Benefitima do kvalitetnih zaposlenih

Datum objave: 19.07.2022. Broj 7/8 | Godina 2022

Produktivnost rada u Srbiji je izuzetno niska i ne približava se nivou Evropske unije, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke i Unicefa. Primetno je smanjenje broja radno sposobnog stanovništva i slaba ponuda boljih i produktivnijih radnih mesta. Uprkos nepovoljnoj široj slici, naši sagovornici kažu da u sektoru osiguranja za sada nema drastičnog nedostatka kadrova i problema s produktivnošću, kao i da su najtraženiji IT stručnjaci

Nivo produktivnosti rada u Srbiji (meren kao BDP po radniku) je manji od polovine proseka Evropske unije i čak je ispod nivoa nekih susednih zemalja Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju Svetske banke „Izgradnja ljudskog kapitala za dugoročni prosperitet”. U analizi, koju je ta međunarodna organizacija uradila u saradnji sa Unicefom, iznet je podatak da nižu produktivnost od Srbije, u Evropi, imaju samo Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.

Zbog čega Srbija beleži loše rezultate?

Jedan od najočiglednijih razloga je depopulacija: stanovništvo ubrzano stari, veći broj umrlih od broja rođenih je višegodišnji trend, a značajan je i odliv radne snage u inostranstvo. U proteklih 20 godina, udeo starijih osoba u ukupnom broju stanovnika je porastao sa 14% na 19%, a procenat radno sposobnih se u skladu s tim smanjio. Na to treba dodati još 8% onih koji su se u istom perodu iselili iz zemlje, navodi se u izveštaju.

S povećanjem broja starih, rastu izdaci za penzije, zdravstvo i usluge dugoročne nege, koji padaju na teret sve manjeg broja radno sposobnih ljudi.

Zaposlenost u Srbiji je naglo rasla od 2014. godine, ali uglavnom na poslovima nižeg kvaliteta, dok je na boljim i produktivnijim radnim mestima izostala. Uz to, visok nivo nejednakosti i nedostatak mogućnosti ostavljaju po strani značajan deo stanovništva koji bi svojim radom mogao da doprinese napretku Srbije.

Svetska banka upozorava da će bez značajnog povećanja produktivnosti i zapošljavanja, demografski trendovi Srbije ubrzati pad rezultata po glavi stanovnika.

Nedostatak radne snage i osiguranje

Osiguravači u Srbiji imaju različita iskustva u pogledu nedostatka radne snage.

„Osiguravajuća kuća Wiener Städtische do sada nije imala problem da regrutuje odgovarajuće kadrove na upražnjena mesta. Primetno je da je nedostatak IT kadrova univerzalan za gotovo sve delatnosti i da je ta radna mesta najteže popuniti”, kaže za „Svet osiguranja” Marija Blagojević, direktorka Sektora za ljudske resurse u toj kompaniji.

Ona navodi da se tržište rada značajno promenilo u poslednjih nekoliko godina, što se vidi i u sektoru osiguranja.

„Sa prvim danima korone i ‘zaključavanjem’ naučili smo da možemo gotovo sve poslove da obavljamo i van kancelarija. To je unelo dodatnu dinamiku u poslovni i privatni život, pa su lekcije iz tog perioda i sada važne za pravilnu organizaciju poslovnih i privatnih aktivnosti”, navodi Marija Blagojević.

Novije globalno istraživanje „Šta žele zaposleni u osiguranju” pokazuje da je fleksibilnost visoko cenjena, kako u pogledu radnog mesta, tako i pogledu radnog vremena. Čak 69% ispitanika širom sveta preferira kombinaciju rada od kuće i iz kancelarije, a za fleksibilno radno vreme se izjašnjava 45% zaposlenih u osiguranju

Naša sagovornica smatra da je na polju produktivnosti ključ uspeha u međusobnoj posvećenosti i poverenju između poslodavca i zaposlenih.

„Razgovaramo sa zaposlenima, nastojimo da razumemo potrebe, poštujemo različitosti i sve stavljamo u kontekst raspoloživih mogućnosti i industrije u kojoj poslujemo. Ključno je dobro postavljanje ciljeva, kontinuirani dijalog i partnersko razumevanje potreba”, objašnjava Blagojevićeva.

Dodaje da Wiener Städtische osiguranje nove kadrove regrutuje iz svih generacija.

„Kroz saradnju sa obrazovnim institucijama nalazimo način da približimo mladima delatnost osiguranja. Sa druge strane, imamo mogućnost da budemo dodatni izvor prihoda i za stariju populaciju, kada žele da promene karijeru posle dužeg niza godina u nekoj drugoj delatnosti ili da osveže penzionerske dane”, kaže direktorka Sektora za ljudske reurse.

U osiguranju, kao i u mnogim drugim industrijama, osećaju se promene na tržištu rada, kako u kvantitetu, tako i kvalitetu kandidata za posao, navode u osiguravajućoj kući Generali osiguranje Srbija. Kažu da bez većih problema dolaze do talenata, iako je taj proces ponekad izazovan i dugotrajan.

„Kako se tržište menja, menjamo se i mi, jer želimo da odgovorimo i na najzahtevnija očekivanja kandidata: fleksibilni smo i u radnom vremenu i u mestu sa kog postižemo najbolje rezultate, brinemo o karijernom razvoju kroz različite programe i mogućnosti, a od nedavno smo prva finansijska institucija u Srbiji sa Family Friendly Enterprise sertifikatom.”

U kancelariji za ljudske resurse Generali osiguranja ocenjuju da je najteže doći do najboljih IT stručnjaka i prodavaca osiguranja.

„Potrebni su nam IT stručnjaci različitih usmerenja. Nudimo im savremen sistem, otvorenost za različite perspektive i okruženje u kome se zaista mogu razvijati. Poseban izazov je privući najbolje prodavce životnih i neživotnih osiguranja. To je dinamičan i zahtevan posao, za koji ne postoji formalno obrazovanje, a zarada je u korelaciji sa učinkom. Mi ulažemo značajne resurse da ih obučimo, podržimo i motivišemo”, navode naši sagovornici: Aleksandra Vuković, Zorica Lađarević, Renata Perović i Vuk Kolašinac.

Oni ističu da je tokom pandemije, kao i danas, jedno od najčešće postavljanih pitanja bilo pitanje produktivnosti, zbog novog oblika rada van kancelarije. Ta opcija je, kako kažu, postojala i pre pandemije, ali je bila ograničena.

„Iako svi zaposleni imaju tu mogućnost, trenutno više od 70% njih uživa u povećanoj fleksibilnosti i ne žele da odustanu od poboljšane ravnoteže između posla i privatnog života. Naši zaposleni vole kombinaciju rada od kuće i odlaska u kancelariju. Mnogi smatraju da je rad od kuće efikasniji, a to nam je potvrdila anketa koju je popunjavalo više od 1250 zaposlenih”, navode u HR timu Generali osiguranja.

Čak 90% zaposlenih smatra da usklađivanje aktivnosti tima dobro funcioniše na daljinu, dok 88% njih navodi da mogu da zadrže nivo energije u novim uslovima rada.

„I pored žalbi zaposlenih da je previše onlajn sastanaka, u anketi su se izjasnili da su sastanci produktivniji nego u 2019”, navodi se u analizi ankete.

U Generali osiguranju dodaju da je pandemija imala efekat na pad produktivnosti samo u 2020. godini, dok je 2022. zabeležen rast.

„U životnom osiguranju prosečna produktivnost agenata u tekućoj godini je 922 evra nove produkcije – za 22% više nego u 2019. U odnosu na druge zemlje u regionu gde Generali posluje, to je dosta dobar rezultat. U neživotnom osiguranju, produktivnost agenata u prošloj godini je bila na nivou 2018, a u tekućoj je veća za 19% u odnosu na 2021”, kažu u ovoj kompaniji.

Kako dodaju naši sagovornici, privlačenje novih zaposlenih je trenutno veoma izazovno, pa su se fokusirali na zadržavanje postojećih kadrova. Za to su razvili trogodišnju strategiju koju će sprovesti kroz različite aktivnosti: personalizovane benefite, tim bilding i bonding događaje, programe usavršavanja, rada s ljudima u hibridnom okruženju i druge.

IT stručnjaci najtraženiji i u svetu

Američka industrija osiguranja, koja je i najveća na svetu, suočava se s nedostatkom kadrova i nedovoljnim interesovanjem za rad u toj oblasti.

Studija Džejkobson grupe iz prvog kvartala ove godine, pokazuje da rekordan broj osiguravača – njih 72%, namerava da poveća broj zaposlenih. Procenjuje se da će najteža za popunjavanje biti radna mesta u sektorima tehnologije, analitike i aktuarskih poslova.

Problem je i podmlađivanje kadra. Prema podacima Džejkobson grupe, industrijom osiguranja dominiraju stariji od 50 godina. Tokom pandemije COVID-19, pokazalo se da će većina njih radije otići u prevremenu penziju, nego što će se suočiti s gubitkom radnog mesta, zastojima u poslovanju i sličnim poteškoćama.

S druge strane, četrdesetogodišnjaci i mlađi, koji čine većinu radno sposobnog stanovništva u Americi, nisu zainteresovani za poslove osiguranja, pa se postavlja pitanje kako ih motivisati da popune upražnjena radna mesta?

Većina poslodavaca spremna je da im ponudi beneficije poput kombinovanog rada od kuće i iz kancelarije (89% poslodavaca), puno radno vreme od kuće (45%) i fleksibilno radno vreme (39%).

U Australiji su najtraženiji kadrovi sa znanjem i veštinama u IT oblasti. Kriza izazvana koronavirusom je mnoge privrednike zatekla nespremne za rad u digitalnom okruženju, što je za posledicu imalo pad produktivnosti. Kako bi to nadomestile, osiguravajuće kuće ubrzano zapošljavaju stručanjake za informacione tehnologije, a pojedine se odlučuju da prekvalifikuju deo zaposlenih iz poslovnog u digitalni sektor. Australijska konsultantska firma Xceedance navodi da se ljudima iz IT struke nude 20-40% veće zarade nego pre pandemije.

Pozitivnan primer digiatlne transformacije u osiguranju, koja je pomogla da se lakše prebrodi pandemijska kriza, jeste Generali Italija koja je još 2016. godine započela rad na automatizaciji određenih zadataka. Ispostavilo se da jednostavne radnje poput preuzimanja dokumenata iz mejlova, skeniranja tekstova, prikupljanja, kopiranja i selekcije informacija mogu da se automatizuju. Zahvaljujući tome, Generali Italija je olakšala svojim zaposlenima rad od kuće i brže se prilagodila novim okolnostima poslovanja. „Upotrebom pametne automatizacije smanjili smo troškove i birokratiju, a zaposlenima omogućili da se posvete važnijim zadacima”, izjavio je Pjerluiđi Sana, rukovodilac projekta.

Pandemija koronavirusa prvobitno je izazvala zastoje i poteškoće u poslovanju, ali je na duže staze doprinela unapređenju uslova rada, što pozitivno utiče i na produktivnost.

Novije globalno istraživanje „Šta žele zaposleni u osiguranju” pokazuje da je fleksibilnost visoko cenjena, kako u pogledu radnog mesta, tako i pogledu radnog vremena. Čak 69% ispitanika širom sveta preferira kombinaciju rada od kuće i iz kancelarije, a za fleksibilno radno vreme se izjašnjava 45% zaposlenih u osiguranju. Oni smatraju da im je izmenjeni režim rada tokom pandemije omogućio da posao usklade sa svojim životima, umesto obrnuto i žele da tako ostane.

Piše: Dušica Savković Kovač

Natrag