;

Investicione mogućnosti male, ali prinosi zadovoljavajući

Datum objave: 01.01.1970. Broj 6 | Godina 2016

Imovina Dunav fonda na kraju maja 2016. iznosi 12,6 milijardi dinara, više od 41 odsto tržišnog učešća. U 2015. godini ostvaren je prinos od 16,26 odsto. “Ekonomska kriza proizvodi dva sasvim suprotna efekta. S jedne strane, utiče na potrošnju i nameće racionalizaciju troškova. Ona je, pored nedovoljne informisanosti o načinu funkcionisanja DPF-a, i glavni razlog još uvek nedovoljno zastupljene štednje za starost u vidu privatnih penzija”, kaže Zoran Milivojević, izvršni direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom na početku razgovora za časopis Svet osiguranja odgovarajući na pitanje koliko i na koji način kriza, za koju mnogi kažu da je veća nego na početku (2009.), utiče na poslovanje DPF-a.
S druge strane, naročito kod građana, loša ekonomska situacija dovodi do povećane neizvesnosti u pogledu finansijske budućnosti i intenzivnijeg razmišljanja o načinima da se ona učini sigurnijom, dodaje Milivojević. “Takođe, desetogodišnji rezultati fondova, a tu naročito mislim na ostvarene prinose i redovnu isplatu privatnih penzija, zaslužili su poverenje građana. Struktura članova fondova to i potvrđuje jer učešće individualnih članova raste”, ističe on za Svet osiguranja.

Članovi Dunav fonda su zaposleni kod, po strukturi, različitih poslodavaca. Ima domaćih firmi, od javnih preduzeća do porodičnih, ali i stranih korporacija. Zaista nema pravila, poslodavci ili prepoznaju značaj privatne penzije kao dodatne beneficije koja privlači nove zaposlene, a motiviše i utiče na lojalnost postojećih, ili ne

Poznato je da u DPF uglavnom uplaćuju kompanije za svoje radnike. Kako biste opisali te kompanije, jesu li to uglavnom strana preduzeća, u kojoj meri su zastupljena domaća, je li reč o velikim kompanijama ili pak SME sektoru?
Članovi Dunav fonda su zaposleni kod, po strukturi, različitih poslodavaca. Ima domaćih firmi, od javnih preduzeća do porodičnih, ali i stranih korporacija. Zaista nema pravila, poslodavci ili prepoznaju značaj privatne penzije kao dodatne beneficije koja privlači nove zaposlene, a motiviše i utiče na lojalnost postojećih, ili ne. Naravno, važnu ulogu imaju i poreski podsticaji koje je država obezbedila u cilju podstreka razvoja tržišta DPF-a. Ono što nas raduje je što ima primera naših članova koji su promenili posao i imali sreće da i novi poslodavac finansira njihovu privatnu penziju. U nekim slučajevima su, nastavljajući sa individualnim uplatama u fond, kod novih kolega i poslodavca promovisali ovaj vid štednje i inicirali donošenje odluke o članstvu.

Stiče se utisak da ljudi nisu dovoljno informisani o samom načinu poslovanja i benefitima DPF-a. Koliko uopšte radite i na koji način pokušavate da privučete više fizičkih lica posebno što znamo da mnogi u Srbiji rade na crno, imaju prihode, ali ne štede za starost, a ovo bi mogao da bude jedan od načina?
Građani definitivno nisu dovoljno informisani i mi ulažemo velike napore da ih, pre svega, preko medija edukujemo. Takođe, preduzimamo razne akcije da u direktnom kontaktu prezentujemo koristi štednje za starost. Ono što je uvek u fokusu to je da se zaposlenima kojima poslodavac uplaćuje doprinose obraćamo sa ponudom da uvećaju svoju privatnu penziju tako što će i iz sopstvenih sredstava štedeti za sebe, člana porodice ili nekog trećeg. Naravno, najviše efekata uvek proizvodi edukacija stanovništva od strane države.

Na koji način mislite da je to najbolje učiniti kada govorimo o ulozi države u tom procesu?
To se postiže kontinuiranom medijskom kampanjom, s obzirom na to da su DPF-ovi sastavni deo reforme penzijskog sistema zemlje.

Načelno smo zadovoljni poreskim rešenjem, ali bi neoporeziv iznos svakako mogao da bude veći. Naime, mnoge firme se ograničavaju na uplatu upravo neoporezivog doprinosa iako, realno, imaju mogućnosti za veće iznose

Srpsko tržište je plitko i mogućnosti ulaganja imovine su skromne. Koliko to otežava poslovanje DPF-u i mogućnost ostvarivanja prinosa na kapital?
Činjenica da na domaćem tržištu postoji mali broj različitih investicionih instrumenata sprečava nas u želji da imovinu u potpunosti alociramo u skladu sa dugoročnim investicionim ciljevima. Bez obzira na takve okolnosti, veoma smo zadovoljni sa stanovišta ostvarenog prinosa Fonda. Prosečna godišnja stopa prinosa za poslednjih pet godina poslovanja iznosi 12,27 odsto, što je daleko iznad prosečne godišnje stope inflacije kao mere uspešnosti investiranja sredstava Fonda. Takođe, kada naši članovi uporede ostvareni prinos sa prosečnom devalvacijom dinara u istom periodu koja je iznosila 5 odsto, mogu da se uvere u ispravnost strategije plasiranja njihovih sredstava.

Koliki je rizik zapravo to što je imovina fondova uglavnom koncentrisana u državne hartije od vrednosti?
Imovina fondova jeste u značajnoj meri investirana u državni dug. Načelno, rizik ulaganja u državne hartije od vrednosti je nizak imajući u vidu da su države subjekti za koje se polazi od pretpostavke da će imati kapacitet urednog servisiranja svojih obaveza. Mere fiskalne konsolidacije i započeti trend opadanja javnog duga redukuju rizik ulaganja u ovu vrstu instrumenata što dodatno uliva poverenje da smo se odlučili za ispravnu investicionu strategiju. Investicioni odbor fonda kontinuirano prati dešavanja na tržištu korporativnog duga i procenjujemo da je odnos rizika i prinosa i dalje u korist plasmana u državni dug, bar kada je reč o ulaganju imovine fonda.

U proteklom periodu desila se koncentracija na tržištu DPF-ova. Kako biste danas ocenili tržište u smislu broja prisutnih fondova i njihovog poslovanja?
Postojeći broj fondova je optimalan za veličinu našeg tržišta. Koncentracija je pokazala da, iako se nekoliko društava za upravljanje povuklo sa tržišta, članovi njihovih fondova nisu izgubili svoja prava i, što je važnije, novac, već su samo izabrali neki drugi fond u kojem će da štede. Ovo je od izuzetne važnosti jer pokazuje ozbiljnost i uređenost sistema DPF-a, nemogućnost da štednja propadne izlaskom nekog od igrača iz tržišne utakmice i naravno, gradi poverenje javnosti u održivost privatnih penzija.

Da li bi nešto trebalo menjati u zakonskoj regulativi kako bi se stimulisao ovaj sektor?
Tržište je dinamično i zakonska rešenja prirodno ne mogu da predvide sve situacije iz prakse i budu aktuelna na dug rok. U tom smislu je zakon koji reguliše našu delatnost već doživeo jednu izmenu i dopunu. Narodna banka Srbije, kao supervizor našeg rada, u stalnom je kontaktu sa društvima za upravljanje. Otvorena je za inicijative koje potiču iz Grupacije društava i zajedno pronalazimo najbolja rešenja. Odluke NBS-a se, kao razrada zakona, relativno često donose i menjaju, pa je i to način da se prilagodimo promenama na tržištu.

     
 

Dunav fond u brojkama

Struktura imovine u najvećem delu čine obveznice (69 odsto), akcije 7 odsto, novčani računi 23 odsto, nekretnine 1 odsto. Valutna struktura je u najvećem delu dinarska, 93 odsto u dinarima, 7 odsto u evrima. Najveći broj članova Dunav fonda, 79 odsto, čine zaposleni čiju penziju finansira poslodavac, 21 odsto su individualni članovi. Muškarci čine 61 odsto, a žene 39 odsto. Prosečna starost je 46 godina. Dunav fond je isplatio više od 35.000 jednokratnih isplata u vrednosti većoj od 2,8 milijardi dinara. Redovno se isplaćuju 152 penzije, a prosečna penzija iznosi 13.670 dinara.

 
     


Poreske olakšice važe za DPF i dobrovoljno zdravstveno. Da li je iznos poreskih olakšica dovoljan?
Načelno smo zadovoljni poreskim rešenjem, ali bi neoporeziv iznos svakako mogao da bude veći. Naime, mnoge firme se ograničavaju na uplatu upravo neoporezivog doprinosa iako, realno, imaju mogućnosti za veće iznose. Kako se poresko oslobađanje na doprinose do 5.501 dinara odnosi kumulativno i na penzijski doprinos i na premiju zdravstvenog osiguranja, time je i povećanje ovog iznosa svrsishodnije.

Pomažete određene institucije i kompanije. Zašto ste se opredelili za društveno odgovorno poslovanje?
Sama naša delatnost, kada su u pitanju poslodavci, deo je njihove društvene odgovornosti prema zaposlenima. Naša je obaveza da, u skladu sa mogućnostima, pomognemo zajednicu u kojoj poslujemo. S obzirom na ograničene resurse, opredelili smo se da prvenstveno pomažemo pojedinačne slučajeve bolesti i siromaštva, dok već dugi niz godina doniramo Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu.

Vesna Lapčić

Natrag