;

Dugoročne posledice je teško sagledati, prvi test položen

Datum objave: 27.04.2020. Broj 4 | Godina 2020

Izuzetno pozitivna stvar je što je finansijski sektor svuda u svetu, pa i kod nas, operativno položio ispit. Pokazao je punu otpornost kao kritična infrastruktura i da ima dovoljno bafera da se prvi udar krize amortizuje

“Kao najznačajnija karakteristika finansijskog sektora u celini, pa i osiguranja kao njegovog dela pokazala se stabilnost. Što je izuzetno pozitivna stvar”, kaže na početku razgovora za magazin Svet osiguranja, Vladimir Đorđević, viši savetnik Udruženja finansijskih institucija u Privrednoj komori Srbije.

Osiguravači su, kako kaže, omogućili kontinuitet poslovanja između ostalog i zbog toga što su se prethodno usmerili na digitalizaciju svojih procesa i usluga. Budući da će države biti primorane da se zadužuju kako bi mogle da pomognu svojim privredama, to će otvoriti šansu osiguravačima za plasman sredstava u dugoročne hartije od vrednosti.

U kojoj meri će, prema Vašem mišljenju, pandemija izazvana virusom SARS-CoV-2 uticati na osiguravače i u kojim sve segmentima vidite posledice po poslovanje osiguravača?

Uticaj ove pandemije će biti ogroman na sve sfere našeg života. U pitanju je događaj za koji niko nije bio do kraja spreman, bar ne za ovaj obim. Pandemije nisu neočekivane, čak se u stres testovima finansijskog sektora analiziraju uticaji pandemije, ali to je do sada bilo samo sa aktuarskog aspekta, ukoliko usled pandemije dođe do više stope smrtnosti, kako to utiče na rezerve osiguravača. Tu su posledice bile predvidive, ali ovakav scenario, skoro potpune hibernacije ekonomskog i društvenog sistema, predstavlja novinu, koja nas manje više sve, primorava da učimo usput i da se prilagođavamo vanrednim okolnostima.

Ono što je ipak izuzetno pozitivna stvar je što je finansijski sektor svuda u svetu, pa i kod nas, operativno položio ispit. Pokazao je punu otpornost kao kritična infrastruktura i da ima dovoljno bafera da se prvi udar krize amortizuje. Najznačajnije mere ekonomske podrške, koje su na samom početku donete u Srbiji, bile su moratorijum na kredite i finansijski lizing. Sektor osiguranja je takođe, na osnovu preporuka, omogućio relaksaciju finansijskih obaveza svojim klijentima (partnerima). Ono što se pokazalo kao najznačajnija karakteristika finansijskog sektora u celini, pa i osiguranja kao njegovog dela je – stabilnost.

Da li mislite da su osiguravači, kao kompanije koje se bave rizicima, kako u Srbiji tako i u svetu, bili pripremljeni na ovu situaciju?

Ovo pitanje se može posmatrati iz više uglova. Jedno je da li su osiguravači bili spremni da obezbede kontinuitet poslovanja i na to pitanje je odgovor u potpunosti pozitivan. Tome je značano doprinela i činjenica da je finansijski sektor već neko vreme posvećen digitalnoj transformaciji, što u uslovima kada se zahteva smanjenje socijalnih kontakata, omogućava nesmetani nastavak bitnih poslovnih aktivnosti.

Države će se zaduživati, kako bi mogle da finansiraju oporavak, što će omogućiti kvalitetne plasmane investitorima sa dužim horizontom, a tu prvenstveno mislim na životna osiguranja i penzione fondove

Ako se fokusiramo na same rizike koji se mogu ostvariti usled pandemije, većina neživotnih polisa ne pruža pokriće u ovakvim situacijama, ali svakako postoje i izuzeci i procena je da će najveći udar imati kreditna osiguranja i osiguranje jemstava, usled nelikvidnosti celokupne privrede, ali ne možemo za sada procniti ni obim opasnosti, a naročito što postoje i značajne mere na državnom i međudržavnom nivou da se nelikvidnost privrede minimalizuje, koliko god je to moguće. S druge strane, životna osiguranja su prošla i kontrolu na stres testu za ostvarivanje ovakve vrste događaja. Tako da aktuarski, ne očekujemo direktno probleme u tom prvom talasu. U medijima se najčešće pominju polise za nadoknadu štete nastale usled otkazivanja događaja.

Kako ocenjujete reakcije osiguravača na trenutnu situaciju kako u pogledu plaćanja polisa, pokrića, onlajn podučavanja, važenja polisa putnog osiguranja i drugih stvari koje se preduzeli? Da li je bilo i nekih aktivnosti u Privrednoj komori Srbije u ovoj oblasti?

Pokazalo se vrlo važnim da u ovakvim slučajevima postoje planovi, koji su skraćivali vreme reakcija i poboljšavali njihov kvalitet. Odgovarajuća struktura upravljanja kriznim menadžmentom je obezbeđivala brže prilagođavanje novom okruženju, izmenama regulative, poteškoćama u logistici… U ovoj situaciji su svakako bolje prošli oni sa kvalitetnijom diversifikacijom portfelja i strategijom plasmana, ali celokupan sektor u potpunosti sprovodi sve neophode mere upravljanja likvidnosti, regulatornog monitoringa, prvenstveno obezbeđujući punu zdravstvenu zaštitu svim zaposlenima i klijentima.

U Srbiji je dosta pomoglo i što su neke zemlje iz okruženja bile ranije zahvaćene, pa smo mogli da uočimo trend i da se prilagodimo. Na početku je mnogo značila i regionalna povezanost finansijskih grupacija, te su informacije i uputsva brzo dolazile do nas. Privredna komora Srbije je, kao odgovoran partner privredi, još 12. marta pokrenula specijalizovani info servis putem kojeg privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima vezanim za poslovanje u zemlji i inostranstvu, uticaju na pojedine sektore, kao i o najnovijim dešavanjima, zvaničnim preporukama i merama. Od tog trenutka su servisi i podrška PKS-u dostupni privrednicima praktično 24/7. Stručne službe Privredne komore Srbije u stalnom su kontaktu sa predstavnicima Vlade Srbije, resornih ministarstava, nadležnih institucija, kao i međunarodnih poslovnih asocijacija i organizacija, preko mreže privrednih komora, kako bi pomogli privrednicima da prevaziđu izazove i smanje negativni uticaj korona virusa na poslovne rezultate i bilateralne ekonomske relacije sa partnerima.

Na AON-ovoj mapi rizika pandemija se nalazila na 60. mestu, a u svetu već duže vreme ljudi iz različitih oblasti su upozoravali da svet nije pripremljen na pandemiju. Munich Re je 2017. ponudio polisu koja uključuje prekid poslovanja usled pandemije, ali nije bilo interesovanja. Da li je uopšte moguće predvideti rizike od pandemije da bi se formirala kvalitetna polisa osiguranja za preduzeća? Očekujete li da će osiguravači ići u pravcu razvijanja takvih proizvoda?

Postoji primer organizatora teniskog turnira Vimbldon, koji će ove godine dobiti odštetu iz svog osiguranja zbog neodržavanja turnira usled pandemije COVID 19. Po informacijama iz medija, oni od pandemije SARS-a imaju u svom osiguranju pokriven i ovaj rizik i ove godine će polovinu svojih gubitaka nadoknaditi upravo iz ove polise (nekih 140 miliona $). Naravno, premija za ovo pokriće nije bila mala, jer, kada se sve uzme u obzir, neki vid ovakih događaja jeste u scenariju ,,najgori slučaj’’ (worst case). Ovde bih pomenuo i najavu da će Olimpijske igre u Tokiju imati naknadu u iznosu od dve milijarde dolara.

U Srbiji je dosta pomoglo i što su neke zemlje iz okruženja bile ranije zahvaćene pa smo mogli da uočimo trend i da se prilagodimo. Na početku je mnogo značila i regionalna povezanost finansijskih grupacija, te su informacije i uputsva brzo dolazile do nas

Kako će vanredna situacija dugoročno uticati na investiranje osiguravača, i ostvarivanje dobiti budući da je već jasno da će ova kriza izazvati tektonske poremećaje u ekonomiji?

Potpuno ste tu u pravu da će promene u ekonomiji biti tektonske, ali to je za sada jedino što možemo sa sigurnošću reći. Procene gubitaka, koji će sektori i koliko biti zahvaćeni, pad bruto društvenog proizvoda pojedinih država, sve su to velika i otvorena pitanja trenutno. Ono što možemo pretpostaviti je da će se države zaduživati, kako bi mogle da finansiraju oporavak, što će omogućiti kvalitetne plasmane investitorima sa dužim horizontom, a tu prvenstveno mislim na životna osiguranja i penzione fondove. Oni će biti neophodni imajući u vidu očekivanu nestabilnost globalnih finansijskih tržišta u narednom periodu, tokom perioda posle „šoka” i perioda prilagođavanja na ovaj poremećaj.

Da li se „pozitivnom” stranom za osiguravače može smatrati činjenica da je u određenom periodu svuda u svetu smanjeno kretanje, pa je logično očekivati i manji broj odštetnih zahteva po AO polisama?

To je možda specifičnost našeg tržišta, koja je posledica nerazvijenosti, tj velikog udela te vrste obaveznih osiguranja u ukupnom portfelju. Saobraćaj jeste smanjen, ali ga ipak ima, a ono što je značajnije jeste što nije prekinut proces registracije motornih vozila.

U Srbiji nije bila mnogo razvijena onlajn prodaja osiguranja, da li bi ova situacija to mogla da promeni jer se pokazuje da mnogi privredni subjekti prelaze na onlajn i beleže rast prodaje?

Nije u pitanju samo onlajn prodaja, uostalom, ona ima i izvesnih ograničenja u osiguranju, jer onlajn prodaja je laka kada se prodaje poznat proizvod, osiguranje još uvek ima mnogo nepoznanica i lični kontakt ima prioritet i dalje. Ali ne treba zanemariti digitalnu transformaciju svih poslovnih procesa, koja se ovog puta pokazala ključna i koja je pružila dodatnu otpornost sistemu. Jedan od podsticaja u onlajn prodaji se može desiti i izmenom polise osiguranja AO, koja je sada štampana.

Koje vrste osiguranja sada mogu da dobiju na značaju, a koje da dožive pad, u ukupnoj premiji na kraju?

Čini mi se da će šomaž osiguranja osetiti povećanu tražnju, ali svakako uz transformaciju samog proizvoda, koji je, kod nas gotovo eksluzivno, vezan za prethodnu materijalnu štetu, a ne ostvarivanje ovakvih događaja.

Šta još kao trajnu promenu vidite kako kod osiguravača tako i kod osiguranika posle pandemije?

Jedna od niza otežavajućih okolnosti predstavlja i činjenica da ovde neće biti geografske disperzije rizika. U pitanju je globalni potres, koji je za izuzetno kratko vreme došao u skoro svaki kutak planete. Prvi znaci da može doći do širenja virusa u ljudskoj populaciji uočeni su krajem prošle godine, a samo nekoliko meseci kasnije mi smo već doživeli toliku količinu iskustva da će nam trebati jako mnogo vremena da se sve procesuira. Ono što sam gotovo siguran, jeste da se svet, koji je sada izbačen iz ravnoteže, neće u nju vratiti na starom optimumu, ali hajde prvo da budemo sigurni kada će se neka ravnoteža i povratiti. Mi se još uvek nalazimo na uzlaznoj putanji ove zdravstvene krize (pričam na globalnom nivou), a tek posle nje će se videti prave posledice u ekonomskoj sferi. Za sada se procene uticaja na neke ekonomije razlikuju i u dvocifrenim procentnim poenima BDP-a. Prerano je za zaključke. Zaključke ćemo izvlačiti godinama.

Razgovarala: Vesna Lapčić

 

Natrag