« Povratak na sadržaj Broj 6 | Godina 2018

Finansijski stres i uticaj na osiguranje

Nove generacije – nova finansijska pravila

Današnji mladi ljudi imaju drastično drugačije potrebe za finansijskim proizvodima u odnosu na njihove roditelje. Zaduženiji su, duže će morati da rade i slabiji im je povraćaj uloženog u odnosu na dugove što neminovno utiče na industriju finansijskog tržišta koje se mora prilagoditi njihovim potrebama. Održanje finansijske sigurnosti umesto plasmana proizvoda klasične štednje postaje najtraženija roba, ili, u prevodu veća je potreba za proizvodima za “kako preživeti“ umesto za “kako se obogatit
Poslednjih godina osiguravači su shvatili da su se mnogi Amerikanci našli pred pravim finansijskim izazovima – kako da štede za “stare dane” kada svakog meseca sklapaju kraj s krajem. Uprkos tome, malo se kompanija uskladilo sa ovakvim potrebama klijenata, pokazalo je istraživanje koje je objavila konsultantska kuća PricewaterhouseCoopers (PwC) u svom godišnjem izveštaju.

Kako navode, kompanije iz ovog resora pre su usmerene na poboljšanje finansijske pismenosti Milenijalaca ali su, sudeći po istraživanjima, rezultati izostali, ili bar nisu na nivou koji se očekivao.

Drugi, koji su pokušali da ohrabre klijente na ulaganja utvrdili su da njihovi napori ponekad dovode do neželjenih posledica – teškoća u otplaćivanju kredita zbog nepažnje u upravljanju gotovinom. Osim toga, oni koji se takmiče na tržištu za povećanje učešća u proizvodima koji donose finansijsku sigurnost uglavnom su izbor proizvoda prepustili kupcima.

Štaviše, mnogi stru;njaci za finansijsko savetovanje su se fokusirali na uski, izuzetno bogat segment kupaca, dok širok opseg potrošača koji žele savet a ne uklapaju se u ovu grupu, ostaje izvan njihovog radara.

Finansije kao glavni stres
Istraživanje PwC-a o finansijskoj sigurnosti pokazalo je da se više od polovine ispitanika (53 odsto) koji su zaposleni suočilo sa “finansijskim stresom” kada su lične finansije u pitanju dok je čak 46 odsto njih svoju finansijsku sigurnost označilo kao glavni izvor stresa.

To govori da veliki deo kupaca zapravo ostaje neuslužen jer je tradicionalni savetodavni pristup obuhvatio mali segment potrošača. Sa napretkom tehnologije i analitike kada je savetovanje postalo moguće i pomoću veštačke inteligencije i naprednijim analizama dramatično su smanjeni troškovi pružanja finansijskih savetodavnih usluga, što je stvorilo značajnu tržišnu priliku za ciljanje mnogo šireg broja kupaca. Istovremeno, sve veća digitalizacija, navodi se u analizi, povećala je očekivanja kupaca o transparentnosti, pristupačnosti i personalizaciji finansijskih savetodavnih rešenja za sve na finansijskom tržištu, uključujući i osiguravače.

Integrisana rešenja za usluge finansijske sigurnosti
Da bi osvojili ove kupce, osiguravači moraju razumeti šta kupci žele, umesto da se fokusiraju samo na ono što mogu učiniti njihovi sopstveni proizvodi. U kratkoročnom smislu, ovo znači rešavanje potreba većine kupaca i pružanje odgovora kako da maksimiziraju svoje mesečne budžete. Na duži rok, kupci žele da se pripremaju za penzionisanje, potencijalne hitne slučajeve, zdravstvene potrebe, troškove studiranja i prenošenje bogatstva na mlađe generacije.

Iako se potrebe klijenata mogu činiti jednostavnim, pružanje saveta njima to nije s obzirom na složene i promenljive ekonomske i finansijske uslove s kojima se posebno suočavaju mlađi radnici. U proseku, Milenijalci su zaduženiji gotovo 300 odsto više na ime studentskog duga nego njihovi roditelji i zarađuju manje u odnosu na “Bejbi bum” generaciju njihovih roditelja. Mnogi mlađi radnici će morati da rade duže imajući u vidu istraživanja američkog tržišta koje procenjuje da će tamošnji Milenijalci raditi do svoje 75. godine.

Prema ovom istraživanju njima se može pomoći personalizovanim finansijskim informacijama dostupnim “onlajn”, omogućavanjem lakog kontakta sa savetnikom i širokim spektrom prilagodljivih finansijskih proizvoda i rešenja.

Iako se od banaka, menadžera za upravljanje imovinom i finansijskih planera tipično očekuje da imaju sva sredstva i mogućnosti da pomognu klijentima da postignu svoje finansijske ciljeve, mnogi od njih su se fokusirali prvenstveno na pomoć bogatim kupcima ubrzavajući akumulaciju bogatstva i siguran pristup kreditima, a ne zaštitu aspekta finansijske održivosti ogromne većine drugih.

Očekuje se da će Milenijalci činiti 50 odsto radne snage do 2020. godine i 75 odsto do 2025, a stepen njihovog finansijskog stresa posebno je zabrinjavajuć za poslodavce. Alarmantnih 47 procenata onih koji već osećaju finansijski stres kažu da im povremeno nedostaje ili posao ili da su se finansijske brige uticale na njihovu produktivnost na poslu. Još više, njih 50 odsto, rekli su da provode tri ili više sati svake nedelje na poslu baveći se ličnim finansijskim pitanjima.

To znači da će poslodavci i dalje biti kritična dodirna tačka za osiguravače kao efikasna tačka pristupa onima kojima je potreban program finansijske sigurnosti, navodi se u izveštaju.

U očima zaposlenih poslodavci bi trebalo da štite njihovo finansijsko blagostanje, a ne da profitiraju od njih, ističu, a efikasnost poslodavca u pružanju finansijskih rešenja može poboljšati percepciju zaposlenih i zadovoljstvo njihovom nadoknadom. To zauzvrat ima stvarnu uticaj na performanse kompanije, zaključak je ovog istraživanja.

S obzirom na sveobuhvatne potrebe klijenata, veličinu tržišta finansijske sigurnosti i motivaciju poslodavaca za pružanjem ovih programa, osnovno pitanje je kako osiguravači mogu uzeti deo ovog “kolača” pre konkurencije.

Analitičari kažu da to neće biti lako, da je na tržištu “gužva” od tradicionalnih, već prisutnih “igrača” kao što su finansijski savetnici u finansijskim institucijama, penzioneri, individualni i grupni osiguravači sve do konsultanata. Ovaj konkurentski pejzaž je posebno složen jer su sposobnosti ovih institucija promenljive, jer mnogi od njih ulaze u partnerstva i akvizicije da bi postigli više i često revidiraju svoje poslovne modele ne bi li držali korak sa promenama. Kao i na tržištu u celini, ocena je analitičara, besprekorni i personalizovani digitalni paketi usluga ostaće od vitalnog značaja. Klijentima je potrebno isplativo, korisničko iskustvo i realan uvid u njihove finansijske sposobnosti.

“Svete” lične potrebe klijenta
Autori istraživanja uvereni su da će se na takvom tržištu izboriti samo kompanije usredsređene na “svete” lične potrebe klijenata za finansijskom zaštitom, a iza sebe ostave klasičnu prodaju finansijskih proizvoda. Od nemalog uticaja će, navode, biti i digitalne platforme sa “ljudskom” podrškom u kritičnim momentima.

Da bi se sa uspehom takmičili na takvom terenu, osiguravači će morati da odrede jasnu osnovu za diferencijaciju i fokusiranje ulaganja u mogućnosti koje su ključne za jačanje njihovog položaja na tržištu. Tražiće se specijalisti analitike, eksperti za potrošačko iskustvo, integrisani provajderi “na jednom šalteru”.

Osiguravači koji to uspeju, zauzvrat imaju veliki prostor za rast na tržištu finansijske sigurnosti, “svetog trojstva” današnjih Milenijalaca koji će štednju za “crne dane” morati da odlože.