;

Hoće li još neko ostati bez dozvole za rad

Datum objave: 01.01.1970. Broj 9 | Godina 2014

Da je samo do pre tri meseca sprovedena anketa među građanima Srbije sa pitanjem “da li predstoji gašenje još jedne banke ili nekog osiguranja”, svi bi zaokružili prvu opciju.
Razlog je taj što od početka krize važi nepisano pravilo da su osiguravači uspeli da se spasu zbog njihove usmerenosti ka dugoročnim ulaganjima i konzervativne regulatorne politike i da bi u Srbiji eventualno moglo da usledi ukrupnjavanje učesnika na ovom tržištu.
Banke su na drugoj strani, tačnije one u kojima je država imala većinski udeo, u prethodne tri godine padale kao kule od karata, a poslednja u nizu Univerzal bila je iznenađenje samo zato što je u njenoj strukturi vlasništva bio većinski privatni domaći kapital.
Narodna banka Srbije oduzela je 31. jula dozvolu za rad Takovo osiguranju, takođe, u vlasništvu domaćeg privatnog kapitala, nakon što je utvrđeno da kompanija nema adekvatnu pokrivenost tehničkih rezervi i da nisu sprovedene mere koje je centralna banka nalagala u postupku nadzora nad poslovanjem.
Agencija za osiguranje depozita objavila je poziv za podnošenje izjava o zainteresovanosti za preuzimanje portfelja Takovo osiguranja u likvidaciji. Osiguravajuća društva mogu da dostave izjave o zainteresovanosti do 20. septembra na adresu Agencije za osiguranje depozita.

Iz Narodne banke Srbije poručuju da je tržište osiguranja u ovom momentu stabilno, a da će dodatnu komponentu toj stabilnosti doneti i promena regulatornog okvira koja će započeti skorim usvajanjem novog Zakona o osiguranju čiji je predlagač NBS
Poznavaoci prilika na tržištu osiguranja ne sumnjaju da je NBS donela odluku o oduzimanju licence jer Takovo nije ispunjavalo svoju zakonsku obavezu u pogledu tehničkih rezervi, ali se gotovo svi pitaju zbog čega se baš u ovom trenutku pribeglo gašenju kompanije jer su čak postojale najave i da bi mogla naći novog kupca i da li je moguće da nijedan od preostalih osiguravača nema isti problem.

Problem sa pokrivanjem tehničkih rezervi, kako tvrde upućeni, osim Takovo osiguranja imaju i neki drugi osiguravači i ističu da bi po istom kriterijumu po kome je ovoj kompaniji oduzeta dozvola za rad, NBS trebalo da reaguje i u još nekoliko slučajeva.
Pojedini u samoj industriji osiguranja očekuju da bi u narednom periodu još neki manji osiguravač mogao otići pod led, ali ukazuju i da jedan veliki osiguravač, takođe, ima problem sa pokrivanjem tehničkih rezervi.

Šta je sa preostalih 27?
U Srbiji posluje 28 osiguravajućih društava, od kojih je 21 u većinskom stranom vlasništvu, a sedam u domaćem vlasništvu. U društvima koja se pretežno bave poslovima neživotnih osiguranja, na kraju prvog tromesečja ove godine pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive iznosi 95,4 odsto, dok je na kraju 2013. godine iznosila 100,6 odsto.
Sagovornik Sveta osiguranja, koji dobro poznaje prilike u sektoru osiguranja, tvrdi da ovaj pokazatelj govori da su u prvom tromesečju, osim Takovo osiguranja, još neki osiguravači imali problem sa pokrivanjem tehničkih rezervi.
“Pošto je Takovo osiguranje bilo veoma malo, nemoguće je da je ono stvorilo tu ukupnu nepokrivenost od 95,4 odsto. Taj procenat znači da postoji još jedan veliki osiguravač koji ima problem sa tehničkim rezervama, kao i nekoliko veoma malih. S obzirom da je taj veliki u vlasništvu države, sigurno mu neće oduzeti dozvolu, pa me ne bi uopšte začudilo da još nekom manjem osiguravaču, značajno manjem od Takova, NBS oduzme dozvolu”, objašnjava za Svet osiguranja ovaj sagovornik.
On tvrdi da dve trećine kompanija nemaju problem pokrivenosti tehničkih rezervi, a da se ostale dovijaju “svako na svoj način” kako bi ovaj problem ispeglale.
“Ne može se ipak taj problem smatrati masovnom pojavom”, tvrdi sagovornik Sveta osiguranja.
U društvima koja se pretežno bave poslovima životnih osiguranja, pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive na kraju prvog tromesečja ove godine iznosi 100,4 odsto, dok je na kraju prošle godine iznosila 100,3 odsto.
Iz Narodne banke Srbije poručuju da je tržište osiguranja u ovom momentu stabilno, a da će dodatnu komponentu toj stabilnosti doneti i promena regulatornog okvira koja će započeti skorim usvajanjem novog zakona o osiguranju čiji je predlagač NBS.
“Društva za osiguranje će biti u obavezi da sa odredbama novog zakona usklade svoje poslovanje u roku od godinu dana čime će postati rezinstentnija na rizike kojima su izložena”, poručuju iz NBS-a za Svet osiguranja.
Oni preciziraju da će taj propis između ostalog, kao i njegova podzakonska regulativa uvesti koncept adekvatnosti kapitala kojim će se obezbediti mogućnost dodatnog blagovremenog reagovanja na rane signale ugroženosti solventnosti društva za osiguranje.
Nadzorna funkcija NBS će, kako pojašnjavaju, novim regulatornim okvirom biti značajno unapređena i nastaviće se sa davanjem većeg značaja preventivnim nego ka korektivnim merama.
“Svakako, oduzimanje dozvole za rad ostaje kao krajnja mera, ali pre nalaganja te mere na raspolaganju NBS je i niz drugih mera, počev od izricanja pismene opomene koja se uvodi novim zakonom, preko mera za otklanjanje nezakonistosti i nepravilnosti, odnosno zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju rizicima, zatim javnog objavljivanja informacija o postupanju društva koja se, takođe, uvodi novim Zakonom”, ističu na ovoj adresi.
U NBS kažu i da je pre oduzimanja dozvole ovoj instituciji na raspolaganju i nalaganje prenosa portfelja, preuzimanje kontrole nad poslovanjem društva, oduzimanje dozvole za obavljanje pojedinih poslova osiguranja, kao i razrešenje članova uprave društva.

Zakonitost
Zaključno sa oduzimanjem dozvole Takovu, pokazalo se da su stečaju i likvidaciji u Srbiji do sada izložene finansijske institucije u domaćem vlasništvu. Upitan da li će tako ostati i ubuduće, ekonomista Vladimir Gligorov odgovara da bi trebalo očekivati da se ta asimetrija nastavi.
“Velike državne i domaće finansijske ustanove u privredi koja je u recesiji ili stagnira u dužem periodu, svakako će se suočavati i sa većim problemima i sa posebnim tretmanom, ako se oceni da su po nečemu važne”, ističe za Svet osiguranja Gligorov, profesor na Bečkom institutu za ekonomske studije.
U sektoru osiguranja, tu se misli na kompaniju Dunav, kojoj, kako je najavljeno država traži strateškog partnera, i koja bez obzira što je u gubicima, neće završiti kao Takovo.
Gligorov ocenjuje da nije isključeno da NBS u pogledu ispunjavanja kriterijuma oko tehničkih rezervi, koje predstavljaju sredstva iz kojih društvo za osiguranje izmiruje svoje obaveze iz osiguranja, pravi razliku između privatnih i državnih osiguravača.
“Možda se smatra da su državni osiguravači pokriveni budžetom, nezavisno od toga da li su u gubicima i da li zadovoljavaju prudencijalne standarde. Takođe, moguće je da je većina preduzeća i građana osigurano kod Dunava, u kom slučaju bi eventualno problem sa njegovim radom stvorilo problem celoj privredi”, objašnjava Gligorov.
On nije mogao da precizira da li će u ovom sektoru još neki osiguravač biti ugašen, ali navodi da bi privatizacija Dunava mogla da ima veliki značaj za celu industriju osiguranja, ako do toga uopšte dođe.
Iz Narodne banke poručuju za Svet osiguranja da je nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje potpuno nezavistan od kategorije kojoj pripadaju vlasnici društava za osiguranje, odnosno da li su isti iz sfere državnog ili privatnog kapitala, odnosno da li im je sedište osnivača u zemlji ili inostranstvu.
“Postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje trebalo bi da bude nastavljen, ali će u tome ključnu ulogu imati Vlada sa nadležnim ministarstvom, kao i Agencija za osiguranje depozita”zaključuju u NBS.
Katarina Marković

Natrag