;

Konkurencija na tržištu osiguranja u Srbiji

Datum objave: 01.01.1970. Broj 5 | Godina 2013

Snižavanje cena premije, otimanje klijenata, “zatvaranje” očiju pred zakonom u pojedinim oblastima zbog pridobijanja većeg broja klijenata, odnosno nelojalna konkurencija samo su neke posledice žestoke konkurencije na tržištu osiguranja u Srbiji. Novi osiguravači ne donose značajne inovacije, ali vrše pritisak na cene polisa da bi u najkraćem roku pridobili klijente. I dok kratkoročno potrošači mogu da budu srećni zbog niže cene osiguranja, stručnjaci upozoravaju da takva politika na srednji i duži rok može celokupnu industriju gurnuti u provaliju. Drugim rečima, u nekom trenutku pad cena polisa osiguranja mora da bude zaustavljen u suprotnom osiguravači mogu doći u opasnost da ne mogu da isplate štete. Garancija da se to ne desi su svakako tehničke rezerve koje treba da budu pod budnim okom nadzornog organa Narodne banke Srbije, ističu predstavnici industrije.
Mnogi upozoravaju, uprkos velikom potencijalu za rast, da je tržište već sada zasićeno i da veći broj kompanija ne znači nužno i zdravu konkurenciju. Zbog toga se očekuje konsolidacija odnosno ukrupnjavanje tržišta.
Posebno jer novi igrači pokušavaju nižim cenama da privole klijente, a ne rade dovoljno na inovacijama i unapređenju prodaje i usluga. Oštra borba među osiguravačima je naročito izražena u segmentu obaveznog osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila. Prema tvrdnjama poznavalaca, neki osiguravači tu često krše odredbe zakona posebno u domenu isplata provizije tehničkim pregledima. Zbog toga, pojedini osiguravači apeluju da nadzorni organ mora biti mnogo strožiji u kontroli te oblasti.
Nelojalna konkurencija se ogleda i u neravnopravnom položaju kompozitnih i podeljenih društava. Naime, troškovi poslovanja društava koja su podeljena na životno i neživotno su veća od onih koja imaju kompozitna društva što automatski znači da se nalaze u neravnopravnom položaju. Zbog toga iz ove industrije naglašavaju da je veoma važno što pre doneti odluku da li će se društva deliti ili ne i sve osiguravače dovesti u ravnopravan položaj.
Pojedini predstavnici ove industrije ističu i to da nelojalnu konkurenciju često stvara država svojim zakonskim rešenjima. Tako u više kompanija ističu da se na javnim nabavkama često favorizuju određeni ponuđači, iako imaju lošiju ponudu od ostalih.
Ovi problemi ne muče samo srpsko tržište. Vajkanje na nelojalnu konkurenciju, damping cena, otimanje klijenata i kadrova, često se može čuti i u okolnim zemljama.

Konkurencija snižava cene, podiže nivo usluga
Udruženja potrošača s vremena na vreme podignu glas protiv nekorektnog ponačanja osiguravača. U Asocijaciji potrošača Srbije kažu da se do sada nisu bavili celovitijim snimanjem i analizom raznovrsnosti i kvaliteta ponuda na tržištu osiguranja pa je teško izreći ocenu konkurencije u ovoj oblasti. Borislava Dejanović iz te organizacije kaže da broj osiguravača nije sam po sebi dovoljan da se vidi da li je tržište zasićeno. “Na osnovu informacija koje dobijamo od potrošača, možemo da predpostavimo da se još uvek kod nas teško odlučuju na kupovinu polisa neobaveznog osiguranja i da će, sa povećanjem životnog standarda i boljieg informisanja, i broj osiguranja da raste”, kaže ona.
U kompaniji DDOR Novi Sad kažu da je konkurencija jaka, ali i dobrodošla jer podstiče da se podiže nivo usluga, što je u interesu svih osiguranika, građana Srbije, a i same privrede. “Prisustvo konkurencije je samo podsticaj da radimo još bolje, da kreiramo dobre proizvode i usluge, podižemo nivo poslovanja i kvalitet ponude, da se izborimo da naši klijenti budu zadovoljni. Za našu kompaniju je zadovoljstvo korisnika usluga svakako na prvom mestu.
Svaka nova kompanija logično donese i neki svoj način rada i ponude, tako da se prema tome i tržište ponaša. Ono još uvek nije previše razvijeno u Srbiji, ali je svakako perspektivno, što je i svojevrstan izazov”, kažu za Svet osiguranja u ovoj kompaniji.
U poslednjih pet godina tržište osiguranja u Srbiji poraslo je više od dva puta. To je vrlo značajan i brzi rast, ali u poređenju sa zemljama Zapadne Evrope tržište je i dalje nerazvijeno, kažu u DDOR Novi Sad.

“Očekujemo da će srpsko tržište nastaviti da se razvija brže od susednih zemalja. Najveći rast dogodiće se u segmentu životnog osiguranja, koje je stagniralo. Takođe, zdravstveno i penzijsko osiguranje tek treba da pokažu pravi potencijal. Ukratko, u narednih nekoliko godina očekuje se uvećanje potencijala srpskog tržišta osiguranja. Zbog toga i ne čudi da je u Srbiji prisutan velik broj ozbiljnih svetskih osiguravajućih društava, koja ovo tržište smatraju jednim od najperspektivnijih u Evropi”, ističu u ovoj osiguravajućoj kući.
Svest o osiguranju na ovom području je, kako kažu u DDOR Novi Sad, na žalost veoma niska. Osigurano je veoma malo građana i njihove imovine, tako da u Srbiji postoji veliki prostor za razvijanje zdravog i efikasnog tržišta koje bi pospešilo i razvoju same države. Sva osiguravajuća društva treba da daju doprinos edukaciji građana o važnosti osiguranja, posebno životnog i načina na koji osiguranje funkcioniše.
“Domaća osiguravajuća društva u Srbiji moraju se menjati, prihvatiti novu realnost, a to je veća i zdravija konkurencija. Tržište osiguranja mora biti otvoreno, a sa jakom konkurencijom neminovno dolazi i kvalitetnija ponuda usluga. Mi se konkurencije ne plašimo, a o nelojalnoj treba da vode računa ovlašćeni nadzorni organi, pre svega Narodna banka Srbije u skladu sa Zakonom o osiguranju”, kažu u kompaniji DDOR Novi Sad.

Konkurencija jaka, ali i dobrodošla jer podstiče da se podiže nivo usluga, što je u interesu svih osiguranika, građana Srbije, a i same privrede

Marko Ćulibrk, v.d. generalnog direktora Dunav osiguranja je na nedavno održanom okruglom stolu “Budućnost osiguranja: uloga države i interesi građana” u organizaciji NIN fokusa rekao da premija stagnira kako zbog krize tako i zbog konkurencije. “Jedni drugima snižavamo cenu i tako ni za naše osiguranike ne radimo dobru stvar je onda pitanje da li ćemo moći da isplatimo štete. Jedni od drugih pokušavamo da otmemo osiguranike što nije dobro. Nismo pripremljeni da novim načinom rada i proizvodima privolimo nove osiguranike”, kazao je Ćulibrk.
Andrea Simonćeli, generalni direktor Delta Generalija je na istom događaju kazao da svi vole konkurenciju, ali je nemoguće imati 28 kompanija na pola milijarde evra premije. “U takvim okolnostima ne može da bude konkurencije. Nekada manje kompanija znači više konkurencije”, rekao je on.
Vladimir Medan, generalni direktor Basler osiguranja kaže da je konkurencija, s obzirom na veličinu tržišta, sve izoštrenija i biće sve dramatičnija. “Konkurencija će biti tržišna. I obaranje cena je efekat tržišta, ali na žalost, pošto se radi o ozbiljnoj finansijskoj industriji opasnost od prevelikog pada cena može da dovede u srednjom roku u probleme celu industriju. Cenovna konkurencija jeste opasnost jer kompanije imaju obaveze koje su preuzele prema klijentima. Zbog malog tržišta kompanije se pokušavaju približiti cenovnom politikom klijentima posebno u sektoru neživotnog osiguranja. Cenovna konkurencija, međutim, ima svoj kraj jer se iznos premija ne može snižavati u nedogled. Tehničke rezerve garantuju sigurnost tako da o tome nadzorni organ mora da vodi računa”, kaže Medan za Svet osiguranja.
Svetlana Smiljanić, član Izvršnog odbora kompanije Wiener Stadtische Osiguranje a.d.o. Beograd, kaže za Svet osiguranja da se u sektoru osiguranja posluje poprilično konkurentno, za šta su dokaz i cene osiguranja koje padaju – cene su jako bitne kao konkurentska prednost u maloprodaji.

Nelojalna konkurencija
Osiguravači ističu da najviše nelojalne konkurencije ima u oblastima javnih nabavki i osiguranju od autoodgovornosti.
Marko Ćulibrk nedavno je izjavio da su neke loše pojave naročito izražene u osiguranju od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila.
“Ovde postoji nelojalna konkurencija, zbog koje društva za osiguranje i država gube nekoliko desetina miliona evra godišnje. U Srbiji postoji 1.500 firmi koje vrše tehnički pregled, a realno ih je potrebno 300 ili 400. Nagli i prekomerni rast punktova za tehnički pregled direktna je posledica nelojalne konkurencije i nezakonitih pojava u borbi za klijente”, kazao je on.
Zbog toga bi, prema njegovim rečima, sva osiguravajuća društva, Udruženje osiguravača Srbije, Narodna banka, određena ministarstva i eksperti u ovoj oblasti trebalo takve pojave da onemoguće i iskorene jer se takve pojave odražavaju i na prevelik broj šteta, nastradalih u saobraćaju, a ne samo na premiju.

I dok kratkoročno potrošači mogu da budu srećni zbog niže cene osiguranja, stručnjaci upozoravaju da takva politika na srednji i duži rok može celokupnu industriju gurnuti u provaliju

“Treba da sednemo svi zajedno i to pitanje stavimo na dnevni red. Postoje čak i vozila koja ne dolaze na tehnički pregled što utiče na povećan broj šteta”, kazao je Ćulibrk.
Franc Vajler, generalni direktor Uniqa osiguranja kaže da dolazak velikih igrača ne donosi kvalitet više već se novi trude da niskom cenovnom politikom privuku klijente. S druge strane, prema njegovim rečima konkurenciju narušavaju i netržišna ograničenja. Novi Zakon o javnim nabavkama, prema njegovim rečima, nije dovoljno uzeo u obzir predloge industrije što će dovesti do ograničenja za ponuđače.
“To znači da će cene osiguranja koje se nude javnoj administraciji biti veće što je nepovoljnije po njih”, ističe Vajler. Dodao je i da je zakonom data prednost jedinoj preostaloj osigravajućoj kući u državnom vlasništvu.
On takođe kao poseban problem ističe nelojalnu konkurenciju u segmentu autoosiguranja, i to što polovina automobila uopšte ne dolazi na tehnički pregled. “To dovodi do velikog broja nezgoda sa smrtnim ishodom”, kaže on.
Vajler ističe i da to tržište nije do kraja liberalizovano.

Svetlana Smiljanić kaže da nelojalne konkurencije ima u sporadičnim slučajevima, ali uzrok za to su uglavnom strane koje nisu direktno u osiguranju. “Primer za to su javne nabavke, gde se dešava da se uslovi za konkurisanje definišu tako da se omogućava da posao dobiju oni koji su ponudili višu cenu premije”, kaže Smiljanić za Svet osiguranja.
Vladimir Medan se slaže da postoje mehaničke prepreke koje nisu tržišne i da je vrlo lako prepoznati šta je to nelojalna konkurencija. “Sve kompanije koje imaju licencu Narodne banke su solventne i ne bi trebalo da postoje drugi diskriminišući elementi. Pokušavamo ta ograničenja da premostimo”, kaže on.
Stručna javnost očekuje da bi bar deo pomenutih problema trebalo da reši novi zakon o osiguranju čije se usvajanje prema rečima pojedinih predstavnika države očekuje do kraja ove godine. Neki osiguravači predlažu i usvajanje dodatnih propisa koji bi regulisali odnose između osiguravača i klijenata što bi celo tržište učinilo transparentnijim i onemogućilo da se te relacije razlikuju od kompanije do kompanije.

Vesna Lapčić

Natrag