Izazova nam ne manjka, zajedno tražimo rešenja

Datum objave: 29.10.2022. Broj 10 | Godina 2022

Novi rizici u narednih godinu dana do tri godine su sigurno odgovornost na društvenim medijima (social media liability), socijalni nemiri i politički rizici, a za tri do pet godina biodiverzitet i mikro plastika

Funkcionisanje finansijskog tržišta je pod svojevrsnim stresom budući da centralne banke konstantno zaoštravaju politiku. Swiss Re predviđa i da će pojedine centralne banke morati češće da se uključe na tržište kako bi olakšale funkcionisanje, ali i održale poverenje investitora. Najveći reosiguravač na svetu je smanjio i prognoze rasta BDP-a za 2023. godinu. Naime, rast u SAD bi trebalo da bude svega 0,3 odsto, evropske regije 0,2 odsto, Kine 4,1 odsto, a Švajcarske 1,2 odsto. Uz to navode da je neophodno nastaviti sa monetarnim stezanjem, čak i po cenu dublje recesije. O trenutnoj krizi, inflaciji, rastu kamatnih stopa i izazovima u osiguravajućim pokrićima razgovarali smo sa Mirom Kiridžić-Bügler, direktorom za Austriju, Centralnu i Istočnu Evropu, Swiss Re Europe SA.

Nezaobilazna tema i u osiguranju jeste inflacija. Kako mislite da će se sveopšti rast cena, pa i rast cena polisa odraziti na samo osiguranje i sa aspekta rizika – koliko mislite da će inflacija ostati izraženi rizik i u budućnosti?

Inflacija je dominanta tema i u oblasti osiguranja i trenutno se dosta diskutuje o tome kako se ona ispoljava na razne grane osiguranja. Dok je bitan parametar za imovinu indeks građevinarsta (construction cost index CCI) u oblasti kasko osiguranja dominiraju lanac snabdevanja i cene autodelova koje su znatno skočile. Interesantno je možda, da je primećen porast broja krađa automobila upravo iz navedenih razloga. I to na tržištima, gde do sada taj rizik nije bio izražen.

Tržište istočne Evrope i Balkana je jako potcenjeno u polju inovacija. Dosta novih tehnologija je isprobano na ovim tržištima koja su mnogo brža i jednostavnija što se tiče implementacije

U osigiranju autoodgovornosti ćemo videti efekte porasta plata i troškova zdravstvenog osiguranja i to mnogo kasnije, ali samim tim i mnogo drastičnije. Glavni razlog su telesne povrede za koje je potrebno vreme dok se ne utvrdi konačna visina štete, pri čemu se one isplaćuju dugi niz godina. U principu, sve dok se povređena osoba ne oporavi ili u slučaju teške nesreće gde je povratak na posao nemoguć, sve do penzije, a u nekim zemljama I duže.

Ekonomisti predviđaju da će inflacija ostati na relativno visokom nivou duže nego sto smo to očekivali početkom godine. S obzirom na državni dug i razne stimulacije, uz konflikt u Ukrajini, nije iznenađujuće.

Uz visoku inflaciju idu i visoke kamatne stope. Koliko agresivno dizanje kamatnih stopa od strane centralnih banaka očekujete u narednom periodu?

Prvo da napomenemo da visoke kamatne stope u osnovi imaju pozitivan uticaj na osiguravajuće kompanije što je jako bitno s obzirom na sve ostale izazove. Što se tiče centralne banke, njen glavni zadatak je da utiče na stabilizaciju nivoa cena tj. inflacije i njen povratak na adekvatan nivo. Centralna banka Amerike je znatno brže i drastičnije podigla kamatne stope u odnosu na Evropsku Centralnu Banku (ECB). Istovremeno ECB podržava kupovinu obveznica u Italiji, tako da samim tim doprinosi održavanju inflacije na višem nivou. U Americi je jedan od mogućih scenarija dalje podizanje kamatnih stopa koje mogu dovesti do recesije.

Ako pogledamo prognozu Swiss Re Instituta, jasno je da očekujemo nastavak trenda politike centralnih banaka što se može videti u tabeli.

Koji su sve trenutno prisutni izazovi u međunarodnom transportu u zoni koja je pogođena ratom u Ukrajini? Gde se završava mogućnost osiguranja da pokriva potencijalne štete u takvim mogućnostima?

Jedan od većih izazova je lanac snabdevanja i samim time velika zavisnost. Mnoge industrije razmišljaju o promenama tj. vraćanju lokalnim tržištima ili tzv. nearshoring-u. Ovo definitivno može imati pozitiv uticaj na tržište istočne Evrope.

Pored izloženosti proširenim pokrićima (extended coverage) pri transportnom osiguranju jedan od najvećih izazova trenutno je compliance i screening, pri čemu svaki rizik mora biti proveren što bitno otežava pokriće i administraciju rizika.

S obzirom da je sajber nova tema, postoji rizik da ona nije uvek adekvatno obrađena u uslovima osiguranja. Bitno je precizno definisati pokriće i uz to obračunati adekvatnu premiju

Gde su granice osiguranja rizika međunarodnog transporta je teško reći. Rizici kao što su war on land je generalno isključen iz standardnih polisa. Takav kapacitet, međutim, možete nabaviti na londonskom tržištu. Dakle, pitanje je samo na kom tržištu je moguće nabaviti koji kapacitet i po kojoj ceni.

Zbog sve većih sajber napada, i šteta koje su sve veće, u jednom trenutku dovelo se u pitanje i mogućnost izdavanja polisa sajber osiguranja. Kakva je situacija trenutno na globalnom nivou?

Broj sajber napada je sve veći, na primer u 2021. je bilo 623 miliona ransomwere napada sto je duplo više u odnosu na 2020. i tri puta više u odnosno na 2019. godinu. Istovremeno globalno tržište sajber osiguranje beleži rast, pa se u 2022. očekuje premija od 13 biliona USD (+30% u odnosu na 2021.), a za sledeću godinu već 15.6 biliona USD. Polovina sajber rizika je reosigurana sto je sigurno jedan vid diversifikacije, ali s obzirom na kompleksnost rizika i veliki potencijal akumulacije uz istovremeno dalji rast izloženosti potrebna su i druga rešenja. S obzirom na prirodu rizika koji je sistemski, industrija osiguranja neće moći da nosi takav rizik samostalno. To može dovesti do razvoja tzv. pool solutions (pulova osiguranja) ili goverment-backed solutions (javno-privatnog partnerstva). Pristup tržištima kapitala je sigurno još jedna moguća alternativa za ovakve rizike.

Kada se već dotičemo teme o sajber rizicima, bitno je pomenuti tihi sajber (silent cyber). S obzirom da je sajber nova tema, postoji rizik da ona nije uvek adekvatno obrađena u uslovima osiguranja. Bitno je precizno definisati pokriće i uz to obračunati adekvatnu premiju. Znači, najvažnije je imati jasnu predstavu o pokriću i to pre nego što dođe do štetnog događaja.

Zbog rasta cena žitarica i drugih poljoprivrednih kultura, a sve većih suša i drugih prirodnih katastrofa, troškovi i štete u tom segmentu značajno rastu. Kako vidite budućnost razvoja osiguranja poljoprivrede?

Što se tiče poljoprivrede, očigledno je da su štete ne samo učestalije, već i sve veće. Jedan od najvećih rizika je mraz s obzirom na to da kroz zagrevanje tla biljke u proseku dve nedelje ranije počinju sa klijanjem što je u vreme sezone gde se mrazevi još uvek mogu očekivati. Drugi rizici su suša koju ste pomenuli i obilne padavine koje su prošlih godina doprinele velikim štetama na mnogim područjima Evrope. Sa pozitivne strane nauka napreduje i vide se novi trendovi i profesionalizacija (farming best practices) koji pokazuju prve rezultate, na primer biljke koje su rezistentnije na sušu.

Subvencije države su jako bitne i neophodne u ovoj grani osiguranja. Mi smatramo da ovaj rizik još uvek može biti osiguran, sa napomenom da iskustvo prošlih godina nije dovoljno za kalkulaciju premije s obzirom na učestalost i visinu šteta.

Ovo je sigurno grana koja će se dalje razvijati i gde ćemo videti značajan rast premije na globalnom nivou.

Šta Swiss re vidi kao najveće izazove u narednom periodu kada je osiguranje u pitanju?

Već smo diskutovali o temi inflacije i sajber rizika koji sigurno predstavljaju velike izazove za osiguranje. Kao što znamo, prirodne katastrofe i klimatske promene su rizici koji su već sada prisutni, izloženost i razmera varira od tržišta do tržišta. Suša, vreli talasi, požari, obilne padavine i poplave, grad – učestalost ovakvih pojava je sve veća, te ekonomska šteta još uvek značajno veća od osigurane. To je, na primer, na tržištu Nemačke, a usled poplava prošle godine, dovelo do diskusije osiguravajućih kompanija i udruženja osiguravača o uvođenju obaveznog osiguranja što je jako kompleksna tema.

Novi rizici u narednih godinu dana do tri godine su sigurno odgovornost na društvenim medijima (social media liability), socijalni nemiri i politički rizici, a za nekih tri do pet godina bio diverzitet i mikro plastika. Kao što vidite u našoj industriji nema manjka kada su izazovi u pitanju i zajedno ćemo tražiti odgovore na njih.

Sa čim se kao reosiguravači suočavate na globalnom nivou? Šta su vam trenutno najveći izazovi?

U principu naši izazovi prate izazove osiguravajućih kompanija. Znači, svi gore navedeni važe i za nas s tim što su efekti drugačiji. Uzmimo inflaciju na primeru neproporcionalnog reosiguranja, izloženost će biti mnogo veća. Naravno sve zavisi od tačne strukture i učestalosti šteta pri datom somopridržaju osiguravajućih kompanija, ali na osnovu analiza nije izuzetak, da efekat inflacije od 10% bruto može da bude lako 20%, 40%, 60% na neproporcionalno reosiguranje.

Znači neće samo uragan Ian imati bitan uticaj na razvoj cena u reosiguranju pri obnovi ugovora, već i sama inflacija. Trend prošlih godina nije više održiv i samim tim će doći do bitnog poskupljenja reosiguranja i podizanja samopridržaja. Alternativni kapital je takođe manje atraktivan, tako da se ove godine mogu očekivati velike promene.

Rizici kao što su war on land je generalno isključen iz standardnih polisa. Takav kapacitet, međutim, možete nabaviti na londonskom tržištu

Ako se vratimo na ostale izazove, klimatske promene i učestalost prirodnih katastrofa je definitvno jedna od najvećih za sve nas, posebno tzv. secondary perils. Uzmimo samo poplave za primer u prethodne tri dekade (1991-2000/2001-10/2011-20), vidimo značajan porast od 30 biliona na 40 biliona USD i u zadnjoj dekadi 80 biliona dolara. Iako je 2021. bila izuzetna, posebno za Evropu, ukupna osigurana šteta je iznosila 20 biliona USD. I to je samo jedan od faktora. Ako pogledamo šire na klimatske promene, i njihov uticaj na BDP, zdravstvene troškove, vraćanje rizika koji nisu bili prisutni mnogo godina (npr. malarija, koja je ponovno prisutna u nekim zemljama Latinske Amerike) čekaju nas mnogi izazovi.

Ovo je istovremeno i šansa naše industrije da se suočimo sa ovim rizicima i preuzmemo odgovornost.

Kako vidite tržišta balkanskog regiona i tržište Srbije kada je reč o osiguranju? Gde mislite da mnogo zaostajemo, šta bi već sad moglo da se unapredi, a gde smo u koraku sa svetom?

Ako pogledamo tržište Balkana i istočne Evrope, dominantna je grana osiguranja motornih vozila (autoodgovornost i kasko). Na ostalim tržištima u Evropi diversifikacija je znatno veća, što osiguravajućim kompanijama daje dodatne mogućnosti u upravljanju, veću fleksibilnost i donekle stabilnost.

Sa druge strane tržište istočne Evrope i Balkana je jako potcenjeno u polju inovacija. Dosta novih tehnologija je isprobano na ovim tržištima koja su mnogo brža i jednostavnija što se tiče implementacije. To govori o velikom potencijalu kada se radi o transformaciji osiguranja. Moram da istaknem da je kvalitet podataka koji nam klijenti dostavljaju na izuzetno visokom nivou, a to je jedna od usputnih pojava tehnologije koja se primenjuje u regionu.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Natrag