIIPs ima za cilj da poveća transparentnost i uporedivost investicionih proizvoda. Možete li nam reći prednosti PRIIPs-ova za one koji kupuju proizvode osiguranja?
S obzirom na cilj postizanja uporedivosti između investicionih proizvoda, Uredba PRIIPs se ne odnosi samo na investicione proizvode zasnovane na osiguranju kao što su ugovori o životnom osiguranju povezani s udelom i dobiti, već širokom rasponu različitih ulaganja proizvoda, kao što su fondovi, strukturirani proizvodi i strukturirani depoziti. Glavni aspekt ove Uredbe je da će ključni informacioni dokument (KID) – informativni dokument na tri stranice A4 – sada biti dostavljen potrošačima pre kupovine PRIIPs-a.

Solventnost II je po prvi put uvela ekonomske zahteve za solventnost na osnovu rizika u celoj Evropskoj uniji

Jedna od ključnih prednosti koje KID treba da donese je da pruži informacije o ključnim karakteristikama investicionih proizvoda o onome što kupac može dobiti kada ulaže, rizike koje preuzima i sve troškove koje ima, a sve s krajnjim ciljem poboljšanja transparentnosti na tržištu ulaganja.

Što se tiče IBIP-a (Insurance-based Investment Products), KID će sadržati informacije o naknadama i troškovima osiguranja, što bi trebalo pomoći korisnicima da upoređuju različite IBIP-ove, kao i između IBIP-ova i proizvoda koji nisu osigurani u maloprodaji.

Pre KID-a bilo je malo mogućnosti za upoređivanje informacija koje se pružaju potrošačima, a često su informacije bile preterano složene ili pak nedovoljne da bi potrošači mogli razumeti proizvod.

Naravno, KID će morati da bude revidiran kako bi se obezbedilo efikasno pomaganje potrošačima. No, njegovo razvijanje i uvođenje već je veliki korak u pružanju podrške potrošačima u donošenju informiranih investicionih odluka.

Razgovarala: Nataša Gajski Kovačić

Natrag
Novo
izdanje!
godina XXI
broj 2/2019
*izdanje za Hrvatsku i Sloveniju.