;

Da roba putuje sigurno

Datum objave: 01.01.1970. Broj 3 | Godina 2015

Usled ekonomske krize insolventnost kompanija, kao i probijanje dogovorenih rokova plaćanja, nije samo karakteristika srpskog tržišta, već i tržišta regiona pa i evropskih i svetskih. Vrednost prošlogodišnjeg izvoza srpskih preduzeća premašila je 11 milijardi evra, što je 1,4 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. Od početka izbijanja krize, 2008., Srbija je povećala vrednost izvoza u dolarima za 35 odsto, što ju je svrstalo na četvrto mesto po relativnoj stopi rasta izvoza u Evropi. Srbija, već tradicionalno, najviše robe izvozi u Evropsku uniju i zemlje regiona, ali se i među zemljama u koje se plasira roba iz Srbije nalaze i one nešto rizičnije. Da bi zaštitili svoje finansije, izvoznicima je na raspolaganju osiguranje izvoznih potraživanja, koje je relativno slabo zastupljen proizvod u zemlji. Donedavno tim poslom se bavila jedino Agencija za osiguranje i finansiranje deficita (AOFI), a nedavno su tu uslugu ponudile jedna faktoring agencija u saradnji sa osiguravajućim društvom.

Željko Sertić, ministar privrede, istakao je na promociji novog proizvoda da osiguranje izvoznih poslova predstavlja veoma važnu podršku u poslovanju preduzeća, jer ih štiti od rizika – kako kašnjenja naplate tako i njegovog potpunog izostanka. On je na nedavno održanoj konferenciji “Sigurna naplata izvoznih potraživanja” rekao da je u 2013. godini bilo osigurano svega 146 miliona evra srpskog izvoza, što predstavlja svega 1,5 odsto ukupne vrednosti izvoza, dok je u Evropi taj procenat pet odsto.

“Povećanje izvoza i otvaranje novih tržišta, jedan je osnovnih zadataka države – rekao je ministar tom prilikom.

Prednosti osiguranja izvoznih potraživanja
Osiguranje izvoznih potraživanja obezbeđuje izvozniku sigurnost i izvesnost u naplati, što je osnovna prednost ovog proizvoda. Naime, u uslovima savremenog spoljnotrgovinskog poslovanja domaća pravna lica i preduzetnici su u obavljanju svojih izvoznih poslova izloženi mnogobrojnim rizicima. Izvesnost da će se potraživanja po izvoznim poslovima realizovati, preduslov je za normalno poslovanje i planiranje, odnosno za uspešno proširenje broja kupaca. Dakle, uz određene troškove, firme deo rizika prenose na osiguravača. Na taj način osiguranjem potraživanja od neplaćanja ili kašnjenja u plaćanju, kompanije osiguravaju nesmetani cashflow, a time i profitabilnost. Ukoliko firma poseduje takvu polisu, veća je verovatnoća da će se odlučiti za izvoz na nova tržišta i proširenje broja svojih kupaca.

Izvoznici najčešće mogu da se osiguraju od nesolventnosti kupca i neplaćanja u dogovorenim rokovima

Izvoznici najčešće mogu da se osiguraju od nesolventnosti kupca i neplaćanja u dogovorenim rokovima. Nekada osiguravači sarađuju i sa faktoring agencijama koje se bave otplatom potraživanja. U tom slučaju, ako dođe do kašnjenja u plaćanju, najpre se pokreće proces naplate potraživanja. Ukoliko i posle toga postoji dug kupca, osiguranje isplaćuje odštetu osiguraniku. Pored zaštite od kašnjenja u plaćanju i neplaćanja, osiguravači u saradnji sa drugim finansijskim institucijama obezbeđuje izvoznicima praćenje kreditnih limita partnera u inostranstvu, stručnu procenu kreditne sposobnosti kupaca i naplatu potraživanja čime mu, takođe, smanjuje troškove procene rizika kupaca i datog tržišta. Osiguranje potraživanja bazira se upravo na kreditnim izveštajima, jer kada osiguranje preuzme rizik, mora da ima sve elemente kako bi se rizik na adekvatan način procenio, i kako bi se utvrdila visina premije osiguranja, srazmerno težini rizika. Oslanjajući se na procene i informacije koje ima osiguravač, ona donosi poslovnu odluku i svoje poslovanje usklađuje ne samo sa aktuelnom već i sa realnom situacijom. 

     
 

Prednosti osiguranja izvoznih potraživanja

• Obezbeđivanje sigurne naplate potraživanja, što omogućava nesmetani cashflow
• Lakši ulazak na nova tržišta i sklapanje poslova sa novim partnerima, što utiče na rast prodaje, odnosno prihoda preduzeća
• Smanjivanje troškova procene rizika klijenta i zemlje u koju se izvozi jer taj posao preuzima osiguravač
• Polisa osiguranja najćešće predstavlja kvalitetan kolateral kod banaka ili faktoring kuća koje time otvaraju prostor i za pregovore oko uslova kreditiranja
• Preduzeće je konkurentnije jer osiguranje potraživanja omogućava prodaju bez ugovaranja dodatnih instrumenata osiguranja (menice, garancije) te omogućuje prodaju uz odloženo plaćanje, kao i produženje rokova naplate postojećim i novim kupcima

 
     

Miodrag Kostić, vlasnik kompanije MK komerc, jednog od većih izvoznika, kaže da je osiguranje izvoznih potraživanja odlična poslovna odluka veoma zastupljena na inostranim tržištima. On, međutim, kaže za Svet osiguranja da njegova kompanija nije imala potrebu za korišćenjem te vrste usluge jer kupci robu najčešće plaćaju avansno.

Slobodan Petrović, generalni direktor kompanije Imlek se, takođe, složio da ova vrsta osiguranja može da koristi kompanijama koje imaju potrebu da smanje rizik svojih potraživanja. “Nama kupci plaćaju avansno ili je naš izvoz obezbeđen bankarskim garancijama. Onima koji ne mogu da obezbede uslove koje mi imamo osiguranje izvoznih potraživanja jeste rešenje”, kaže Petrović za Svet osiguranja.
Dejan Vukotić, direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), kaže za Svet osiguranja da su neki od njihovih klijenata najveći srpski izvoznici, ali da je među njima sve više i malih i srednjih preduzeća. Naime, u početku, 2006. godine, kada su izdali prve polise njihovi klijenti su, kako kaže Vukotić, mahom bile velike kompanije pretežno u stranom vlasništvu koje su po instrukcijama svojih osnivača ušle u saradnju sa AOFI-jem, s obzirom na to da je najveći broj transakcija u zemljama EU osiguran kroz uslugu osiguranja potraživanja, pa im je ova usluga bila poznata. Kasnije, sa početkom krize u 2008. godini, sve veći broj malih i srednjih preduzeća je, prema njegovim rečima, započeo saradnju sa njima pa je danas većina polisa izdata malim i srednjim preduzećima.

“Pitanje koliko su srpski izvoznici upoznati sa našom uslugom kratkoročnog osiguranja od komercijalnih rizika je pitanje za izvoznike, a ja mogu da kažem da mi nikada nismo zadovoljni sa nivoom korišćenja naše usluge osiguranja potraživanja. Smatramo da postoji veliki prostor za rast i razvoj s obzirom na to da je osiguranje izvoznih potraživanja (kratkoročno osiguranje od komercijalnih rizika) u povoju na tržištu Republike Srbije. Kako se u osiguranju sve okreće oko obima, nadamo se da ćemo nastaviti da proširujemo naš portfolio klijenata, uz stalno poboljšanje naše usluge”, kaže Vukotić.
Premijska stopa AOFI-ja kreće se od 0,36 odsto do 2,35 procenta, a da bi znali šta je predmet osiguranja, svaka pojedinačna faktura koju klijent izda svom kupcu za koga postoji kreditni limit mora biti prijavljena u osiguranje. Na iznos prijavljenih faktura obračunava se premija osiguranja, pa je svaka faktura osigurana ako je za nju klijent platio premiju osiguranja.

“Naše premijske stope se kreću u opsegu od 0,36 odsto do 2,35 odsto. Premijska stopa od 0,36 odsto važi za kupca našeg klijenta koji se nalazi u najmanje rizičnom sektoru u najmanje rizičnoj zemlji sa rokom plaćanja od 30 dana. S druge strane, premijska stopa od 2,35 će se primeniti za osiguranje naplate potraživanja prema kupcu u najrizičnijem sektoru u najrizičnijoj zemlji sa rokom plaćanja od 180 dana. Kako srpski izvoznici najčešće isporučuju robu sa rokovima plaćanja koji su značajno kraći od 180 dana, to je i naša prosečna premijska stopa znatno niža od pomenutih 2,35 odsto”, objašnjava Vukotić.
On dodaje da od 2008. godine, kada su isplatili prvu štetu, nije bilo godine bez isplaćenih šteta.

     
 

Rizici koji mogu da budu pokriveni osiguranjem izvoznih potraživanja

Nekomercijalni rizici
• Neplaćanje duga u roku od šest meseci od ugovorenog roka dospelosti ako je dužnik država, državna organizacija ili lice za koje garantuje država, odnosno državna organizacija
• Politički događaji u zemlji dužnika ili ratno stanje u državi čiji je državljanin dužnik sa drugom državom
• Opšti moratorijum plaćanja, nemogućnosti konverzije valute zemlje dužnika u konvertibilne valute ili zabrane transfera, do isteka tih zabrana
• Zabrana uvoza robe ili usluga od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga
• Jednostrani raskid ugovora od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga, osim kada je do jednostranog raskida došlo usled povrede carinskih ili zdravstvenih propisa države uvoznika, odnosno države korisnika usluga
• Zaplena, oštećenje, zabrana raspolaganja ili uništenje robe, učinjenih od strane države ili njenih institucija, od časa prelaska robe preko državne granice do prispeća inostranom kupcu

Komercijalni rizici
Insolventnost kupca
Produženi rok plaćanja

 
     

“Mi smo svesni da je isplata štete najbolja reklama za osiguravače, pa ne izbegavamo da je isplatimo sve dok su ispunjeni uslovi iz polise, ali značajnije od toga bitno je naglasiti da je AOFI osiguranje svaku godinu poslovalo pozitivno, bez obzira na ukupan iznos isplaćenih šteta. Drugim rečima, zahvaljujući reosiguranju i dinamičnom rastu premije i regresa u odnosu na rast isplaćenih šteta i najteže godine, u smislu iznosa isplaćenih šteta, smo pozitivno završavali. Uzdržao bih se od iznošenja konkretnih iznosa isplaćenih šteta, ali rado ću sa vama podeliti činjenicu da je naš prosečni višegodišnji loss ratio na nivou od 35 odsto, što nas svrstava u najuspešnije izvozno kreditne agencije u regionu”, kaže Vukotić.

Na nedavnu pojavu konkurencije na tržištu kaže da su srećni “pre svega zato što pionirski rad na edukaciji tržišta kreditnog osiguranja u Srbiji neće više morati da rade sami”.
“Uvereni smo da će prisustvo konkurencije i nas učiniti boljim, efikasnijim i konkurentnijim, a najveći dobitnik u konkurentskoj borbi će upravo biti srpska izvozna privreda. Stoga pozdravljamo dolazak konkurencije jer smo sigurni da to ne može biti loše ni po nas ni po srpsku privredu”, ističe on.

Iskustva iz regiona i sveta
I u zemljama regiona pioniri u pružanju usluge osiguranja izvoznih potraživanja su državne institucije. Hrvatska banka za obnovu i razvoj (HBOR) proširila je svoj portfolio i uvela novi program osiguranja naplate izvoznih potraživanja namenjen izvoznicima čiji godišnji izvozni promet ne prelazi iznos od dva miliona evra, s ciljem pomoći mikro i malim poslovnim subjektima koji izvoze ili tek počinju da izvoze, a imaju manji volumen izvoza. U HBOR-u ističu da je tom polisom moguće osigurati potraživanja do 50.000 evra, pri čemu ta institucija preuzima 95 odsto rizika.

U Bosni i Hercegovini ovaj proizvod nudi Izvozno kreditna agencija BiH. U toj instituciji navode da su čak u svojoj praksi imali slučaj da su zahvaljujući tome što je jedna ugledna kompanija imala ovu polisu osiguranja sprečili sigurni stečaj.

U početku, 2006. godine, osiguranje izvoznih potraživanja su mahom kupovale velike kompanije pretežno u stranom vlasništvu po instrukcijama svojih osnivača, s obzirom na to da je najveći broj transakcija u zemljama EU osiguran kroz uslugu osiguranja potraživanja pa im je ova usluga bila poznata, dok su kasnije sve češće to činila i mala i srednja preduzeća

Demir Hadžimuratović, kreditni analitičar Izvozno kreditne agencije BiH, kaže da u toj zemlji kompanije vrlo malo koriste usluge izvoznih potraživanja.
“U godinama nakon krize, osetila su se određena poboljšanja, posebno zbog povećanja svesti izvoznika za potrebom osiguranja. U protekloj godini smo osigurali samo jedan odsto ukupnoga bosanskohercegovačkog izvoza”, kaže Hadžimuratović za Svet osiguranja.

Srednja preduzeća i velike kompanije su, prema njegovim rečima, najveći korisnici usluga osiguranja izvoznih potraživanja. U protekloj godini IGA je prikupila oko 100.000 evra premije, a u istoj godini nije bilo zahteva za isplatu štete. On napominje da je ujedno IGA jedina institucija na prostoru BiH koja može da osigurava izvozna potraživanja.

Na zapadnim tržištima ovu vrstu osiguranja nude državne agencije ili komercijalne finansijske institucije. Državne institucije uz pomoć Svetske banke, IFC-a i zemalja G20 su, međutim, tokom krize odigrale ključnu ulogu budući da su se mnogi osiguravači i druge finansijske institucije povukle sa tržišta, posebno izbegavajući rizik izvoza u zemlje u razvoju. Nažalost, podaci o iznosu osiguranja izvoznih potraživanja nisu raspoloživi. S druge strane, The Economist Intelligence Unit procenjuje da je devet najvećih državnih agencija obezbedilo oko 488 milijardi dolara za finansijsku podršku izvozu u 2013. uključujući i drugu vrstu podrške.

Piše: Vesna Lapčić

Natrag