;

Ambiciozni i spremni za izazove

Datum objave: 01.01.1970. Broj 3 | Godina 2013

Sredinom novembra prošle godine Upravni odbor Unipol Gruppo Finanziario S.p.A. sa sedištem u Bolonji odobrio je početak sprovođenja upravljanja i koordinacije nad kompanijom Fondiaria SAI, S.p.A. kao i nad preduzećima koje ova kompanija već ima u okviru svog sistema upravljanja, a kojem pripada i osiguravajuća kuća DDOR Novi Sad. Tako je novosadski osiguravač postao deo grupacije Gruppo Assicurativo Unipol što bi trebalo da donese i novu strategiju i mogućnosti.
“To je veoma dobro za DDOR Novi Sad! Sada smo deo grupe koja ostvaruje promet od oko 18 milijardi evra, i koja je najveći osiguravač u oblasti neživotnih osiguranja u Italiji, i jedna od najvećih grupa u Evropi. Grupa trenutno razrađuje svoju poslovnu strategiju u Italiji i inostranstvu, i mogu samo da kažem da su naši novi akcionari veoma ambiciozni i spremni na izazove”, kaže u intervjuu za Svet osiguranja Christian Otto Neu, generalni direktor DDOR Novi Sad.
Počeci rada kompanije DDOR Novi Sad sežu od završetka Drugog svetskog rata, 1945., kada je osnovan Državni zavod za osiguranje i reosiguranje. Pod današnjim imenom posluje od 1990. godine, kada je registrovana kao Deoničko društvo za osiguranje i reosiguranje Novi Sad. Od januara 2008. posluje kao članica grupacije Fondiaria SAI, jedne od vodećih kompanija u oblasti osiguranja u Italiji.

Kako je DDOR Novi Sad poslovao prošle godine? Možete li nam dati konkretne podatke?
Na osnovu naših konačnih, ali još uvek neoditovanih finansijskih izveštaja, mogu da kažem da je DDOR Novi Sad imao još jednu razumno dobru godinu u dosta nerazumnom tržišnom okruženju. Godinu smo završili sa bruto obračunatom premijom od 8.214 miliona dinara i neto dobiti od 264 miliona dinara. Ovo se zasniva na više nego solidnom bilansu stanja: naše tehničke rezerve su potpuno adekvatne, izdvojili smo rezervu za izravnavanje rizika od 1.042 miliona dinara, što približno iznosi 39 odsto ukupnih rezervi za izravnavanje rizika na srpskom tržištu. Naša ukupna aktiva iznosi 15.539 miliona dinara, a ukupna ulaganja 11.134 miliona dinara, od čega 8.482 miliona dinara čine kamatonosna sredstva, a 7.191 miliona dinara visoko likvidne, kratkoročne obveznice, depoziti, gotovina i gotovinski ekvivalenti. Na sva naša potraživanja primenjuju se ispravke vrednosti u skladu sa strogim standardima Narodne banke Srbije, a sva naša učešća u kapitalu vrednuju se prema kriterijumima MRS. Naš kapital je uvećan za 8,7 odsto, i iznosi 4.081 miliona dinara, a naš racio solventnosti je 297 odsto. Osim toga, mi bez problema pokrivamo svoje tehničke rezerve standardno propisanim sredstvima i ne moramo u tu svrhu da tražimo od nadzornog organa da nam izuzetno dozvoli pokriće tehničkih rezervi povećanjem limita nedospelih potraživanja, ulaganja u nekretnine i slično.

Razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja na posebne kompanije nije neophodno. Transparentna podela ta dva segmenta u okviru jedne kompanije trebalo bi da bude dovoljna

U toku prošle kalendarske godine, likvidirali smo 92,5 odsto svih nerešenih šteta i šteta prijavljenih 2012. godine. Nisam veliki pristalica uobičajene statistike o ažurnosti rešavanja šteta, jer ona sadrži visoki stepen subjektivnosti. Smatram da je prilično očigledno da mi nismo jedna od onih kompanija koje imaju teškoće u isplati šteta, niti imamo potrebe da zbog isplate šteta pribegavamo neodrživom preuzimanju rizika radi održavanja likvidnosti.
Zbog teškog makroekonomskog okruženja, svetske finansijske krize i duboke recesije koja je zahvatila ovu zemlju, mi smo se još pre tri godine opredelili za veoma opreznu poslovnu politiku. To smo platili padom tržišnog udela, a posebno gubitkom znatnog dela portfelja osiguranja od autoodgovornosti. U tom segmentu osiguranja namerno smo odabrali pristup koji se veoma razlikuje od široko prihvaćenog ponašanja na tržištu.

U kojim oblastima ste ostvarili najveći rast, a koje želite da unapredite u budućnosti?
Smatram da u postojećem tržišnom okruženju nije mudro uspeh meriti rastom. Najbolje rezultate smo ostvarili kod osiguranja namenjenih fizičkim licima, koja se ne odnose na osiguranje vozila. U tom segmentu postigli smo dvocifrene stope rasta i nastavićemo sistematski da ga razvijamo. Trudićemo se da održimo svoje pozicije u privrednom sektoru i konačno, ali svakako ne najmanje značajno, nadamo se da će se određena doza zdravog razuma i discipline u poštovanju propisa vratiti na tržište osiguranja od autoodgovornosti, koje u svom postojećem obliku jednostavno nije održivo.

Pet godina je prošlo od kada je Fodiaria SAI preuzela većinski udeo. Kako biste ocenili tih pet godina? Da li ste se možda pokajali?
Naknadna spoznaja je izvanredna stvar. Jasno je da smo svi mi očekivali veoma različit makroekonomski scenario. Nadali smo se ekonomskom procvatu u Srbiji i u celom regionu, na talasu direktnih stranih investicija i brzog rasta lične potrošnje. Usled opšte finansijske krize ni jedno od očekivanja nije se ispunilo, a umesto toga došlo je do ukupnog redefinisanja vrednosti svih kapitalnih sredstava, ne samo u Srbiji, nego i drugim zemljama. Međutim, DDOR se veoma brzo prilagodio novoj situaciji, pregrmeo je oluju, i sada je jedno od relativno malobrojnih finansijski zdravih osiguravajućih društava u regionu. Prema tome, nema kajanja.

Koje su bile najveće poteškoće na koje ste nailazili kako u okviru kompanije tako i na samom tržištu?
U okviru kompanije izveli smo ništa manje, nego revoluciju. DDOR je bio državna kompanija, sa brojem zaposlenih znatno većim od potrebnog, i 24 prilično nezavisne filijale, koje su, takoreći, bile zasebna mala osiguravajuća društva. Takva organizacija verovatno nije bila loša u prethodnom periodu, kada je tržište bilo mnogo manje konkurentno i kada je skoro svaki posao osiguranja bio dobar. U sadašnjem tržišnom okruženju potrebni su mnogo veća efikasnost i transparentnost, mnogo veća kontrola i centralizacija. Sve to je zahtevalo potpuno preoblikovanje svih struktura i procedura, značajna ulaganja u informatičke sisteme, kao i potpunu promenu načina razmišljanja.
Izgleda da je najveći problem tržišta osiguranja u tome što ima previše igrača i što pojedini igrači uopšte ne vode računa o ekonomskim principima poslovanja. Možda zbog toga što njihovi vlasnici ne obraćaju toliko pažnje na tehničke detalje, kao što je isplativost ulaganja, ili možda zbog toga što misle da je ponašanje suprotno ekonomskim principima strateško i da će na kraju doći neko ko će da kupi njihovo preduzeće po višestruko većoj ceni.

Koji će biti najveći izazovi u tekućoj godini i kakve rezultate očekujete odnosno koji su glavni ciljevi koje kompanija planira da dostigne?
Mi ćemo nastaviti da hodamo po tankoj žici; s jedne strane nastojeći da izbegnemo dalje smanjenje tržišnog udela i obima poslovanja, koje bi nas dovelo do problema sa troškovima, a sa druge, nastojeći da izbegnemo agresivnu politiku rasta, koja bi nas dovela do problema sa racijem šteta.

Krajem prošle godine odložena je podela kompozitnih društava što se dešava već devet godina. Kako takva odluka utiče na poslovanje i koje bi prema Vašem mišljenju bilo najbolje rešenje?
Pitanje podele nema puno uticaja na naše poslovanje. Ukoliko do toga dođe, bez problema ćemo osnovati kompaniju za životno osiguranje; već smo izdvojili sredstva u tu svrhu. Lično smatram da razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja na posebne kompanije nije neophodno. Transparentna podela ta dva segmenta u okviru jedne kompanije trebalo bi da bude dovoljna. Njihovo potpuno razdvajanje dovelo bi do povećanja već ekstremno visokih troškova i smanjenja i ovako niske dobiti sa kojom osiguranici životnog osiguranja moraju da se zadovolje na ovom tržištu.

Izgleda da je najveći problem tržišta osiguranja u tome što ima previše igrača i što pojedini igrači uopšte ne vode računa o ekonomskim principima poslovanja. Možda zbog toga što njihovi vlasnici ne obraćaju toliko pažnje na tehničke detalje, kao što je isplativost ulaganja, ili možda zbog toga što misle da je ponašanje suprotno ekonomskim principima strateško i da će na kraju doći neko ko će da kupi njihovo preduzeće po višestruko većoj ceni

Pre dve godine pričalo se o prodaji udela Fondiaria SAI u DDOR-u Novi Sad. Da li se trenutno razmatra takva mogućnost?
Već godinama, pojedini konkurenti s vremena na vreme izražavaju zainteresovanost da kupe DDOR. Ja mogu to da razumem, imajući u vidu da je DDOR dobra kompanija i – kao što sam već rekao – jedna od malobrojnih finansijski zdravih osiguravajućih društava na ovom tržištu. Postoje samo dva problema u pogledu takve transakcije. Kao prvo, DDOR jednostavno nije na prodaju. DDOR je deo veoma velike italijanske grupe Unipol koja želi da diversifikuje svoju ogromnu poslovnu bazu u Italiji i u geografskom smislu. Kao drugo, neki od onih koji izjavljuju da su zainteresovani da kupe DDOR evidentno ne raspolažu finansijskim sredstvima potrebnim za takvu transakciju, tako da se postavlja pitanje koliko su te izjave ozbiljne.

Ranije je bilo pomena i o grinfild investicijama u nekim zemljama regiona. Pretpostavljam da je kriza zaustavila te planove. Da li uopšte razmišljate o investicijama u regionu?
Nije ih zaustavila, nego stavila u stanje pripravnosti! Mi i dalje veoma detaljno razmatramo takve poduhvate sa našim novim vlasnikom.

Neki od onih koji izjavljuju da su zainteresovani da kupe DDOR evidentno ne raspolažu finansijskim sredstvima potrebnim za takvu transakciju, tako da se postavlja pitanje koliko su te izjave ozbiljne

Ima li možda prostora za određene akvizicije u Srbiji?
Mi trenutno preispitujemo sve mogućnosti u svakom pogledu, i ja ne želim da isključim bilo koju opciju. Međutim, to bi trebalo da bude strateška transakcija. Uobičajene stvari koje se već neko vreme nude nisu nešto u šta bi želeli da se upuštamo.

Šta se desilo sa udelom Fondiarije u nekadašnjoj Metals banci? Kako su dešavanja u toj banci uticala na sam DDOR Novi Sad?
Udeo je jednostavno implodirao. Banka je odlučila da izvrši samoubistvo, a mi, kao manjinski akcionar, nismo mogli da je u tome sprečimo. Mi smo vrednost udela sveli na njegovu stvarnu tržišnu vrednost i uspeli da to apsorbujemo u naš bilans stanja. Tužna priča Metals banke i nekih drugih banaka predstavlja, poput biblijskog “znaka na zidu”, upozorenje tržištu osiguranja: ono što je neodrživo završiće se, i to na teži način!

Vesna Lapčić

Natrag