Može li sigurnost da zameni profit?

Datum objave: 17.11.2019. Broj 11 | Godina 2019

Iako su kamate na štednju godinama na nivou statističke greške, naročito kada je reč o deviznoj štednji, građani Srbije i dalje u velikom broju poveravaju svoj novac bankama na čuvanje. Stručnjaci ističu da je to rezultat poverenja u finansijski sistem i potrebe za sigurnošću, ali i dodaju da je mali postotak onih koji se opredeljuju za investicionu štednju rezultat finansijske needukovanosti i nespremnosti na rizik

Ovogodišnji svetski dan štednje prošao je prilično nezapaženo u Srbiji, a o nedelji i mesecu štednje više niko i ne govori. Njaglasnije se čula Narodna banka Srbije sa podacima o visini štednje i poneka banka koja je “stidljivo” predstavila svoju ponudu za štednju, više uz isticanje svih ostalih pogodnosti, a mimo visine kamatne stope.

Razlog leži u tome što su već nekoliko godina kamate na štednju na rekordno niskom nivou. Pre samo jednu deceniju, banke su se utrkivale koja će dati veću kamatu na štednju i čak su bile spremne i da se dogovaraju sa svakim klijentom ponaosob o visini kamatne stope, a danas kamate na štednju u evrima ne premašuju ni 1 odsto.

Ipak, neko bi rekao paradoksalno, građani i dalje štede u bankama – podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bankarski depoziti stanovništva rastu iz godine u godinu, a dominantan vid ulaganja sredstava građana je upravo štednja u bankama.

Kamate padaju, štednja raste?!

Prema podacima NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske depozite stanovništva u septembru ove godine iznosila je 2,82 odsto na godišnjem nivou, pri čemu su se, u zavisnosti od ročnosti, kamatne stope kretale u rasponu od 2,65 procenata (na dinarske depozite ročnosti do godinu dana) do 4,55 posto (na rokove duže od dve godine).

Prosečna ponderisana kamatna stopa na depozite stanovništva u evrima – valuti sa najvećim udelom u deviznoj štednji, u istom periodu je iznosila 0,90 odsto na godišnjem nivou i u zavisnosti od ročnosti kretala se u rasponu od 0,57 – 1,30 odsto.

Međutim, i sa ovakvim kamatama, štednja beleži rast, moglo bi se reći i impresivan u datim uslovima.

“Dinarska štednja je u oktobru iznosila gotovo 75 milijardi dinara i četiri puta je veća u poređenju sa krajem 2012. od kada beleži intenzivan rast. Štednja u domaćoj valuti je prošle godine povećana za 10,9 milijardi dinara (oko 22 odsto), a u ovoj godini za 13,5 milijardi dinara, što je više od celokupnog prošlogodišnjeg rasta. U proteklih godinu dana (od oktobra prošle godine), štednja u dinarima povećana je gotovo za trećinu (31 procenat)”, navode u Narodnoj banci, pripisujući ove rezultate poverenju građana u dinar. Devizna štednja stanovništva, kažu podaci NBS, takođe ostvaruje permanentan rast, koji je ipak usporeniji u poređenju sa dinarskom štednjom. Tako je devizna štednja dostigla 10,6 milijardi evra, što je za 0,7 milijardi više nego krajem prošle godine.

Kako ističu u NBS, štednja u bankama je dominantan vid ulaganja sredstava građana i predstavlja jedan od najsigurnijih oblika ulaganja, “pre svega zbog stabilnosti finansijskog sistema”.

O razlozima za niske kamate na štednju, iz NBS za Svet osiguranja kažu da je smanjenje kamatnih stopa u Srbiji – i na depozite, ali i na plasmane, odnosno kredite, upravo rezultat uravnoteženja makroekonomskog ambijenta u zemlji.

“Pozitivni rezultati u održanju niske i stabilne inflacije već duži niz godina, relativne stabilnosti deviznog kursa, uravnoteženja javnih finansija, održiv rast, snažan priliv investicija otvorili su prostor za relaksaciju monetarnih uslova, odnosno smanjenje kamatnih stopa i na kredite i na depozite. Iako su prihodi od kamate na štednju možda manji nego ranije, drugi faktori, poput sigurnosti štednih uloga, takođe predstavljaju važan motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama”, objašnjavaju iz NBS.

“Ne treba zaboraviti ni da je štednja položena kod domaćih banaka osigurana do iznosa od 50.000 evra vrednosti štednog uloga”, podsećaju.

Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije, za Svet osiguranja ocenjuje da je činjenica da se štednja danas ne isplati kao nekada, ali da je to prirodan poredak stvari.

“Ukoliko klijenti imaju višak novca, svakako je bolje da sredstva drže u bankama na štednim računima ili oročeno kroz neki vid fleksibilne štednje, nego kod kuće. Treba se pomiriti sa činjenicom da štednja nije investicija, i da ko želi da zaradi mora da se angažuje i preuzme rizik. Štednju odlikuju minimalni prinosi ali i ultimativni vid sigurnosti povraćaja uloženih sredstava”, kazao je Živanović.

Profesor ne smatra da je svojevrstan paradoks što ljudi i dalje štede u bankama iako su kamate zanemarljive.

“Nema ničeg paradoksalnog u činjenici da građanstvo drži novac na računima u bankama gde mu je i mesto, klijenti na prvom mestu gledaju sigurnost. Ukoliko nisu spremni da rizikuju i kadri da ga ‘obrću’ i zarade, onda im je bitno da je, makar, to što imaju na sigurnom”, smatra on.

Na pitanje koje se, iako nelogično, samo nameće, a to je da li banke uopšte žele štednju građana, ili im ovako niskim kamata poručuju da im njihova sredstva više nisu potrebna, Živanović kaže da bankama jeste potrebna štednja, ali da trenutno na tržištu ima dovoljno likvidnih sredstava, tako da banke nemaju interes da plate visoke kamatne stope na nju.

Kamate neće skoro “gore”…

Ima li šanse da kamate na štednju porastu? Profesor Živanović kaže da nema. “Banke su hiperlikvidne i u naredne dve do tri godine izvesno se neće utrkivati u prikupljanju štednje putem podizanja depozitnih kamatnih stopa”, ocenjuje on.

Međutim, niske kamate na depozite građana nisu ekskuzivitet Srbije, naprotiv, ponegde, kao recimo u Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, već su otišle i u “minus”.

“Situacija u okruženju i Evropi je dosta slična. Kada su u pitanju najrazvijenija tržišta, na njima kamatne stope uglavnom depresiraju, sa trenutnim izuzećem SAD. Nije retka praksa da se uvode i negativne kamatne stope ili naknade za održavanje štednog računa. Sve to je rezultat visoke likvidnosti tih tržišta, negativnih referentnih stopa i manjka kvalitetnog plasmana”, navodi Živanović.

S druge strane, kamate na štednju u Srbiji su čak i više nego u evrozoni, a profesor kaže da razlog leži u izvorima finansiranja.

“U zemljama EU ih je više. Sam negativan EURIBOR jasno ukazuje koliko su ta sredstva trenutno napolju jeftina. U Srbiji imamo ograničen pristup EU fondovima i znatno restriktivniju politiku u pogledu rezervisanja, pa su i kamate na depozite više”, objašnjava naš sagovornik.

Iz Narodne banke poručuju da će u narednom periodu, visina kamatnih stopa koje banke u Srbiji nude za štednju i dalje u najvećoj meri zavisiti od kretanja referentnih kamatnih stopa NBS (za dinarsku štednju), odnosno Evropske centralne banke (za štednju u evrima).

“NBS će nastaviti da promoviše dinarsku štednju pre svega doprinoseći stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta očuvanjem niske i stabilne inflacije, relativno stabilnog deviznog kursa, kao i jačanjem finansijske stabilnosti”, poručuju iz Centralne banke.

Što se tiče devizne štednje, ocenjuju da nekonvencionalne mere monetarne politike Evropske centralne banke i pojedinih drugih centralnih banaka, uključujući i negativne osnovne kamatne stope, u značajnoj meri utiču na poslovanje domaćih banaka, što se očekuje i u narednom periodu.

Kada je reč o negativnim kamatama, u NBS ističu da je uvođenje negativnih kamatnih stopa na depozite kod banaka u pojedinim zemljama još uvek tek sporadična pojava.

“Pojedine vodeće centralne banke, u uslovima niske inflacije i slabog privrednog rasta svojih ekonomija, već duži niz godina primenjuju nekonvencionalne instrumente monetarne politike, uključujući i negativne kamatne stope na depozite poslovnih banaka. Zbog toga su i neke poslovne banke u tim zemljama uvele mogućnost ugovaranja negativnih kamatnih stopa na određene kategorije velikih depozita preduzeća. Mnoge zemlje Evropske unije sprovode aktivnosti kako bi se onemogućilo uvođenje negativnih kamatnih stopa na štednju, jer bi se na taj način obesmislio institut štednje koja ima za cilj očuvanje uloga građana, čime se doprinosi povećanju njihovog standarda. Smatramo da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati negativne kamatne stope na štednju građana, ali ni na depozite privrede”, ocenjuju iz NBS. Ističu i da, imajući u vidu činjenicu da je štednja najvažniji izvor kreditne aktivnosti u našoj zemlji, domaće banke imaju posebnu odgovornost da spreče da se trendovi negativnih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima preliju u Srbiju. “Narodna banka Srbije očekuje da će banke i dalje nastojati da unapređuju depozitne poslove i uvećavaju bazu deponenata”, poručuju iz Narodne banke. Na isto pitanje o negativnim kamatama, i profesor Živanović ističe da ne očekuje takav scenario u Srbiji. “Može se eventualno očekivati da će kamate još blago padati, ali treba očekivati da će se i same reperne stope u EU oporaviti”, smatra naš sagovornik.

…osim, možda, za oročenje većih suma

A šta kažu bankari, da li i kada možemo očekivati veće kamate na evro štednju u Srbiji?

“Ne u naredne dve do tri godine”, kaže Miloš Zečević, direktor Službe upravljanja aktivom i pasivom Erste Banke. On očekuje da kamate ostanu na niskim nivoima uprkos velikoj konkurenciji među domaćim bankama, a zahvaljujući činjenici da je, kako kaže, zbog usporenog rasta privreda zemalja evrozone, globalnih političkih nesigurnosti i uporno niskih stopa inflacije, Evropska centralna banka (ECB) na sastanku u septembru ove godine donela dodatni set mera kojim želi da stimuliše ekonomski oporavak, među kojima su i niske kamate na štednju. “Iako su niske kamate trenutno manje povoljne za štediše, one stvaraju stimulativnije okruženje za zaduživanje građana i privrede koji kroz finansiranje svojih potreba dodatno podstiču i domaći privredni rast. Veće zaduživanje građana i privrede treba da poveća tražnju za širokim spektrom dobara i usluga, čime bi se ubrzao privredni oporavak zemalja članica”, objašnjava Zečević. On dodaje da zbog usporavanja globalnog rasta i političkih i trgovinskih tenzija između SAD-a i Kine i neizvesnosti oko izlaska Velike Britanije iz EU, snižavanje kamatnih stopa nije izostalo ni kod većine ostalih svetskih centralnih banaka, počevši od SAD-a, pa uključujući i Srbiju. Podseća, međutim, da su trenutne kamatne stope na evro štednju u Srbiji su, iako manje primamljive za štediše nego pre jedne decenije, i dalje na višem nivou nego što je to slučaj u zemljama evrozone. “Razlog za to je rejting zemlje koji je, iako poboljšan, i dalje ispod investicionog ranga, što sa sobom povlači veće troškove zaduživanja domaćih banka u inostranstvu nego što je slučaj sa bankama evrozone. Kamate po kojima se naše banke zadužuju u evrima u inostranstvu se direktno odražavaju na kamatne stope na domaću evro štednju”, navodi Zečević. Prema njegovim rečima, ipak postoji prostor za rast kamata na depozite, i to kod oročenja značajnijih iznosa. “Na to bi mogla da ima uticaja nedavno izvršena reforma Zakona o osiguranju depozita. Do sada su banke bile u obavezi da plaćaju značajnu premiju Agenciji za osiguranje depozita, u iznosu od 0,6 posto godišnje na ukupan iznos depozita stanovništva, mikro, malih i srednjih preduzeća koje drže u svojim poslovnim knjigama, dok je zapravo samo iznos do 50.000 evra bio osiguran. Ukoliko npr. klijent kod banke oroči 100.000 evra na godinu dana po godišnjoj kamatnoj stopi od 1 posto, banku to po postojećem zakonu efektivno košta 1,6 odsto jer na ceo iznos depozita mora da plati premiju osiguranja. Reformom zakona koja će stupiti na snagu je izvršeno usklađivanje sa EU direktivama, pa će banke biti u obavezi da plaćaju premiju za osiguranje depozita samo na iznos koji je zapravo i osiguran, tj. na depozite iznosa do 50.000 evra po klijentu. Sprovedena reforma zakona posledično dovodi do nižih troškova prikupljanja velikih depozita stanovništva i stvara prostor da za deo tih ušteda banke budu spremne da tom segmentu klijenata ponude atraktivnije kamatne stope nego što je do sada bio slučaj”, objašnjava Zečević. Govoreći o negativnim kamatama na štednju, on ističe da je Srbija daleko od negativnih evro kamatnih stopa na depozite stanovništva zbog značajno viših kamatnih stopa na domaćem tržištu usled pomenute premije rizika zemlje, a dodatno i jer NBS trenutno ne zaračunava negativne kamatne stope na izdvojenu deviznu obaveznu rezervu banaka.

Natrag