;

Ko ima zlato, određuje pravila

Datum objave: 01.01.1970. Broj 10 | Godina 2016

Poznata maksima – ko ima zlato, određuje pravila – uskoro bi mogla da postane najaktuelnija sentenca u modernom poslvnom svetu, tvrde stručnjaci. Naime, glavne svetske berze fizičkog zlata “eksplodiraju” od tražnje poslednjih meseci, jer svi koji imaju novca i razumeju se u biznis, kupuju zlato, a najzanimljivije od svega je što su među njima i glavni eksperti za rizik – velike osiguravajuće kompanije. Naravno, raste i cena zlata, i to konstantno u poslednje tri godine, a samo u ovoj je povećana više od 20 odsto. Razlog ovakvoj ekspanziji je sve veća nestabilnost globalnog finansijskog sistema usled višedecenijskog pumpanja privrede bez pokrića u realnom novcu, pa finansijski stručnjaci sve češće spominju skori kraj ere “virtuelnog” novca i povratak zlatnom standardu (monetarni sistem u kojem novac ima pokriće u zlatu).

Zlatu prija rast privrede bez pokrića
Dragoljub Jakić, stručnjak za zlato i vlasnik firme Insignitus GOLD Srbija koja se bavi trgovinom plemenitim metalima, ističe da cena zlata raste zbog neprestanog doštampavanja novca bez zlatnog pokrića, što je bilo nezamislivo do 1971. godine kada je tadašnji američki predsednik Nikson odlučio da ukine “Zlatni standard” dogovoren posle Drugog svetskog rata. “Zlato je očigledno postalo najtraženija roba na finansijskom tržištu i to se ogleda u najvišoj ceni ikada u poslednje tri godine (od proleća 2013.), kao i u rastu vrednosti ovog plemenitog metala od čak sedam procenata samo u jednom danu (na dan Brexita) i porastu cene od 22 odsto od početka ove godine”, navodi sagovornik Sveta osiguranja. Nerealnoj i nezdravoj krvnoj slici globalne privrede ponajviše je doprinela politika labavih kamatnih stopa u kojoj prednjače Sjedinjene Američke Države. Upravo niske kamatne stope, a naročito nulta referentna kamata u Sjedinjenim Američkim Državama, doprinela je ekspanziji cene zlata poslednjih godina, s obzirom da je ulaganje u hartije od vrednosti postalo beskorisno. Iako američke Federalne rezerve (FED) stalno “prete” da će povećati referentnu kamatnu stopu, to se još uvek ne dešava, ali je, kako tvrde mnogi, neminovnost, koja će svakako imati uticaja i na cenu zlata. Prema rečima Jakića, FED je glavni krivac za ovakvu situaciju na svetskom finansijskom tržištu, jer, kako kaže, “ta institucija nije prava Centralna američka banka nego privatna firma, vlasništvo nekoliko porodica koje upravljaju štampanjem dolara – Rokefelera, Rotšilda i drugih”.
“Ne mislim da će ikakvo podizanje kamatnih stopa ugroziti trenutnu poziciju zlata, koja će se samo poboljšavati, a ako ikada dođe do povratka “zlatnog standarda”, što signaliziraju i priželjkuju zemlje BRIKS-a, zlato će “eksplodirati” jer je njegova vrednost trenutno osam puta manja od vrednosti novčane mase u opticaju.

     
 

Daleko od investiranja u žuti metal

Na pitanje šta je sa domaćim osiguravačima kada je reč o investiranju u zlato i da li bi oni imali interesa da upuste u takva ulaganja, sagovornici Sveta osiguranja odgovaraju da je to malo verovatno. “Domaći osiguravači uglavnom investiraju u domaće državne dužničke hartije čiji su prinosi i dalje u solidnom plusu, pa zato nije izvesno da će se u bliskoj budućnosti ova klasa investitora upuštati u ulaganja poput onih u zlato”, smatra Nenad Gujaničić.
Milan Kovačević napominje da domaći osiguravači nemaju istu strukturu osiguranja kao oni u razvijenim zemljama, te stoga ni jednako krupan kapital, pa on ne očekuje da se oni posebno okrenu kupovini zlata.

 
     

 

Finansijski ekspert Milan Kovačević takođe ukazuje na uporan i stabilan rast cene zlata na dugi rok i podseća da je ovaj metal dugo bio korišćen kao novac, a zatim kao podloga dobrom novcu, zbog čega postoji “navika” kupovine zlata.
“Naravno, niske kamate i ekonomska neizvesnost takođe delom pomeraju štednju u kupovinu zlata, u obliku nakita, ali i u polugama”, navodi Kovačević.
Nenad Gujaničić, berzanski stručnjak Wise brokera, za Svet osiguranja iznosi podatak da zlato u aktuelnoj godini nosi pozitivan prinos od oko 24 odsto. Nekoliko faktora doprinelo je, prema njegovim rečima, ovako snažnom rastu cene zlata, a pre svega globalni investicioni ambijent prepun neizvesnosti koje kreiraju glavni politički faktori.

“Uz to, značajan doprinos skoku cene zlata dale su ključne centralne banke sveta čija je politika doprinela da se ogromna masa državnih dužničkih hartija kotira sa negativnim prinosom. Ako se to promeni, a prilično je izvesno da će u narednom periodu FED nastaviti postepeno dizanje kamatnih stopa (mada ne naglo i verovatno ne više od dva puta naredne godine, uz jedno podizanje u decembru ove), skuplji novac u SAD vodiće većim kamatama na američke dužničke hartije od vrednosti”.
To će, navodi Gujaničić, povećati njihovu atraktivnost u odnosu na druge, alternativne vidove ulaganja, u koje spada i zlato.
“Ipak, to je samo jedan od faktora koji može uticati na njegovu tražnju, uz onaj glavni, a to je mogućnost nastanka nove ekonomske krize”, ističe on i dodaje da nije isključeno ni otvaranje teme povratka na zlatni standard.

Osiguravači se osiguravaju zlatom
A koliko je mogućnost nastanka nove finansijske krize izvesna, najbolje pokazuje činjenica da čak i oni koji bi trebalo da osiguravaju finansijske rizike drugih, sada štite sebe od rizika – kupovinom zlata. Problem ovih institucionalnih investitora je što su nultim kamatnim stopama obezvređeni njihovi glavni instrumenti za uvećanje kapitala – obveznice, te zato renomirane osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije u ovom trenutku kupuju fizičko zlato, a među njima i drugi po veličini reosiguravač na svetu, Munich Re.
Nenad Gujaničić komentariše da intervencije glavnih svetskih centralnih banaka koje su ogromne količine državnih hartija gurnule u negativnu zonu kada su prinosi u pitanju, na duži rok vode velikim deformacijama na finansijskom tržištu, a jedna od posledica je i ovakvo ponašanje osiguravača i reosiguravača.

“Investiranje u zlato je, može se reći, iznuđeno rešenje osiguravača i reosiguravača. Pojedine od ovih kompanija su otpočele i fizička skladištenja novca. Naravno, ovaj potez ne može biti dugoročno rešenje i moguće ga je shvatiti samo kao dramatično upozorenje centralnim bankama u pogledu posledica koje može da donese aktuelna monetarna politika”, smatra Gujaničić.

Mnogi strahuju i od scenarija u kojem bi veliki igrači poput osiguravača, masovno počeli da koriste zlato kao svojevrsni hedžing instrument protiv negativnih kamata. Naš sagovornik je mišljenja da bi to vinulo cenu zlata u zvezde, ali i otvorilo drugi problem – njegove proizvodnje.
“Veliki kvalitet zlata kao investicione alternative je činjenica da ono ne može da se štampa poput novca i da devalvira. Isto tako, treba imati na umu da svetska proizvodnja usporava. Dakle, u slučaju povećane tražnje i rasta cene, ponuda teško može biti povećana”, ističe Gujaničić.
Na manjak fizičkog zlata, ali kao podlogu za fjučerse, upozorava i Dragoljub Jakić. On podvlači da svako ko se elementarno razume u finansije kupuje fizičko zlato, pa tako i mnoge osiguravajuće firme, jer se zna da su obveznice na zlato “papiri bez vrednosti”. A njih ima izdatih 200 puta više nego što je vrednost fizičkog zlata, i kada bi svi njihovi vlasnici želeli da im se isplati ekvivalent u fizičkom zlatu, nastao bi haos, jer njega jednostavno u toj vrednosti nema na raspolaganju”, kaže Jakić.

Sa druge strane, onaj ko ima fizičko zlato, lako za njega može dobiti novac ako zatreba, a to osiguravači vrlo dobro znaju, ističe Milan Kovačević. “Veliki osiguravači i reosiguravači imaju značajan kapital koji upošljavaju u svrhu osiguranja likvidnost, a zlato u polugama spada u robu koja se vrlo lako unovčava. Jedini rizik je razlika u kupoprodajnoj ceni, ali veliki igrači imaju kredibilitet koji ih štiti od nastanka ogromnih šteta”, objašnjava naš sagovornik.

Kupujte zlato, valutu budućnosti
Ogromne količine zlata od prošle godine kupuju i vodeće svetske ekonomije poput Kine, Indije i Rusije, što posebno zabrinjava Zapad jer ne prija američkom dolaru. Po rečima Milana Kovačevića, položaj dolara kao glavne valute u međunarodnim plaćanjima je sve više ugrožen, a Rusija, Indija i Kina upravo gomilanjem zlatnih rezervi rade na pariranju njegovom dominantnom položaju. Isto tako, Dragoljub Jakić navodi da Kinezi, recimo, kupuju zlato jer imaju ogromne devizne rezerve (oko 4500 milijardi u američkim dolarima) i ako samo jedan dan taj novac “miruje” oni gube oko 140 miliona dolara zbog doštampavanja novca, pa se zato pojavljuju i kao investitiori svuda po svetu, u želji da sačuvaju vrednost svog novca. U svakom slučaju, ako osiguravači i ekonomski najjače države sveta gomilaju zlato, šta treba da rade “obični ljudi”? Jakić preporučuje kupovinu zlata “fine gold” čistoće 999,9, kao jedinu sigurnu valutu.

     
 

Umetnine  – sve manje na ceni

Još jedno zanimljivo tržište, berza umetnina, dugo je bilo u ekspanziji, čak je pre dve godine beležilo i istorijske rekorde, ali je poslednjih meseci počelo da stagnira. Dragoljub Jakić ističe da je razlog tome što se danas sve vrti oko zlata, nekretnina i zemlje, ali i da sve veći razvoj tehnologije doprinosi manjem interesu za umetnost. Milan Kovačević napominje da umetnine, nasuprot zlatu imaju teže utvrdive cene i da je za investiranje u njih potrebno posebno umeće. “Zbog toga se ni institucionalni investitori poput osiguravača ne upuštaju u takve poslove, tu su ipak najveštiji kolekcionari i trgovci umetninama”, zaključuje Kovačević.

 
     

 

“Za jednu uncu (31 gram) zlata se pre 2600 godina u Vavilonu, kao i danas u Beču, moglo kupiti 300 vekni hleba. Ovo je zvanični podatak sa sajta jedne velike nemačke banke u Austriji. Isto tako, pre sto godina mogli ste da kupite Fordov auto za 18 unci zlata, a i danas za tu vrednost dobijate automobil istog proizvođača. Jedina razlika je u ceni: tada je koštao 370 dolara, a danas 27.000”, navodi Jakić i ističe da se kupovina zlata isplati i u Srbiji. “Investiciono zlato je novina na našem tržištu, a firma Insignitus GOLD je u toj oblasti bila pionir. Od 2014. godine naši klijenti koji su kupili pločice ili dukate do danas imaju prinos od 39 odsto, što pokazuje da je reč o veoma unosnom poslu”, kaže on.
Sa druge strane, navodi Jakić, u bankama u Srbiji nalazi se ušteđevina od oko osam milijardi evra u papirnom novcu koji je u istom periodu obezvređen za isti procenat, a već sutra može da ne vredi ništa. Međutim, Nenad Gujaničić smatra da su građani Srbije ograničeni veoma malim brojem investicionih alternativa, kao i neznanjem.
“Među običnim građanima preovlađuje štednja kao vid ulaganja, a tamo su prinosi trenutno veoma niski, a drugi veliki problem ove klase investitora je veoma nizak nivo finansijske pismenosti, pa je teško savetovati da se uhvate u koštac sa ulaganjima u resurse kao što je zlato”, zaključuje Gujaničić.

Natrag