Jedini neograničeni resurs u 21. veku su ideje. Zato je najvažnije imati dobre ideje i sprovoditi ih u praksi. Ljudi i kompanije koji budu imali dobre i primenjive ideje i sami ih realizuju, imaju šansu da postignu uspeh
“Uverili smo se da je nedavna kriza potpuno zaustavila svet za vrlo kratko vreme. Uz postojeće rizike, poslovanju kompanija i stanovništvu preti i sve više novih rizika zbog čega raste i uloga osiguranja. U svetu se dešavaju presedani u geopolitici, ekonomiji i bezbednosti. S tim u vezi, neophodno je sagledati sve rizike i adekvatno se od njih zaštititi. Za državu je važno da obezbedi energetsku i prehrambenu sigurnost, pre svega za sopstvene potrebe, što se posebno pokazalo u ovoj krizi pandemije”, kaže prof. dr Bogdan Kuzmanović u intervjuu za časopis „Svet osiguranja”.
Profesor dr Bogdan Kuzmanović je radio godinama u osiguravajućoj delatnosti, aktivni je profesor na Univerzitetu u Novom Sadu upravo na predmetima u vezi sa osiguranjem, odnosno rizicima i predsednik je odbora direktora, odnosno generalni direktor kompanije „Transnafta” a.d.
Uspeli ste da spojite osiguranje, teoriju o osiguranju i praksu u samoj privredi. Koliko je osiguranje važan činilac u poslovanju kompanije „Transnafta” a.d. koja je praktično deo kritične infrastrukture Srbije kao strateški važna kompanija?
Davno je dokazano da je spoj teorije i prakse jedino delotvoran u opstanku privrednih i uopšte sistema koje poznajemo. Nesavršenstvo sveta u kojem živimo i delujemo moguće je svesti na podnošljivi nivo upravo primenom znanja iz oblasti upravljanja rizicima.
Koliko Vam prethodno iskustvo i poznavanje rizika pomaže u vođenju kompanije „Transnafta”?
Veštine koje sam stekao radeći direktno u poslu osiguranja mnogo mi pomažu da bitno poboljšam performanse sistema kojima rukovodim, tako da je kompanija „Transnafta” a.d. dobar primer za to. Veći deo poslovnog života proveo sam radeći u sferi osiguranja, tako da mi to iskustvo pomaže da sada sa druge strane bolje optimizujem upravljanje rizicima kojima je „Transnafta” a.d. izložena. U pitanju je kompanija koja ima veliki kapital koji je izložen većem broju rizika različitog intenziteta i učestalosti, a istovremeno radi se o preduzeću koje upravlja energetskom mrežom od strateškog značaja.
Koliko je Srbija energetski bezbedna zemlja?
Svedoci smo dešavanja za koja do pre neku godinu nismo mogli ni da sanjamo. Kamatne stope su negativne već nekoliko godina, a pre mesec dana je i cena nafte otišla u minus. Tako nešto se ne pamti. Veliki trgovci naftom bore se da pronađu brodove, železničke vagone i naftovode za skladištenje goriva, jer se konvencionalna skladišta popunjavaju usled obilne ponude koju su uslovili cenovni rat proizvođača nafte i pad tražnje u vreme pandemije koronavirusa. Svet je prepun zaliha nafte, a desetine tankera rezervisani su poslednjih dana da, kao plutajuća skladišta, nose najmanje 30 miliona barela mlaznog goriva, benzina i dizela. Oko 130 miliona barela sirove nafte već se nalazi u plutajućim skladištima. Prema podacima trgovaca i prevoznika nafte, kopneni rezervoari su već puni ili zauzeti.
Veći deo poslovnog života proveo sam radeći u sferi osiguranja tako da mi to iskustvo pomaže da sada, sa druge strane bolje optimizujem upravljanje rizicima kojima je Transnafta ad izložena
Potražnja za naftom i njenim derivatima pala je za čak 30 odsto, jer su vlade širom sveta poručile građanima da ostanu kod kuće kako bi sprečile širenje koronavirusa što je prizemljilo avione, a autobuse i automobile ostavilo parkiranim.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), Rusija i drugi veliki proizvođači sklopili su dogovor o smanjenju proizvodnje, ali taj sporazum će smanjiti zalihe samo za oko 10 odsto.
Republika Srbija je u obavezi da formira obavezne rezerve nafte i derivata nafte u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji, u zavisnosti koja količina je veća. Odredbom člana 15. stav 2. Zakona o robnim rezervama propisuje se obaveza formiranja obaveznih rezervi najkasnije do 31. decembra 2022. godine. Formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte jeste jedan od osnovnih i strateških ciljeva u oblasti energetike i predstavlja važan preduslov za podizanje nivoa energetske bezbednosti Republike Srbije.
Pored Zakona o robnim rezervama i ciljeva zasnovanih na odredbama Zakona o energetici u ovoj oblasti, postoje zahtevi koji proizilaze iz Direktive EZ 119/2009, a koje su u obavezi da ispune države članice Evropske unije i države koje su u procesu pristupanja EU koji se odnose na obavezu skladištenja obaveznih rezervi. Iz tog razloga, formiranje obaveznih rezervi u Republici Srbiji je i preduslov za otvaranje Pregovaračkog poglavlja 15 – Energetika.
Prosečni dnevni uvoz i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji, kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenta sirove nafte i metodologije propisane Direktivom EZ 119/2009. Na osnovu člana 15. stav 4. Zakona o robnim rezervama, Vlada je donela Uredbu o metodologiji prikupljanja i obrade podataka i obračunu prosečnog dnevnog neto uvoza, prosečne dnevne potrošnje i količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte („Službeni glasnik RS”, broj 108/14).
Republika Srbija trenutno ima rezerve u naftnim derivatima za preko 25 dana prosečne potrošnje što je iznad proseka susednih zemalja.
Diplomirali ste, magistrirali i doktorirali na upravljanju rizicima. Da li smo rizik pandemije pogrešno zanemarili?
Ukoliko pogledamo sve svetske procene privrednika, istina je da se pandemija nije nalazila među prioritetima, dok je za vrlo kratko vreme nakon pojave virusa SARS-CoV-2 skočila u sam vrh. Uverili smo se da je moguće da pandemija zaustavi čitav svet.
Razna modeliranja rizika su pokazala da su ovakvi scenariji mogući, i nije bilo upitno da li će se desiti, već kada. Postojala su i upozorenja poput SARS-a, MERS-a, virusa EBOLA, ali definitivno se slična pandemija nije desila u poslednjih sto godina. Da li smo potcenili rizik pandemije? Iz ovog ugla se čini da jesmo, budući da svet nije bio pripremljen, posebno zdravstveni sistemi većine zemalja. S druge strane, kompanije su se, koliko je bilo moguće, prilagodile novonastalim okolnostima, organizovale rad od kuće i mnoge će takav režim potpuno ili delimično zadržati. Pandemija će se svakako reflektovati na ponašanje kompanija i građana kao i na buduće procene rizika.
Kada govorimo o osiguranju, mnoge polise, posebno od prekida lanca snabdevanja, isključivale su rizik pandemije, dok su neke druge, kao što smo mogli da vidimo, od otkazivanja događaja, taj rizik uključivale što se osiguranicima isplatilo. Pretpostavljam da će i sami osiguravači razmotriti na koji način mogu da se izlože ovim rizicima u budućnosti te da će i kompanije biti zainteresovanije za takve polise osiguranja.
Koje još rizike danas vidite kao najveću pretnju po kompanije i građane?
Elementarne nepogode koje su posledice katastrofalnih rizika, nanose sve više štete, kako kompanijama tako i građanima. Nedavno smo imali slučaj grada koji je uništio voćnjake poljoprivrednicima, a poljoprivrednici, posebno manji, i dalje ne kupuju dovoljno osiguranje. Elementarne nepogode mogu da izazovu i prekid u lancu snabdevanja, što može naneti i veliku štetu kompanijama.
Poslednjih godina je uvedena i stroga regulativa u pogledu zaštite podataka GDPR sa kojom su usklađeni i domaći pravni akti, a propisane su izuzetno visoke kaznene mere. U tom smislu, potrebno je obratiti pažnju i na sajber napade u kojima su obično meta podaci sa kojima hakeri trguju.
Svedoci smo dešavanja za koja do pre neku godinu nismo mogli ni da sanjamo. Kamatne stope su negativne već nekoliko godina, a pre mesec dana je i cena nafte otišla u minus. Tako nešto se ne pamti
Trend je i na domaćem tržištu da se za sve više delatnosti uvodi obavezno osiguranje od opšte odgovornosti, a svakako da bi i top menadžeri, članovi Uprava i rukovodioci kompanija trebalo da razmatraju u kojoj meri su izloženi rizicima u rukovođenju kompanijama. U svetu su D&O polise među menadžerima nešto što se gotovo podrazumeva i mnogi ne žele ni da preuzmu rukovođenje kompanijom ukoliko nisu adekvatno zaštićeni osiguranjem.
Kao što smo pomenuli, godinama ste radili u osiguranju, a potom i vodili jednu osiguravajuću kuću na tržištu Srbije. Kako vidite osiguranje danas?
Istina, preko 20 godina sam radio u osiguranju, a u periodu od avgusta 2004. do septembar 2006. rukovodio sam kompanijom DDOR Novi Sad koja je u tom periodu imala brz i dinamičan rast po više elemenata poslovanja. Kada sam odlazio iz kompanije u septembru 2006, na devetomesečnom obračunu koji su jednoglasno potvrdili organi DDOR-a i revizorska kuća „Delloite” ostvarena je dobit u iznosu od 4 miliona evra. Na kraju te godine je ostvarena dobit od 10.3 miliona evra. Jedina kompanija koja je u toku procesa privatizacije, koji je započet avgusta 2005. godine, ostvarila rast u tržišnom udelu osiguranja Srbije je DDOR (sa 31,5 odsto udela se popeo na 32,5%) istovremeno investirajući u novi centralni računarski sistem, obnovu voznog parka, kupovinu i opremanje poslovnog prostora u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Šidu, Rumi, Pirotu, Zaječaru. Skoro svaki treći automobil u Srbiji je u to vreme bio osiguran kod DDOR-a.
Tržište osiguranja se tokom tih prethodnih 15 godina, pokazalo veoma stabilno u turbulentnom ekonomskom okruženju. Premija se u tom periodu udvostručila i bliži se magičnoj brojci o kojoj se dugo govorilo od milijardu evra, a tehničke rezerve su uvećane pet puta. Postoji, međutim, još mnogo prostora za rast premije, budući da veliki broj građana, pa čak i kompanija, nema niti jednu polisu osiguranja, ako ne računamo obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Rast osiguranja uslovljen je ekonomskim razvojem zemlje i standardom stanovništva, ipak mi se čini da u Srbiji postoji potencijal da premija bude na daleko višem nivou. Jedan podatak to dokazuje – tri četvrtine premije koje plaća stanovništvo čine polise autoodgovornosti, a od 2,5 miliona domaćinstava samo je oko 300.000 osigurano. Dakle, zlatni ćup za dalji rast postoji, ali je potreban adekvatan pristup potencijalnim klijentima.
Kako mislite da je takvu situaciju moguće unaprediti?
Sigurno ne preko noći. Određene navike se stiču generacijama, a ovde je reč o veoma kompleksnom proizvodu o kojem starije generacije imaju negativnu percepciju, a mlađe ne znaju dovoljno. Zbog toga je dobro što je pre dve školske godine započelo uvođenje finansijske pismenosti kroz školske programe jer ćemo na taj način, ne samo omogućiti da deca u najranijem uzrastu spoznaju šta je osiguranje, već i da svojim znanjem budu finansijski zreli da donose odluke kada za to dođe vreme. Finansijsko opismenjavanje je važno kako za pojedinca tako i za društvo, njime se omogućava da građani donose racionalne odluke i učestvuju u ekonomskom životu zemlje, posebno u vremenima kada finansijski proizvodi postaju sve kompleksniji i teži za razumevanje.
Tržište osiguranje se tokom prethodnih 15 godina, pokazalo veoma stabilno u turbulentnom ekonomskom okruženju. Premija se u tom periodu udvostručila i bliži se magičnoj brojci o kojoj se dugo govorilo od milijardu evra, a tehničke rezerve su uvećane pet puta.
S tim u vezi i osiguravači moraju da daju doprinos, najviše u edukaciji svojih kadrova koji bi pravilnim pristupom klijentima uticali na tržište i širili pozitivnu sliku o osiguranju. Osiguravajuća društva su mnogo učinila i na poboljšanju svog imidža, a između ostalog to se čini i veoma efikasnom i brzom isplatom šteta što potvrđuju i izveštaji Narodne banke Srbije.
Budući da imate mnogo iskustva na rukovodećim funkcijama i to u različitim oblastima, šta je ključno za uspešno vođenje kompanija?
Jedini neograničeni resurs u 21. veku su ideje. Zato je najvažnije imati dobre ideje i sprovoditi ih u praksi. Ljudi i kompanije koji budu imali dobre i primenjive ideje i sami ih realizuju, imaju šansu da postignu uspeh.
Razgovarala: Vesna Lapčić
