Hoće li štednja u polisama životnog opet biti atraktivna?

Datum objave: 29.10.2022. Broj 10 | Godina 2022

U ukupnoj premiji životnih osiguranja dominantno učešće ima premija mešovitog životnog osiguranja. Ali, poslednjih godina, kad su kamatne stope bile na istorijskom minimumu, a svet je zadesila globalna zdravstvena kriza riziko polise su postale mnogo aktuelnije

Kamatne stope polako rastu, trend rekordno niskih kamatnih stopa je prošao, da li to znači da će životno osiguranje vratiti staru slavu kao jedan od oblika štednje?

Poslednjih godina, kad su kamate bile na istorijskom minimumu, riziko polise su postale mnogo aktuelnije, retko se promovisalo životno osiguranje kao vid štednje već više kao osiguranje koje pokriva rizike.

Da li će i dalje biti tako ili je došlo vreme da se ponovo mešovito osiguranje koje podrazumeva i štednju vrati na „velika vrata”. Inače, u ukupnoj premiji životnih osiguranja i dalje je najdominantnije učešće mešovitog životnog osiguranja.

Prema podacima Narodne banke Srbije, premija mešovitog u ukupnim životnim polisama, na kraju 2021. godine iznosila je 11,2 milijarde dinara, dok su riziko polise (osiguranje života za slučaj smrti) iznosile 6,3 milijarde dinara.

Osiguravači sa kojima smo razgovarali kažu da u ukupnoj premiji prednjači mešovito osiguranje, dok u broju polisa po vrstama životnog osiguranja opada mešovito osiguranje, a povećava se broj riziko polisa.

Riziko i štedno

Kamatne stope su u porastu, a u vreme ekonomske nestabilnosti građani više štede, što pokazuju i podaci o povećanju ukupne štednje u domaćim bankama.

Tijana Ristić, predsednica Izvršnog odbora Merkur osiguranja kaže da trenutna kretanja kamatnih stopa na ulaganja svakako imaju pozitivan uticaj na poslovanje osiguravajućih kompanija koje se bave životnim osiguranjem.

Od početka pandemije povećana je svest građana o zaštiti od rizika što je uticalo na rast potražnje za riziko proizvodima, uključujući i zdravstvene rizike

„Posle značajno niskih kamatnih stopa poslednjih godina, svedoci smo postepenog vraćanja kamatnih stopa u ulaganja na nivoe od pre nekoliko godina. Referentna kamatna stopa je povećana, sa 1,5 odsto u aprilu na četiri odsto u oktobru ove godine, što je nivo iz jula 2016. godine. Tokom ove godine referentna kamatna stopa beleži stalni postepeni rast, čime je prekinut trend smanjivanja koji je bio prisutan od maja 2013. godine”, kaže Tijana Ristić.

Naime, trend niskih kamatnih stopa doveo je do potrebe promovisanja riziko osiguranja, nasuprot štednim, ali osiguravajuće kuće u svojim pokrićima i dalje imaju značajan udeo ugovora, kako ona ukazuje, koji su zaključeni sa garantovanim kamatnim stopama višim od onih koje su se mogle dobiti na tržištu za plasmane sredstava tehničke rezerve.

„S obzirom na to da su ugovori životnih osiguranja višegodišnji, sadašnja situacija na tržištu pomoći će da se smanji pritisak na usklađenost preuzetih obaveza po starim ugovorima jer osiguravači sada imaju mogućnost da ostvare prihode od plasmana”, kaže ona.

Centralne banke povećavaju refernetne kamatne stope zbog rastućih inflatornih pritisaka, zbog čega se povećavaju kamate na kredite, ali blago su povećane i kamate na štednju.

Oštriji monetrani uslovi

Trend povećanja kamatnih stopa očekuje se i ubuduće. U uslovima nastavljenih, globalnih, troškovnih pritisaka i rasta inflacije, Izvršni odbor NBS odlučio je početkom oktobra da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu ( na četiri odsto) i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova, navodi se u saopštenju NBS. I to je sedmo uzastopno povećanje referntne kamatne stope ove godine.

„Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije teži da doprinese da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja”, saopštila je Narodna banka Srbije.

Maja Milić, rukovodilac službe za underwriting život – sektor za osiguranje lica u Wiener Stadtische osiguranju, napominje da se u izazovnim vremenima poput postojeće globalne krize, pod inflatornim pritiscima aktuelizuje pitanje očuvanja vrednosti novca.

„Kao što banke primenjuju mehanizam povećanja kamatnih stopa na oročenu štednju, tako i osiguravači kao učesnici na finansijskom tržištu mogu primeniti mehanizme kao što su povećanje tehničke kamatne stope ili indeksacija ugovora o osiguranju. Nesumljivo je da bi povećanje kamatnih stopa povećalo atraktivnost proizvoda životnog osiguranja sa štednom komponentom”, kaže Milić za „Svet osiguranja”.

Nestabilnost, inflacija i cena osiguranja

Mnoge centralne banke su poslednjih meseci pooštrile monetarne politike dinamičnije nego što se očekivalo, tako se Evropska centralna banka u septembru odlučila za najveće povećanje svoje osnovne kamatne stope ikada zabeleženo (75 baznih poena), saopštio je NBS. Još jedno povećanje očekuje se uskoro i na to ukazuje i podatak o daljem rastu inflacije u zoni evra na novi istorijski maksimum (dvocifreni nivo u septembru).

U slučaju da rast kamatnih stopa bude dugoročan, prema oceni Maje Milić, trebalo bi takvim uslovima prilagoditi i regulatorne okvire u kojima posluju osiguravajuće kompanije.

„Bilo bi potrebno da se relaksira postojeće ograničenje koje se odnosi na primenu maksimalne godišnje stope za obračun matematičke rezerve. Trenutno je propisano da za ugovore zaključene u stranoj valuti i ugovore sa valutnom klauzulom, godišnja kamatna stopa koja se koristi za obračun matematičke rezerve ne može biti viša od 2,25 odsto”, kaže ona.

Poslednji put referentna kamatna stopa od četiri odsto bila je u julu 2016. godine od kada počinje da beleži pad, podseća Milić.

Trend povećanja kamatnih stopa očekuje se i ubuduće. Izvršni odbor NBS odlučio je početkom oktobra da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu na četiri odsto i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova, navodi se u saopštenju NBS. I to je sedmo uzastopno povećanje referntne kamatne stope ove godine

„Uprkos nestabilnoj ekonomskoj situaciji, očekujemo da će tržište osiguranja u narednoj godini imati zdrav realni rast premije životnog osiguranja”, kaže ona.

Da li će nestabilnost na tržištu i rast inflacije uticati na cenu premije osiguranja?

Tijana Ristić ocenjuje da su troškovi osiguranja opterećeni inflatornim pritiskom, što utiče na rast troškova zarada, zakupa, komunalnih troškova, marketinških troškova i slično, a koji ne utiču na povećanje cene premije osiguranja.

„Svakako da je potrebno sagledati trend u određenom periodu, ali očekivanja su da će osiguravajuće kuće kroz povećanje prihoda od ulaganja pokrivati povećane troškove i imati bolju usklađenost prihoda i preuzetih obaveza, pre svega, za već postojeće ugovore”, kaže Ristić.

Promene i očekivanja

Kako su kamatne stope poslednjih godina bile na rekrodno niskom nivou, o životnom osiguranju se uglavnom govorilo kao o pokriću rizika, nije se mnogo razmišljalo o štednji.

„Osiguravajuće pokriće u svojoj suštini i ima pokriće različitih vrsta rizika i zaštitu pojedinca od nepredviđenih, nepovoljnih događaja. Povoljni investicioni ambijent je svakako davao dodatne pogodnosti klijentima, koji su mogli da kroz štedno osiguranje ostvare dodatne prihode, uz svakako ugovorenu osiguravajuću zaštitu. Poslednjih godina više se stavljao akcenat na riziko osiguranja, ali ukoliko postojeći trend rasta kamatnih stopa bude zadržan, svakako da će štedna osiguranja ponovo postati popularna”, kaže Tijana Ristić.

Međutim, ona ne očekuje da će se to brzo desiti.

„Ne očekujem neke brze promene u smislu preorijentisanja sa riziko na mešovita osiguranja, svakako da obe vrste osiguranja treba da budu zastupljene u ponudi osiguravajućih kuća, kako bismo bili u mogućnosti da zadovoljimo zahteve i potrebe klijenata”, kaže Ristić.

Pored toga što rast kamatnih stopa utiče povoljno na atraktivnost mešovitog osiguranja života, tempo promene zavisi i od drugih faktora i prilagođavanja osiguravajućih kompanija tržišnim kretanjima i povećanja kvaliteta ponude.

U toku pandemije povećana je svest građana o zaštiti od rizika i tako je porasla potražnja za riziko proizvodima uključujući i zdravstvene rizike, kaže Maja Milić.

„Ipak zbog potrebe da se obezbedi finansijska sigurnost u ovim izazovnim vremenima klijenti razmišljaju i o sigurnoj dugoročnoj štednji, tako da kombinacija ovih faktora implicira da će se trend prodaje ponovo usmeriti ka mešovitom osiguranju u budućnosti”, očekuje Milić.

„U osiguravajućoj kompaniji Wiener Stadtische postoji, kako napominje, prilično konstantan trend strukture premije po vrstama životnog osiguranja i godinama unazad u ukupnoj premiji životnog osiguranja prednjače polise mešovitog osiguranja života od čak 88 odsto. Zatim premija osiguranja života sa ulaganjem u investicione fondove, pa na kraju premija riziko osiguranja”, kaže Milić.

„Ali, posmatrano po broju polisa, trend ugovorenih polisa po vrstama životnog osiguranja je malo drugačiji jer iz godine u godinu opada broj polisa mešovitog osiguranja, a raste broj ugovorenih riziko polisa i osiguranja života sa ulaganjem u investicione fondove”, napominje Milić.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih faktora u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova, saopštila je ta institucija.

Piše: Lola Šarenac

Natrag