« Povratak na sadržaj Broj 4 | Godina 2018

Da li je vreme za promenu politike poreskih olakšica

Fiskalna konsolidacija dala je rezultate, stanje u budžetu Srbije je dobro, a time se i otvara prostor za konačno uvođenje poreskih olakšica za osiguravače, kažu stručnjaci
Stanje u budžetu Srbije konačno je poboljšano, a fiskalna konsolidacija dala je zadovoljavajuće rezultate. Ekonomisti ocenjuju da ostvareni suficit može da se iskoristi za podsticanje rasta privrede, kao i za rast investicija. Iz Vlade Srbije, zbog dobrih finansijskih pokazatelja, već su za ovu godinu najavili i novo povećanje plata i penzija. Osim toga, kako ocenjuju stručnjaci, dobro stanje u budžetu konačno bi moglo da na dnevni red stavi i poreske olakšice za osiguravače. Stručnjaci ocenjuju da je pravo vreme da se o tome razmišlja i napravi strategija kako bi te dugo najavljivane mere konačno bile stavljene na sto. Problem je prepoznat, a kako ocenjuju, potrebno je pronaći najbolje rešenje koje bi bilo korisno i za državu i osiguravače.

Radi se na uklanjanju ograničenja za razvoj unit linked proizvoda, jednog od motora razvoja životnog osiguranja na razvijenim tržištima
U Ministarstvu finansija i Vladi Srbije ipak nismo uspeli da dobijemo dogovor da li će država u narednom periodu razmotriti promenu politike poreskih olakšica za osiguravače, s obzirom na dobre pokazatelje budžeta. Osiguravači već godinama ukazuju na taj problem, pre svega na nedostatak podsticaja za životno osiguranje, ali i na “preklapanje” podsticaja. Kao problematično ističe se i pitanje dvostrukog oporezivanja u slučaju unit-linked proizvoda, što između ostalog usporava njegov razvoj.

U budžetu ima prostora za poreske olakšice
Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da bi zbog dobrih ekonomskih pokazatelja u budžetu Srbije mogao da se nađe prostor za poreske olakšice za osiguravače, ali da je pre toga potrebno proceniti koji bi bili efekti takvih mera. On podseća da su fiskalni rezultati u 2017. bili bolji od planiranih i da je ostvaren konsolidovani suficit od 1,2 odsto BDP-a. To, prema njegovim rečima, otvara prostor za blagu fiskalnu ekspanziju, odnosno za smanjenje poreza ili povećanje nekih izdataka. Iz perspektive privrednog rasta, navodi Ranđelović, bilo bi dobro voditi politiku fiskalnog deficita od 0,5 do jedan odsto BDP-a.

“Analize pokazuju da najveći pozitivan efekat na privredni rast ima povećanje javnih izdataka za investicije, odnosno ulaganje u infrastrukturu. Ali to ne znači da određeni fiskalni prostor ne bi mogao da se iskoristi i za efektivno smanjenje nekih poreza kroz korekciju poreskih stopa ili uvođenje i proširenje nekih poreskih olakšica”, kaže Ranđelović.

Da je pravi trenutak za dugoročniju strategiju smatra i Vladimir Đorđević, viši savetnik Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije u Privrednoj komori Srbije. On kaže da je period najzahtevnijih koraka u fiskalnoj konsolidaciji za nama – postignuti su željeni rezultati, tako da je sada pravi trenutak da se razmotri na koji način može da se počne razmišljati dugoročnije.

“Državi je potreban takav strateški investitor koji će je pratiti u infrastrukturnim investicijama, a životno osiguranje predstavlja izvanredan finansijski proizvod, koji omogućava dugoročnu akumulaciju i ročnost prilagođenu baš takvim projektima”, ističe on.

     
 

Niski podsticaji i nedovoljna edukovanost prepreke za rast

Snežana Ristanović, direktorka Raiffeisen Future dobrovoljnog penzijskog fonda ističe da je za svaku državu veoma važno da ima adekvatne, sigurne i održive sisteme penzijskog i zdravstvenog osiguranja.

“Glavni nedostatak je, slobodno mogu reći, što oba sistema koji počivaju isključivo na sistemu solidarnosti nisu realno održivi. Jednostavno, kako svetsko, tako i naše stanovništvo stari i povećava se učešće u ukupnom broju stanovništva upravo grupe 65+ godina u odnosu na radno aktivno stanovništvo iz koga se i regrutuju zaposleni koji uplaćuju doprinose (i za penzije i za zdravstveno osiguranje)”, ističe ona.

Za adekvatne i održive i penzijske sisteme i sisteme zdravstvenog osiguranja, prema njenom mišljenju, neophodno je razvijati dopunske vidove štednje za penzije i dopunsko zdravstveno osiguranje. Ovo je model, kako objašnjava Ristanović, koji članice EU već imaju i dalje razvijaju sa ciljem obezbeđivanja kako kvalitetne zdravstvene zaštite svojih građana, tako i adekvatnih penzijskih prihoda za građane u trećem dobu. Ristanović podseća da je Srbija od 2005. godine, usvajanjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, institucionalizovala dobrovoljne penzijske fondove (DPF) za štednju za privatnu penziju i time napravila značajan pozitivan iskorak u pogledu sistemskog rešavanja problema održivosti postojećeg penzijskog sistema na dugi rok.

“Građanima je otvorena mogućnost da kroz tzv. kapitalizovanu štednju za starost, uplatama na lični račun u DPF, obezbede sebi dopunski izvor penzijskih prihoda. Zakon omogućava da za člana DPF-a pored ličnih uplata dopunskih doprinosa, uplate može vršiti i drugo fizičko lice ili i pravno lice kod koga je član zaposlen. Od samog početka poslovanja DPF-a obezbeđene su poreske i druge olakšice kako za uplate od strane poslodavca, tako i za lične uplate člana DPF-a (naravno, zaposlenog lica)”, kaže ona.

Preduslov za razvoj štednje za privatne penzije, kako ocenjuje, jesu upravo poreske olakšice, a ciljna grupa obveznika uplate (i u mnogo razvijenijim ekonomijama) jesu prvenstveno poslodavci (u korist svojih zaposlenih) i sami zaposleni.

“Kod nas, posle 11 godina operativnog poslovanja DPF-a i odličnih rezultata u pogledu ostvarenih prinosa (9,4% ponderisani prinos na nivou DPF-a od početka poslovanja industrije), svega 2,6 odsto građana štede za privatne penzije, odnosno oko 10 odsto zaposlenih”, dodaje ona.

Ristanović smatra da dobrovoljno zdravstveno osiguranje (DZO) građana u Srbiji ima značajan rast mereno rastom bruto premije iz godine u godinu.

 “Na našem tržištu postoji lepeza odličnih paketa iz ove vrste osiguranja i ono što je veoma važno jeste njihova cena koja ih čini dostupnim građanima sa prosečnom zaradom”, dodaje ona. Za ovu vrstu osiguranja, kako navodi, takođe je važno da su uspostavljene poreske i druge olakšice kako za uplate premije DZO poslodavca za svoje zaposlene, tako i za lične uplate fizičkih lica koja su zaposlena.

Ipak, u ovom trenutku, samo dva odsto građana naše zemlje koristi usluge DZO-a, bez obzira da li su ih obezbedili samostalno ili su dobili kao benefit od poslodavca.

Ona navodi da je logično pitanje – imamo dva odlična “proizvoda”, odlične rezultate, obezbeđene poreske olakšice i za poslodavce i za zaposlene građane a obuhvat je i dalje na niskom nivou – u čemu je prepreka za brži rast?!

“Ne mislim da je problem što su kod nas pod jednim neoporezivim iznosom i uplate dobrovoljnih penzijskih doprinosa i uplate za DZO (što je neuobičajena praksa). Veći je problem u visini ovog neoporezivog iznosa koji za 2018. iznosi 5.757 dinara na mesečnom nivou. Dakle, ako neki poslodavac uplaćuje zaposlenima dobrovoljni penzijski doprinos i dobrovoljno zdravstveno osiguranje ostvaruje poreske i druge olakšice samo do navedenog iznosa po zaposlenom, na mesečnom nivou (u zbiru za oba benefita). Takođe, zaposleni koji samostalno uplaćuje dobrovoljni penzijski doprinos i/ili DZO putem obustave iz zarade, ostvaruje poresku olakšicu. Ovaj iznos bi trebalo bar udvostručiti”, dodaje ona. Velika prepreka je, kako navodi, i nedovoljna edukovanost ne samo građana, već i donosioca odluka kako na nivou kompanija, tako i na nivou državnih institucija.

 “Iskustva u regionu i u svetu ukazuju da je odluka države da uspostavi dugoročno adekvatne, sigurne i održive sisteme kako penzijskog tako i zdravstvenog osiguranja kroz jačanje i razvoj privatnih penzijskih fondova i privatnog zdravstvenog osiguranja, od suštinskog značaja za uklanjanje svih ’prepreka’”, zaključuje Ristanović.
 
     


Kako uspostaviti sistem oporezivanja?
Saša Ranđelović navodi da je pitanje oporezivanja zarada na dnevnom redu dugi niz godina i dodaje da je ukupno fiskalno opterećenje zarada u Srbiji porezima i doprinosima na nivou evropskog proseka. Od 100 dinara troška, kako precizira, u proseku 39 dinara ode državi, 61 ide zaposlenom.

“Pitanje je kako uspostaviti sistem oporezovanja dohotka građana, odnosno poreskih olakšica za dobrovoljno penzijsko osiguranje, a eventualno i poreskih olakšica za životno osiguranje. Zdravstveno osiguranje je jedno od pitanja koje bi valjalo tretirati kroz širu priču o reformi sistema oporezivanja dohotka građana”, ocenjuje on.

Ranđelović navodi da je ranije bio predlog da se pređe na sintetički model oporezovanja, odnosno da se svi dohoci sabiraju, pa da se od njih odbijaju razne poreske olakšice, ali taj sistem je, kako navodi, u većini zemlja centralne i istočne Evrope napušten zbog složenosti administrativnog procesa i drugih razloga.

“Ako bi se u narednom periodu opredelili za formulu jednostavnijeg sistema oporezivanja dohotka građana, pitanje poreskih olakšica takođe bi moglo da dođe na dnevni red”, ocenjuje Ranđelović. Pre nego što se takva odluka donese, dodaje da bi valjalo detaljno razmotriti kakve bi to ekonomske efekte imalo.

 “Naše poreske olakšice za dobrovoljno penzijsko osiguranje na primer, iznose oko 45 evra po zaposlenom mesečno. To je u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana na nivou Republike Srpske, manje nego u Sloveniji, Hrvatskoj, Federaciji BiH, ali više nego u Makedoniji i Crnoj Gori koje uopšte nemaju takav vid poreskih olakšica”, navodi Ranđelović.

Ako bi se razmatralo povećanje ovih olakšica u Srbiji, prema njegovim rečima, valjalo bi prvo videti kolike bi direktne efekte to imalo na budžet, odnosno podesiti ih tako da to ipak ne utiče značajno na održivost budžeta. Potrebno je napraviti i analizu kolike su koristi za razvoj tržišta osiguranja po osnovu takvih olakšica.

“Trebalo bi kroz diskusiju na sto staviti opcije koje su na raspolaganju, jer se te olakšice mogu implementirati na različite načine, a zatim proceniti ekonomske efekte, kao i njihovu raspodelu”, objašnjava on.

Nepotrebno preklapanje podsticaja
Već nekoliko godina osiguravači se bore da privole državu da usvoji poreske olakšice za osiguranje života. Za sada im to ne polazi za rukom i poreske olakšice postoje samo za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i uplate za dobrovoljne penzijske fondove. Međutim, i u tom segmentu predstavnici ove dve nimalo komplementarne grane imaju zamerke. Snežana Ristanović, direktorka Raiffeisen Future, dobrovoljnog penzijskog fonda, rekla je nedavno da nigde u svetu ne postoji takvo rešenje da su dva različita proizvoda stavljena pod istu poresku olakšicu (u iznosu od oko 5.750 dinara) te da bi iznos poreske olakšice trebalo povećati. “Ovo su dva veoma važna proizvoda, zato je neverovatno da su stavljeni u istu poresku olakšicu”, ističe ona.

Na pitanje da li bi trebalo drugačije tretirati dobrovoljno zdravstveno osiguranje i uplate u dobrovoljne penzione fondove, Saša Ranđelović navodi da je potrebno proceniti fiskalni prostor, odnosno koliko poreskih prihoda može država da se odrekne, pa potom utvrditi na koji način se to može raspodeliti.

“Pitanje je da li želimo ljude stimulisati da više odvajaju za dobrovoljno penzijsko osiguranje da bi se razvijao treći penzijski stub ili vidimo potencijal na tržištu zdravstvenog osiguranja, pa da se kroz te dodatne mere unapredi zdravstveni sistem. To je šire ekonomsko i društveno pitanje”, precizira Ranđelović.

Vladimir Đorđević smatra da su fiskalni podsticaji koje država trenutno pruža sektoru osiguranja nažalost ograničenog karaktera, a upravo podseća i na to da je došlo i do preklapanja podsticaja i da se ista mera koristi za potpuno različite proizvode. 

“Naime, 2006. godine je uveden podsticaj za dobrovoljne penzije, tj. do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa saglasno zakonu koji uređuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje, penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac plaća za zaposlene, ne smatra se se zaradom. Ovaj član Zakona o porezu na dohodak građana, tj. ovaj podsticaj proširen je 2013. godine i na premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje poslodavac uplaćuje za svoje zaposlene, ali su oba podsticaja ograničena istim iznosom, tj. podsticaj za zdravstveno, praktično je uveden nauštrb postojećih podsticaja za dobrovoljne penzije”, podseća Đorđević.

U budžetu ima prostora za uvođenje poreskih olakšica za osiguravače, potrebna strategija i analiza efekata
Ta dva finansijska proizvoda, kako dodaje, po svojoj suštini nemaju sličnosti i potpuno je nepotrebno bilo stavljati ih u istu korpu i primoravati ugovarače da praktično biraju na koji način mogu iskoristiti ove inače vrlo skromne podsticaje.

 “Ono šta je potrebno i na čemu aktivno svi radimo jeste da probamo da pronađemo model fiskalnog podsticaja koji prvenstveno ne bi umanjivao već postojeće. Ujedno, treba imati u vidu da kolektivno životno osiguranje čini tek nešto malo preko šest odsto od ukupne premije životnog osiguranja, tako da je potrebno pronaći modalitet u kom je podsticaj usmeren ka pojedincu. Kao što sam već rekao, državi je od interesa da obezbedi uslove da se razvija sektor koji joj može biti najkvalitetniji partner u značajnim poduhvatima”, objašnjava Đorđević.

Životno osiguranje kao štedna alternativa
Govoreći o olakšicama za životno osiguranje, Ranđelović navodi da je praksa u zemljama okruženja šarenolika, pa tako Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju olakšice za životno osiguranje, dok Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Srbija nemaju. U Srbiji, kako ocenjuje, postoji prostor za razvoj životnog osiguranja kao štedne alternative.

“Dobro je razvijati nove instrumente štednje i podsticati ljude na dugoročnu štednju. S obzirom na demografske i ekonomske trendove, ovaj prvi penzijski stub verovatno će u budućnosti obezbeđivati penziju koja će pokrivati osnovnu egzistenciju, dok će za veći životni standard u starosti biti potreban i dodatni vid štednje”, kaže on.

Navodi i da drugi instrumenti štednje, kao što je štednja u bankama, imaju nizak prinos, što takođe otvara mogućnost razvoja sektora životnog osiguranja. Od stimulisanja životnog osiguranja i država bi mogla da, kako kaže, ima korist kroz povećanje štednje, a od toga zavisi i nivo investicija i privredni rast.

“Određeni podsticaji građanima da više štede, mogao bi da mobiliše dodatnu štednju u ekonomiji”, precizira Ranđelović.

Traži se najbolji okvir za razvoj unit-linked proizvoda
Đorđević ocenjuje da su, što se unit-linked proizvoda životnog osiguranja tiče, od usvajanja novog Zakona o osiguranju stvoreni uslovi za ovaj proizvod, ili preciznije, otvorena su vrata za stvaranje uslova.

“Pokazalo se da nije dovoljno samo dopustiti nešto Zakonom o osiguranju i očekivati spektakularne rezultate kada ostali uslovi nisu baš idealni”, kaže Đorđević.

Navodi kako je Privredna komora Srbije od samog starta okupila društva za osiguranje koja se bave životnim osiguranjem i društva za upravljanje investicionim fondovima.

“Zajednički pokušavamo da pronađemo najbolji okvir u kome bi se tržišno razvijao ovaj proizvod koji predstavlja jedan od motora razvoja životnog osiguranja na razvijenijim tržištima. Identifikovana su regulatorna ograničenja i aktivno radimo na njihovom uklanjanju”, kaže Vladimir Đorđević.

Neke stvari su, kako kaže, poboljšane u prethodnom periodu, a kao primer navodi da je Narodna banka Srbije uvažila argumentaciju osiguravača i izmenila Odluku o ulaganjima sredstava osiguranja u delu koji uvodi ograničenje ulaganja u investicione jedinice jednog investicionog fonda. To ograničenje je sa 25 odsto podignuto na 50 odsto, od odgovarajućih tehničkih rezervi.

“To je korak u dobrom pravcu, a nadamo se da će nadzorni organ, posle pažljivog praćenja i analize dešavanja na tržištu u narednom periodu u potpunosti ukinuti to ograničenje”, naglašava on.

Prema oceni Đorđevića, ostalo je još dosta prepreka za pun zamah ove vrste osiguranja, a možda i najveća je, kako navodi, pitanje poreskog tretmana.

“Nalazimo se u situaciji da neki nadležni organi ne prepoznaju do kraja suštinu ovog finansijskog proizvoda pa postoje tumačenja da bi u suštini jedan ekonomski posao, tj. jedan kapitalni dobitak, mogao biti dva puta oporezovan (jednom od društva za osiguranje po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, a jednom od osiguranika po Zakonu o porezu na dohodak građana). Trudimo se da pronađemo rešenje koje će možda morati da uključi i određenu izmenu nekih propisa, ali još uvek nemamo odgovor na to pitanje šta je najefikasniji put da se taj problem razreši. Ono što je dobro je da su skoro svi u lancu prepoznali problem, samo je potrebno da pronađemo najbolje rešenje”, zaključuje Đorđević.

Osiguravačima preostaje da čekaju odgovor države na zahteve koje godinama ističu. Svakako, tržište životnih osiguranja ima veliki potencijal i beleži rast. Ono što je dalje potrebno su poreske olakšice, ali i korišćenje investicionih potencijala osiguravača kroz uključivanje u važne infrastrukturne projekte.

Piše: Snježana Davidović