;

I dalje smo zanimljivo tržište

Datum objave: 01.01.1970. Broj 2 | Godina 2012

Tržište osiguranja u Srbiji poslednjih godina se tretiralo kao “najbrže rastuće” u ovom delu Evrope. Na poslovne rezultate u ovom sektoru, koji nisu kao ranije ali su ipak pozitivni, uticala je i svetska ekonomska kriza. Da li smo i dalje privlačni za strane ulagače, i da li nas i danas posmatraju kao ranije? O tome, kao i o stanju na domaćem tržištu, i pitanjima koja interesuju domaće osiguravače, prodavce osiguranja ali i osiguranike, razgovarali smo sa Mirom Erić Jović, viceguvernerom Narodne banke Srbije – institucije kojoj je Zakonom o osiguranju iz 2004. godine dodeljen nadzor nad sektorom osiguranja u Srbiji.

Mira Erić Jović: Pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja u 2010. godini smanjeni su u odnosu na 2008. godinu, kad su se osetili prvi uticaji krize na sektor osiguranja, pa je premija po glavi stanovnika dostigla u 2010. godini 97 USD ili 73 evra, naspram 113 USD ili 80 evra u 2008. godini, a udeo premije u BDP-u je smanjen sa 2 odsto na 1,9 odsto. Ovo kretanje je u skladu sa tendencijama u regionu, gde je uglavnom došlo do pada ovih pokazatelja u 2010. godini u odnosu na 2008. (npr. u navedenim periodima udeo premije u BDP-u u Hrvatskoj je ostao nepromenjen sa 2,8 odsto, u Rumuniji je smanjen sa 1,8 odsto na 1,7 odsto, a u Bugarskoj sa 2,7 odsto na 2,5 odsto).
Prvi efekti krize odrazili su se na usporavanje rasta kapitala društava za osiguranje, da bi tokom 2009. i 2010. godine došlo do usporavanja nominalnog rasta premije neživotnih osiguranja, tj. do njenog realnog pada, ali uz nastavak trenda nominalnog i realnog rasta premija životnih osiguranja, kao i tehničkih rezervi i bilansne sume. U 2011. godini se nastavlja isti trend kretanja premije neživotnih osiguranja. U poređenju sa raspoloživim podacima za zemlje u okruženju kao što su Mađarska, Slovenija, Rumunija i Hrvatska, može se zaključiti da za sada Srbija ima povoljnije kretanje ukupne premije.
Imajući u vidu navedeno, primetno je da većinu zemalja u okruženju karakteriše nedovoljna razvijenost ovog segmeta finansijskog tržišta, kao i da se pozicija Srbije za sada u tom svetlu može posmatrati kao zadovoljavajuća, ali sa prostorom za značajan napredak. Takođe, važno je istaći da je čak i u uslovima svetske finansijske krize sektor osiguranja poslovao pozitivno u periodu od 2008. do 2010. godine.

SO: Procenat stranog vlasništva u osiguravajućim društvima u poslednjih nekoliko godina bitno se povećao, a naročito je povećano njihovo učešće u životnom osiguranju. Od stranog kapitala u osiguranju postojala su velika očekivanja: know how, novi proizvodi, nova kultura poslovanja. Da li su strane kuće opravdale ta očekivanja, ili su se samo uklopile u zatečeno stanje? S druge strane, da li su po Vašem mišljenju strane kuće poslovanjem u Srbiji dobile ono što su očekivale, ili još čekaju “bolja vremena”?

Mira Erić Jović: Broj društava za osiguranje u stranom vlasništvu je u prethodnom periodu značajno povećan (sa 5 u 2004. godini na 21 u 2011. godini), s tim što je 2007. godina bila “tačka preokreta” kada je njihov broj premašio broj društava u domaćem vlasništvu. Kao posledica, te godine su i učešća svih značajnih kategorija kao što su broj zaposlenih, bilansna suma, ukupna premija, premija neživotnih osiguranja društava u stranom vlasništvu – zabeležila pretežna učešća u ukupnim navedenim kategorijama.
Što se tiče premije životnih osiguranja, društva za osiguranje u stranom vlasništvu bila su lider u čitavom posmatranom periodu od 2004. godine do danas. Trenutno od 13 društava koja se bave životnim osiguranjem, čak 12 je u stranom vlasništvu. Dok tradicionalno najveći značaj u životnom osiguranju imaju proizvodi u okviru osiguranja života za slučaj smrti i doživljenja (mešovito osiguranje), koji su uz proizvode dopunskog osiguranja od nezgode i osiguranja života sa tačno utvrđenim rokom isplate u 2010. godini činili 86 odsto ukupnog broja zaključenih ugovora životnog osiguranja i 83 odsto ukupne premije životnog osiguranja, na tržištu su se pojavili novi proizvodi kao što su proizvodi osiguranja života sa opadajućim osiguranim sumama, koji se plasiraju prilikom zaključivanja ugovora o kreditu sa bankom, kao i proizvodi dopunskog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Raznovrsnost potreba potencijalnih osiguranika motiviše društva za osiguranje da rade na daljem razvoju proizvoda osiguranja i redizajniranju postojećih koji će na što bolji način zadovoljiti te potrebe. Osim na razvoju modela za povećanje obima prodaje, društva će – ako žele da budu uspešna – morati da rade na očuvanju efikasnosti u rešavanju šteta, pripremi za novi koncept adekvatnosti kapitala, vršenju run-off analiza dovoljnosti rezervacija i dr.

SO: Da li strane osiguravajuće kuće mogu u Srbiji da osnivaju ogranke ili filijale, ili da pružaju usluge osiguranja direktno iz inostranstva, preko agenata i brokera? Ako ne, da li je planirano za ubuduće?

Mira Erić Jović: Prema Zakonu o osiguranju, imovina i lica u Srbiji se mogu osigurati samo kod domaćeg društva za osiguranje, sa sedištem u Srbiji. Izuzetno, kod stranog društva za osiguranje se mogu osigurati imovina i lica od rizika koji su propisani zakonom. Takođe, zakonsko rešenje predviđa da se, po isteku 5 godina od dana pristupanja Srbije STO, osiguranje i reosiguranje može vršiti i preko ogranka stranog društva za osiguranje, a predviđena je i mogućnost direktnog reosiguranja u inostranstvu. Dalja liberalizacija pružanja usluga osiguranja će svakako biti povezana sa postupkom pristupanja Srbije STO i Evropskoj Uniji.
Jasno je da je za uvođenje rada ogranaka potreban određeni tranzicioni period, jer je za ovaj model poslovanja od izuzetnog značaja adekvatna priprema sistema osiguranja u Srbiji.

SO: Ranije se govorilo kako je za tržište sa brojem stanovnika poput Srbije dovoljno desetak osiguravajućih društava – sada ih ima 28. Šta je parametar kada se govori o broju društava, i da li je naše tržište sada zasićeno osiguravajućim društvima, ili ima još prostora?

Mira Erić Jović: Tržište osiguranja je u periodu pre reformi imalo karakteristike neuređenog tržišta, koje su se odnosile na odsustvo korporativnog upravljanja, kao i funkcije upravljanja rizicima sa dobro poznatim posledicama (neuredno izmirivanje obaveza prema osiguranicima), koje su se odrazile na gubljenje poverenja osiguranika u instituciju osiguranja. U takvim uslovima se 2004. godine donosi Zakon o osiguranju, kao neophodan i početni uslov zacrtane reforme ovog sektora, kojim se nadzor nad osiguranjem poverava Narodnoj banci Srbije. U tom procesu određenom broju društava za osiguranje, koja nisu poslovala u skladu za propisima, oduzeta je dozvola za rad. Sedam godina nakon započete reforme sektora osiguranja, i pored efekata indirektne izloženosti Srbije uticajima svetske finansijske krize tokom protekle tri godine, obezbeđena je njegova stabilnost.
Razlozi za rastući broj društava za osiguranje su uslovljeni činjenicom da tržište osiguranja u Srbiji spada u grupu tržišta u razvoju sa značajnim potencijalima, pre svega u segmentu životnog osiguranja. U tom smislu, može se reći da na tržištu ima prostora za nove, kvalitetne igrače, a samo tržište, odnosno tržišna utakmica među učesnicima, opredeliće optimalan broj društava za osiguranje.

SO: Nedavno je licencu dobilo i Sogas društvo. Da li ima još interesovanja, odnosno, da li se očekuje da još neka velika strana osiguravajuća kuća zatraži dozvolu za poslovanje u Srbiji?

Mira Erić Jović: Trenutna situacija na tržištu osiguranja govori u prilog tome da su u Srbiji već uveliko zastupljeni veliki strani osiguravači. Naime, na domaćem tržištu 15 stranih društava za osiguranje i međunarodnih grupacija za osiguranje ima većinsko vlasništvo u 21 društvu za osiguranje, a primetno je njihovo značajno prisustvo i u zemljama regiona. Tako je, na primer, na tržištu osiguranja u Hrvatskoj prisutno 11 od tih stranih društava za osiguranje, u Rumuniji i Crnoj gori po 7, a u Sloveniji, Bugarskoj i Makedoniji po 6.

SO: Poslednjih godina u Srbiji je vidljiv trend dekoncentracije tržišta, odnosno smanjenja procenta tržišnog učešća velikih kuća. Zašto je to potrebno? Da li globalizacija donosi sobom novo ukrupnjavanje, dodatno podstaknuto ekonomskom krizom?

Mira Erić Jović: Koncentracija na tržištu merena Herfindahl Hirschman-ovim indeksom je umerena sa tendencijom daljeg smanjivanja i to sa 1523 u 2007. godini na 1144 u trećem tromesečju 2011. godine. U periodu od 2004. do 2006. godine tržište je karakterisala visoka koncentracija. Time se potvrđuje uspešnost preduzetih mera na stabilizaciji tržišta , ali i ukazuje na postojanje prostora za dalja unapređenja tržišne konkurencije.
Naime, pitanje koncentracije tržišta je direktno u vezi sa pitanjem postojanja, odnosno odsustva konkurencije. Nizak nivo koncentracije uz visok nivo konkurencije zdrav je za svaku ekonomsku delatnost, pa i osiguranje. U delatnosti u kojoj postoji nizak stepen koncentracije poboljšavaju se performanse pravnih lica, alokacija resursa je efikasnija, vladaju fer uslovi poslovanja, što dovodi do povećanja konkurentnosti i van okvira domaćeg tržišta i dostizanja zadovoljavajućeg stepena razvijenosti cele ekonomije, bazirane na tržišnoj privredi.
Proces globalizacije objedinjava ekonomske tokove na svim nivoima, noseći sa sobom razvoj tehnologije i sve agresivniju konkurenciju, zahtevajući kontinuirano praćenje postojećih i iznalaženje novih izvora rasta.

SO: Kako se NBS priprema za Solventnost II? Kakav je to riziko orijentisani nadzor kakav preporučuje Svetska banka, i da li će to „uticati na smanjenje garantne rezerve, pa time i na snižavanje cene osiguranja bez uticaja na kvalitet osiguravajućeg pokrića“, kao što je rečeno na jednom od skupova?

Mira Erić Jović: Adekvatno upravljanje rizicima je od ključnog značaja za uspešnost poslovanja osiguravača i obezbeđenje zaštite interesa osiguranika i trećih lica. Upravo to je i suština direktive Solventnost II, prema kojoj se od osiguravača zahteva blagovremeno identifikovanje, procena i kvantifikovanje svih vrsta rizika kojima su izloženi u svom poslovanju, kao i efikasnije upravljanje ovim rizicima.
NBS već sprovodi superviziju na bazi rizika, koja podrazumeva procenu i praćenje kvaliteta upravljanja rizicima kojima je izloženo društvo za osiguranje u svom poslovanju. Model supervizije na bazi rizika se koncentriše na ocenu profila rizika društva za osiguranje, finansijskog stanja, procesa upravljanja rizikom i usklađenosti poslovanja sa odgovarajućim zakonima i propisima. Takođe, u NBS je formiran tim za praćenje direktive Solventnost II, koji je obavio stručnu redakturu prevoda ove direktive, i izvršio analizu usklađenosti domaćih propisa sa njom. Pored toga, sprovedena je anketa o aktivnostima koje osiguravači obavljaju na polju pripreme za koncept Solventnosti II, koja je ukazala da je za dalji rad na ovom konceptu, važno obezbeđenje kontinuirane edukacije, kako industrije osiguranja, tako i supervizije.

Za dalji razvoj berzanskog materijala značajno bi bilo razmotriti mogućnost novih emisija državnih dugoročnih hartija od vrednosti u dinarima, čime bi se uticalo na smanjenje deviznog rizika u sistemu

Što se tiče garantne rezerve, na ukupnom nivou za Srbiju je zadovoljen uslov odnosa garantne rezerve i margine solventnosti. Za sada se ne očekuje snižavanje ove rezerve, jer je ona važna za sigurnost poslovanja osiguravača, što je posebno važno za tržišta osiguranja koja su u razvoju, kao što je naše.

SO: Mnogi tvrde kako bi se podstakao razvoj životnih osiguranja ako bi odnos osiguravajućih kompanija i prodavaca bio fleksibilniji, jer bi se omogućila bolja dostupnost seoskim područjima (gde se kompanijama ne isplati da za stalno zapošljavaju prodavce). Da li je u planu revidiranje člana Zakona koji reguliše položaj prodavaca osiguranja u osiguravajućim kućama – stalni radni odnos koji zahteva visoke fiksne troškove?

Mira Erić Jović: U kontekstu tzv. dalje liberalizacije prodajne mreže, smatramo da se prodaja usluga osiguranja, kao i vršenje usluga uopšte, može vršiti samo na organizovan način i od strane za to ovlašćenih subjekata. To je slučaj i sa znatno jednostavnijim uslugama, pa ne vidimo razloge da se prodaja usluga osiguranja ponovo prepusti tzv. multi-level sistemu koji je na ovom tržištu osiguranja pokazao sve nedostatke, i koji ni u kom slučaju ne umanjuje troškove prodajne mreže, već naprotiv – te troškove čini većim, a onemogućava kontrolu pružanja usluga i tokova novca u takvoj prodaji.

SO: Kako NBS reaguje na veliki broj prodavaca koji to rade bez licence, za određene kuće preko posredničkih agencija, bez ličnog prava da potpisuju polise? Da li to kvari opšti utisak o životnom osiguranju, s obzirom da oni obično ne poznaju dobro proizvode koje prodaju?

Mira Erić Jović: Narodna banka Srbije, na osnovu zakonskih ovlašćenja, nadzire status i poslovanje subjekata osiguranja kojima je izdala dozvole za rad. Stalnim praćenjem i analizom stanja na tržištu osiguranja Republike Srbije, identifikuje se postojanje elemenata koji ukazuju na mogućnost rada subjekata koji ne poseduju propisane dozvole. Njihov broj se, prema našim saznanjima, iz godine u godinu smanjuje i daleko je manji nego 2004. i 2005. godine.
Obavljanje navedenih poslova bez prethodno pribavljene propisane dozvole za rad predstavlja krivično delo neovlašćenog obavljanja delatnosti. Saglasno zakonskim ovlašćenjima, Narodna banka Srbije o ustanovljenim pojavama obaveštava za to nadležne organe. Neovlašćeni i nestručni prodavci usluga osiguranja, naročito životnog osiguranja, svakako da kvare opšti utisak o uslugama životnog osiguranja, a istovremeno predstavljaju reputacioni rizik za pojedina društva za osiguranje. Jer, rizik koji društva za osiguranje preuzimaju na sebe poslujući preko neovlašćenih lica je daleko veći od tako privremeno stečene koristi. U odnosu na veličinu tržišta Republike Srbije broj subjekata koji se tim poslovima regularno bave, i koji su u nadležnosti nadzora Narodne banke Srbije, relativno je zadovoljavajući s jedne strane, dok s druge strane proces stalnog prilagođavanja potrebama tržišta, kroz nove zahteve za dobijanje dozvola, pokazuje da se tražnja i ponuda za ovim uslugama i dalje usklađuju.

SO: Često se pominje potreba da se osiguravajuća društva izuzmu iz sistema javnih nabavki, odnosno da se kod javnih nabavki osiguranja izostavi cena kao uslov, jer snižavanje cene ide na račun matematičke rezerve. Da li je to izvodljivo?

Mira Erić Jović: Javne nabavke nisu u delokrugu nadležnosti NBS, ali ako je već o tome reč mišljenja sam da se problem treba posmatrati sa aspekta uspostavljanja osnova za jedinstven sistem javnih nabavki u Srbiji. Ovde se, čini mi se, pre radi o unapređenju suzbijanja eventualnih neregularnosti i to kroz adekvatnu kaznenu politiku, zaštitu prava i podizanje transparentnosti, a ne o izuzimanju pojedinih proizvoda ili usluga iz sistema javnih nabavki. Eventualno izuzimanje bi podrazumevalo nepostojanje transparent­nosti i fer utakmice, odnosno stvorila bi se mogućnost diskrecionog izbora osiguravača od strane naručilaca. Takođe, cena u javnim nabavkama se može koristiti kao jedan od kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude, a naručioci imaju pravo da odrede i druge kriterijume, kao i njihovu relativnu vrednost.
Što se tiče matematičke rezerve, napomenula bih da se ona obračunava prema propisima i direktivama EU, a na osnovu tehničke premije i nezavisno od eventualnih popusta.

SO: Da li je osiguravajućim društvima u Srbiji moguće dozvoliti da se bave kreditiranjem svojih klijenata? Da li to postoji kao praksa u svetu?

Mira Erić Jović: Prema važećim propisima naše zemlje, jedine finansijske institucije ovlašćene za kreditne poslove su banke. U svetu se sreću slučajevi da se i osiguravajuće kompanije bave davanjem kredita, ali to nije opšte prihvaćena praksa, već zavisi od regulatornog okvira svake države. Napominjemo da se to odnosi samo na kreditiranje trećih lica, nikako klijenata, jer u osiguranju važi zlatno pravilo – ako nema premije, nema ni osiguranja.

SO: Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđa da društva izdvajaju 1,2 odsto premije za preventivu – za videonadzor na putevima. Da li se to sprovodi po planu, i dokle se stiglo sa videonadzorom?

Mira Erić Jović: Društva za osiguranje, prema zakonu, tromesečno izdvajaju poseban deo doprinosa za preventivu u visini 1,2 odsto bruto premije osiguranja od autoodgovornosti, što NBS prati.Taj novac se uplaćuje na poseban račun i njime raspolažu nadležni republički organi koji su odgovorni i za uspostavljanje sistema video-nadzora.

SO: Da li se razmišlja o liberalizaciji tržišta autoodgovornosti?

Mira Erić Jović: Iskustva drugih zemalja su pokazala da liberalizacija sama po sebi, ukoliko nije praćena adekvatnim pripremnim aktivnostima, ne dovodi do unapređenja sistema obaveznog osiguranja u saobraćaju, te je važno oprezno postupati u ovom procesu. Naime, brojni su primeri zemalja koji pokazuju da je, usled izostanka pripremnih mera za liberalizaciju, došlo do dampinga cena osiguranja odnosno do snižavanja premije ispod minimalnog iznosa kojim je obezbeđen najniži prag sredstava dovoljnih za isplatu šteta. Krajnji rezultat je bio iscrpljivanje fondova za izmirenje oštećenih lica, čime je obesmišljeno obavezno osiguranje u saobraćaju, u pomenutim slučajevima.

Rizik koji društva za osiguranje preuzimaju na sebe poslujući preko neovlašćenih lica daleko je veći od tako privremeno stečene koristi

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđa da se u tranzicionom periodu, do pristupanja Srbije Evropskoj Uniji, vrši postepena liberalizacija osiguranja od autoodgovornosti, putem brojnih unapređenja sistema obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Već su sprovedene značajne promene, među kojima je najznačajnija povećanje rezervi za plaćanje šteta; zatim su tu i novouvedeni bonus – malus sistem kojim se cena utvrđuje prema rizičnosti vozača, kao i zakonom propisani maksimalni iznosi koji se mogu plaćati za proviziju osiguranja i režijske troškove, kako bi se sprečilo prekomerno trošenje premije. Kontrole koje se sprovode ukazuju da je obrada i isplata šteta unapređena, ali da ima puno prostora za dalja unapređenja, naročito u oblasti prodajne mreže. Sledeća faza je svakako formiranje adekvatne serije propisom utvrđenih statističkih podataka u okviru društava i Udruženja osiguravača Srbije, slično kao i u razvijenim zemljama, u kojima ove statistike postoje duži niz godina. Stoga, liberalizacija cena je planirana u Srbiji, ali kao postepen proces, kako bi se obezbedila zaštita osiguranika.

SO:Da li se sasvim odustalo od drugog stuba u oblasti privatnih penzija?

Mira Erić Jović:
Uvođenje tzv. drugog stuba odnosno sistema obaveznih privatnih penzijskih fondova, koje je analizirano od strane nadležnih institucija u prethodnom periodu, veoma je kompleksno pitanje sa značajnim ekonomskim i socijalnim implikacijama. Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja pri tim analizama jeste tranzicioni trošak, odnosno pitanje izvora i sredstava potrebnih za finansiranje doprinosa u tim fondovima. U momentu uvođenja tzv. trećeg stuba odnosno dobrovoljnih penzijskih fondova, ocenjeno je da bi troškovi uvođenja drugog stuba, u kome bi doprinose finansirala država iz dela doprinosa tzv. prvog stuba odnosno PIO fonda, bili izuzetno visoki.
Međutim, s obzirom da se, kao i veliki broj ostalih zemalja uključujući i najrazvijenije zemlje, i naša zemlja suočava sa pitanjem dugoročne održivosti postojećeg penzijskog sistema, rešavanje tog pitanja će predstavljati jedan od najvećih izazova.
Pitanje štednje za starost parcijalno se rešava štednjom u dobrovoljnim penzijskim fondovima – oni koji uplaćuju doprinose u te fondove već su preduzeli korake na obezbeđenju dodatnih izvora prihoda u starosti, ali to je mali broj naših građana, samo oko 60.000 ili 3,4 odsto ukupno zaposlenih. Nije realno očekivati da u uslovima krize, kada građani nemaju sredstava da finansiraju štednju za starost, značajnije raste ova vrsta štednje. Ono što jeste realno, međutim, jeste adekvatna promocija ovog oblika štednje u cilju finansijske edukacije odnosno pružanja svih informacija o toj štednji, kako bi je sadašnji i potencijalni korisnici u celini razumeli.

SO: Šta preduzima NBS po pitanju upoznavanja stanovništva sa mogućnostima osiguranja, radi razvoja kulture osiguranja?

Mira Erić Jović: NBS je 2008. pokrenula projekat finansijske edukacije koji je prve rezulate dao osnivanjem sajta www.tvojnovac.nbs.rs namenjen građanima, odnosno onima koji žele da saznaju nešto više o finansijskim proizvodima, njihovom konceptu i rizicima koje ti proizvodi nose. Sajt, pored ostalog, sadrži i informacije o svim proizvodima osiguranja koji se nude na tržištu u Srbiji – osiguranje imovine, lica, poljoprivrede… Kako bi informacije učinila dostupnijim građanima širom Srbije, NBS je otvorila kancelarije za finansijsku edukaciju u svojim filijalama u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Užicu i Beogradu. Uz pomoć zaposlenih u ovim kancelarijama, građani se mogu detaljnije upoznati sa finansijskim proizvodima i finansijskim institucijama. Štampanjem i distribucijom edukativnih brošura i prospekata, kao i javnim medijskim nastupima, NBS konstantno informiše javnost ne samo o finansijskim proizvodima nego i o brojnim drugim aktivnostima iz svoje nadležnosti. Korak dalje u pogledu informisanja građana predstavlja ostvarivanje dvosmerne komunikacije putem organizovanja edukativnih tribina od strane NBS u različitim mestima i gradovima širom Srbije. U nedelji štednje, zbog aktuelnosti teme, održano je između ostalog i predavanje na temu Štednja kroz životno osiguranje.

Lela Saković

Natrag