Hoćemo li biti gladni i žedni?

Datum objave: 26.09.2022.

Najviše štete je na kukuruzu, dok je rod suncokreta prepolovljen i mali je broj parcela koje su ostvarile višegodišnji prosek. Postojeće osiguravajuće pokriće ne rešava problem, već samo delimično gasi požar, a poljoprivrednici kažu da je potrebno sistemsko rešenje koje uključuje i veće navodnjavanje

Suša je drastično umanjila rod pšenice i suncokreta, a kukuruza ove godine gotovo neće ni biti, kažu u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata. Elementarne nepogode ostavljaju nesagledive posledice i u proizvodnji voća, potvrđuju u zemljoradničkoj zadruzi „Agro eko voće” iz Arilja.

Usled nedostatka padavina, ove godine je stradalo oko 30% roda pšenice, prinosi suncokreta po hektaru su prepolovljeni, a podaci sa terena pokazuju da će rod kukuruza biti za 80-90% manji, kaže za „Svet osiguranja” Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

„Mi smo praktično imali sušan period od početka godine. Pšenica nije dobila kišu u proleće i nije stigla da ostvari prosečan rod od nekih 6 do 7 tona po hektaru. Štetu su pretrpeli Banat, sever i srednji deo Bačke i svi važniji regioni – neki manje, neki više. Ovi koje smo pomenuli su bili najkritičniji”, kaže naš sagovornik.

Najviše štete je, kako kaže, na kukuruzu, dok je rod suncokreta prepolovljen i mali je broj parcela koje su ostvarile višegodišnji prosek.

„Na pojedinim parcelama nema ni 500 kilograma suncokreta po hektaru, a na osnovu onoga što vidimo na terenu, mislim da će rod kukuruza biti za 80-90% manji. To je u suštini najveći problem suše koja je pogodila naš region i celu Evropu. Negde se kukuruz uopšte nije oplodio, ne postoji klip, samo stablo. Na nekim poljima se osušio i požuteo. Tu se ne može očekivati nikakav rod”, kaže Kleut.

Zbog toga ćemo imati problem u snabdevanju stočnom hranom, za koju se koristi suncokret, suncokretova sačma, a najviše kukuruz.

„Sva stočna hrana koja se proizvodi je više od 50% zasnovana na kukuruzu. To će biti ozbiljan problem za stočarstvo, mlečno govedarstvo i mislim da ćemo doći u situaciju da uvozimo kukuruz”, objašnjava Kleut.

Cena ulaganja u proizvodnju previsoka

Naučnici upozoravaju da će uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane biti sve veći, a ublažavanje posledica jedan od ključnih izazova u sprečavanju nestašica hrane. U biljnoj proizvodnji, šteta od suše se donekle može preduprediti rasprostranjenim i dobro organzovanim sistemima navodnjavanja.

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji je svega 3% obradivog zemljišta pokriveno navodnjavanjem. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2021. godini navodnjavano 1,5% poljoprivrednih površina, što je daleko ispod proseka u svetu gde se navodnjava oko 20% obradivog zemljišta. Na značaj navodnjavanja ukazuje Evropski parlment podatkom da se na tih 20% zemljišta proizvodi 40% hrane u svetu.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata saglasan je s tim da su ovogodišnju sušu u Srbiji lakše podneli poljoprivrednici koji su imali navodnjavanje, ali dodaje da je takvih vrlo malo.

„U ovakvim sušama, sa visokim cenama inputa i derivata kao što je nafta, teško da možete kvalitetno da navodnjavate zemljište, jer je to praktično neisplativo. Jedino rešenje, koje su davno prepoznali na Zapadu, je elektrifikacija parcela i njiva i onda dosta bolje možete da izvršite navodnjavanje i da imate neku zaradu na tim parcelama”, kaže on.

Poljoprivrednici kažu da je ovogodišnja suša ogolila probleme na koje su više puta ukazivali proteklih godina. Oni upozoravaju da će, bez sistemskih rešenja i strateškog planiranja proizvodnje, problem nestašica i poskupljenja hrane ubuduće eskalirati

Na probleme koje je izazvala suša nadovezuje se i drastično poskupljenje procesa proizvodnje.

„Sa poskupljenjem đubriva za 150-170% i visokom cenom nafte, pitanje je kako će se izvršiti jesenja setva pšenice. Ona će biti posejana, ali da li će se bacati veštačko đubrivo po ovim cenama? Seljaci nemaju novca da pokriju troškove proizvodnje ni ovogodišnjeg roda, jer su kupovali đubrivo po ceni i do 140.000 dinara i plaćali naftu od 179 do 210 dinara po litru. Bojim se da će i sledeće godine biti suša, a što se tiče proizvodnje, biće nekvalitetno održana usled nedostatka novca kod poljoprivrednika”, upozorava Kleut.

Na pitanje da li poljoprivrednici koji su osigurali prinose mogu da pokriju štetu nastalu zbog suše, Kleut odgovara da je to osiguranje poljoprivrednicima skupo i da ne poznaje nikoga ko se osigurao od suše i uspeo da naplati štetu.

„Da biste to osiguranje mogli da naplatite, mora da se proglasi elementarna nepogoda. To smo mi, kao poljoprivrednici, tražili od lokalnih i republičkih vlasti i do sada nije proglašena ni u jednoj opštini ili lokalnoj samoupravi. Uzima se podatak iz Hidrometeorološkog zavoda koliko je bilo padavina, a problem kod osiguranja je što hidrometeorološke stanice ne postoje u svim delovima atara ili poljoprivrednog zemljišta, nego postoje na jednom mestu. Recimo da 5 kilometara dalje postoji mogućnost da nije pala kap kiše, ali su relevantni rezultati sa mesta na kome se nalazi hidrometeorološka stanica da bi osiguravajuće društvo priznalo nedostatak padavina”, objašnjava on.

Suša produbila probleme u voćarstvu

Zemljoradnička zadruga „Agro eko voće” iz Arilja okuplja proizvođače bobičastog voća, pretežno malina, ali i kupina, šljiva i jabuka. Direktor zadruge Božo Joković kaže da je ova godina, u pogledu elementarnih nepogoda, bila katastrofalna.

„Imali smo jaku zimu sa padavinama, onda hladan prolećni talas i pakleno leto, plus elementarne nepogode praćene gradom i to nam je nanelo ogromnu štetu”, kaže on.

Joković objašnjava da uspešna voćarska proizvodnja zahteva ozbiljnu pripremu i ulaganja u protivgradnu mrežu i sisteme navodnjavanja.

„Najpre treba imati dobar zasad, sisteme za navodnjavanje sa odgovarajućim prilivom vode, adekvatnu radnu snagu i zemljište. Tu su i plasman, cena i siguran repromaterijal. U Arilju je 5% malina pokriveno tim elementarnim stvarima, ispod 5% ima protivgradne mreže, a navodnjava se 15 do 20% zasada”, objašnjava Joković.

Malina bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude siguran izvozni proizvod Srbije. On navodi da je više od milion ljudi direktno finansijski i egzistencijalno vezano za proizvodnju tog voća čiji su ovogodišnji prinosi, između ostalog, bili umanjeni zbog jake suše iz 2021. godine. U međuvremenu su drastično porasli troškovi uzgajanja. Otkup maline je trenutno u zastoju, a proizvođači i dalje ne znaju njenu konačnu cenu.

„Veliki izvoznici pokušavaju da kupe malinu po cenama koje su za 100 dinara niže nego što je plaćen kilogram sveže maline. Ovde se priča o prodajnoj ceni od 450 dinara, što je matematika koja nema smisla. Malina je proizvod oko koga 8 meseci u godini ima ručnog rada i ne može da bude jeftina; ako je inflacija u svetu dvostruko poskupela za sve, zašto bi samo malina pojeftinila”, pita se Božo Joković.

Država je ove godine poljoprivrednicima Moravičkog, Zlatiborskog, Kolubarskog, Podunavskog i Šumadijskog okruga odobrila podsticaje u iznosu do 70% plaćene premije osiguranja useva, plodova, rasadnika i životinja. U Arilju, koje pripada Zlatiborskom okrugu, deo malinara je osigurao prinose od osnovnih rizika: grada, požara i udara groma. U slučaju štete, njima bi se isplaćivalo maksimalno 300 dinara po kilogramu.

Joković smatra da to nije dovoljno. Kaže da zadruga „Agro eko voće” ima kolektivnu polisu osiguranja od elementarnih nepogoda, ali da to ne rešava probleme izazvane lošim vremenskim prilikama.

„Nije poenta da nama osiguranje bude zaštita. Poenta treba da bude u sistemima navodnjavanja, protivgradnim mrežama, da se spasi rod i zasad za narednu godinu. To što ćemo iz osiguranja naplatiti jedan deo je samo gašenje požara u momentu kada se šteta dogodi. Ove godine osiguranje je bilo limitirano na 300 dinara po kilogramu od udara groma, požara i drugih rizika. Nemamo ključne faktore zaštite zasada maline i ploda u količini, već u kvalitetu. A čim ste izgubili na kvalitetu, izgubili ste i na količini. Mi nemamo polisu koja bi nas štitila na odgovarajući način”, kaže on.

Dobra stvar je, kako kaže, što država kroz subvencije vraća 70% plaćene premije osiguranja direktno poljoprivrednom proizvođaču, a loša to što su polise nepovoljne, te da procenitelji neretko daju lošilje ocene.

Osiguranje useva

„Dunav osiguranje” je jedna od malobrojnih osiguravajućih kuća u Srbiji koja u ponudi ima osiguranje od nedostatka vlažnosti zemljišta, odnosno suše.

Miloš Bjelić, regionalni koordinator za poslove osiguranja poljoprivrede u toj kompaniji podseća da je, prema zvaničnim podacima, 70% štete na usevima u Srbiji izazvano sušama, koje će u narednim godinama biti sve učestalije. Visina štete za ovu godinu, utvrđivaće se u drugoj polovini septembra, kaže naš sagovornik.

„Utvrđivanje naknade štete vrši se po isteku perioda pokrića, a nakon dostavljanja podataka po katastarskim opštinama od strane kompanije VanderSat BV iz Holandije. Dostavljanje podataka je u drugoj polovini septembra, nakon čega sledi obračun i isplata odštetnih zahteva”, objašnjava Bjelić.

Bjelić kaže da „Dunav” poljoprivrednicima nudi osiguranje za tri ratarske kulture koje su najosteljivije na nedostatak vlage u zemljištu: kukuruz, soju i šećernu repu.

„Dunav osiguranje” sarađuje sa reosiguravajućim društvom Swiss Re i društvom VanderSat BV iz Holandije, koje je pružalac usluga globalnog osmatranja i prikupljanja komercijalnih podataka putem mikrotalasnih zapažanja (vlažnosti zemljišta, temperature i vegetacije). VanderSat BV je razvio patentiranu metodologiju za dnevno zapažanje sadržaja vlažnosti zemljišta po kubnom metru, na površini 100×100 kvadrata”, dodaje on.

Osiguranje, kako navodi, može da se zaključi na području Vojvodine, Beograda i Mačve. Maksimalna osigurana vrednost proizvodnje ili suma osiguranja je 2.000 evra po hektaru, u dinarskoj protivvrednosti.

„Ugovor o osiguranju može se zaključiti izborom jednog od tri modela sa limitom pokrića do 24, 40 ili 60% od ugovorene sume osiguranja. Osiguranje se može zaključiti najkasnije 1. juna tekuće godine i važi od 15. juna do 14. avgusta. To je period kad je nedostatak vlažnosti tokom vegetacije najizraženiji i naviše utiče na umanjenje prinosa”, kaže Bjelić.

Bjelić ističe da proglašenje elementarne nepogode nije preduslov za naplatu odštete u „Dunav osiguranju”. Za razliku od tradicionalnog osiguranja useva, gde se isplata bazira na proceni štete u polju, osiguranje od suše je indeksno osiguranje. Merenje nedostatka vlažnosti zemljišta beleži se u dve faze: od 15. juna do 14. jula i od 15. jula do 14. avgusta.

„Utvrđivanje obaveze osiguravača za naknadu štete radi se posle 15. septembra. Pravo na isplatu naknade iz osiguranja postoji kada je akumulirani dnevni nedostatak vlažnosti zemljišta u odnosu na višegodišnji prosek jednak ili veći od ugovorene granice indeksa”, kaže on.

U zavisnosti od izabranog modela osiguranja i toga da li je utvrđen blagi, umeren, ozbiljan ili ekstreman nivo nedostatka vlažnosti zemljišta, osiguranicima se isplaćuje određeni procenat od sume osiguranja kao zamenska vrednost za stvarnu štetu.

„Osiguravač dostavlja osiguraniku obaveštenje o ostvarenju osigurane opasnosti i potrebnoj dokumentaciji kako bi se izvršila isplata štete. Naknada se isplaćuje u roku od 14 dana”, dodao je Bjelić.

Poljoprivrednici kažu da je ovogodišnja suša ogolila probleme na koje su više puta ukazivali proteklih godina. Oni upozoravaju da će, bez sistemskih rešenja i strateškog planiranja proizvodnje, problem nestašica i poskupljenja hrane ubuduće eskalirati.

Piše: Dušica Savković Kovač

Natrag